Jump to content


Photo
- - - - -

Rak (Cancer, Kanzer)


  • Please log in to reply
713 replies to this topic

#61 Lola Drago

Lola Drago
  • Members
  • 2 posts

Posted 26 November 2007 - 16:01

Slazem se da je daobra ideja sa lekarima opste prakse,mislim na njihovu edukaciju,ali ne u nasim uslovima.
  • 0

#62 remulus

remulus
  • Members
  • 5 posts

Posted 26 November 2007 - 21:12

evo linkova direktnih:

Sta je to PET/CT

http://www.viptravel...stojepetct.html



za pacijente:

http://www.viptravel.../pacijente.html


za doktore:

http://www.viptravel.../lijecnike.html
  • 0

#63 vladan

vladan
  • Members
  • 25,392 posts

Posted 27 November 2007 - 17:18

Prepricaj, svojim recima, i to u samo nekoliko redova.
  • 0

#64 remulus

remulus
  • Members
  • 5 posts

Posted 27 November 2007 - 20:56

Nova vest je da je pre neki dan u rad pusten novi uredjaj PET/CT u Kamenici.
Pri tome, za sada radi samo CT kamera, jer za PET je potreban FDG, a jos nemaju potpisan ugovor o nabavci istog... ali se ocekuje za par meseci da ce kompletno raditi kao PET/CT uredjaj...
Definitivno neki pomak i kod nas da se desi...
  • 0

#65 jegmadar

jegmadar
  • Members
  • 7 posts

Posted 09 December 2007 - 18:52

Cuo sam da ljudi na hemoterapiji imaju prolem sa krvnom slikom. Jedan moj prijatelj pije Flavin 7 i flavin 77 i krvna slika mu je u normali, st je mnogo vazno jer inace e bi mogao da prima terapije. Mislim da bi pomagao i drugima.
  • 0

#66 vladan

vladan
  • Members
  • 25,392 posts

Posted 10 December 2007 - 17:41

Hemoterapija, kao jedan od oblika lecenja malignih bolesti, zasniva se na davanju substanci koje sprecavaju deobe celija (mitoze) i time usporavaju rast tumora. Medjutim, kako su neselektivni u dejstvu (kao i zracenje), svako od hemoterapeutskih sredstava ostecuje i produkciju krvnih zrnaca u kostanoj srzi. Razlicite substance mogu tu nesto da pomognu, ali univerzalni lek bi bio jedino prestanak uzimanja hemoterapiskog sredstva. Zato se u lecenju trazi i prati sve vreme ta vrlo delikatna ravnoteza izmedju pozitivnih i stetnih efekata.
  • 0

#67 jegmadar

jegmadar
  • Members
  • 7 posts

Posted 15 December 2007 - 14:16

Mozete dosta informacija saznati i ovde.

http://www.doktor.co...wforum.php?f=24
  • 0

#68 dare...

dare...
  • Members
  • 2,008 posts

Posted 16 December 2007 - 10:54

a postoji li ista utemeljeno o lecenju raka uz pomoc nekog cuda koje se izoluje iz kostice kajsije ?


U knjizi "Genom" Meta Ridlija koja je pre par godina izašla kod nas, a koja elaborira uticaj novih istraživanja i definisanja DNK, postoji poglavlje o kanceru. Inače u proteklih 5-6 godina od kada je knjiga napisana, dosadašnje medicinske postavke uslovljene ovim istraživanjima počele su uveliko da se menjaju... Kod nas ipak malo sporije... :huh:



Knjigu nemam (dao sam je nekome), pa pišem po sećanju. Statističkim istraživanjima na području Amerike utvrđeno je da populacija Eskima i populacija jednog malobrojnog indijanskog plemena u nekim šumama, uopšte ne obolevaju od kancera i tumora. Elem, pokušali su da nađu zajednički imenillac i pronašli da je to neko jedinjenje koje se nalazi u loju od foke koji se koristi u ishrani autohtonih Eskima, a takođe se nalazi u semenu (koštici) nekog ploda iz opet tih specifičnih šuma, koje dotični indijanci koriste u svojoj redovnoj ishrani.


