Jump to content


Photo
- - - - -

Da li volite poeziju...


  • Please log in to reply
865 replies to this topic

#841 IMMORTEL

IMMORTEL
  • Members
  • 898 posts

Posted 21 November 2015 - 00:23

http://www.youtube.com/watch?v=TLzjwxoSjKA


  • 0

#842 IMMORTEL

IMMORTEL
  • Members
  • 898 posts

Posted 25 November 2015 - 22:49

Bure mrznje

 

Mrznja, to je bure bledih Danaida:
Osveta, s rukama rujnim, zalud baca
U jaz njegov mracni, dok je jarost kida,
Puna vedra krvi i suza mrtvaca,

 

Jer na njemu rupe stvara zub Demona;
Kroz njih tisucletni trud i silne zrtve
Moraju isteci, cak i kad bi ona
Da ih opet gnjeci, ozivela mrtve!

 

Mrznja je pijanac prepun neizmerne
Zedji, uvek nove ko hidra iz Lerne;
Posle svake case, zedj ga jace hvata.

 

No srecni pijanci svoga pobednika
Znaju, dok je Mrznji zla sudbina data
Da pod sto ne moze u san pasti nikad.

 

Charles Baudelaire


  • 0

#843 IMMORTEL

IMMORTEL
  • Members
  • 898 posts

Posted 26 November 2015 - 23:07

***

 

Ka gori zvuk se roga mori zvucno
Ko da siroce bol svoj njime nosi;
Umire ispod brezuljka na kosi
S vetrom sto luta i uzdise mucno.

 

Duh vuka place u ovome glasu
Koji se dize dokle sunce slazi
U ropcu koji kao da se mazi,
Ocarava i potresa u casu.

 

A da dopuni blagost tugovanke
Sneg spusta svoje duge niti tanke
Po boji krvi zapadnog vidika,

 

I vazduh kao da jeseni dah je,
Tako u vece monotono blag je
U draganju jednog sporog krajolika.

 

Paul Verlaine


  • 0

#844 IMMORTEL

IMMORTEL
  • Members
  • 898 posts

Posted 07 December 2015 - 22:50

Šarl Bodler (1821-1867)

 

 

Ovaj pesnik, koji se ujedno i smatra pretecom parnasovaca i simbolista, poceo je da pise u doba romanticarske poezije koja se smatrala jedinstvenim i najboljim izrazom koji pesnik moze dostici. Medjutim, vec na samom pocetku njegove pesnicke aktivnosti moze se uociti jasan bunt protiv takvog vidjenja poezije koja ga nije nimalo inspirisala i koja ga je u neku ruku ogranicala s obzirom da nije doticala ono sto je njega najvise zanimalo, a to je nesto sto su kasnije i nadrealisti preuzeli - poezija koja ce biti oslobodjena materijalnosti i koja ne treba da sluzi samo da bi se neka pouka iz nje izvukla. Nema onog zbunjenog, zaljubljenog coveka koji stoji zbunjen pred zivotom koji pored njega prolazi; kod Bodlera nema tog kolektivnog emocionalnog zanosa niti ima zelju da se njegovo pesnistvo krece u pravcu romantizma, vec naprotiv - okrece se samom sebi i svojim unutrasnjim demonima suprotstavljajuci se, po njegovom misljenju, idejama romantizma.

 

Citaocu

 

Zabluda, greh i glupost i tvrdicenje plove
po duhovima nasim i tela kinje,
krmimo milu grizu savesti kao svinje,
ko prosjaci sto svoje buve i vasi tove.

 

Tvrdoglava u grehu, dusa nam mlako zali;
naplacujemo skupo kad bilo sta priznamo,
i opet blatnim putem veselo koracamo
ko da smo svaku mrlju jevtinom suzom sprali.

 

Zahvaljujuci onom vicnom alhemicaru,
Satani Trismegistu, sto duh nam opcinjeni
na jastuku zla dugo uljuljkuje i pleni,
cvrst metal nase volje pline u prah i paru.

