Hrabrost ga je odhraniti i sacuvati od zla
kukavicluk je ostaviti dete i za to ne treba ni mnogo pameti a jos manje hrabrosti vec samo bolestan um i praznina tamo gde se kod normalnih majki nalazi srce
Mada,u Kramer protiv Kramera majka ima druge motive zbog kojih se odrice svog deteta,zarad njegove srece jer je shvatila da mu ne pruza onoliko radosti i dobar zivot koliko mu pruza otac
Ja bez obzira na sve nemogu naci opravdanje za takav cin jednostavno se protivi svim mojim verovanjima i ubedjenju.
Jedino sto me boli kada cujem da je neka majka ostavila svoje dete je ta nepravda u kojoj oni koji ne zasluzuju imaju decu koju ostavljaju kao da su prljav ves kojeg se sto pre treba resiti, a oni ljudi koji su cini se rodjeni da budu roditelji nikako da budu blagosloveni sa istim.Ali to je valjda u Bozijim rukama...
2 votes
Koliko hrabrosti treba (ženi) da ostavi dete?
Started by
Ana Denic
, Oct 21 2007 23:14
59 replies to this topic
#47
XXL
-
- Members
- 18,731 posts
Posted 20 February 2008 - 13:40
Moju suprugu je majka ostavila kad je supruga bila beba od 40-ak dana. Nikad je nije vidjela, a majka je cak par puta bila u njenoj blizini. Nekad smo o tome znali i popricati, ali evo vec godinama jedva i da spomenemo. Cijeli zivot, eto nesto vise od 40 godina i nikad nikakvog kontakta. Vjerovatno je rasla sa svojim traumama, ali je ipak izrasla u izuzetno njeznu i stabilnu osobu. Mozda djelom zbog toga ili jednostavno sto je to normalno, ali svu svoju ljubav je posvetila nasoj djeci i meni. Naravno to je obostrano i mislim da smo joj kroz godine zajednickog zivljenja u ljubavi i harmoniji pruzili makar dio onoga sto je nepovratno izgubila.
#48
Blue Lady
-
- Members
- 684 posts
Posted 21 February 2008 - 11:54
Hrabrost ga je odhraniti i sacuvati od zla
kukavicluk je ostaviti dete i za to ne treba ni mnogo pameti a jos manje hrabrosti vec samo bolestan um i praznina tamo gde se kod normalnih majki nalazi srce
Mada,u Kramer protiv Kramera majka ima druge motive zbog kojih se odrice svog deteta,zarad njegove srece jer je shvatila da mu ne pruza onoliko radosti i dobar zivot koliko mu pruza otac
Ja bez obzira na sve nemogu naci opravdanje za takav cin jednostavno se protivi svim mojim verovanjima i ubedjenju.
Jedino sto me boli kada cujem da je neka majka ostavila svoje dete je ta nepravda u kojoj oni koji ne zasluzuju imaju decu koju ostavljaju kao da su prljav ves kojeg se sto pre treba resiti, a oni ljudi koji su cini se rodjeni da budu roditelji nikako da budu blagosloveni sa istim.Ali to je valjda u Bozijim rukama...
Potpuno se slazem. Ne vidim nijedan ali nijedan razlog zbog koga bi majka ostavila svoje dete svojevoljno. Nema tu hrabrosti, samo sebicluk. Cak i u najgorim i najtezim uslovima zivota, ako moze da brines o sebi mozes i o tom detetu. Tate su drugo, to su drugacija bica, njihova uloga u zivotu deteta je drugacija, mada ni tu ne opravdavam ovakav cin.
#49
Kinik
-
- Members
- 43,426 posts
Posted 22 February 2008 - 23:21
...
total edit
...
total edit
...
Edited by Kinik, 23 February 2008 - 14:05.
#50
nikona
-
- Members
- 115 posts
Posted 23 February 2008 - 02:24
A zasto je strasnije kad majka ostavi dete,nego kad ga otac ostavi?Osudjujem i jedno i drugo.
Kad sam se razvodila jedan psihijatar mi je rekao da je mozda pametnije da deca(imam dva sina u pubertetu) budu sa ocem, jer je decacima u tom uzrastu potrebniji otac. Ja licno to ne bih mogla da podnesem,deca su sa mnom ,ali bih postovala vise svoga bivseg muza da je trazio da deca budu sa njim.Ne bih to nikad dozvolila,ali se secam da sam pomislila kako je moguce da bar ne pokusa da trazi da deca zive sa njim.
Kad sam se razvodila jedan psihijatar mi je rekao da je mozda pametnije da deca(imam dva sina u pubertetu) budu sa ocem, jer je decacima u tom uzrastu potrebniji otac. Ja licno to ne bih mogla da podnesem,deca su sa mnom ,ali bih postovala vise svoga bivseg muza da je trazio da deca budu sa njim.Ne bih to nikad dozvolila,ali se secam da sam pomislila kako je moguce da bar ne pokusa da trazi da deca zive sa njim.
#52
pingvin44
-
- Members
- 84 posts
Posted 24 February 2008 - 20:52
Na temu majke koja ostavlja dete (doduše, ne dobrovoljno):
Kad sam video ovu fotku, nisam mogao da prestanem da je gledam 10 minuta.
Ne kapiram žene koje mogu da ostave dete.
Scena iz mog zivota od pre sat vremena.
A sta cemo sa mnom i meni slicnima koji ne ostavljaju nikoga a bivaju ostavljeni sa sve decom.
Sa mnom i meni slicnima koje dete vise zanima od bilo cega i ne zele da prepuste dete majci koje to dete i ne zanima ( jer postoji stan u centru koji bi mogao biti interesantan ).
Sta cemo mi koji i pored najbolje volje ostajemo sami kao dzukci koje niko nece.
Edited by pingvin44, 24 February 2008 - 20:58.
#53
maski
-
- Members
- 1,296 posts
Posted 24 February 2008 - 23:10
stisnutih vilica sacekati da prodje histerija i vremenom pokazati detetu ko je armatura dvanesKinja a ko ljiga beskichmena.
#54
Kinik
-
- Members
- 43,426 posts
Posted 24 February 2008 - 23:36
...
Istrolovali ste Ana_Denic temu pricama o bolovanjima / porodiljskom i boravku u bolnici.
Iz cega se vidi da ste mladji roditelji, sa specificnim potrebama / pogledima.
A tema je postavljena drugacije.
No, neskromno, - par reci o mom prvom slucaju. Ex-Darling # 1. (Postoji i Ex-Darling # 2).
Kako ja obicno kazem - "dva puta sretno razveden!".
Bese to neki studentski brak, - ja posle jedno 5 godina mog "samackog momkovanja" - sam u svoje 2,5 sobice u prizemnoj Dushanovackoj kucici sa dvoristem, velikom dunjom, smokvom koja je radjala, nekim lokalnim kucovima i jednim postarijim machorom (zvao se Limar Piti Sing, koga sam od dushanovackih buva tretirao "Dalmatinskim buhachem"), - sam sebi spremao, kuvao, prao. Mislim - potpuno slobodan i pripremljen za zivot.
