Jump to content


Photo
- - - - -

Ekonomski kolumnista "Politike" Nebojsa Katic


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
80 replies to this topic

#16 Method Man

Method Man
  • Members
  • 890 posts

Posted 28 November 2007 - 19:41

Из другог угла

ЗДРАВО ДРУШТВО БОЛЕСНИХ ЉУДИ
Фармацеутска индустрија шаље агресивну и јасну поруку – са светом је све у реду, са вама и вашом биохемијом није, а ми имамо лек

Децембра 1987. године, тачно пре 20 година, у САД је одобрена употреба „прозака”, револуционарног антидепресива чија појава обележава почетак нове епохе у фармацеутској индустрији. „Прозак” је најпознатији из серије „магичних” лекова који обећавају да ће „излечити” депресију, а да при томе неће довести до зависности. Појава овог лека се поклапа са тријумфом неолибералне мисли и означава почетак дискретног савезништва неолибералне идеологије, с једне, и фармакологије, с друге стране.

Неких годину и по дана после појаве „прозака”, амерички политички теоретичар Франсис Фукујама објавио је свој познати есеј „Крај историје?”. Неолиберална мисао тиме је прогласила крај идеолошких борби, победу капитализма и тријумф неолибералне државе.

Како се ради о идеалном облику људског организовања (тако мисли Фукујама), како се више нема шта поправљати, историја је завршена. Свет је ушао у зону савршенства, бар када је о систему и држави реч. Отуда, сви психички проблеми и незадовољства кроз која човек може пролазити – депресија, туга, страхови – само су болести (или коректније, поремећаји) и биохемијског су порекла.

Моћне фармацеутске компаније, део медицинског естаблишмента и део медија, индиректно сугеришу да на психичке проблеме не утиче лоша стварност, обесмишљени живот, распад породице, или егзистенцијална несигурност коју систем креира. Све је много једноставније – проблеми су у вези са хемијом мозга и поремећајем у функционисању супстанце (можданог преносника) која се зове серотонин. Фармацеутска индустрија тако шаље агресивну и јасну поруку – са светом је све у реду, са вама и вашом биохемијом није, а ми имамо лек.

Ова порука се сјајно уклопила у процес „производње” нових дијагноза у психијатрији, са кулминацијом у периоду између 1980. и 1994. године, када је дошло до вишеструког повећања новооткривених поремећаја. Фармацеутска индустрија није пропустила да овакве трендове претвори у профит.

Наравно, фармакологија није измислила болести. Психичких обољења и поремећаја заиста има много, и они свакако захтевају и лечење и лекове. Проблем настаје применом олаке дијагностике и брзих решења. Велики број граничних случајева се одмах подводи под болест и све већи број људи се усмерава ка лековима. При томе, ствара се и лажна слика о магичној моћи лекова који нуде ефикасно лечење и трајно излечење, а фармацеутске куће улажу огроман напор како би сакриле њихове бројне и опасне нежељене ефекте.

Дете, до јуче карактерисано као „немирно” или „живо”, данас се може подвести под поремећај озбиљног назива – хиперактивност и дефицит пажње. Наравно, и за то постоји лек – „риталин”. У САД је током деведесетих број корисника овог лека повећан за 700 процената и премашио је цифру од четири милиона. Како се не ради о инфективној болести, овај пораст се не може рационално објаснити. Фармацеутска индустрија тако добија одане потрошаче, а родитељи и школа дрогирану децу која их неће гњавити, захтевати пажњу и стварати проблеме. Родитељи се могу посветити најважнијем од свих послова – раду и зарађивању. У новом концепту родитељства, детету као да нису потребни љубав, пажња и васпитање, већ лекови и новац.

Под утицајем истраживања која фармацеутска индустрија финансира и популарише, све више људи себе подводи под неки од поремећаја, да би затим у лековима тражили спас. Ако се пажљивије погледате, нећете умаћи некој од многобројних дијагноза, које захтевају макар лек, ако баш не и лечење.

Да би се овакве или сличне поруке одаслале, највеће фармацеутске компаније троше на маркетиншку промоцију износе који су готово једнаки вредности српског БДП-а. Све ово не би било могуће без активног учешћа и подршке дела медицинске струке. Фармацеутска индустрија је довољно вешта да такву помоћ обезбеди. Кроз наручена и добро плаћена истраживања, кроз финансирање стручних путовања, кроз спонзорства за конференције и конгресе итд. лако се придобијају послушни експерти. Корупција је глобални феномен, мада су степени суптилности различити.