 

Konce koji nas krecu Djavo spusta i dize!
Pronalazimo drazi u svemu sto je gadno;
bez groze silazimo niz mracno grotlo smradno
i svakoga smo dana za korak Paklu blize.

 

Kao razvratnik koji grize u bednom zaru
grudi precvaloj drolji, od muka razrivene,
krademo prolazeci slasti nedopustene,
pa ih cedimo snazno kao narandzu staru.

 

Poput gustoga roja crva sto drobom mili,
jato demona nasih mozgom banceci gmazi,
i dok disemo vazduh, Smrt nas u pluca slazi
ko nevidljiva reka koja potmulo cvili.

 

Nasilje, otrov, kama i pozar jos spleli
nisu ukrase preko nacrta banalnoga
nasih sudbina bednih, al' to je samo stoga
sto u dnu duse, avaj! nismo dovoljno smeli.

 

Al' tu gde su sakali, keruse i panteri,
majmuni i kraguji i skorpije i guje,
cudovista sto kevcu, urlaju, grokcu, zuje,
tu gde nam puze gnusni poroci kao zveri,

 

ima jedan jos vecma ruzan, prljav i zao!
I mada niti topce niti galami drsko,
celu bi zemlju rado u paramparcad smrsko
i zevnuvsi najednom sav svet bi progutao:

 

zove se Cama! - Dok je nevolje suze prate,
nargile ona pusi i sneva gubiliste -
ti znas, o citaoce, to nezno cudoviste
- dvolicni citaoce - nalik na mene, - brate!


  • 0

#845 IMMORTEL

IMMORTEL
  • Members
  • 898 posts

Posted 16 December 2015 - 23:02

Volt Vitmen (1819 - 1892)

 

Vitmen je dugo vremena bio zapostavljen, medjutim svoj pravi uticaj ostvario je nakon smrti. Ovaj americki simbolista je bio cesto prevodjen kod Francuza i Rusa i ostavio je jak uticaj na sve avangardne pesnike. Bio je veliki borac za ljudska prava, pisao je recenzije o sebi kao nekome ko je izuzetan i uzvisen, i time je nagovestio svoje pesnicke sklonosti. Sebi je dao ulogu mesije – celim bicem se zalagao za demokratiju i ravnopravnost ljudi. Bio je tipican americki pesnik, medjutim, ono sto ga posebno istice i sto mu je obezbedilo status univerzalnog svetskog pesnika je osobina njegove poezije da se obraca svima i govori za sve, tj. njegov pesnicki jezik je jednostavan i lako razumljiv. Nijedan drugi americki pesnik nije posedovao takvu vrstu univerzalnosti i sveobuhvatnosti. Pevanje za Vitmena nadilazi granice puke knjizevnosti, njegova poezija predstavlja naklonost ka egzistenciji koja ne poznaje diskriminacije. Takodje, za njega je sve sto postoji u prirodi podjednako vazno, jer on istice istinsku jedinstvenost svake stvari i pojave. Covek, u njegovom svetu, nema nikakav povlasceni polozaj.

 

Vitmen nije ljubavni pesnik u klasicnom smislu, nego misticno veruje, i intelektualno i duhovno, da je ljubav osnovno i objedinjujuce nacelo celog svemira. Sto se njegovog pesnistva tice, dominantan je motiv kretanja – nema mirovanja, sve se nekuda krece i odnekuda dolazi, daje se niz brzih pokreta, opazanja, nagomilanih utisaka i opazanja. Njegov stih, kao sto je vec receno, slobodan stih, koji nije ogranicen metrickim kalupom ili rimom. Odlikuje se cestom upotrebom paralelizama koja mu pomaze u ostvarivanju namere smenjivanja zivih i brzih prizora, sto stvara utisak dinamicnosti. Takav stih se srece i u Bibliji, veoma je jednostavan i razumljiv, a stvara odredjenu muzikalnost i zvucni efekat. Eliot je tvrdio da je njegova poezija ''ritmizirana proza'' (otada se taj termin koristi u knjizevnosti), jer njegov stih ima epska obelezja, tezi narativnosti i uproscavanju, tj. pojednostavljivanju.