(Kako mi se cinilo).
Ona, - neka leprsava Dalmatinka, jezicara (filoloski fakultet, - ha, ha), jedinica (razvedeni roditelji) - jednom recju centar sveta za mamu, baku, dedu & ... tatu.
Princeza na sedam perina i zrnu graska.
Bili smo u braku dve godine - dobijemo kcerku, - i tu stvari pocnu da skripe. Bukvalno od izlaska iz porodilista.
Hm, - nisam mogao da podnesem neku ... kako bih je nazvao ... ljubomoru. Apsolutno ne podnosim - disciplinu, nametanje, kontrolu, uslovljavanje.
Moram da kazem - nikad se nisam ponasao prema zhemskom svetu "kao pas pusten s lanca". Uvek su me naganjale, ja njih - vrlo retko.
Normalno moja neka samokontrola, neki racio / kinizam, ledena ironija - samo bi pojacavali izlive besa i jos zesce ljubomore.
Desavalo mi se da se pravim da spavam, dok mi pretura po farmericama, skromnom novcaniku, - ili zaticem svoje filmove (foto-tehniku) u neredu.
(Onda sam se bavio fotografijom, pa i zaradjivao od toga).
Vec sam rekao da sam znao sve po kuci - majka me je ucila da budem slobodan, da ne idem unaokolo i slinim za par cistih carapa, ispeglanu kosulju ili pantalone, serpicu-dve necega u frizideru..
Cera mi nikada nije bila problem, samo sto sam ja izbegavao baba/ deda/ strina/ tetka - slinavljenje.
Oce dete ruca? Nece.
Ocemo u setnju? Oce.
Tako smo se / na moj nacin igrali / provodili neko vreme (Darling je ubrzano privodila kraju fakultet u drustvu koleginica i kolega).
Uvece, pri povratku kuci, ponekad i ujutro - (spavala je kod kume), valjda iz nekog odbrambenog refleksa - podizala bi frku oko neke, meni nebitne sitnice, - zasto ovo odelce a ne ono, zasto se valjamo na cebetu u dvoristu, zasto je vozim u rancu na skijama kroz Dushanovacki park/ Shumicu dok cera cici: jos, jos! Zasto je vozim na biciklu, dok oko nas trce "romski kucovi/ landare" sa kojima podelimo i neki sendvic.
Tada sam se bavio nekim honorarnim poslom (mrzim, bRe, disciplinu!) radio nocom - preko dana sve OK, cera kao cvetic, no Darling #1 sve napornija.
Posle godinu-dve, kad sam se zaposlio, - stvar je pukla . Kad vise nisam zeleo da odgovaram na 10-15 telefonskih poziva dnevno. A ako je slusku digla neka koleginica sa posla - popodne, kod kuce bi nastao lom.
Mislim, ja nisam vikao, drao se, - moj kinizam bi se ispoljio u punom sjaju. Moj stil je "obarati / razarati", a ne "podizati" - tenziju.
Otisao bih u "foto-klub" /zatvorio se u podrumu sa improvizovanim foto-labom.
Pa mi se dogodilo da sa nekom Bronicom 6x6 slikam Ex-Darling #1 & ceru pred kucom, a ona se nesto spetlja, ispadne joj cera iz ruku uz muklo "tup" - zvekne o beton. Normalno, - nije htela u njene ruke jedno 2-3 dana.
A onda sam, jednostavno, jedne tople majske Dushanovacke veceri, kad je cera vec zaspala, napravio neku klopu (mislim da je bila "shkarpina na lesho"), postavio sto u dvoristu, izneo uz djakonije bocu vina (neko belo / rose?) i rekao - slusaj. Ovde imas pare za voz / avion do Splita, pare cu ti redovno slati, a ti malo razmisli.
Ili trazi razvod, - ili cu ja da ga trazim, za malu - kako odluci sud.
Odleprsaju one za Split. Tu nekako i moji matori odleprsaju za Italiju.
Dodje neka blaga septembarska jesen, vrate se Ex-Darling#1 i cera (ja sam cesto izbivao sa nekim delegacijama, tako da se moj izostanak iz Splita mogao objasniti i trogodisnjem detetu). U medjuvremenu sam zvao by phone, retko sam je zatekao kod kuce, uvek uz strasnu uzurbanost / izvinjenje njenih, kao: na plazi su, kod drugarice je, u bioskopu je, ili - vec - spavaju.
Odlicno!
Vidim ja - to je neka druga zena.
Normalno.
U nekim blagim raspravama, njenoj ljubomornoj kuknjavi osetim i neke druge note. Sto mi nije bilo cudno.
Normalno, cera se rasplace pa uz majku. Nije mi padalo na pamet da dignem glas ili se junacim.
Uzmem svoje stvari, uzmem joj kljuc od stana mojih roditelja, ostavim sve pare i preselim se na Dortjol.
Narednih desetak dana nisam mogao ziveti od prijateljica/ prijatelja / rodbine / roditelja dusebriznika koji su hteli da me/ nas vrate u "normalu".
Iskljucio sam telefon. Na poslu rekao - nikad nisam tu.
Razvodili smo se po onom starom zakonu, sve sa utvrdjivanjem krivice. Normalno - priznao sam sve.
Bilo mi je mrsko da potezem po sudu svedoke, prijatelje, da cepam drustvo: ko je za mene (ogromna manjina), ko je za nju (ogromna vecina, pa i rodbine).
Na neki nacin sam se osetio kao "beli medved". Sta sam sve cuo o sebi i svom karakteru - pa to je za par super-romana Vinske!
I onda sam rekao sudiji (nisam uzimao advokata) - shvatam ja sta su pravne, a sta zivotne cinjenice.
Nismo mi ovde da pricamo o necemu sto je imalo svoj tok, trajalo i na kraju, kako vidimo - umrlo/ nestaje.
To je nekako bio Okruzni sud, sa "Vecem trojice", - svi su se moji frendovi bili vusrali - otkud "okruzni", pa jesi li je mlatio? Taman posla!
Isposlovala preko nekih advokata.
Sa posebnom mukom se secam opstinskih Centara za socijalni rad (ili kako vec bese) kad me u "njenom" napadaju kao zlocinca, a u "mom", kao - "brane".
Odbio sam da u mom podnosim protiv_tuzbe, odbio da ispricam nesto lose o njoj. Rekao sam im - ne mogu da sebi dozvolim da to moja cera ikada u zivotu cita.
Secam se kako sam rekao sudiji: prihvatam sve, zivot je takav, u njemu uvek postoji konkurencija / izazov, a racune cu sam sebi podnositi.
Pitao me je: jesam li davao pare? Ja kazem - da. Ona, sva rumena kaze - ne.