Све ово би могла бити само илустрација корпоративне грамзивости и неодговорности на коју данас, у духу новог времена, свако има право. Нажалост, социјалне импликације феномена о којима је овде реч преозбиљне су и далекосежне.

Велики број аутентичних људских емоција све чешће се третира као болест. Социјално незадовољство се потискује, проглашава за поремећај и неприлагођеност, а потом сузбија лековима. Фармакологија прети да постане, свесно или несвесно, ефикасан инструмент друштвене контроле, и нека врста биохемијског гулага. Данашња ситуација помало подсећа на време тоталитарних режима, који су своје противнике проглашавали болеснима и трпали у азиле за умоболне. На крају историје, ове методе постају све рафинираније и дакако, све „научније”.

Ако све ово депримира, можда су најбољи лек књиге Достојевског или музика Бетовена. Да је „прозак” измишљен који век раније, можда би овим великанима било боље, али би свет био ускраћен за дела која су они у својој „неадаптираности” створили. Понекад није лоше када спас мало окасни.

Финансијски консултант

Небојша Катић
[објављено: 27.11.2007.]

#17 headhunter

headhunter
  • Members
  • 6,691 posts

Posted 28 November 2007 - 22:10

koji je smisao copy/paste određenih članaka vrlog konsultanta ?
koji je izvor prihoda istog,i iz kojih pobuda nam dotični nudi svoje konsultantske usluge ?

simptomatično...mogao bih i ja da ponudim svoje usluge 4 free,i da mi neki method man distribuira iste


ovo ne da je za žešću deponiju,već propagiranje i reklamiranje smestite na neko prigodno mesto

#18 Method Man

Method Man
  • Members
  • 890 posts

Posted 28 November 2007 - 23:11

koji je smisao copy/paste određenih članaka vrlog konsultanta ?


Дискусија о тим чланцима.

koji je izvor prihoda istog,i iz kojih pobuda nam dotični nudi svoje konsultantske usluge ?


Не познајем човека - вероватно добија хонорар од листа Политика + нешто ради за британске компаније.

Али види се да не пише занатски и рутински као типичан колумниста већ истражује и испитује сваки проблем из више углова.


simptomatično...mogao bih i ja da ponudim svoje usluge 4 free


Можда у Куриру или Пресу. :rolleyes:

#19 Method Man

Method Man
  • Members
  • 890 posts

Posted 28 November 2007 - 23:16

Дискусија Катића са читаоцима онлајн Политике:
http://www.politika....r.php?nid=48997


Небојша Катић (), 28.11.2007, 14:20
@Др Кошчица - Радо коментаришем, појашњавам и полемишем са читаоцима, када год су коментари цивилизовани, а таквих је већина. То сматрам својом обавезом. Када је о психијатрији реч, не познајем и не пратим ситуацију у Србији. Мени се чини да Ви браните лекаре и локалну праксу - то је коректно и колегијално, али није у директној вези са мојим текстом. Мислим да је ту суштина и неспоразума и понешто непотребне оштрине у Вашем првом коментару. Што се антидепресаната тиче и проблема зависности, понављам, број радова је велики. Мислим да се ни у најслободнијој интерпретацији не може се закључити да је дебата завршена и да антидепресиви не изазивају зависност, напротив. У овом тренутку (најсвежији случај) у Британији је поднето 600 тужби против Glaxo-SmithKline-а (антидепресант Seroxat), због проблема везаних за зависности. То није и доказ да Seroxat изазива зависност, али јесте индикација да проблем постоји. (Уз то, Seroxat се везује бар 50 самоубистава и деце и одраслих у Британији). Хиперактивне деце свакако има, дијагноза ADHD није бесмислена, али није логично да сваки десети амерички дечак узима неки од анти-ADHD лекова. Ако сам добро разумем Ваш други коментар, учинило ми се да се слажете са фундаментима мога чланака. Тема је интересантна, али не верујем да је можемо исцрепети кроз рубрику “коментари”. Поздрав и хвала на труду и Вама и осталим читаоцима.


