754 replies to this topic

[vladica68]

mozda bi trebalo da se dogovorimo oko neke potrosacke korpe koju bismo poredili u raznim zemljama, recimo za pocetak:

litar UHT polumasnog mleka (znaci oko 1.5%)
litar obicnog polumasnog mleka
litar i po koka kole
800g ili 1kg belog hleba
kilo brasna
litar ulja
litar masinovog ulja
kilo sampinjona
kilo paradajza
kilo crnog luka
100 grama praske sunke
100 grama mortadele

Sve cene bi bile najjeftinije koje bi mogle da se nadju.

ITALIA-Firenza cene iz supermarketa COOP u €:
litar UHT polumasnog mleka (znaci oko 1.5%) 1,2 - 1,4 ima cesto snizenja i cena spadne na 0,9
litar obicnog polumasnog mleka 1,1 - 1,4 nema velike razlike izmedju vrste mleka, obrazlozenje je da ima vise manje isti tehnoloski proces a sa reklamom ce da vas ubede da je bolje kupiti ovo mleko ili yogurth napravljn od ovog mleka jer je light i ne goji ! A za kvalitet? Ma tu vecina ljudi vise i ne gleda ne zaato sto je kvalitet u proseku dobar vec zato sto svi teze da za sto manje para kuper sto vise robe. Mleko je zapravo obojena bela voda. Verujte mi.
litar i po koka kole cini mi se €1,40 ne kupujem je. Provericu
800g ili 1kg belog hleba Hleb je strasno poskupeo i cene se krecu od €1,5 do 4,5 ima puno vrste hleba tesko je uporediti. Vec godinamam mesim hleb u kuci pa me i ne zanima koliko poskupljuje
kilo brasna kao sto rekoh mesim sam hleb i pizze i to dobro znam. najeftinije brasno je oko 0,6 najcesca cena je 0,9 -1,10. Ja se snabdevam direktno kod proizvodjaca "preskakajuci" lanac prodavnica i kupujem veoma kvalitetno brasno bez pesticida za 1,5 - 1, 9 u zavisnosti od vrste
litar ulja ulje od zitarica se ovde malo koristi, uglavnom za przenje kosto oko 1,2. Najbolj je kupiti pakovanje od tri litre cena po litru opada
litar masinovog ulja moze da se nadje i za €2 ali ko zna sta vam podmecu. Ulje od maslina koje dolazi iz zemalja mediterana (znaci mesano) marka COOP kosta €4,00. I ulje kupujem od lokalnih prozvodjaca koji ne prskaju masline i cena vrtoglavo skace € 9 -11. I cesto zavisi od godine tj berbe