Kaze sudija meni - imate li neku potvrdu, isecke ... bilo sta.
Kazem, - to je bitno samo za mene.
Rekao mi je posteno: znate, - sami ste sebe stavili u najgoru mogucu situaciju.
I posto sam ga bio zestoko najedio mojim, pretpostavljam, kinizmom, - odrezao mi je maksimum.
Dete pripada majci, alimentacija - 50% plate i 50% honorara.
(pih, setih se nekog bluzerskog lika i bluesa: "Allymony Blues".
Pa sam rekao - hvala.
No, moram da kazem nesto i u odbranu mog stava, izvinjavam se, - no mislim da gresite. Bilo bi mi jako drago da vas mogu sresti jednog dana i dokazati da je moj stav ispravan. A sto se tice presude - ispunjavacu je sa svom strogocom, - do svake naredne tuzbe oko povecanja alimentacije.
Gde su i advokati i sudija zavapili - pa nemojte tako, druze, pa to je i vase dete! (Znaju oni kakva je to gnjavaza).
Na sto sam kinichki rekao: izvinjavam se, - ali to je i njeno dete!
Posle svih birokratskih potpisa, kad smo izasli u hodnik, njeni advokati pridju i pokusaju da apeluju na mene. Samo sam im u ruke tutnuo koverat sa fotokopijama priznanica / uplatnica / uputnica, zahvalio se i otisao.
U narednih nekoliko godina uz ovakva-onakva vidjenja, redovno slanje alimentacije putem poste / "zhutu banku" nisam hteo da joj posaljem, ma ni dinar "zivih para".
Kupovao sam odecu, obucu, knjige za skolu, igracke, placao ekskurzije i izlete, avionske i zeleznicke karte, pakete sa poslasticama, radne stolove, decju sobicu (onda si mogao otici u beogradsku "Lesninu" i platiti za isporuku robe u Splitu - no nisam hteo da dam ni dinar para.
A presija je stalno bila - daj pare, daj pare!
Ne dam, bRe!
Ne dozvoljavam da trosis pare predvidjene za dete na neke umisljene potrebe.
U medjuvremenu me je izbunarila Ex-Darling #2.
(to bi valjda bio drugi deo Kinichke Brachne Sage).
.........................
Ta Ex-Darling #1 se vrlo brzo preuda za jednog finog, mekog & tanushnog (u emotivnom smislu) lika (dete razvedenih roditelja & siroce koje je odrastalo po rodbini).
I uz svo sikaniranje mojih ex-prijatelja / rodbine / ovih-onih i totalni presing mojih roditelja - pocne da me "drnda".
Redovno me zivka telefonom sa nekim skrajnutim idejama - (na posao, izbegava kucu gde je "druga zena").
Kao, ona tamo ima neki novi brak, taj chova je super, cekaju novo dete, i ona bi htela da se svi prezivaju isto. I muz, i novo dete, i ona, i nasa cera. Hoce da ceri promeni prezime. Mislim Ex-Darling #1 se u braku sa mnom prezivala sa dva prezimena (mada sam je i zenio sa dva prezimena - koja je to bila frka sa "upravnim postupkom" usled greske jedne maticarke!) - "da svi budu jedna porodica". Gde se meni pripali neka kinichka lampica i ja kazem, pls, - ajde me zovi sutra, imam puno posla.
I odmah se raspitam kod nekog pravnika. Na sto se on posprdno nasmeje - nema sanse, dok je otac ziv.
Narednog dana joj kazem - moze, samo napred!
Na sto ona pohisterise - pa kakavi si ti otac?
Nikakav.
Prodje neko vreme - malo popusti taj njen pritisak.
I posto joj je drugi muz bio neki gradjevinski inzinjer - pocnu oni da se sele po ex-Yu. Gde sam na vikende / vidjenja sa cerom isao po manje/ vise sati vozom, "autobusevima" / sopstvenim kolima. Tj, dodjem ja tamo pred vikend, odsednem u hotelu / motelu, bazam kroz grad / gradic nadjem mesto gde smo se dogovorili - sretnemo se.
To je bilo i nadnaravno_iracionalno i veselo / tuzno_do_suza. Tako, recimo, - sedimo u nekoj chardi za vreme rucka, cera trckara unaokolo, ovo "tudje" dete mi prilazi nesto "bu-bu, da-da", hvata za pantalone - shetao bi. Majka / Otac se blago smejulje / razvaljuju se od smeja! Ja sa ovom razbojnickom "dvojkom" setam po restoranu / chardi, gledamo neke ribice u akvarijumu, ti u tamo prikupim po neki slatkis / sladoled. Sta mi je svasta prolazilo kroz glavu!
Vratim se kuci obnevideo od voznje, misli, ovog-onog, istusiram se i bacim u krevet na ledja, kad ce Ex-Darling #2 (onako kako to samo zene umeju) - i kako je bilo?
Samo sam je kinichki pogledao.
I tako jedne godine, kad sam sebi tek uredio sopstveni zivot (a i stvar sa Ex-Darling #2 je pukla).
Kad su mi se matori vec bili vratili iz Italije, a ja opet obitavao u Dushanovackoj kucici - proveo neko leto sa cerom, opremio je garderobom - lektirom, poslao avionom za Split, sve sa onom belom plasticnom torbicom "UM" u kojoj su generalije i karta , - zove me Ex-Darling #1 i kaze - znas, imam nekih problema (u braku) - bi li uzeo ceru kod sebe na par dana?!
Tako da mi je cera dosla sa kesom sa dve preobuke i veoma zbunjena. To je bilo pred raspad Ex-Yu.
Videla se sa majkom 15 godina nakon svih tih dogadjaja.
U medjuvremenu - "bio sam samohrani otac". Prosli smo kroz pubertet / osnovnu / srednju skolu & delimicno fakultet / "drugove & mladice". I sva ostala drzavno_politicka "njesra".
To, oko cere - nikada mi nije bio problem.
Ja vise nisam hteo da se zenim / upustam u neke komplikovane odnose, neka hipoteticka Darling #3 (eventualna njena deca / moje dete) i na kraju ... Ona & Ja.
Ucinilo mi se previse komplikovano.
Kako i jeste.
I onda smo jednog dana, cera i ja, preko Interneta pronasli njenu Mother / moju Ex-Darling #1.
U Italiji. Sa Huzbendom #4 (Italijanom).
Na sajtu jedne opstine, sa slickom povodom prijema u italijansko drzavljanstvo.
Super!
To je nevjerojatna zhemska osoba.
Kada mi je poslala ceru, njen drugi brak se raspadao, tom nesretniku nije prijavila da trece dete (decko) nije njegov, vec od "treceg muskarca" (!)
Gde se drugi muz zestoko uneredi / propije i pobegne za ... Rusiju.