 

Pesma o meni, 20.

 

Sta je uopste covek?Sta sam ja?Sta si ti?
Sve sto oznacavam kao svoje sopstveno
ti ces izravnati svojim sopstvenim,
inace bi slusati me znacilo gubiti vreme.

 

U svima ljudima vidim sebe,nista vise i ni zeru manje,
a dobro ili lose sto o sebi zborim, to zborim o njima.

 

Znam da sam cvrst i citav,
predmeti svemira sto teze istom cilju stalno idu ka meni,
svi su ispisani za mene,a moram saznati znacenje pisanog.

 

Znam da sam besmrtan,
znam da ovu moju putanju ne moze izbrisati drvodeljin krug,
znam da necu proci kao sara
koju dete useca nocu u vazduh upaljenim prutom.

 

Znam da sam uzvisen,
ne teram duh svoj da muci se dokazujuci ili objasnjavajuci sebe,
vidim da se elementarni znakovi nikad ne izvinjavaju.

 

(Smatram,najzad,da se ne ponasam ponosnije
od ravni na kojoj podizem svoju kucu)

 

Postojim kakav jesam, to je dosta;
ako toga niko drugi na svetu nije svestan, ja ostajem zadovoljan;
i ako su svi toga svesni, ostajem zadovoljan.

 

Jedan svet je svestan i za mene daleko najveci,
a to sam ja licno;
i svejedno je da li cu postici svoje
danas, ili za deset hiljada godina,ili za deset miliona godina,
mogu to veselo primiti danas, ili cekati sa istim veseljem.

 

Uporiste moje uglavljeno je i urezano u granit,
smejem se onom sto nazivate rastocenje,
i poznajem obim vremena.


  • 0

#846 IMMORTEL

IMMORTEL
  • Members
  • 898 posts

Posted 02 January 2016 - 22:31

Blez Sandrar (1887-1961)

 

Jedan je od pesnika koji su pokusali da daju poeziji nova oblicja koja bi se razlikovala od prethodnih, a smatra se da su svi pravci (kubizam, nadrealizam) koji su nastali nakon ili za vreme ovog pesnika njegovi duznici, a velikan pesnistva tog doba, Apoliner, njegov naslednik iako su stvarali u isto vreme. Njegove pesme neretko prelaze sa licnog na univerzalno opisujuci vise ono sto je video nego sto je doziveo.

 

Lepsa si od neba i mora


kad volis treba otici
Napusti zenu napusti dete
Ostavi prijatelja ostavi prijateljicu
Ostavi draganu ostavi dragana
Kada volis treba otici

 

Svet je pun crnaca i crnkinja
Zena ljudi ljudi zena
Posmatraj te lepe magazine
Ta kola toga coveka tu zenu ta kola
I svu tu divnu robu

 

Postoji vazduh postoji vetar
Planina voda nebo zemlja
Deca i zivotinje
Biljke i ugalj u zemlji

 

Nauci da prodas kupis preprodas
Daj uzmi daj uzmi daj uzmi
A kada volis treba znati
Pevati trcati jesti i piti
Zvizdati
I nauciti se da radis

 

Kada volis treba otici
Ne treba plakati smeseci se
Ne skrivaj se izmedju dve dojke
Vec disi kreci se putj odlazi

 

Ja uzimam sto imam i gledam
I vidim usta koja znam
Ruku nogu Oko
Uzimam sto imam i gledam

 

Svet ceo je uvek ovde
Zivot pun iznenadjujucih stvari
Izlazim iz apoteke
Silazim bas sa vage
Tezim osamdeset kilograma
Ja te volim


  • 0

#847 sunset rubdown

sunset rubdown
  • Members
  • 1,473 posts

Posted 09 January 2016 - 21:37

Izvori moraju izgraditi svoj put,
a more ne mora.
 