Ostale cene cu proveriti pa cu vam ih precizno javiti. Ono na sta bih hteo da vam skrenem paznju je da je tesko porediti ovako zivotni standard i sl. Prvo pitanje je jkako su te cene formirane? Koliki je procenat prevoza, koliko je jedan proizvod oporezovan, kolika je marza koju zadrzava prodavnica, kakav je kvalitet? Ako trazite najeftinije mozete naci zaista jeftinu robu, ali da li ste spremni da jedete ili sto je jos gore da date svom detetu hranu sumjivog kvaliteta? Nemojte da skacete odmah. Vec cujem komentare ali kvalitet kosta a treba da se prezivi i sl! Isto je i ovde. Ja nisam jos platio moje dve kirije iz juna i jula , €900 mesecno, ali veceras idem na moj redovni nedeljni sastanak sa GAS-om. GAS Gruppo di Acquisto Sollidale . Grupa ljudi , prijatelja porodica koje su se udruzile i prave grupne kupovine od lokalnih proizvodjaca. Zasto? Iz vise razloga. Uspostavlja se pravi ljudski odnos proizvodjac - kupac. Znam ko proizvodi salatu, znam kako je proizvodi, poznajem njegove radnike, zanm sa kojim ugovorom rade, znam da li su zadovoljni ili ne.( ja ne zelim da budem izrabljivan an mom poslu zasto da ja izrabjujem druge). Glasate svaki put kad otvorite novcanik i kupujete nesto Zajedno mozemo cak i da uticemo na proizvodjaca. Na primer zahtevamo da ne koristi pesticide, da koristi pono ambalazu i sl. Pri tome i ne trazimo njegove zvanicne potvrde o tome. To se sve kupljuje, culi ste za mito? Puno je i postenih koji obezbede certifikat ali on sam po sebi nista ne zanci. Znaci da si ti u stanju da nesto uradis i proizvedes na odredjeni nacin ali i ne da to zaista radis. Nema kontrola. Mi posecujemo proizvodjace. Najcesce su to predivni izleti na farme koji zavrse sa ruckom ili vecerom u drustvu porodice farmera. Mleko, na primer, koje nam dostavljaju je sirovo, ne pasterizovano i punomasno i kosta €1,5 po litru. Verujte nema nikakve veze sa mlekom iz prodavnice. Ko god je imao srecu da ode na selo kod rodjaka i ko god je probao mleko tek muzeno zna o cemu govorim. A onda probajte da napravite yogurt od tog mleka. Nece vam vise ni pasti na pamet da provirite u prodavnicu. Mleko dolazi u staklenim flasama koje se vracaju na ponovno punjenje, kao nekad sto se radilo. Nema djubreta! Nama tetrapaka kojji zavrsavaju ko zna gde. Da li ste se o tome zapitali, gde zavrsava djubre koji supermerkati i mega produkcija pravi. Srbija usvaja najgore stvari koje dolaze iz modernog sveta. Smesno je sto ovde (u Italiji) ljudi pokusavaju i hteli bi da zive kako sno mi ziveli nekih 70ih i 80ih godina. A mi obrnuto- ziveo Merkator. Cudna je ljudska vrsta. Nikad nismo zadovoljni i uvek pricamo o onome cega nemamo. Trava suseda je uvek zelenija. Izvinete sto sam se oduzio i skrenuo sa teme.

link sajta preko koga i moj GAS radi : http://www.economia-solidale.org/
Vlada

PS: Mnogi prozvodjaci GAS prihvataju i naplacuju svoje proizvode i ulokalnoj moneti a ne u eurima. Na primer: Racun €20 uz popust za CSEC (lokalna moneta) od 20% znaci €16 + 4 scec.
U nemackoj posteoje 80ak lokalnih moneta, i Italiji je tek u povoju u Svajcarskoj nesto slicno su zapoceli jos 1936 i zove se WIR. Potrazite na web. italijansli linkovi:
www.progettoscec.it
www.arcipelagotoscana.org

Edited by vladica68, 22 July 2008 - 08:41.

[NenadMM]

Samo jedna stvar, kada uporedjujemo cene - hajde da ih takodje izracunamo kao procenat od prosecnih neto mesecnih primanja? Mislim da je to mnogo relevantnije i realnije nego puko uporedjivanje nivoa cena.

[shadowplay]

Samo jedna stvar, kada uporedjujemo cene - hajde da ih takodje izracunamo kao procenat od prosecnih neto mesecnih primanja? Mislim da je to mnogo relevantnije i realnije nego puko uporedjivanje nivoa cena.

Pa ne znam koliko je relevantnije! Relevanto bi bilo za one proizvode i usluge koji se proizvode u Srbiji od domacih sirovina (sisanje, na primer). Proizvodjac u Srbiji koji sve svoje sirovine uvozi (na primer gorivo), ne moze da ima jeftiniju cenu od slicnih proizvodjaca u inostranstvu jer bi onda bio neprofitabilan.
Doduse, neki od glavnih inputa, struja i neka radna snaga su jos uvek jeftiniji nego u zapadnim zemljama, pa bi na osnovu toga mogli da ocekujemo nize cene.
O kompletno uvezenim proizvodima da i ne govorim, oni su skuplji nego u inostranstvu, barem zbog troskova transporta i posredovanja.