Taj Genomski DNK koncept priče o tumorima i kanceru, zasnovan je na tkzv. suppressor-ima rasta ćelije. Znači svaka ćelija ima svoj suppressor, koji dopušta ćeliji da raste/deli se do određenog trenutka (na primer kad su povrede u pitanju), gde se on aktivira spreči dalju deobu ćelije i pobije eventualne viškove (postoje stručni nazivi za sve ovo, ali ih ja ne znam).
Znači za svaki tumor i tumorčić od kojih je 90 i kusur posto bezazleno, odgovarjući suppressor u ćeliji nije odradio i ćelija je nastavila da raste. (Tu sad u knjizi ide priča o različitim vrstama i stadijumima dok priča ne postane maligna, ali sam tu priču zaboravio).

Znači osnovna postavka je da suppressori u ćeliji ne odrade kako treba i DNK istraživačka priča je usmerena ka njihovoj lokaciji i receptu belančevina koji ih stvaraju i regulišu njihov rad.

U celoj toj priči pokušana je da se nađe veza između tog jedinjenja iz koštice i fokine masti i recepta belančevina koji reguliše rad ovih suppressora. Da se nekako spoje dva daleka kraja za koje se pretpostavlja da su delovi jednog istog kanapa...


Inače koliko se sećam definisan je recept/kod ovih suppressora i on funkcioniše po ustaljenom DNK mehanizmu. Znači otprilike (laički), ako se isti ponavlja 30-40 puta sve je OK. Ako se ponavljlja 20-30 puta, dešava se da negde omane u radu
a kada se ponavlja samo negde 10tak puta omanjuje garant... E sad broj ponavljanja koda se smanjuje sa jedne strane normalnim starenjem i sve lošijim i lošijim kopijama DNK (kao kad fotokopiramo fotokopiju slike), a sa druge strane smanjuje se zbog izloženosti spolnjim štetnim uticajima (zračenjem na primer koje poremeti celo kopiranje), a takođe je relevantan nasledni faktor jer se neko rodi sa 100 kopija koda, a neko samo sa 50.

To je kratka priča iz knjige "Genom", u tom jednom čapteru koji se bavi tumorima, u mojoj kratkoj laičkoj iinterpretaciji po sećanju, sa dve godine distance...

I gde je sad onaj Anduril kada mi je stručna genetska interpretacija najpotrebnija... :rolleyes: :)

Edit: Nemam nikoga u familiji sa kancerom i nisam iz prve ruke upoznat sa lečenjem. Ovo su samo izvodi nečega što sam pročitao, a što smatram relevantnim i što po meni sigurno menja koncepcije shvatanja i lečenja kancera u poslednjih 10-tak godina.

Edited by dare..., 16 December 2007 - 11:05.

  • 0

#69 Miss Moneypenny

Miss Moneypenny
  • Members
  • 344 posts

Posted 16 December 2007 - 16:57

Hemoterapija, kao jedan od oblika lecenja malignih bolesti, zasniva se na davanju substanci koje sprecavaju deobe celija (mitoze) i time usporavaju rast tumora. Medjutim, kako su neselektivni u dejstvu (kao i zracenje), svako od hemoterapeutskih sredstava ostecuje i produkciju krvnih zrnaca u kostanoj srzi. Razlicite substance mogu tu nesto da pomognu, ali univerzalni lek bi bio jedino prestanak uzimanja hemoterapiskog sredstva. Zato se u lecenju trazi i prati sve vreme ta vrlo delikatna ravnoteza izmedju pozitivnih i stetnih efekata.