Dr Nebojša Koščica (zcmarin@verat.net), 28.11.2007, 12:33
Drago mi je da ste odgovorili na moj komentar. Zbog ograničenog prostora izneo sam samo primedbe, a ne ocenu teksta. Nije mi bila namera da pravim "sprdnju", istina je da se kod nas svi razumeju u sve (ovaj put se ne odnosi na Vaš tekst). Još par primedbi: anksiolitici (kod nas poznati pod imenima Bensedin, Bromazepam, Xanax ili Ksalol, Lorazepam i dr.) mogu izazvati zavisnost, a ne antidepresivi i, na žalost, deca koja su dijagnostikovana kao hiperaktivna nisu nemirna i "živa" već su bolesna. Toliko o primedbama. Tema je dobra i, što je najgore, to je u dobroj meri istina. Manipulacije koje čini farmakoindustrija postoje, a sprega sa politikom može dati zastrašujuće rezultate. Mislim da nijedna mafija ne može da se meri sa farmakomafijom. U Srbiji još nismo dostigli taj "civilizacijski" nivo, ali po svemu sudeći žurimo. Neki su se stavili u službu farmakoindustrije i tačno je da postoje plaćena istraživanja koja nisu baš objektivna, plaćeni kongresi u zemlji i inostranstvu i sl. Ipak, većina lekara i dalje radi savesno i kritički se odnosi prema upotrebi lekova. Sve više psihijatara je edukovano za razne vidove psihoterapije, tako da ne koriste samo lekove u terapiji. Treba uzeti u obzir i ulogu medija, naročito tzv. ženske štampe, gde se često nekritički govori i savetuje upotreba, a minimizira uloga lekara (jedan od razloga što sam rekao da se svi razumeju u sve). To mu dođe kao "sam svoj majstor". Apsolutno se slažem da ne postoji "pilula sreće" (Prozak je taj naziv dobio u novinama) i da nema leka (farmaceutskog) za društvene probleme. Manipulacija masama je i dalje privilegija medija, pogotovo elektronskih, a nama ostaje da se nadamo da farmaceutska industrija još dugo neće uspeti da ispuni taj zadatak.


Небојша Катић (), 27.11.2007, 16:30
@Др Кошчица - Колумне нису научни радови и у њима се ставови могу интерпретирати слободније и провокативније. Чланак који критикујете није се ниједном речју реферисао на Србију и рад лекара у њој. Чланак није “струкован” и окренут је односу фармакологије и неолибералног друштва. Како нисмо на егзактном терену математике нпр., стварност (фармаколошку, психијатриску) можемо интерпретирати и доживљавати на различите начине. О томе сведочи огроман број чланака, полемика и књига управо о теми о којој је реч. Поспрдна теза “да се сви разумеју у сваку област” искључује сваку критику - ко није политичар не може критиковати политику, ко није социолог не сме ништа рећи о друштву у коме живи, ко не пише колумне не треба да их критикује. Све што сам написао има упориште у обиљу репутабилне литературе коју сам прочитао, иако не претендујем да лечим. Не умем да идентификујем граничне случајеве, али знам да су у тој зони грешке најчешће - да ли грешим?. Кажете : “Poznato je da nijedan lek iz grupe antidepresiva ne izaziva zavisnost”. Не знам коме је то познато - то је изузетно храбар исказ, један од најхрабријих које сам чуо на ову тему. Много је чланака који се овим проблемом баве и указују на проблем зависности, потребе за повећањем доза током узимања лекова и проблеме по престанку узимања. Не може бити да Вам је непознато и да се са тим у вези воде бројни судски спорови у САД нпр. Ако се погледа референтни “ДСМ” (Ви то свакако знате), изузетно важан амерички дијагностички и статистички приручник за менталне поремећаје, видеће се да је дошло до огромног пораста дијагноза баш у периоду који наводим 1980-1994. Мислим да се у вези са тим не можемо спорити, тачније Ви се можете спорити са Америчким удружењем психијатара. Коначно, последњи пасус (Достојевски, Бетовен) је иронија, можда неуспела. Поздрав и свако добро.