Rijeke moraju imati svoj cilj,
a more ne mora.
 
Sunce se mora svijetu dokazivati,
a more ne mora.
 
Galeb se mora moru diviti,
a more ne mora.
 
Ribari moraju mreže bacati,
a more ne mora.
 
Brod mora imati kapetana,
a more ne mora.
 
Žene moraju čekati mornare,
a more ne mora.
 
Svijet mora preko pomora,
a more ne mora.
 
Svijet mora i što ne mora
da bi živio
 
Svijet mora da bi preko mora
mora vidio.
 
Svijet mora,
mora,
mora niz rijeku.
 
Od smijeha se more valja čovjeku.
 
 
Enes Kišević

  • 1

#848 sunset rubdown

sunset rubdown
  • Members
  • 1,473 posts

Posted 09 January 2016 - 21:38

Vani su padali pijanci
umjesto snijega.
Bio je siječanj, ili januar?
Ne sjećam se više.
Pozvan u tuđi stan
sjedim u njezinoj sobi bez svjetla,
ona u opasnoj dobi,
a ja poput pijetla,
pričam joj pjesme.
Ona se divila:
bedrima, dojkama, kukovima...
Svim svojim sokovima,
ona se divila mojim stihovima,
a ja sam pio vinjak.
I jedino što je znala reći:
- Pa to je krasno.
I meni je sve bilo jasno.
I užasno. I strašno. I žao.
I sva bih blaga dao
da mi se vrate riječi
što sam joj reko,
ali bilo je već kasno.
Ona je ležala pored kamina,
i kao da se kaje,
rumena od vatre vina
plakala je.
I ne hoteći, griješila je
milujući jastuk,
misleći pritom da sam vuk
koji će skočiti,
a ja sam bio pozvan,
ako se ne varam,
u ovaj stan tek nešto popiti.
I sjedio sam potpuno miran.
Dosada je glodala tišinu.
Vatra se jarcala u kaminu...
A ona je pričala o svojoj mački,
i o ludnici u diskiću,
i o nekom crnom mladiću
koji ima kola i deset milijuna na knjižici...
I meni je sad stvarno
sve bilo jasno,
i rekao sam djevojčici:
- Pa to je krasno.
To je, zaista, krasno.
I otišao sam padajući
sa snijegom po ulici.
A to je, zaista, krasno!
 
 
Enes Kišević

  • 0

#849 sunset rubdown

sunset rubdown
  • Members
  • 1,473 posts

Posted 19 January 2016 - 12:18

Već znatno iza mezzo
camin di nostra vita
ukazuje se teritorija ljubavi
jedan, pre mentalni, negoli hemijski, lavirint
gde moguće je
biti lagano srećom ispunjen
i bez niti ili konca rastrojene Arijadne
bez pene bez čaršava bez butina.
Sve se odvija u sklopu odraza smiraja dana
tvoja kosa tvoj miris tvoja pljuvačka.
I tamo te sa druge strane činim svojom
dok se ti sa svojom prijateljicom
igraš noćnih igara.

 

Hulio Kortasar


  • 0

#850 Silvanus

Silvanus
  • Members
  • 514 posts

Posted 28 June 2016 - 22:08

Бертолт Брехт: РОЂЕНИМА ПОСЛЕ НАС

 

 

1.
Заиста, живим у мрачно време!
Безазлена реч је глупа. Безбрижно чело
Знак је неосетљивости. Онај ко се смеје
Само још није примио
Ужасну вест.

Какво је то време у које је 
Разговор о дрвећу готово злочин
Зато што подразумева ћутање о толиким злоделима!
Зар онај што тамо мирно прелази улицу
Збиља није код куће за своје пријатеље
Који су у невољи?