(Mislim, tokom boravka u Msk./Rusiji - zvao sam ga ja telefonom. Javi se njegova nova Darling, kaze - a ko ga trazi? Hm, ... drug iz Beograda. Na sto ce ona - na poslu je, zovite ga uvece. Mnogo je smesno, no obracao mi se sa "Stari".
Vec sam bio rekao - neki blagi/ emotivni lik, ovoga puta ozenjen Ruskinjim, dvoje zenske dece. Bas smo se bili ispricali.
I kasno nocu / pred jutro (ili obratno) - posto je ziveo u u nekoj skrajnutoj vremenskoj zoni u Sibiru, posle razgovora pripalim tompus, sunem si povecu casicu vodke i razmisljam - hebote, pa ovo je za roman!
A Darling #1?
Pa njena se idealna kombinacija" Huzbendu #1 - prvo dete; Huzbendu #2 - drugo dete, a ona sa Huzbendom #3 - sastavi jednu idealnu ljubav / porodicu - izjalovila.
(To je zena koja je svakom od svojih muskaraca poklonila po jedno dete. Normalno, godine - nije mogla Italijanu).
I onda "njesra" je proslo pa se Ex-Darling #1 pripojavila u Bgd.
Dao sam si za trud da odem pred hotel / bus sa skromnim buketom cveca (nobles obliz), no izbegao sam poziv u goste.
Hteo sam da je ostavim sa cerom, da se one dve razgovaraju i site isplacu. Nikada, pa ni sada se ne mesam u njihov odnos.
Pojavio sam se narednog dana i na ociglednu zapanjenost "prije & prijatelja" slatko se ispozdravljao, izljubio i izgrlio.
Ja nisam suzio, to sam ostavio njima.
Pa je posle dolazila, (dolazi i sada) sa sinovima. Sto cenim kao njen super-zhemski karakter.
Nemam ni prava (a ni ne volim) da kacim neke slicke, recimo ovako:
Ex-Darling #1 drzi unuka u krilu a oko nje: cera iz prvog braka, sin iz drugog braka, sin iz treceg braka, zet, Kinik.
Moji - "prija" i "prijatelj" su zgranuti. Moj otac ... i ovako i onako.
Dok se svi mi veselo cerekamo kao jedno tajno drustvo, sa nekim cudnim zakonima koje malo ko razume. Dobro, zet je tu kao polu_domaci, polu_statista.
On naliva tequilu / narezuje limun.
A mnogo je dobar lik.
OK, da rezimiramo ("remiziramo").
Danas kad o svemu tome razmisljam, kad pogledam digitalne slicke - pa suze na oci da mi udare od smeja!
Ta Ex-Darling #1 je jedna neverovatna zena. Moze biti i neodgovorna ("ko sme prvi da baci kamen?"), mozda i "otkacena", - ali toliko svoja, toliko iskrena i nepatvorena da je to fascinantno.
Eto, - svi su je muskarci hteli, svakom od njih je rodila / poklonila po dete (htela ih je samo za sebe) no kad je videla da zivot ide i stranputicom, posvetila se sebi.
Moram da kazem da je svako dete stambeno opremila (ceri opremila povece potkrovlje, sinovima u Splitu kupila stan) a i sebi obezbedila ugodnu pemziju.
Ponasa se i nosi kao da je u emisiji kod Opre, zove muza u Italiji po 4x dnevno, moze lucidno da pruzi sasvim neocekivan savet i apsolutno je kul ako se cera, stariji & mladji sim, pa i Ex-Huzband #1 razvale od smeja.
Uvek kaze: ajme, ljudi, pa sto vam je?
---------------------------
Neoliko crtica koje nisam razvio.
- Ex-Darling #1 je bila zestoki gimnazijski SKH aktivista iz vremena "maspoka".
- Pisala je poeziju koja je bila nagradjivana
- Otac (late) joj je bio iz Mostara
- Hrvatski preci: 1/2 Hrvati/ Jevreji iz Splita - 1/2 Hrvati/ Jevreji iz Dubrovnika.
- Mama (late) operska pevacica iz chorusa.
- Ujak - priznato hrvatsko / srpsko nagradjivano kompozitorsko ime.
- U njihovoj porodici (po majcinoj strani - svi su ziveli po 99-104 godine!).
===============================================================
Generalno, veoma grubo govoreci, uvek postoji tendencija da neki odnos Zhene/ Mushkarci bude sveden na 50:50%.
Zao mi je, - to je Ideal, - no to tako nikada ne biva.
Uvek je 49:51% ili obratno.
Eto, Ex-Darling #1 je vise volela sebe, sto je bilo 51:49% za nju.
Dok je Ex-Darling #2 (to je posebna prica) vise volela svog sina, pa je bilo 51:49% za nju.
Mislim, dok mi je iz mushkog doopeta doslo u glavu sta je "bioloski chasovnik & psihologija materice", bilo mi je potrebno povise godina.
Stvar je u tome sto ja to mogu da kazem otvoreno/ uprkos nekom PC pozeljnom govoru. Sto bih se stideo svojih saznanja?
Sad da ne protivrecim svojoj kinickoj prirodi, no nekako mi se cinilo da cu sa Darlizima sesti u neki jedrenjak i brazditi morima, kad ono samo - staza od 1.000 metara veslanja u dvojcu sa / bez kormilara! Ona nevidljiva, virtuelna linija i elektronski pisak / buzzer ...
Gde sam shvatio - nije lose ako imas "poroda", ako si "cool/ samodovoljan", ako si u stanju da prihvatis rizike/ posledice ... i platis.
(Ne mislim na materijalno).
Ako si u stanju da na svoj nacin prihvatis (najblize) druge/ sebe.
Sta bih jos sebi / njima da zamerim?
...
Istrolovali ste Ana_Denic temu pricama o bolovanjima / porodiljskom i boravku u bolnici.
Iz cega se vidi da ste mladji roditelji, sa specificnim potrebama / pogledima.
A tema je postavljena drugacije.
No, neskromno, - par reci o mom prvom slucaju. Ex-Darling # 1. (Postoji i Ex-Darling # 2).
Kako ja obicno kazem - "dva puta sretno razveden!".
Bese to neki studentski brak, - ja posle jedno 5 godina mog "samackog momkovanja" - sam u svoje 2,5 sobice u prizemnoj Dushanovackoj kucici sa dvoristem, velikom dunjom, smokvom koja je radjala, nekim lokalnim kucovima i jednim postarijim machorom (zvao se Limar Piti Sing, koga sam od dushanovackih buva tretirao "Dalmatinskim buhachem"), - sam sebi spremao, kuvao, prao. Mislim - potpuno slobodan i pripremljen za zivot.
(Kako mi se cinilo).
Ona, - neka leprsava Dalmatinka, jezicara (filoloski fakultet, - ha, ha), jedinica (razvedeni roditelji) - jednom recju centar sveta za mamu, baku, dedu & ... tatu.
