50 replies to this topic

[Bebler]

problem je u velikom koruptivnom potencijalu izdavača i države, na sajmu se namire uzajamni minusi koji se nakupe tokom godine
"najdrčniji režimski izdavači" koji su sajam pretvorili u vašar, danas postoje u tragovima;

Sa ovim se ne slažem. Postoji bar 5 ili 6 izdavača u ovom trenutku za koje mogu sa stopostotnom sigurnošću da tvrdim da egzistiraju zahvaljujući bliskosti sa aktuelnim režimom. I postoje ne samo u tragovima već i u milionima evra verovali ili ne. Oni o kojma govorim ne anuliraju minuse već traže proju preko hleba na sajmu jer su minuse i druge alave institucije namirili zaključno mesec dana ranije.

Više izdavača posluje sa izuzetnim dobitkom upravo zahvaljujući političkoj povezanosti i monopolskoj poziciji. Naravno, to je onaj drastično manji ali najuočljiviji i najbučniji deo u centru arene. Drugi se dovijaju, ali većina ih je u gornjem prstenu.

Međutim svi učestvuju u kreiranju vašarske atmosfere. Ono što ljudi takođe ne primećuju je da se se u prve tri hale održava sajam grafičkih tehnologija koji iz godine u godinu sve bliži knjiškom ``izložbenom`` prostoru.

Edited by Bebler, 02 November 2007 - 20:42.

[Mioba]

Sa ovim se ne slažem. Postoji bar 5 ili 6 izdavača u ovom trenutku za koje mogu sa stopostotnom sigurnošću da tvrdim da egzistiraju zahvaljujući bliskosti sa aktuelnim režimom.

ok, nismo se razumeli - učinilo mi se da je reč o (para)državnim izdavačkim kućama
enivej, država im možda namešta profitabilne poslove, ali svakako ih ne plaća, a definitivno nije reč o milionskim svotama

monopol je takođe debatable priča, nema ga više čak ni zavod za udžbenike - i mada ga država i dalje dotira, i mada su krupni i vrlo lukrativni poslovi u pitanju, ni tu odavno nema miliona

kad je reč o stvarno krupnim novcima, u izdavaštvu se pare zadrže tek toliko da se malo properu
ne zanemarujem procenat koji se usput zakači za pojedine džepove, ali sića je to naspram večnosti

najveći swindle godine, u saradnji sa državom, izvela je izvesna kompanija koja izdaje najtiražniji dnevni list - štampali su klasike za školsku lektiru, država ih otkupila za školske biblioteke, a onda se ispostavilo da fale čitavi pasaži, da štamparskih grešaka ima i na naslovnoj strani...

uzgred, u areni nisu samo najgori, ima i najboljih

Edited by Mioba, 02 November 2007 - 21:33.
300 čuda...

[Bebler]

ok, nismo se razumeli - učinilo mi se da je reč o (para)državnim izdavačkim kućama
enivej, država im možda namešta profitabilne poslove, ali svakako ih ne plaća, a definitivno nije reč o milionskim svotama

monopol je takođe debatable priča, nema ga više čak ni zavod za udžbenike - i mada ga država i dalje dotira, i mada su krupni i vrlo lukrativni poslovi u pitanju, ni tu odavno nema miliona

kad je reč o stvarno krupnim novcima, u izdavaštvu se pare zadrže tek toliko da se malo properu
ne zanemarujem procenat koji se usput zakači za pojedine džepove, ali sića je to naspram večnosti

najveći swindle godine, u saradnji sa državom, izvela je izvesna kompanija koja izdaje najtiražniji dnevni list - štampali su klasike za školsku lektiru, država ih otkupila za školske biblioteke, a onda se ispostavilo da fale čitavi pasaži, da štamparskih grešaka ima i na naslovnoj strani...

uzgred, u areni nisu samo najgori, ima i najboljih

Pa šta ćeč više nego da ti država namesti posao. Obrt i profit na udžbeničkom tržištu se izražava u milionima. Definitivno.

Pranje stoji, swindle apsolutno, i naravno mislio sam na centar arene.