Истина: још зарађујем за живот. 
Али верујте ми: пуким случајем. Ништа
Од свега што чиним не даје ми за право да се сит наједем.
Случајно сам поштеђен. (ако ме напусти срећа,
Бићу изгубљен.)

Кажу ми: Једи и пиј! Буди срећан што имаш шта! 
Али како да једем и пијем
Кад оно што поједем отимам гладноме,
А чаша воде коју попијем недостаје жедноме?
А ипак једем и пијем.

Волео бих и да сам мудар. 
У староставним књигама пише шта је мудро:
Не мешати се у спор у свету и свој кратки век
Проживети без страха.
Одржати се и без насиља,
Зло узвраћати добрим,
Свје жеље не испуњавати, него их заборављати –
Сматра се мудрим.
Ја све то не мгу:
Заиста, живим у мрачно време!

2. 
У градове сам дошао у време нереда
Кад је у њима владала глад.
Међу људе сам дошао у време буна
И заједно са њима сам се бунио.
Тако је протекло време
Које ми је било дато на земљи.

Јео сам између битака, 
Легао сам на починак међу убице.
Љубав сам водио немарно,
А природу гледао без стрпљења.
Тако је протекло време
Које ми је било дато на земљи.

Путеви су у моје време водили у мочваре. 
Говор ме је одавао џелату.
Мало шта сам могао. Али би властодршци,
Надам сам се, седели безбедније да мене није.
Тако ми је протекло време
Које ми је било дато на земљи.

Снаге су биле слабе. Циљ је 
Лежао веома далеко.
Био је јасно видљив, премда за мене
Готово недостижан.
Тако је протекло време
Које ми је било дато на земљи.

3. 
Ви што ћете изронити из потопа
У коме смо ми потонули,
Спомените се,
Кад будете говорили о нашим слабостима,
И мрачног овог времена
Коме сте умакли.

Јер ми смо ишли, мењајући земље чешће но ципеле, 
Кроз ратове класа, очајни
Кад је само неправде, али не и буне било.

А знамо и сами: 
Мржња, чак и према подлости,
Унакажава црте лица.
Гнев, чак и онај због неправде,
Чини глас промуклим. Ах, ми
Што хтедосмо да припремимо тле за љубазност,
Сами нисмо могли бити љубазни.

Али ви, кад најзад дође време 
Да човек човеку буде друг,
Спомените нас се
С трпељивошћу.

Edited by Silvanus, 28 June 2016 - 22:09.

  • 1

#851 IMMORTEL

IMMORTEL
  • Members
  • 898 posts

Posted 09 July 2016 - 00:06

Horhe Giljen

 

Rodjen je 1863. u Valjadolidu. Zavrsio je Filozofski fakultet u Madridu i Granadi. Predavao spansku knjizevnost u Parizu, Mursiji, Oksfordu i Sevilji, a posle propasti Republike odlazi u Ameriku gde nastavlja profesorski poziv. Sve pesme objavio je u jednoj jedinoj zbirci pod naslovom Himna.

 

Sa snegom ili bez snega

 

Pridji i pogledaj:
sneg pada sve manje.
Razbacane staju
pahuljice lake.

 

Neka mu belina
grad ceo pokriva.
Zivahnost je tvoja
meni promenljiva.

 

I na tom balkonu,
lepa, mlada, cila,
smesi se u nadi
studen najjasnija.

 

Studen sa kristalom,
savez taj prozirni.
Prema istini su
oboje providni.

 

I obnazen zivot
otkriva blestavo
sneg - cistotu svoju,
zvezdu tu nasamo.

 

Da l' je svet ogroman?
U tvom zagrljaju
sa tobom uzivam
ja granicu krajnju.

 

Sreca moja zeli
da mi kroz san cuva
ocima mi tvoju
neposrednu ljubav.