Princeza na sedam perina i zrnu graska.
Bili smo u braku dve godine - dobijemo kcerku, - i tu stvari pocnu da skripe. Bukvalno od izlaska iz porodilista.
Hm, - nisam mogao da podnesem neku ... kako bih je nazvao ... ljubomoru. Apsolutno ne podnosim - disciplinu, nametanje, kontrolu, uslovljavanje.
Moram da kazem - nikad se nisam ponasao prema zhemskom svetu "kao pas pusten s lanca". Uvek su me naganjale, ja njih - vrlo retko.
Normalno moja neka samokontrola, neki racio / kinizam, ledena ironija - samo bi pojacavali izlive besa i jos zesce ljubomore.
Desavalo mi se da se pravim da spavam, dok mi pretura po farmericama, skromnom novcaniku, - ili zaticem svoje filmove (foto-tehniku) u neredu.
(Onda sam se bavio fotografijom, pa i zaradjivao od toga).
Vec sam rekao da sam znao sve po kuci - majka me je ucila da budem slobodan, da ne idem unaokolo i slinim za par cistih carapa, ispeglanu kosulju ili pantalone, serpicu-dve necega u frizideru..
Cera mi nikada nije bila problem, samo sto sam ja izbegavao baba/ deda/ strina/ tetka - slinavljenje.
Oce dete ruca? Nece.
Ocemo u setnju? Oce.
Tako smo se / na moj nacin igrali / provodili neko vreme (Darling je ubrzano privodila kraju fakultet u drustvu koleginica i kolega).
Uvece, pri povratku kuci, ponekad i ujutro - (spavala je kod kume), valjda iz nekog odbrambenog refleksa - podizala bi frku oko neke, meni nebitne sitnice, - zasto ovo odelce a ne ono, zasto se valjamo na cebetu u dvoristu, zasto je vozim u rancu na skijama kroz Dushanovacki park/ Shumicu dok cera cici: jos, jos! Zasto je vozim na biciklu, dok oko nas trce "romski kucovi/ landare" sa kojima podelimo i neki sendvic.
Tada sam se bavio nekim honorarnim poslom (mrzim, bRe, disciplinu!) radio nocom - preko dana sve OK, cera kao cvetic, no Darling #1 sve napornija.
Posle godinu-dve, kad sam se zaposlio, - stvar je pukla . Kad vise nisam zeleo da odgovaram na 10-15 telefonskih poziva dnevno. A ako je slusku digla neka koleginica sa posla - popodne, kod kuce bi nastao lom.
Mislim, ja nisam vikao, drao se, - moj kinizam bi se ispoljio u punom sjaju. Moj stil je "obarati / razarati", a ne "podizati" - tenziju.
Otisao bih u "foto-klub" /zatvorio se u podrumu sa improvizovanim foto-labom.
Pa mi se dogodilo da sa nekom Bronicom 6x6 slikam Ex-Darling #1 & ceru pred kucom, a ona se nesto spetlja, ispadne joj cera iz ruku uz muklo "tup" - zvekne o beton. Normalno, - nije htela u njene ruke jedno 2-3 dana.
A onda sam, jednostavno, jedne tople majske Dushanovacke veceri, kad je cera vec zaspala, napravio neku klopu (mislim da je bila "shkarpina na lesho"), postavio sto u dvoristu, izneo uz djakonije bocu vina (neko belo / rose?) i rekao - slusaj. Ovde imas pare za voz / avion do Splita, pare cu ti redovno slati, a ti malo razmisli.
Ili trazi razvod, - ili cu ja da ga trazim, za malu - kako odluci sud.
Odleprsaju one za Split. Tu nekako i moji matori odleprsaju za Italiju.
Dodje neka blaga septembarska jesen, vrate se Ex-Darling#1 i cera (ja sam cesto izbivao sa nekim delegacijama, tako da se moj izostanak iz Splita mogao objasniti i trogodisnjem detetu). U medjuvremenu sam zvao by phone, retko sam je zatekao kod kuce, uvek uz strasnu uzurbanost / izvinjenje njenih, kao: na plazi su, kod drugarice je, u bioskopu je, ili - vec - spavaju.
Odlicno!
Vidim ja - to je neka druga zena.
Normalno.
U nekim blagim raspravama, njenoj ljubomornoj kuknjavi osetim i neke druge note. Sto mi nije bilo cudno.
Normalno, cera se rasplace pa uz majku. Nije mi padalo na pamet da dignem glas ili se junacim.
Uzmem svoje stvari, uzmem joj kljuc od stana mojih roditelja, ostavim sve pare i preselim se na Dortjol.
Narednih desetak dana nisam mogao ziveti od prijateljica/ prijatelja / rodbine / roditelja dusebriznika koji su hteli da me/ nas vrate u "normalu".
Iskljucio sam telefon. Na poslu rekao - nikad nisam tu.
Razvodili smo se po onom starom zakonu, sve sa utvrdjivanjem krivice. Normalno - priznao sam sve.
Bilo mi je mrsko da potezem po sudu svedoke, prijatelje, da cepam drustvo: ko je za mene (ogromna manjina), ko je za nju (ogromna vecina, pa i rodbine).
Na neki nacin sam se osetio kao "beli medved". Sta sam sve cuo o sebi i svom karakteru - pa to je za par super-romana Vinske!
I onda sam rekao sudiji (nisam uzimao advokata) - shvatam ja sta su pravne, a sta zivotne cinjenice.
Nismo mi ovde da pricamo o necemu sto je imalo svoj tok, trajalo i na kraju, kako vidimo - umrlo/ nestaje.
To je nekako bio Okruzni sud, sa "Vecem trojice", - svi su se moji frendovi bili vusrali - otkud "okruzni", pa jesi li je mlatio? Taman posla!
Isposlovala preko nekih advokata.
Sa posebnom mukom se secam opstinskih Centara za socijalni rad (ili kako vec bese) kad me u "njenom" napadaju kao zlocinca, a u "mom", kao - "brane".
Odbio sam da u mom podnosim protiv_tuzbe, odbio da ispricam nesto lose o njoj. Rekao sam im - ne mogu da sebi dozvolim da to moja cera ikada u zivotu cita.
Secam se kako sam rekao sudiji: prihvatam sve, zivot je takav, u njemu uvek postoji konkurencija / izazov, a racune cu sam sebi podnositi.
Pitao me je: jesam li davao pare? Ja kazem - da. Ona, sva rumena kaze - ne.
Kaze sudija meni - imate li neku potvrdu, isecke ... bilo sta.
Kazem, - to je bitno samo za mene.
Rekao mi je posteno: znate, - sami ste sebe stavili u najgoru mogucu situaciju.
I posto sam ga bio zestoko najedio mojim, pretpostavljam, kinizmom, - odrezao mi je maksimum.
Dete pripada majci, alimentacija - 50% plate i 50% honorara.