Ja bih samo da dodam da postoji i jos jedan, nesto noviji i nesto selektivniji oblik hemoterapije kod tumora cije celije poseduju hormonske receptore i za ciji su rast nepohodni ti hormoni (kao sto su npr. karcinomi prostate, dojke ili materice). Terapija se u tim slucajevima, kod tumora osetljivim na hormone svodi na pokusaj ili smanjenja sinteze hormona ili blokade receptora na celijama tumora.

A pored toga, jedan prilicno novi oblik terapije je i terapija antitelima protiv odredjenih antigena - proteina koje eksprimiraju celije tumora, koja se trenutno koristi ili se sa njom eksperimentise u terapiji limfoma i leukemija. Cilj dosta istrazivanja u ovoj oblasti (imunologiji tumora) za koja znam je da se pronadju sto specificniji antigeni, tj. oni koje eksprimiraju iskljucivo maligne celije, kako bi terapija bila sto selektivnija. A krajnji cilj u najboljem slucaju bi bila proizvodnja vakcine koja bi ojacala imuni odgovor organizma na maligne ("bolesne") celije tj. njihove delove, sa cime se takodje vec eksperimenise. Znam da su odredjeni (relativno) specificni antigeni pronadjeni i na celijama kolorektalnih karcinoma, kao i (ako se ne varam) kod malignih melanoma, tako da i tu mozda u buducnosti dodje do pomeranja standarda.
  • 0

#70 Miss Moneypenny

Miss Moneypenny
  • Members
  • 344 posts

Posted 16 December 2007 - 17:34

Moram da dodam,nema to puno veze ni sa bogatstvom.Evo primer-peporuka u USA je da se uradi 1 put godisnje FOBT (test na okultno krvarenje u stolici),kod populacije sa prosecnim rizikom za kolorektalni Ca(recimo stanovnistvo iznad 50 y starosti),pa kod koga je test pozitivan,ide kolonoskopija.E,sad,postoji problem,kad se uzme broj pozitivnih testiranja FOBT,i kolonoskopija,to znatno poskupljuje ceo postupak.

Da, to je problem i u Nemackoj. Kolonoskopija se preporucuje na svakih 10 godina nakon 55. godine zivota, jer je ucinkovitost i isplativost takvog ritma u ranoj detekciji kolorektalnog karcinoma dokazana. Alternativa je hemokult jednom godisnje, sto za pacijenta jeste (na kratke staze) ugodnije, ali pozitivan hemokult test (kao sto vec neko rece) automatski vodi ka kolonoskopiji. Sto samo po sebi nije lose, jedino sto je jedan nezanemarljiv broj ovih testova lazno pozitivan (sto opet dovodi do odredjenog broja bespotrebnih kolonoskopija, tj. troskova i neprijatnosti za pacijenta) ili lazno negativan (sto znaci da ti pacijenti, umireni rezultatom, nece otici na kolonoskopiju i tek kasnije, mozda suvise kasno - narocito ako pacijent nije preterano revnosan i hemokult test ponavlja ne svake godine vec redje, saznati za postojanje tumora). Naravno, stoji da je dobro sto na koloskopiju nakon pozitivnog hemokulta ode dosta pacijenata koji se inace na nju ne bi odlucili, ali se kolonoskopija za sve od 55-e jednom u deset godina (a u slucaju pozitivne porodicne anamneze i ranije i cesce) za sada cini kao efikasniji pristup.
  • 0

#71 Miss Moneypenny

Miss Moneypenny
  • Members
  • 344 posts

Posted 16 December 2007 - 17:57

bilo je pre neki dan na discovery nešto, naravno, kod nas ima da dospe posle jedno 20 godina.

Čoveka su na osnovu nekog skrining testa poslali kod gastroenterologa, međutim, umesto kolonoskopije dobio je uređaj nalik malo povećoj tableti koji se obe strane ima kamere. Ne znam tačno koliko puta sn
ima u sekundi, ali poenta je da softver
posle i sam odredi promenu u zidu i pokaže gde je.