Dr Nebojša Koščica (zcmarin@verat.net), 27.11.2007, 13:33
Uvek me fascinirala činjenica da se kod nas svi razumeju u svaku oblast, a naročito u medicinu. Nije sporno postojanje farmakomafije, ali tekst je pun proizvoljnih i netačnih tvrdnji. Npr. "Prozak je najpoznatiji iz serije magičnih lekova koji obećavaju da će izlečiti depresiju, a da pri tom neće dovesti do zavisnosti." Poznato je da nijedan lek iz grupe antidepresiva ne izaziva zavisnost. "... proces proizvodnje novih dijagnoza u psihijatriji,... kada je došlo do višestrukog povećanja novootkrivenih poremećaja. ... Problem nastaje primenom olake dijagnostike i brzih rešenja." Na osnovu čega g. Katić ovo tvrdi? Da li on prati i analizira rad psihijatara u Srbiji? Mogao bi da svoje istraživanje prezentira stručnoj javnosti. "Veliki broj graničnih slučajeva se odmah podvodi pod bolest i sve veći broj ljudi se usmerava ka lekovima." Da li g. Katić zna definiciju graničnog slučaja i na koji način se radi sa takvim pacijentima? "Veliki broj autentičnih ljudskih emocija sve češće se tretira kao bolest.Socijalno nezadovoljstvo se potiskuje, proglašava za poremećaj i neprilagođenost, a potom suzbija lekovima." Potpuno netačno. Psihijatrija se bavi lečenjem poremećaja, i to ne samo lekovima, a ne suzbijanjem autentičnih emocija. Ono što je često prisutno kod velikog broja ljudi koji dolaze kod lekara, ne samo psihijatara, je nezadovoljstvo ako ne dobiju lek. To se vidi po velikoj potrošnji anksiolitika (Bensedin, Bromazepam, ...) koje mnogi kupuju u apotekama bez saveta lekara. Možda bi neko od novinara mogao da se pozabavi činjenicom da mnoge apoteke prodaju ove lekove bez recepata, iako je to nedozvoljeno. A zašto se zakon ne poštuje, da li je zbog toga neko kažnjen ... "Da je prozak izmišljen koji vek ranije, možda bi ovim velikanima bilo bolje, ali bi svet bio uskraćen za dela koja su oni u svojoj neadaptiranosti stvorili." Njihova dela nisu plod njihove bolesti. Tačno je da su manipulacije farmaceutske industrije velike i da postoji farmakomafija, u svetu i kod nas.

#20 Blogger

Blogger
  • Members
  • 46 posts

Posted 01 December 2007 - 23:35

Imam utisak da:
1.je Method Man ustvari nick name Nebojse Katica i da to on o sebi pise hvalospeve
2.je Method Man ustvari do usiju zaljubljen u Nebojsu Katica i zato bi Moderator morao ovo da prebaci u Homo tread,ako ga ima ako ne neka ga otvori

#21 Method Man

Method Man
  • Members
  • 890 posts

Posted 26 March 2008 - 00:42

Ново путовање у срце финансијске таме

Данас су сви таоци финансијског капитала, а само је он слободан да чини што му је воља

Криза која потреса америчко финансијско тржиште је без преседана, бар у последња пола века. Процена је да би укупни губици финансијског сектора САД могли бити већи од хиљаду милијарди долара.

Америчка централна банка (ФЕД) данас спроводи политику која је прекорачила оквире владајуће монетарне доктрине. ФЕД штампа новац, обара каматне стопе и сатире долар, не хајући превише ни за инфлацију, ни за глобалне последице овакве политике. Није јасно да ли се на овај начин криза сузбија или подстиче, да ли ФЕД реагује снажно и правовремено, или само хистерично прикрива сопствену немоћ. Тешко је докучити да ли се монетарна правила крше у име општег добра како би се избегла рецесија или то чланови ексклузивног финансијског клуба штите сопствене интересе користећи добре изговоре и „државне” паре.

Ова криза суочава свет и са суштинским проблемима, нелогичностима и противречностима финансијског система. Узрок хаоса је само на површини у вези са кредитима који су у САД одобравани кредитно неспособним дужницама – да финансијски сектор своју грамзивост није демонстрирао на том сегменту тржишта, учинио би то на неком другом. Криза би се другачије звала, али би њене размере вероватно биле исте. У „срцу финансијске таме” скривен је још један системски проблем.

Финансијски сектор би морао бити нераскидиво повезан с привредом, реалном економијом и збивањима у њој. Традиционално, финансијска индустрија омогућава тржишним актерима ефикасно пласирање или прибављање новца и капитала, као и разумну заштиту и осигурање од бројних финансијских ризика и тржишних ћуди – каматних, курсних, ценовних итд. На таквим основама је развијено суптилно тржиште различитих вредносних папира и инструмената. Модерне финансије су тај посао обавиле веома добро и инвентивно.