(pih, setih se nekog bluzerskog lika i bluesa: "Allymony Blues".
Pa sam rekao - hvala.
No, moram da kazem nesto i u odbranu mog stava, izvinjavam se, - no mislim da gresite. Bilo bi mi jako drago da vas mogu sresti jednog dana i dokazati da je moj stav ispravan. A sto se tice presude - ispunjavacu je sa svom strogocom, - do svake naredne tuzbe oko povecanja alimentacije.
Gde su i advokati i sudija zavapili - pa nemojte tako, druze, pa to je i vase dete! (Znaju oni kakva je to gnjavaza).
Na sto sam kinichki rekao: izvinjavam se, - ali to je i njeno dete!
Posle svih birokratskih potpisa, kad smo izasli u hodnik, njeni advokati pridju i pokusaju da apeluju na mene. Samo sam im u ruke tutnuo koverat sa fotokopijama priznanica / uplatnica / uputnica, zahvalio se i otisao.
U narednih nekoliko godina uz ovakva-onakva vidjenja, redovno slanje alimentacije putem poste / "zhutu banku" nisam hteo da joj posaljem, ma ni dinar "zivih para".
Kupovao sam odecu, obucu, knjige za skolu, igracke, placao ekskurzije i izlete, avionske i zeleznicke karte, pakete sa poslasticama, radne stolove, decju sobicu (onda si mogao otici u beogradsku "Lesninu" i platiti za isporuku robe u Splitu - no nisam hteo da dam ni dinar para.
A presija je stalno bila - daj pare, daj pare!
Ne dam, bRe!
Ne dozvoljavam da trosis pare predvidjene za dete na neke umisljene potrebe.
U medjuvremenu me je izbunarila Ex-Darling #2.
(to bi valjda bio drugi deo Kinichke Brachne Sage).
.........................
Ta Ex-Darling #1 se vrlo brzo preuda za jednog finog, mekog & tanushnog (u emotivnom smislu) lika (dete razvedenih roditelja & siroce koje je odrastalo po rodbini).
I uz svo sikaniranje mojih ex-prijatelja / rodbine / ovih-onih i totalni presing mojih roditelja - pocne da me "drnda".
Redovno me zivka telefonom sa nekim skrajnutim idejama - (na posao, izbegava kucu gde je "druga zena").
Kao, ona tamo ima neki novi brak, taj chova je super, cekaju novo dete, i ona bi htela da se svi prezivaju isto. I muz, i novo dete, i ona, i nasa cera. Hoce da ceri promeni prezime. Mislim Ex-Darling #1 se u braku sa mnom prezivala sa dva prezimena (mada sam je i zenio sa dva prezimena - koja je to bila frka sa "upravnim postupkom" usled greske jedne maticarke!) - "da svi budu jedna porodica". Gde se meni pripali neka kinichka lampica i ja kazem, pls, - ajde me zovi sutra, imam puno posla.
I odmah se raspitam kod nekog pravnika. Na sto se on posprdno nasmeje - nema sanse, dok je otac ziv.
Narednog dana joj kazem - moze, samo napred!
Na sto ona pohisterise - pa kakavi si ti otac?
Nikakav.
Prodje neko vreme - malo popusti taj njen pritisak.
I posto joj je drugi muz bio neki gradjevinski inzinjer - pocnu oni da se sele po ex-Yu. Gde sam na vikende / vidjenja sa cerom isao po manje/ vise sati vozom, "autobusevima" / sopstvenim kolima. Tj, dodjem ja tamo pred vikend, odsednem u hotelu / motelu, bazam kroz grad / gradic nadjem mesto gde smo se dogovorili - sretnemo se.
To je bilo i nadnaravno_iracionalno i veselo / tuzno_do_suza. Tako, recimo, - sedimo u nekoj chardi za vreme rucka, cera trckara unaokolo, ovo "tudje" dete mi prilazi nesto "bu-bu, da-da", hvata za pantalone - shetao bi. Majka / Otac se blago smejulje / razvaljuju se od smeja! Ja sa ovom razbojnickom "dvojkom" setam po restoranu / chardi, gledamo neke ribice u akvarijumu, ti u tamo prikupim po neki slatkis / sladoled. Sta mi je svasta prolazilo kroz glavu!
Vratim se kuci obnevideo od voznje, misli, ovog-onog, istusiram se i bacim u krevet na ledja, kad ce Ex-Darling #2 (onako kako to samo zene umeju) - i kako je bilo?
Samo sam je kinichki pogledao.
I tako jedne godine, kad sam sebi tek uredio sopstveni zivot (a i stvar sa Ex-Darling #2 je pukla).
Kad su mi se matori vec bili vratili iz Italije, a ja opet obitavao u Dushanovackoj kucici - proveo neko leto sa cerom, opremio je garderobom - lektirom, poslao avionom za Split, sve sa onom belom plasticnom torbicom "UM" u kojoj su generalije i karta , - zove me Ex-Darling #1 i kaze - znas, imam nekih problema (u braku) - bi li uzeo ceru kod sebe na par dana?!
Tako da mi je cera dosla sa kesom sa dve preobuke i veoma zbunjena. To je bilo pred raspad Ex-Yu.
Videla se sa majkom 15 godina nakon svih tih dogadjaja.
U medjuvremenu - "bio sam samohrani otac". Prosli smo kroz pubertet / osnovnu / srednju skolu & delimicno fakultet / "drugove & mladice". I sva ostala drzavno_politicka "njesra".
To, oko cere - nikada mi nije bio problem.
Ja vise nisam hteo da se zenim / upustam u neke komplikovane odnose, neka hipoteticka Darling #3 (eventualna njena deca / moje dete) i na kraju ... Ona & Ja.
Ucinilo mi se previse komplikovano.
Kako i jeste.
I onda smo jednog dana, cera i ja, preko Interneta pronasli njenu Mother / moju Ex-Darling #1.
U Italiji. Sa Huzbendom #4 (Italijanom).
Na sajtu jedne opstine, sa slickom povodom prijema u italijansko drzavljanstvo.
Super!
To je nevjerojatna zhemska osoba.
Kada mi je poslala ceru, njen drugi brak se raspadao, tom nesretniku nije prijavila da trece dete (decko) nije njegov, vec od "treceg muskarca" (!)
Gde se drugi muz zestoko uneredi / propije i pobegne za ... Rusiju.
(Mislim, tokom boravka u Msk./Rusiji - zvao sam ga ja telefonom. Javi se njegova nova Darling, kaze - a ko ga trazi? Hm, ... drug iz Beograda. Na sto ce ona - na poslu je, zovite ga uvece. Mnogo je smesno, no obracao mi se sa "Stari".
Vec sam bio rekao - neki blagi/ emotivni lik, ovoga puta ozenjen Ruskinjim, dvoje zenske dece. Bas smo se bili ispricali.