[zima]

Vratio sam se iz SAD pre par dana i još ne shvatam kako je moguće da je skoro sve jeftinije nego u Srbiji, od hotela u kome sam odseo, preko hrane (osim u restoranima), benzina, garderobe, tehnike. Znači da bi sa mojim ovdašnjim primanjima živeo bolje u SAD nego u Beogradu (kad bih i tamo imao svoj stan). Ipak, očigledno mi nešto ovde kod nas prija pa se ne selim

[tomkeus]

Ovo ne govori toliko o Srbiji, koliko o sr**u u kome se svet nalazi

Računica sajta www.globalrichlist.com pokazala

Naši građani su bogatiji od 85 odsto ljudi na planeti

Autor: I. Radisavljević | Foto: Ilustracija | 10.08.2008. - 06:07

Prosečan građanin Srbije sa mesečnom neto platom od 420 evra, kolika je bila u junu, spada u 14,08 odsto najbogatijih ljudi na svetu, računica je sajta www.globalrichlist.com, koji se bavi istraživanjem svetskog bogatstva. Prema toj računici, prosečan Srbin, koji u realnosti živi od danas do sutra i jedva skupi za mesečnu potrošačku korpu, bogatiji je od 85 odsto svetskog stanovništva.

Ta računica, iako ne predstavlja realnu sliku života u Srbiji, logična je uz pretpostavku da veliki broj stanovništva planete živi ispod svake linije siromaštva. Takve zemlje su Nigerija, Zimbabve, Angola, Severna Koreja i slične, a sve one zajedno sa Srbijom, ali i Velikom Britanijom, Amerikom i Nemačkom, ulaze u računicu sajta „Global rich list“. Ovaj zanimljivi internet sajt raspolaže skalom na kojoj će se kada ubacite svoje podatke o zaradama, tačnije vaša godišnja primanja izražena u evrima, funtama, dolarima ili jenima, prikazati kom procentu najbogatijih na svetu pripadate. Ako uzmemo da je najniža prosečna plata u Srbiji oko 200 evra, koliko beleži statistika, a godišnji prihod 2.400 evra, čak i taj građanin Srbije nalazi se među 15 odsto (14,82) najbogatijih na svetu.
Kada se pred vama pojavi računica koja će vas svrstati među najbogatije, nakon blagog šoka, očekuje vas pitanje: „Bogatiji ste nego što ste mislili?!“ a potom i predlog da bi i simboličan poklon u vrednosti plate koju zaradite za samo jedan sat nekome učinio život lakšim.
Zanimljiva su i poređenja koja ćete takođe naći na ovom internet portalu. Na primer, sa osam dolara možete da kupite 15 organskih jabuka ili 25 stabala voća za farmere u Hondurasu, koji bi nadalje mogli da uzgaje i prodaju voće na lokalnoj pijaci. Sa 30 dolara možete da pazarite DVD sistem, ali umesto njega možete, recimo, da kupite opremu za prvu pomoć za celo selo na Haitiju. Poređenja se nižu ka sve većoj sumi novca, pa tako za 73 dolara možete da kupite novi mobilni telefon, ali i opremu za mobilnu kliniku koja bi lečila siročiće obolele od side u Ugandi. Na kraju, za 2.400 dolara možete kupiti novu generaciju LCD televizora ili umesto toga školsku opremu za čitavu generaciju školaraca u selima Angole. Na vama je samo da izaberete.
Kao razloge pravljenja ove liste, „Poke“, kreativna kompanija sa sedištem u Londonu, navodi da je svetska populacija opsednuta novcem, ali da uvek meri svoje bogatstvo u odnosu na one bogatije, što uvek čini da se osećamo siromašno.
- Naša želja je i da ljudi shvate da većina nas (koji imamo mogućnost da pristupimo ovoj veb stranici) u stvari pripada privilegovanoj manjini - stoji na sajtu.
Skala koju koristi ovaj sajt bazirana je na računicama istraživačke grupe Svetske banke. Putem sajta možete donirati novac onima kojima je najpotrebniji.

Da li ste znali?

Pre tri decenije stanovnici bogatijih zemlja na svetu imali su, u proseku, 30 puta veće zarade od 20 odsto ljudi koji su živeli u najsiromašnijim zemljama. Do 1998. godine razlika se znatno uvećala i tada su najbogatiji bili čak 82 puta bogatiji od najsiromašnijih. Danas je razlika još veća.