Историја финансија бележи и периоде великих грешака, када се заборављају поуке прошлости и претходних криза. Не тако давно, огромне суме новца су бесмислено улагане у акције безвредних интернет компанија, у државне вредносне папире Јељцинове Русије, у латиноамеричке вредносне папире итд. Циклуси недаћа се по правилу покрећу када финансијски сектор умисли да је он кључни стваралац вредности, а привреда само његов привезак. Финансије се одвајају од реалне економије и здравог разума, почињу да живе у паралелној стварности верујући сопственим митовима и тако постају нека врста казина на броду лудака.

Финансијски актери се упуштају у шпекулације без мере, и при томе заборављају своје основне функције. Велики делови тржишта, сасвим буквално, функционишу на сличним принципима као и спортске кладионице. Опорезивање шпекулативних трансакција је стара идеја и неопходна мера, али је финансијски лоби и сувише јак да би тако нешто дозволио.

Логика шпекулација је увек краткорочна, па се и на свет гледа из таквог угла. Привреда је под притиском да се непрестано уклапа у краткорочне циљеве финансијског сектора. Најтраженији менаџери данас нису технолошки стратези, већ прагматични тркачи на кратке стазе. Они ће у најкраћем року повећати вредност акција компанија којима управљају и тако се умилити финансијском тржишту. Та врста вештине пречесто кокетира са хохштаплерајем и креће се по танкој ивици преваре.

Глобализација и тријумф неолибералне идеологије додатно подстичу ове малигне процесе. Огроман број инвестиционих фондова који оперишу на светском тржишту, регистровани су у државама у којима нема озбиљне финансијске регулативе и контроле. Неолиберална доктрина охрабрује пасивност држава и олакшава ескалацију проблема. Финансијски систем је све сложенији, а надзор над њим све слабији.

Данас су сви таоци финансијског капитала, а само је он слободан да чини што му је воља. Овакву моћ банкарски систем црпи из своје везе са централном банком од које увек може позајмити средства када дође у проблем са ликвидношћу. Механизам који је креиран за испомоћ банкама у кратким и пролазним кризама ликвидности, данас се деформише и злоупотребљава. Све чешће, централне банке пружају заштиту и оним финансијским институцијама које су несолвентне и које би морале ићи у стечај. Финансијском сектору је тако системски допуштено да прави катастрофалне грешке и да своје губитке преноси на државу. Оваквом заштитом банке и друге финансијске институције су охрабрене да своју лошу шпекулативну праксу наставе и даље, уживајући у некој врсти социјалистичке оазе. За све остале, којима најчешће нико не прискаче у помоћ, важе сурова правила тржишне џунгле.

Сви ови феномени су видљиви и у Србији. Финансијски систем је у недопустивој мери скројен према интересима финансијског сектора. Такве привилегије, међутим, не чине систем стабилнијим, већ га охрабрују и стимулишу на ризичну пословну политику и морални хазард. Банке могу бити сигурне да ће се, у случају озбиљне кризе, држава понашати слично као и ФЕД. Техника ће бити другачија, али ће логика спасавања банака бити иста. Држава ће на себе преузети потраживања која банке не буду могле да наплате од својих дужника и тако ће се губици пренети на државу. Операција ће бити финансирана ино задуживањем државе и спроведена под изговором заштите стабилности система. У том смислу „Србија је свет”.

Небојша Катић
[објављено: 25/03/2008.]

#22 Scubius

Scubius
  • Banned
  • 1,555 posts

Posted 31 March 2008 - 08:36

Zaista odlicni komentari. Zapamtimo da je nebojsa Katic prvi kod nas primetio da je epoha neo(liberalizma) zavrsena.

#23 neander

neander
  • Members
  • 343 posts

Posted 01 April 2008 - 20:49

Ne slazem sa sa gosp. Katicem i njegovim clancima, cudi me da on tako lako kritikuje MMF i okrivljuje ga za pogresno usmeravanje ekonomske politike Srbije kad smo svedoci toga da zadnjih 7 godina imamo vrlo stabilnu ravnotezu dinara i sve veci ekonomski rast. Mislim da on zanemaruje politicki aspekt ekonomije odn. to da je za ozdravljenje privrede takodje potrebna i velika kolicina investicija, i otvaranje Srbije ka EU i svetu, slobodan protok kapitala i radne snage, otvaranje trzista za izvoz proizvoda i sl. a to najvise obezbedjuje politicka stabilnost i integracija u EU. Mislim da to fali njegovim clancima...
Sto se tice recimo prozaka to je verovatno odlican lek, medjutim ne verujem da je on carobni stapic pa otklanja sve psihicke probleme, moze da bude samo pomoc uz naravno ostale metode psihoterapije...