 

Hvala, sto snim kao
juce il' jos vise,
kako milostiva
bivas, primivsi me.

 

Gle, izvrstan sneg se
kao poklon nudi
nikada zasluzen.
Netaknut svet drugi.

 

Bebo sa nebesa,
Neprekidan dar!
Sneg ja obozavam.
Sjedinjuje nas.

 

Dvorci vec moguci,
kuce sve pod snegom;
u sredistu tvoja
ljubav i svet snezan.


  • 1

#852 The_Wizard_of_Oz

The_Wizard_of_Oz
  • Members
  • 40 posts

Posted 26 July 2016 - 18:28

“we are in the wake
of a great shifting

awaken

you better free your mind
before they illegalize thought

there’s a war going on

the first casualty was truth
and it’s inside you

the universe is counting on our belief
that faith is more powerful than fear
and in that the shifting moment
we’ll all remember why we’re here

in a world where you’re assassinated for having a dream
and the rich spend 9 billion a year to control our ideas
and visions are televised so things aren’t what they seem

we gotta believe
in a world where
there’s room enough for everyone
to breathe

cause reality is made up of
7 billion thoughts
who made up their minds
of what’s real and what’s not

so I stopped believing
in false idols of war
greed and hate
is not worth my faith

my mind’s dedicated
to justice
my soul is devoted
to love

and love is God
and God is truth
and truth is you
and you are me
and I am everything
and everything is nothing
and nothing is the birthplace of creation
and transformation is possible
and you are proof

we were born right now
for a reason
we can be whatever
we give ourselves the power to be

and right now we need
day dreamers
gate keepers
bridge builders
soul speakers
web weavers
light bearers
food growers
wound healers
trail blazers
truth sayers
life lovers
peace makers

give what you most deeply desire
to give
every moment you are choosing to live
or you are waiting

why would a flower hesitate to open?
now is the only moment
rain drop let go
become the ocean

possibility is as wide
as the space
we create
to hold it "

~Alixa and Naima from ClimbingPoetree
  • 0

#853 IMMORTEL

IMMORTEL
  • Members
  • 898 posts

Posted 04 August 2016 - 22:32

Ne pevam ja

 

 

Ne pevam ja
vec cveće što ga videh
ne smejem se ja
već vino što sam ga pio
ne plačem ja
već moja nesrećna ljubav

 

Prever


  • 1

#854 Zlatko Snajder

Zlatko Snajder
  • Members
  • 105 posts

Posted 30 August 2016 - 18:11

Doneli smo odluke
pogledaj da nisi nesto zaboravila
mrzi me da te pratim do fakulteta
mrzi me da nedostajanju opet dajem ime
vrati mi kljuceve od mojih misli
ostao bi malo sam sa svojim haosima
u stvari
srusio sve arhitekture tebe
pa onda ispocetka
doneli smo odluke,devojcice
ljubav je najlepsa izolovanost od stvarnosti
vreme je da se vratis
bez mene
odoh da u tvojoj glavi potrosim sve ulice, trgove,mostove
i sebe
dok jos postojim tu...

 

Ivan Dodic..


  • 0

#855 Zlatko Snajder

Zlatko Snajder
  • Members
  • 105 posts

Posted 30 August 2016 - 18:13

Bila jednom jedna knjizica bela i u njoj sam mnogo crnih slova svoje duse ispisao, i to samo zbog Emilije koja je otisla jednog jutra, a sve po redu nase azbuke sem nekih slova

Ako sam ja bio za tebe ono sto je ribama voda,
i ako su sve moje zelje gorele od neznanog sjaja, onda
si i ti bila jedina moja, tako mala, a tako izgubljena sreca.

Sad zivim na dnu
daleko od svoje Emilije.

Bili smo cesto sami. Sami na svetu.
Ali kad nam je bilo lepo,
ni Cezarov zbor nije bio manji.