[Mioba]

** editovala podnaslov, žao mi da splitujem mršave topike **
sad ovde, osim zakasnelih utisaka sa sajma, spadaju bilo kakvi utisci sa bilo kojih sajmova, sa naročitim osvrtom na domaće (može i regionalno, naravno) tržište knjiga
jedinstvena cena knjige, pdv, carine, monopol, privatizacija, kiosk izdanja, državni/gradski otkup knjiga, autorska i srodna prava, distribucija/knjižare...
ihi, materijala za 150 strana

[Bebler]

Da je sajam vašar potvđuje i činjenica da su izdavači koji su već godinama tradicionalno u centru arene zapravo i najveći izdavači udžbenika. A izdavaštvo u kom elitu predstavljaju priređivači udžbenika ima veliki problem. Ne bih se posebno osvrtao na kvalitet tih udžbenika koje oni izdaju, ali mogu da kažem samo sledeće: kada bi se u ovoj zemlji poštovala autorska prava te kada bi aktuelni autori bili plaćeni za svoj rad po evropskim standardima 99% velikih izdavčkih kuća bi moralo da stavi baglamu na vrata i potraži neko drugo uhlebljenje.

Ipak najmračnija tačka na tom tržištu je izdavač koji od pamtiveka drži banku na epicentar vašarske arene. Dakle država je dopustila da se na čelu najvećeg izdavača udžbenika nađe čelu notorni Radoš Ljušić koji je po sopstvenom priznanju na to mesto dospeo tako što je namolio Vojislava Koštunicu da ga tamo instalira. A i pernad zna da je dotični jedan od najvećih obožavalaca lika i dela Ratka Mladića ili kao čoveka koji je organizovao sastanke Obraza na Filozofskom fakultetu. Dakle odgovor na to kakva je kadrovska kombinatorika izrodila situaciju da ultranacionalista i rasista postane univerzitetski profesor i najodgovornija ličnost za ono iz čega će se generacije učenika obrazovati teško se može naći među racionalnim argumentima. Taj isti čovek je bio najjača logistika čuvenoj Ljiljani Čolić koju je smenila njena neopevana glupost. Dakle dotični Ljušić i njegovi sateliti po ministarstvu prosvete stvorili su u osnovnom i srednjem obrazovanju takav kolaps i nezdravu atmosferu da tako nešto nije viđeno ni u doba SM. I kao po običaju iza slika svetaca i heroja krije se kalauz, pa ni doktirina Radoševa nije išla dalje od tog standarda. Umesto nastavka reforme usledilo je masovno zapošljavanje potpuno nestručnih ali podobnih i zemljačkih kadrova u tu izdavačku delatnost što je bio preduslov za potpuno umrtvljivanje reforme školstva koja je po ukusu aktuelne vlasti i suviše forsirala građanske vrednosti zanemrujući pritom tradiconalne Srpske vrline kao što su vera u Boga, domoljublje, pravoslavni duh te mantru o Kosovu. Punu kasu koji je zatekao primivši dužnost direktora te kuće upotrebio je za udomljavanje nesposobnih ali odanih kadrova te proširenje privatnih voznih parkova, maratonske ručkove, višednevne ekskurzije po manastirskim kompleksima, obilaske zamkova Loare, ukratko ni reči o reformisanju debelo zaostalog udžbeničkog fonda. Takvom čoveku je poveren i drugi mandat uz blagoslov koalicionih partnera što je valjda dovoljno da čovek zaobilazi taj štand u širokom luku. Na žalost ne mogu ga zaobići stotine hiljada dece i nastavnika koji moraju za više razrede osnovne i srednju školu koristiti vrlo anahrone materijale u procesu nastave koje taj izdavač plasira jer su uticajni prijatelji zaustavili otvaranje udžbeničkog tržišta kako bi zaštitili tu kuću od konkurencije.

Sa druge strane konkurencija koja se približila centru arene takođe ne preza od recimo niskih udaraca pa se ne biraju sredstva. Kao autori, recenzenti, stručni konsultanti i ostala relevantna lica za priređivanje udžbenika angažuju se službenici ministarstva prosvete bez obzira što se takvo postupanje u svetu smatra sukobom interesa. Ne preza se ni od konsultacija strane literature pa ćete naći mnoštvo prepisanih koncepcija, preuzetih formulacija ili preslikanih vizuelnih identiteta. Nije neobično ni to što se pojavljuju univerzalni autori koji mogu priređivati stručnu literturu za više potpuno različitih oblasti pa je zato arhaičnost u stilu mnogih malih izdavača udžbenika gotovo konstanta.

I jedni i drugi pak na sajam donose tone knjiga koje iznose na štandove i mašicama obrću šarene tomove pokušavajući da dovitljivim opaskama privuku potencijalnog kupca više ili manje ukusnog bookburgera.