I kasno nocu / pred jutro (ili obratno) - posto je ziveo u u nekoj skrajnutoj vremenskoj zoni u Sibiru, posle razgovora pripalim tompus, sunem si povecu casicu vodke i razmisljam - hebote, pa ovo je za roman!
A Darling #1?
Pa njena se idealna kombinacija" Huzbendu #1 - prvo dete; Huzbendu #2 - drugo dete, a ona sa Huzbendom #3 - sastavi jednu idealnu ljubav / porodicu - izjalovila.
(To je zena koja je svakom od svojih muskaraca poklonila po jedno dete. Normalno, godine - nije mogla Italijanu).
I onda "njesra" je proslo pa se Ex-Darling #1 pripojavila u Bgd.
Dao sam si za trud da odem pred hotel / bus sa skromnim buketom cveca (nobles obliz), no izbegao sam poziv u goste.
Hteo sam da je ostavim sa cerom, da se one dve razgovaraju i site isplacu. Nikada, pa ni sada se ne mesam u njihov odnos.
Pojavio sam se narednog dana i na ociglednu zapanjenost "prije & prijatelja" slatko se ispozdravljao, izljubio i izgrlio.
Ja nisam suzio, to sam ostavio njima.
Pa je posle dolazila, (dolazi i sada) sa sinovima. Sto cenim kao njen super-zhemski karakter.
Nemam ni prava (a ni ne volim) da kacim neke slicke, recimo ovako:
Ex-Darling #1 drzi unuka u krilu a oko nje: cera iz prvog braka, sin iz drugog braka, sin iz treceg braka, zet, Kinik.
Moji - "prija" i "prijatelj" su zgranuti. Moj otac ... i ovako i onako.
Dok se svi mi veselo cerekamo kao jedno tajno drustvo, sa nekim cudnim zakonima koje malo ko razume. Dobro, zet je tu kao polu_domaci, polu_statista.
On naliva tequilu / narezuje limun.
A mnogo je dobar lik.
OK, da rezimiramo ("remiziramo").
Danas kad o svemu tome razmisljam, kad pogledam digitalne slicke - pa suze na oci da mi udare od smeja!
Ta Ex-Darling #1 je jedna neverovatna zena. Moze biti i neodgovorna ("ko sme prvi da baci kamen?"), mozda i "otkacena", - ali toliko svoja, toliko iskrena i nepatvorena da je to fascinantno.
Eto, - svi su je muskarci hteli, svakom od njih je rodila / poklonila po dete (htela ih je samo za sebe) no kad je videla da zivot ide i stranputicom, posvetila se sebi.
Moram da kazem da je svako dete stambeno opremila (ceri opremila povece potkrovlje, sinovima u Splitu kupila stan) a i sebi obezbedila ugodnu pemziju.
Ponasa se i nosi kao da je u emisiji kod Opre, zove muza u Italiji po 4x dnevno, moze lucidno da pruzi sasvim neocekivan savet i apsolutno je kul ako se cera, stariji & mladji sim, pa i Ex-Huzband #1 razvale od smeja.
Uvek kaze: ajme, ljudi, pa sto vam je?
---------------------------
Neoliko crtica koje nisam razvio.
- Ex-Darling #1 je bila zestoki gimnazijski SKH aktivista iz vremena "maspoka".
- Pisala je poeziju koja je bila nagradjivana
- Otac (late) joj je bio iz Mostara
- Hrvatski preci: 1/2 Hrvati/ Jevreji iz Splita - 1/2 Hrvati/ Jevreji iz Dubrovnika.
- Mama (late) operska pevacica iz chorusa.
- Ujak - priznato hrvatsko / srpsko nagradjivano kompozitorsko ime.
- U njihovoj porodici (po majcinoj strani - svi su ziveli po 99-104 godine!).
===============================================================
Generalno, veoma grubo govoreci, uvek postoji tendencija da neki odnos Zhene/ Mushkarci bude sveden na 50:50%.
Zao mi je, - to je Ideal, - no to tako nikada ne biva.
Uvek je 49:51% ili obratno.
Eto, Ex-Darling #1 je vise volela sebe, sto je bilo 51:49% za nju.
Dok je Ex-Darling #2 (to je posebna prica) vise volela svog sina, pa je bilo 51:49% za nju.
Mislim, dok mi je iz mushkog doopeta doslo u glavu sta je "bioloski chasovnik & psihologija materice", bilo mi je potrebno povise godina.
Stvar je u tome sto ja to mogu da kazem otvoreno/ uprkos nekom PC pozeljnom govoru. Sto bih se stideo svojih saznanja?
Sad da ne protivrecim svojoj kinickoj prirodi, no nekako mi se cinilo da cu sa Darlizima sesti u neki jedrenjak i brazditi morima, kad ono samo - staza od 1.000 metara veslanja u dvojcu sa / bez kormilara! Ona nevidljiva, virtuelna linija i elektronski pisak / buzzer ...
Gde sam shvatio - nije lose ako imas "poroda", ako si "cool/ samodovoljan", ako si u stanju da prihvatis rizike/ posledice ... i platis.
(Ne mislim na materijalno).
Ako si u stanju da na svoj nacin prihvatis (najblize) druge/ sebe.
Sta bih jos sebi / njima da zamerim?
...
#55
maski
-
- Members
- 1,296 posts
Posted 25 February 2008 - 00:04
milina od plezzora citati...ajlavjutritauzenD
#56
melankolic
-
- Members
- 25,300 posts
Posted 25 February 2008 - 00:19
Bez ijedne osude, prihvatanje ljudi sa svim manama i vrlinama, onako toplo, ljudski...
Hvala, Kinik!
Hvala, Kinik!
#57
nikona
-
- Members
- 115 posts
Posted 25 February 2008 - 12:46
Prica je OK, nije mi bilo dosadno dok sam je citala.Razmisljam kakva bi bila da tvoja bivsa nije obezbedila deci stanove.
Lepo je prihvatati ljude,samo mislim da ljudima kojima je bas sve ok i neke druge stvari mogu da im budu ok, a koje nisu bas simpaticne.
Lepo je prihvatati ljude,samo mislim da ljudima kojima je bas sve ok i neke druge stvari mogu da im budu ok, a koje nisu bas simpaticne.
#58
Madam_Secretary
-
- Members
- 563 posts
Posted 05 March 2008 - 10:26
kinike, zbog tebe vredi posecivati ovaj forum 
#59
Kinik
-
- Members
- 43,426 posts
Posted 06 March 2008 - 01:58
...
Tnx, - Madam_Secretary.
Much obliged.
...
Tnx, - Madam_Secretary.
Much obliged.
...
#60
Gillana
-
- Members
- 3 posts
Posted 07 March 2008 - 16:01
Koliko hrabrosti treba ženi da ostane uz dete no matter what?