#24 Scubius

Scubius
  • Banned
  • 1,555 posts

Posted 02 April 2008 - 08:28

monetarnim restrikcijama veoma je lako ostvariti stabilan kurs. To se vama, iz Srbije cini kao veliko svetsko cudo.

Kada govoris o politickim aspektima, ponavljas, poput malog liveralnog pionira, otrcane ideoloske floskule i besmislice, tako da taj deo, pocevsi od "Mislim da on zanemaruje politicki aspekt ekonomije odn...

nije vredan komentara

Ne slazem sa sa gosp. Katicem i njegovim clancima, cudi me da on tako lako kritikuje MMF i okrivljuje ga za pogresno usmeravanje ekonomske politike Srbije kad smo svedoci toga da zadnjih 7 godina imamo vrlo stabilnu ravnotezu dinara i sve veci ekonomski rast. Mislim da on zanemaruje politicki aspekt ekonomije odn. to da je za ozdravljenje privrede takodje potrebna i velika kolicina investicija, i otvaranje Srbije ka EU i svetu, slobodan protok kapitala i radne snage, otvaranje trzista za izvoz proizvoda i sl. a to najvise obezbedjuje politicka stabilnost i integracija u EU. Mislim da to fali njegovim clancima...
Sto se tice recimo prozaka to je verovatno odlican lek, medjutim ne verujem da je on carobni stapic pa otklanja sve psihicke probleme, moze da bude samo pomoc uz naravno ostale metode psihoterapije...



#25 neander

neander
  • Members
  • 343 posts

Posted 02 April 2008 - 10:46

monetarnim restrikcijama veoma je lako ostvariti stabilan kurs. To se vama, iz Srbije cini kao veliko svetsko cudo.

Kada govoris o politickim aspektima, ponavljas, poput malog liveralnog pionira, otrcane ideoloske floskule i besmislice, tako da taj deo, pocevsi od "Mislim da on zanemaruje politicki aspekt ekonomije odn...

nije vredan komentara


Hm, to sto sam naveo nisu uopste ideoloske floskule vec ekonomske zakonitosti bez kojih ne funkcionise ni jedna privreda, i nije ih zgoreg ponoviti zato sto se one u nasem slucaju uopste ne primenjuju i zbog toga nam je privreda u rasulu...

#26 Slobodan

Slobodan
  • Members
  • 862 posts

Posted 04 April 2008 - 05:16

Neverovatno kako uspeva da ne kaze nista u tolikom clanku. Cak je i Bernanke juce rekao vise od njega...

#27 Scubius

Scubius
  • Banned
  • 1,555 posts

Posted 04 April 2008 - 11:23

Mislim da covek govori mnogo toga, ali ideoloski obradjen mozak mnogih citalaca deluje poput filtra.

Neverovatno kako uspeva da ne kaze nista u tolikom clanku. Cak je i Bernanke juce rekao vise od njega...



#28 neander

neander
  • Members
  • 343 posts

Posted 04 April 2008 - 11:42

Mislim da covek govori mnogo toga, ali ideoloski obradjen mozak mnogih citalaca deluje poput filtra.


Mislim da bi trebao vise da se koncentrise na detalje nego na iskaljivanje svojih osecanja prema raznim politicarima...

#29 Slobodan

Slobodan
  • Members
  • 862 posts

Posted 04 April 2008 - 14:51

Mislim da covek govori mnogo toga, ali ideoloski obradjen mozak mnogih citalaca deluje poput filtra.


To sto ti "mislis" da on govori mnogo toga, ukazuje i na neke druge stvari...

#30 Scubius

Scubius
  • Banned
  • 1,555 posts

Posted 04 April 2008 - 15:48

To sto ti "mislis" da on govori mnogo toga, ukazuje i na neke druge stvari...


Divna je tvoja ideoloska sumnja, pravi staljinski skojevac