[Mioba]

bebler dao dosta materijala za razmišljanje

u međuvremenu, prenosim jergovića sa drugog topika, deo o sajmu - nije loše pogledati stvar sa strane, tuđim očima
ne umanjuje hejt vašara, ali doprinosi raznovrsnosti pogleda

Kada dođeš u centar grada, pred bivšu Skupštinu Jugoslavije, koju si cijelo djetinjstvo gledao na televizijskoj razglednici Beograda, ili na Terazije, pred tobom se ukaže neka drukčija slika grada. Knez Mihailova je renovirana, a broj knjižara u toj ulici i oko nje skoro da je veći od broja knjižara u cijeloj Hrvatskoj. Mnoge od njih rade do deset navečer, a neke su otvorene nedjeljom i praznikom.

njima ima ljudi, iako je tek završio Beogradski sajam knjiga, najveći i po svemu neusporedivi sajam u ovome dijelu svijeta, koji je prema grubim procjenama u sedam dana posjetilo oko 150 tisuća ljudi. Plaćale su se ulaznice koje uopće nisu bile tako jeftine. Prevedeno u naše novce, oko dvadeset kuna, a pošto su plaće u Srbiji barem dvostruko niže nego u Hrvatskoj, taj iznos realno je bio i veći.

Na sajmu se kupovalo sve i svašta, sa džambo plakata na prilazima izložbenim halama smješkale su se lokalne književne zvijezde, ali najveća zvijezda sajma bila je Che Guevarina kći, koja je predstavljala i potpisivala knjigu sjećanja svoje majke Aleide March de la Torre, koja je u izdanju Geopoetike prije objavljena u Srbiji, nego u španjolskome originalu. Nekoliko desetaka metara dalje, na štandu Večernjih novosti, svoje je memoare potpisivao Vuk Drašković.

Prva naklada od 50 tisuća primjeraka već je rasprodana, knjiga je po mnogo čemu zanimljiva, a najviše po tome što je Drašković definitivno jedini političar s ovih prostora koji se kaje i javno priznaje da je u nečemu griješio. Priznanje objavljeno u “Meti” nije iskupljujuće, niti će njime Savle postati Pavle, ali jest zanimljivo.

Umberto Eco nije stigao u Beograd u golemoj i vrlo uglednoj talijanskoj delegaciji pisaca i izdavača, ali njegova nova knjiga, “Istorija ružnoće”, jest. Izdavač Plato objavio ju je rekordno brzo nakon talijanskoga izdanja. Na knjizi je radilo sedam prevoditelja i čak pet redaktora, tako da je greške gotovo nemoguće pronaći. Ovakav izdavački pothvat kod privatnih izdavača u Hrvatskoj nije moguć.

Među ono što u Hrvatskoj nije moguće spada i to da su najugledniji srbijanski listovi Politika i Danas svakodnevno objavljivali specijalne kulturne dodatke koji su se bavili događanjima na sajmu, a na reklamnim štandovima kod ulaza u hale svim posjetiteljima besplatno su dijelili primjerke današnjih novina.

Pritom, ti kulturni dodaci nisu bili ni reklamni prospekti, niti trivijalni cvrkut i blebet iz Pola ure kulture, nego su bili ozbiljno ispisani i u njih je utrošena otprilike ona urednička i novinarska energija kakva se u nas uloži u, recimo, Svjetsko prvenstvo u nogometu. Više se u tih sedam dana u beogradskim novinama pisalo o knjigama, nego što se u Hrvatskoj napiše za godinu dana.

[Bebler]

Jasno je da neko ko dođe jednom u pet godina može da čitavu manifestaciju doživi kroz nostalgične asocijacija i da poželi da vidi ono najbolje u svemu, ali to što je politika delila materijal pripremljen sa ukusom jeste prvo prilicno nebitan događaj jer odmah nakon ulaska u sajam prvo prođete kroz kordon teške mašinerije postavljen u prve tri sale.

Kao prvo sajam grafičke opreme se mora razdvojiti od sajma knjiga. Drugo, ako im je toliko do prodaje neke u neku od hala oslobođenih od mašinerije prebace knjižare i tako odvoje ber u početku Vašar od sajma. Ali, kako su domaći izdavači takvi kakvi jesu takva ideja bi naišla na negodovanje, jer što da plaćaju dva štanda kad mogu sve na jednom.

Dakle ljudi koji se bave izdavaštvom nemaju svest o tome da je sajam namenjen komunikaciji sa publikom, piscima, drugim izdavačima. Od silnih tezgi za prodaju i vreve koja nastaje kada se na istom štandu održava neka promocija a rasprodaja traje nastaje opšta konfuzija. Organizator nije našao za shodno da postavi pristojnu signalizaciju niti da postavi nekoliko screen-ova na kojima bi isla obaveštenja o događajima koji se odvijaju na sajmu. Mnogo toga jednostavno nije urađeno kako valja i zato utisak vašara ostaje pa ostaje iz godine u godinu.