Po je imao Anabel Li,
Ja sam imao Emiliju.

Vidim i sad kako dolazi. Ogrnula se mrakom, a oci
dve njene plave svetiljke
pred mojom izmisljenom kucom gore
svu noc.

Te oci moje jedine emilije.

Gazim i sad po liscu
i slusam kako lako ptice prolaze
iznad moje glave.

Pijan sam i umrecu
zbog Emilije.

Davao sam joj jutra kao bele poklone.
Jednom sam doneo pijan
macku sa niskog krova.
Dok sam ziv, pamticu taj dan.

Otisla je Emilija.

Zao mi je
sto mi nije pomogla.
Ali velike oci straha
gledaju u nju svake noci.


Umrece jednom Emilija.

Zaboravi na sve, pa i na ciklamu
kupljenu na veresiju
onda kada je umirao trg
i kad je bila sa mnom Emilija.

Idem daleko. Idem daleko,
ali ne znam kako 
da sanjam Emiliju.

Javi mi se odmehom samo jos jednom.
Ja idem daleko,
idem sam
tamo gde nema poznanika
i gde ce u pijanim nocima
sa mnom da sedi emilija
nestvarna i voljena.

Kazi mi sta da radim ako me zavoli druga
Nece toga biti. Nema Emilije.
Lavovi se ljube na zutom pesku,
a prah pada po meni,

jer sam prosao.

Ljubi, samo znaj koga ljubis
i ne moli se vise onome koga nema
onome sto je nevidljiv.

Molicu se zenama,
molicu se svim zenama
da svoje lazne usne
ne stavljaju na moju tugu.

Sam sam
bez Emilije.

Nocu kad se uspavam na kamenu,
u moje oci silaze rumene zvezde
i ribe se belasaju.

Nje vise nema.
Otisla je moja dobra devojka.


Ovo je najtezi dan
gresnog monaha Slobodana
i zvone sa tornja 
na smrt njegovu.

Pozdravite svi znani i neznani
moju Emiliju.

Rodice se devojcica
sa rumenim ustima
i kosama od sunca
a ja cu biti mrtav
i niko mi nece doci.

Ni Emilija.

Savio sam jedno drvo
u napustenoj basti.
Govorilo je korenje:

Nema emilije.

Tebi sto ce sve ovo dopasti jednog dana
kazem:
jedino sam voleo Emiliju.

Cutim i pijem.
Ne mogu bez Emilije.

Uzmi sreco moju devojcicu
i sve sto ja nisam imao
daj njoj.
Mnogo leptira s proleca.
Mnogo pahulja neznih na prozoru.
Neka ostane ziva
i neka lici na nas dvoje,
na mene i na Emiliju.

Fenjeri se ne upale
ni u Starom Gradu
a ja vec stradam
za svojom Emilijom.

Hrabra moja devojcica
kojoj ce dati Sreca mleka

da se moje zlatno dete
ne seti ruzne gladi
pa i ako bude rata
nek je sacuva majka i moja i njena,
nasa mala Emilija.

Ceo moj zivot propada
kao sto propada plava ladja u Sredozemlju,
kao sto propada dan s veceri.

Cekao sam na Emiliju
i boli sve sto vidim.
Zivi u svim stvarima
moja Emilija.

Dzakove sam hteo da nosim na ppristanistu
i da pevam u podne na suncu
i ona se nebi stidela.
Nema zene, znam, gorko.
Nema takve kao sto je bila
Emilija.
Sapati su ostali
u liscu i u svemu sto odlazi.

Kunem se u zlatnu glavu
svoje devojcice
da sam jedino na svetu voleo
njenu majku
i priznajem da nisam bio dobar
i osudio sam sebe
na sve sto ne moze da podnese
gresni mladic,
koji je bio kao dete
i koji je samo godinu dana u zivotu
majku imao

 

 

Slododan Markovic..


  • 0