Svako dete koje majka ostavi će osetiti posledice odrastanja bez majke. Šta je to što u ženi presudi kad pogleda svoje malo i bespomoćno dete da digne ruke od njega i prepusti ga sudbini? Isključujem slučajeve oduzimanja deteta i sl. Govorim o ženama koje svesno donose odluku da ostave dete. Kada žena donese život na ovaj svet, ona ima odgovornost prema tom životu i ne može tek tako da kaže "e neću više da se igram". Drage dame, najveći posao koji ćete imati u životu biće stvaranje jednog čoveka (ili više njih), ali to vam može biti i najveći uspeh. Ako se odreknete toga, džaba vam karijera, džaba vam sve. Bićete prazne i kad već više nikome ne budete potrebne, pokajaćete se jer nećete imati za koga da živite ili ako ostavite dete, opet kad nikom ne budete potrebne, setićete se tog deteta i tražićete oproštaj od čoveka koga su drugi formirali za vas. Najlakše je tako. Ostavljanje deteta je najblaže rečeno zločin. Ako tražite sebe, pokušajte da se nađete kroz taj novi život koji ste donele na svet, a ne kroz sex sa novim partnerima. Ja prosto ne mogu da verujem da je ovde toliki broj žena koje su u stanju da opravdaju takve postupke. Pominju se i zlostavljanja žena. A čemu tek takva žena prepušta svoje dete? Šta takav otac može da uradi detetu i kakav to tek utiacaj može da ima na dete u najranijim fazama razvoja? Jeste strašno živeti tako, ali još je strašnije boriti se za sebe, a bespomoćno dete prepustiti sudbini. Znam koliko se moja majka posvetila svojoj deci i koliko se trošila na nas, ali znam i šta ona sad ima. Isto tako, ni ja ne planiram da se štedim kad deca dođu na red. Problem je što većina žena gleda sa svoje tačke gledišta, a ne sa detetove - gde sam tu ja, gde je moja karijera, kako ću da napišem rad ako potrošim dva sata na kuvanje ručka itd. Mogu da vam kažem samo jedno - setite se sebe u tim godinama i razmislite koliko je vama bilo bitno da majka bude kraj vas, da vam skuva ručak, da vas posavetuje i podrži kad se nađete u problemu. Ne možemo osporiti posledice samo zato što znamo nekoga koga je majka ostavila i eto "ništa mu ne fali". Ne znamo mi kako se to dete kad osećalo i kako se i danas oseća zbog toga, da li ima traume i posledice trauma. Ja nikad neću dozvoliti da moja deca ispaštaju zbog moje sebičnosti i nikada neću ništa prepustiti slučaju.
Gospodin sa dugačkim postom može da prihvati svoju Ex Darling posle svega jer je sve ispalo kako treba, ali šta bi bilo da je dotični gospodin alkoholičar koji ne mari mnogo za ceru? Na šta bi to dete izašlo u tom slučaju i da li bismo onda mogli da oprostimo toj ženi njene postupke jer je eto ostavila svakome po stan?
Drage dame, manite se jednakosti po najružnijim mogućim pitanjima. Nadam se da niko od nas neće doživeti da ostavljanje dece od strane majke bude prihvaćeno kao normalno. Borite se da se izjednačite u nečemu što može da donese dobro i vama i ovom društvu, a prestanite da kukate zato što će vas društvo osuditi ako ostavite dete, ako se napijete, prevarite muža itd. To jeste za osudu i ako se to promeni, biće to jasan znak da je ovo društvo otišlo u tri lepe.
Svako dete koje majka ostavi će osetiti posledice odrastanja bez majke. Šta je to što u ženi presudi kad pogleda svoje malo i bespomoćno dete da digne ruke od njega i prepusti ga sudbini? Isključujem slučajeve oduzimanja deteta i sl. Govorim o ženama koje svesno donose odluku da ostave dete. Kada žena donese život na ovaj svet, ona ima odgovornost prema tom životu i ne može tek tako da kaže "e neću više da se igram". Drage dame, najveći posao koji ćete imati u životu biće stvaranje jednog čoveka (ili više njih), ali to vam može biti i najveći uspeh. Ako se odreknete toga, džaba vam karijera, džaba vam sve. Bićete prazne i kad već više nikome ne budete potrebne, pokajaćete se jer nećete imati za koga da živite ili ako ostavite dete, opet kad nikom ne budete potrebne, setićete se tog deteta i tražićete oproštaj od čoveka koga su drugi formirali za vas. Najlakše je tako. Ostavljanje deteta je najblaže rečeno zločin. Ako tražite sebe, pokušajte da se nađete kroz taj novi život koji ste donele na svet, a ne kroz sex sa novim partnerima. Ja prosto ne mogu da verujem da je ovde toliki broj žena koje su u stanju da opravdaju takve postupke. Pominju se i zlostavljanja žena. A čemu tek takva žena prepušta svoje dete? Šta takav otac može da uradi detetu i kakav to tek utiacaj može da ima na dete u najranijim fazama razvoja? Jeste strašno živeti tako, ali još je strašnije boriti se za sebe, a bespomoćno dete prepustiti sudbini. Znam koliko se moja majka posvetila svojoj deci i koliko se trošila na nas, ali znam i šta ona sad ima. Isto tako, ni ja ne planiram da se štedim kad deca dođu na red. Problem je što većina žena gleda sa svoje tačke gledišta, a ne sa detetove - gde sam tu ja, gde je moja karijera, kako ću da napišem rad ako potrošim dva sata na kuvanje ručka itd. Mogu da vam kažem samo jedno - setite se sebe u tim godinama i razmislite koliko je vama bilo bitno da majka bude kraj vas, da vam skuva ručak, da vas posavetuje i podrži kad se nađete u problemu. Ne možemo osporiti posledice samo zato što znamo nekoga koga je majka ostavila i eto "ništa mu ne fali". Ne znamo mi kako se to dete kad osećalo i kako se i danas oseća zbog toga, da li ima traume i posledice trauma. Ja nikad neću dozvoliti da moja deca ispaštaju zbog moje sebičnosti i nikada neću ništa prepustiti slučaju.
Gospodin sa dugačkim postom može da prihvati svoju Ex Darling posle svega jer je sve ispalo kako treba, ali šta bi bilo da je dotični gospodin alkoholičar koji ne mari mnogo za ceru? Na šta bi to dete izašlo u tom slučaju i da li bismo onda mogli da oprostimo toj ženi njene postupke jer je eto ostavila svakome po stan?
Drage dame, manite se jednakosti po najružnijim mogućim pitanjima. Nadam se da niko od nas neće doživeti da ostavljanje dece od strane majke bude prihvaćeno kao normalno. Borite se da se izjednačite u nečemu što može da donese dobro i vama i ovom društvu, a prestanite da kukate zato što će vas društvo osuditi ako ostavite dete, ako se napijete, prevarite muža itd. To jeste za osudu i ako se to promeni, biće to jasan znak da je ovo društvo otišlo u tri lepe.