Mislim da je vreme da neko razmisli o koncepcijskim izmenama i drugačijoj organizaciji same manifestacije kao i prostora a na kraju i vizuelnih standarda kojih tek nema.

Što se pak tiče karaktera izdavaštva kod nas o čemu sam pisao u prethodnom postu, mogu samo da dodam da ukoliko se ne ulože napori da se ti standardi približe svetu neće biti boljitka. Iz godine u godinu će se reciklirati matrica sve dok se zaista ne zapati naziv Vašar knjiga.

[Mioba]

ok, jergović ima pravo na svoj odmak, šta ga briga, nije odavde

ali, i svi ti ljudi što se gomilaju na svakom sajmu očigledno uživaju u toj gužvi i u svemu tome, i daju sajmu/vašaru smisao
oni ne znaju da je direktor državno-subvencionisanog dojučerašnjeg monopoliste, neki tamo nacoš što psuje kao kočijaš kad pomisli da su kamere isključene, i ne znaju šta iza kulisa ćaskaju pisac i njegov izdavač
niti ih se to tiče

Mislim da je vreme da neko razmisli o koncepcijskim izmenama i drugačijoj organizaciji same manifestacije kao i prostora a na kraju i vizuelnih standarda kojih tek nema.

već nekoliko godina se razmišlja o promeni koncepcije (ima jedan što se mnogo zaljubio u frankfurtski, i misli da to može tako ovde, uz njegovu svesrdnu pomoć)
slažem se, sajam se odrađuje svake godine, postave se novi tepisi i pokupi se par nesrećnih novinara da izigravaju piar službu -sve bi to moglo daleko bolje i lepše, i verovatno će i biti vremenom

al ostaće vašar, to je postao srpski brend

[Bebler]

ok, jergović ima pravo na svoj odmak, šta ga briga, nije odavde

ali, i svi ti ljudi što se gomilaju na svakom sajmu očigledno uživaju u toj gužvi i u svemu tome, i daju sajmu/vašaru smisao
oni ne znaju da je direktor državno-subvencionisanog dojučerašnjeg monopoliste, neki tamo nacoš što psuje kao kočijaš kad pomisli da su kamere isključene, i ne znaju šta iza kulisa ćaskaju pisac i njegov izdavač
niti ih se to tiče


već nekoliko godina se razmišlja o promeni koncepcije (ima jedan što se mnogo zaljubio u frankfurtski, i misli da to može tako ovde, uz njegovu svesrdnu pomoć)
slažem se, sajam se odrađuje svake godine, postave se novi tepisi i pokupi se par nesrećnih novinara da izigravaju piar službu -sve bi to moglo daleko bolje i lepše, i verovatno će i biti vremenom

al ostaće vašar, to je postao srpski brend

Pa kazem, kada bi iz prve tri hale izbacili binderice, keserice, Hajdelbergove spejs satlove i jos kojesta mogli bi da ucine taj sajam podnosljivijim.

Insistiranje na cinjenici da sajam treba da ostane srpski brend ima svoj ozbiljne mane a najveca je ta sto sa takvim konceptom vasar/sajam nikada nece moci da postane regionalna manifestacija koja bi privukla i velike svetske izdavace.

Jer srpsko trziste nije dovoljno atraktivno velikim svetskim izdavacima ali postoji verovatnoca da bi se insistiranjem na konceptu koji podrazumeva regionalni karakter manifestacije dugorocno moglo mnogo dobiti.

[Mioba]

danas objavljeni rezultati konkursa za otkup knjiga (link)

(mala predistorija slučaja: za razliku od gradskog, republički konkurs neprestano prate razni mali skandali - ove godine nova administracija odlučila da vrati praxu iz đinđićeve vlade, da otkupom upravlja nbs, umesto neke komisije koju ministarstvo izabere po svom nahođenju)

enivejz, rezultati otkupa su opet skandalozni, al procedura u izvesnoj meri sada abolira ministarstvo od neposredne odgovornosti
biblioteke su birale, i tako pokazale u kakvom smo stanju - šta u stvari čitamo, volimo li poeziju i kakvu, čemu služi književna kritika a čemu sajam knjiga, i na šta uopšte liči srpski bookmarket sistem

[Bebler]

enivejz, rezultati otkupa su opet skandalozni,

Znači samo istorija+religija&budalaštine.

Pazite ovo remek delo:

Hamović, Dragan. Miroslav Maksimović, pesnik : zbornik. To ko je imao u rukama shvatio je šta znači glupost i praznina. Pesink više-manje, ali kako je TO dobilo naziv zbornik - nikom nije jasno a najmenje ovom liku koji se potpisao kao nešto, valjda priređivač, ali uredno pre pesnika.

To su te prevare. Ovaj zbornik je prvo finansirala država a posle i kupila sve primerke nečega što niko nikada neće uzeti u ruke sem radnika koji ga bude odneo u neki dubok mračan kut zdanja NBS.

I upravo je to najveća perverzija: država daje novac za projekte kojima se finansiraju budalaštine koje pišu politički podobni glupaci a zatim njihovo smeće otkupljuje i skladišti u biblioteke. Tako se operu velike pare. Korisni idioti instalirani u već ionako jalov književni krug pišu koješta a kasnije ove tzv. projekte koji ničemu ne vrede navode kao Bog-zna-kakve reference konkurišući za katedre, direktorska mesta, itd, itd.
Naučno i edukativno nevalidna, i oko kojih su se najviše namučili sekretarica koja je prekucavala, pokoji ucenjeni student i prevodilac, ova se štampana nedela ipak pohranjuju u riznice kulturne baštine i ostaju kao teško obrisiv i neoboriv dokaz gluposti ove generacije pokolenjima koja dolaze.

Ljudi bi trebali da se ozbiljno zapitaju ko im vodi kulturnu i prosvetnu politiku u državi.

U svetu izdavači predstavljaju avangardu kulturnog razvoja dok su ovde gušitelji iste, servis za pranje novca i tiha cenzura...

[Bebler]

BEOGRAD (SEEcult.org) - Sekretarijat za kulturu Beograda, koji je pre deset godina zapoceo otkup knjiga za gradske biblioteke, a pre pet sufinansiranje kapitalnih izdanja, izdvojio je ove godine u te svrhe ukupno oko 64,6 miliona dinara (oko 800.000 evra), a od sledece godine najavio je pokretanje i fonda za izdavanje prve knjige - radi pomoci mladim autorima.

Na prolecnom i jesenjem konkursu za otkup publikacija (knjige i casopisi) za gradske biblioteke, kao i na konkursu za sufinansiranje kapitalnih izdanja, ukupno je izdvojeno 64.597.436 dinara, rekao je danas na konferenciji za novinare gradski sekretar za kulturu Darijan Mihajlovic.

Mihajlovic je podsetio da je otkup knjiga za biblioteke pokrenut 1997. godine, kada je gradski sekretar za kulturu bila Gorica Mojovic, sadasnja pomocnica v.d. gradonacelnika, a gradonacelnik Beograda Zoran Djindic, kasnije srpski premijer, koji je ubijen 2003. u dvoristu vlade.

Predsednik Komisije za otkup knjiga i direktor Biblioteke grada Jovan Radulovic rekao je da je dobro da postoje dva konkursa godisnje - prolecni i jesenji, jer je cilj da svaka dobra knjiga iz Srbije, ali i iz Crne Gore, Hrvatske, Bosne.., nadje mesto kod citalaca.

“Svako ko misli da je ostecen, ako smo negde pogresili, mi cemo to ispraviti, ili naknadnim otkupom ili na sledecem konkursu”, rekao je Radulovic, navodeci da je ukupno otkupljeno ove godine 65 casopisa i 3.484 naslova knjiga, odnosno 92.863 primerka.

Ukupno izdvojena sredstva za knjige i casopise iznose 50.587.436 dinara.

Tokom prolecnog otkupa odabrano je 1.698 naslova od 129 izdavaca i 24 autora, koji su samostalno predlozili izdanja za otkup.

Predlozeno je za nabavku ukupno 45.382 primerka knjiga, cija je bruto vrednost 29.281.663 dinara uz odobreni prosecni rabat izdavaca od 30 odsto.

Za narucena izdanja bilo je potrebno obezbediti 21.283.803 dinara.

Na jesenjem otkupu Komisija je odabrala 1.786 naslova od 182 izdavaca i autora koji su samostalno predlozili svoja izdanja, a predlozen je za nabavku ukupno 47.481 primerak knjiga, u bruto vrednosti od 34.027.469 dinara uz prosecni rabat izdavaca od 30 odsto.

Najvise otkupljenih knjiga, kako je receno, izdanja su kuca Evrodjunti, Laguna i Zavoda za udzbenike.

Za narucena izdanja potrebno je bilo obezbediti 24.379.268 dinara, a za pretplatu na 34 primerka svakog broja 65 odabranih casopisa - ukupno 4.924.364 dinara.

Sekretarijat za kulturu Beograda od 2003. godine ucestvuje i u finansiranju izdanja kapitalnih dela u oblasti umetnosti, drustvenih i humanistickih nauka u Srbiji.

Predsednik Komisije za kapitalne izdavacke projekte profesor Milo Lompar rekao je da je od 115 predloga, izabrano 37 dela za sufinansiranje, koja Komisija smatra da su od posebnog znacaja i da njihovo izdavanje treba finansijski pomoci.

Prema njegovim recima, to je 30 odsto vise u odnosu na proslogodisnji broj kapitalnih izdanja, a sredstva su ostala priblizno ista - 14 miliona i 10.000 dinara.

Medju kapitalnim knjigama koje su pomognute su Sabrana dela Kazimira Maljevica (Plavi krug) i Istorija moderne umetnosti (Arnasona), u izdanju kuce Orion art, kojima je dodeljeno po 800. 000 dinara, zatim Ruski ikonopisac Viktor Lazarev (Algoritam), za koji je odobreno 600.000 dinara i antologija Srpska avangardna proza, 1-3, koju je priredio Gojko Tesic (Cigoja stampa) i “Sirmijum - grad na void” Miroslava Heremica (Arheoloski institut), koji su dobili po 500.000 dinara.

Sa po 400.000 dinara pomognuto je objavljivanje knjiga “Privatni zivot u srpskim zemljama u 20. veku” (Klio), “Dokumenti o spoljnoj politici Kraljevine Srbije 1903-1914”, 1-2 (SANU), Drame Milosa Crnjanskog, kriticko izdanje (Zaduzbina Milosa DCrnjanskog), “Zivot duha” Hane Arent (Aleksandrija) i “Performans u Srbiji” (Glorija).

Prve, 2003. godine, finansirano je 14 kapitalnih izdanja (5 miliona 57.000 dinara), 2004. godine - 26 izdanja (10,1 miliona). Za 24 izdanja 2005. izdvojeno je 14 miliona dinara, koliko i 2006. za 29 izdanja, a 2007. godine 14 miliona i 10.000 dinara za 37 izdanja.

Ukupno je do sada obezbedjeno 130 kapitalnih knjiga, u vrednosti od 57 miliona 167.000 dinara.

Svaki izdavac kapitalnog dela duzan je da beogradskim bibliotekama dostavi po dva primerka, odnosno ukupno 34.

Clanovi Komisije, pored Lompara, bili su i profesori Ranko Bugarski, Marica Suput, Ljubinka Trgovcevic, Ljubinko Radenkovic, Aleksandar Loma, Milena Dragicevic Sesic, Radoje Radic, Zorica Tomici i Misa Curkovic, kao i docent Adrijana Marcetic.

Gorica Mojovic, koja je otvorila i predstavila u Starom dvoru izlozbu “Jubilej knjige - deset godina otkupa knjiga i pet godina kapitalnih izdanja” (autorke su Olga Marjanovic i Olga Franic), podsetila je da se publikcije od pre deset godina nabavljaju za 16 opstinskih i maticnu Biblioteku grada, koje sa ograncima cine jednu od najrasprostranjenijih mreza u oblasti kulture koju ima Beograd.

Ukupno je kupljeno do sada 554.383 knjiga, a biblioteke su prosecno dobijale po 32.618 primeraka.

Prve godine otkupa bilo je prosecno po 500 knjiga godisnje, za koje je u proseku utroseno milion dinara, dok je danas prosecno po biblioteci 5.000 knjiga godisnje, a sredstva su u proseku od po 50 miliona dinara.

Prosecna cena knjige tokom proteklih deset godina bila je deset maraka, odnosno pet evra, koliko je danas.

Sekretarijat za kulturu obezbedio je 1997. godine 18.229 knjiga, a beogradske biblioteke 4.614, dok je ove godine Sekretarijat otkupio 92.863 knjige, a biblioteke 13.320.

Za deset godina otkupljeno je ukupno 346 periodicnih publikacija.

Pre deset godina otkupljeno je 12 casopisa, a 2007. godine otkupljeno ih je 65 (Astronomija, Gradina, Gradac, Danica, Zenit, Ju film, Knjizevne novine, Letopis Matice srpske, Ludus, Likovni zivot, Muzikologija, Novi filmograf, Orhestra, Polja, Profemina, Remont, Rec, Scena, TkH, Teatron, Treci trg…).

[Bebler]

Intervju: Vladimir Davidović odgovara na napade Radoša LJušića

LJušić govori neistine i klevete

Zavod za udžbenike nije želeo da Medakovićeve knjige pusti u knjižarsku mrežu iz samo njima poznatih razloga! Čak je i knjižara u zgradi SANU veoma teško dolazila do malog broja primeraka, koji bi se rasprodali čim bi došli u izlog. Ove knjige se nisu našle ni u jednom katalogu Zavoda za sajmove knjiga koji su u međuvremenu održani
Intervju sa Dejanom Medakovićem, nedavno objavljenom u Glasu javnosti u kome akademik govori o nesporazumu sa Zavodom za udžbenike i nastavna sredstva Srbije , koji prema tvrdnji akademika cenzuriše i ne objavljuje njegove dnevničke zapise suprotno potpisanom ugovoru, rezultirao je reakcijom Radoša LJušića, direktorom Zavoda koji je u svom odgovoru na Medakovićeve tvrdnje da je neobjavljivanje njegovih knjiga u dogovorenom roku zapravo stvar cenzure dotiče Vladimira Davidovića, bliskog saradnika akademika kome je Medaković i poverio staranje o knjigama i rukopisima.

Osećajući se prozvanim od strane LJušića, Vladimir Davidović, koristeći svoje zakonsko pravo da u našem listu demantuje LJušićeve tvrdnje, odlučio je da u intervjuu kaže svoje mišljenje o celom događaju, te da „odgovori na klevete“.

Šta je to u što u odgovorima Radoša LJušića što vas je posebno nagnalo da reagujete ?

- Gospodin LJušić navodi da se pominjem kao priređivač Medakovićevih memoara i da sam za to dobijao honorar koliko i sam pisac, te da je problem u tome što su radnici Zavoda priređivali akademikove knjige. Ova tvrdnja je potpuno neistinita. Nijedan radnik Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva nikada nije redigovao ni pripremio za štampu knjige akademika Medakovića. U to se može svakako uveriti prostim uvidom u impresum svake do sad objavljene knjige. NJegova tvrdnja da sam od njega zahtevao da mi revalorizuje honorar za prethodna četiri toma predstavlja apsolutnu neistinu. Za svaku knjigu koju sam redigovao i priredio za štampu, moj ukupni honorar iznosio je trideset hiljada dinara, što je samo mali deo mesečne plate gospodina LJušića. LJušić tvrdi da sam tražio da mi pošalje šofera sa kolima i urednika da preuzmu Medakovićeve rukopise. Ova tvrdnja predstavlja apsolutnu neistinu. Urednik ovih knjiga je gospodin Nebojša Jovanović. Sa njim sam komunicirao direktno, o svim pitanjima koja su se ticala našeg zajedničkog rada. Gospodin Jovanović je, koliko sam čuo, u kumovskim vezama sa gospodinom LJušićem. Stoga, ne želim da ga pozovem da svedoči u ovoj, za mene, besmislenoj polemici niti da ga dovodim u situaciju da se opredeljuje između lojalnosti direktoru, kumu ili istini. Knez Mihailova broj 35, u kojoj sam radio, je od Obilićevog venca 5, gde se nalazi Zavod za udžbenike daleko približno trista metara. A između je pešačka zona. Na pamet mi ne bi palo da za tu razdaljinu koristim kola. Pasionirani sam šetač. A i da sam službena kola kojim čudom i tražio, šta je tu strašno? Pa nadam se da službena kola Zavoda imaju još neku namenu, osim prevoza rukovodilaca Zavoda.

NAŠA BOLJŠEVIČKA DEMOKRATIJA

Šta vas navodi na pomisao da je akademik Dejan Medaković cenzurisan?
- Radoš LJušić je govorio neistine u vašem listu. On nema šta da kaže o akademiku Medakoviću! Razloge za to možemo da pretpostavimo. U pitanju je stid. Žalim ga jer on na jednoj strani mora kao direktor da izvršava cenzorske naloge, dok na drugoj strani ima ozbiljne protivnike, suparnike. Pri tom, to nisam ja. Moj je utisak da me je LJušić uveo u priču da bi skrenuo temu sa suštine problema, a suština je ko su nalogodavci - da se ćutanjem i prekriva moralni stav koji provejava kroz sve tomove Medakovićevih sećanja do sada objavljenih. Mnogima koje akademik Medaković pominje se ne dopada da čitaju o sebi ono što u tim dnevnicima piše. Neki od njih su u današnje doba ostvarili značajne političke karijere. LJuti komunisti na krilima tranzicije postali su stegonoše demokratije koju ostvaruju, nažalost, boljševičkim metodama. Oni jesu promenili partijski ćurak , ali rade samo ono što znaju - da koriste silu. Snagom svog novog političkog autoriteta dospeli su u upravljačka tela mnogih državnih preduzeća, pa i Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva. Uvidevši sliku o sebi i svojim promoterima koja im se ne dopada, rešili da svoju partijsku poziciju iskoriste radi gušenja istine o nekim elementima svoje ranije biografije. S obzirom na to da intelektualca Medakovićevog profila nije lako ućutkati, opredelili su se za strategiju prećutkivanja. Pri tom, sasvim je izvesno da takav stav nije rezultat politike DSS-a, čiji su članovi, jer ne treba zaboraviti da je lično Koštunica odlikovao Medakovića.

Tu je, između ostalog i LJušićeva tvrdnja da se knjige akademika Medakovića slabo prodaju...

- Na tu tvrdnju, istine radi, treba reći da je tačna činjenica da je ove četiri knjige izdao Zavod za udžbenike. Jednostavna je istina da se one mogu kupiti samo u knjižarama Zavoda na Obilićevom vencu i u Kosovskoj ulici. Zavod nije želeo da ove knjige pusti u knjižarsku mrežu iz samo njima poznatih razloga. Čak je i knjižara u zgradi Akademije (bivši „Inicijal“) veoma teško dolazila do malog broja primeraka, koji bi se rasprodali čim bi došli u izlog. Ove knjige se nisu našle ni u jednom katalogu Zavoda za sajmove knjiga koji su u međuvremenu održani. LJušić je prihvatio učešće na promociji četvrte Medakovićeve knjige memoara, a u Kolarčevoj zadužbini. Javno je najavljen kao predstavnik izdavača, ali se nije pojavio pred prepunom salom, niti našao za shodno da se izvini zbog toga. Što se tiče „slabe“ prodaje, podsetiću vas da su neke Medakovićeve knjige prodavane u više desetina hiljada primeraka, bile najčitanije knjige dve godine zaredom , iako je nagradu za najčitaniju knjigu dobio samo jednom. Na kraju, LJušić navodi da sam od urednika tražio da preuzme rukopise i da ih u Zavodu prekucaju i srede. I ova tvrdnja je apsolutno neistinita. Za sve četiri knjige, Zavod je rukopise dobio na CD. Ispod fotografije gospodina LJušića u navedenom članku, objavljen je potpis LJušića koji glasi:“odnos Davidovića, priređivača Medakovićevih memoara prema Zavodu je nedopustiv.“ Posle svega, pitam gospodina LJušića: šta je u mom ponašanju prema Zavodu nedopustivo? Lično, mislim da je za Zavod nedopustivo da se metodologija i sadržaj knjige menjaju u petoj knjizi, kada su prethodne četiri objavljene po dogovorenoj metodologiji. Takođe, nedopustivo je prekidati seriju od šest knjiga, kada su četiri već objavljene, te ove knjige držati samo u svojim knjižarama, bez ikakve reklame, a optuživati autora da nije traženi pisac. Nedopustivo je i što Zavod nije odgovorio na pitanje autora da li se ugovor o štampanju ovih knjiga može smatrati raskinutim. Nedopustivo je, takođe, javno iznositi neistine, da profesor istorije na Filozofskom fakultetu u Beogradu i direktor jednog državnog preduzeća javno iznosi neistine, sa ciljem da umanji moj ugled. U ovakvom nastupu LJušića ima elemenata krivičnog dela klevete, i to njenog težeg oblika jer je ona učinjena preko štampe.

Da li ste očekivali da ćete naići na ovakve reakcije zbog Medakovićevih rukopisa?

- Akademik Medaković i dalje vodi svoj dnevnik i sasvim je sigurno da će u svom dosadašnjem maniru nedvosmisleno, o svim ovim LJušićevim potezima izreći svoj sud. U svom testamentarnom pismu objavljenom u Prvom tomu, zadužio me je da se staram o sudbini njegovih rukopisa i posle njegove smrti. Još 2000. godine, proročanski me je upozorio da ću se baveći njegovim knjigama i sam imati problema. Ovo nije jedini dokaz koliko je bio u pravu, ali držim se devize „Drag mi je Platon, ali mi je istina draža.“ Pogotovo u ovo vreme osunovraćenih moralnih načela, gde čak i jedan profesor istorije javno iznosi neistine! Pitam se kakva je to istorija istoričara koji na ovakav način manipuliše činjenicama.

[Schrodinger]

E ovo mi se dopada - sukob medju idiotima: gigant ljusic udario na titana medakovica...

[Mioba]

E ovo mi se dopada - sukob medju idiotima: gigant ljusic udario na titana medakovica...