Elem, otkrili su mu karcinom u početnom stadijumu.

Nisam gledala, ali se secam da su nam o tom cudu tehnike pricali na faksu. Nedostatak ove metode u odnosu na gastroskopiju i kolonoskopiju je u tome sto (jos uvek - ili barem tada nije bilo) nije moguce upravljati tom tabletom, vec ona prolazi kroz gastrointestinalni trakt i snima ono sto uspe da uhvati, brzinom koja dosta zavisi i od peristaltike, dakle nema vracanja i second look (tj. tamo mi je nesto bilo sumnjivo, hajde da se vratim da pogledam bolje i sl.). A moguce je analizirati samo ono sto se na snimku vidi, ni vise ni manje. Zbog toga je sledeci planirani korak bio pokusaj da se omoguci neka vrsta daljinskog upravljanja...ali ne znam dokle se sa time doslo.


P.S. Kad smo vec kod teme, secam se i da nam je docent pricao kako je to kad se tek pojavilo bilo pravi hit (skoro pa statusni simbol) na nekim kucnim zurkama: Platis gomilu love da bi drustvu mogao da pokazes dokumentarac o izgledu unutrasnjosti svog probavnog trakta - simpaticno, ne?
  • 0

#72 FranziskaKafka

FranziskaKafka
  • Banned
  • 1,099 posts

Posted 16 December 2007 - 23:14

Cuo sam da ljudi na hemoterapiji imaju prolem sa krvnom slikom. Jedan moj prijatelj pije Flavin 7 i flavin 77 i krvna slika mu je u normali, st je mnogo vazno jer inace e bi mogao da prima terapije. Mislim da bi pomagao i drugima.

Pomaze i Tot'hema, i dobro se podnosi (uglavnom). A nije za bacanje ni Ferrum Lek, ili kombinacija prvog i drugog, uz vitamin B6.
  • 0

#73 vladan

vladan
  • Members
  • 25,392 posts

Posted 17 December 2007 - 15:49

Povodom podataka iz knjige "Genom", ja bih upozorio da postoje brojne paranaucne spekulacije, koje laicima mogu da izgledaju vrlo atraktivno.
Medjutim, danasnja medicina bazira se i na istrazivanjima, ali i na statistickim cinjenicama, a ukupno, ta medicina nije pokazala prevelik prodor - osim toga da je danas, sigurno, vise od 50% malignih tumora izlecivo.
Inace, povodom izvesne terminoloske nedoumice: Tumor je otok, oticanje, a carcinom je jedna vrsta malignog tumora.
Ne mesati te dve stvari, molim...

Edited by vladan, 17 December 2007 - 15:50.

  • 0

#74 Celt

Celt
  • Members
  • 1,147 posts

Posted 17 December 2007 - 20:57

...ali ne znam dokle se sa time doslo.


pa valjda su unapredili tako da su sada kamere sa obe strane, snima većom vrekvencom i valjda se te glave dodatno i rotiraju. Tako nešto.

Svaka tehnika ima prednosti i mane, ova je definitvno manje neugodna od klasinčne kolonoskopije.

 
  • 0

#75 dare...

dare...
  • Members
  • 2,008 posts

Posted 18 December 2007 - 10:46

Interesuje me kad već počeh priču u koštici kajsije(pardon Allegra :rolleyes: ), kako stručna medicina gleda na alternativne recepte lečenja kancera, prvenstveno na recepte izgladnjivanja i ishrane kojekakvim košticama, makrobiotikom i živim, eventualno sušenim voćem i povrćem. (Kelt pomenu salatu i kancer i tekaške naučnike... :huh: u novinarskom i naučničkom kontekstu).

Postoji celo čudo popularnih knjiga po knjižarama koje se bavi ovom tematikom...

Šta recimo doktori koji se profesionalno bave kancerom kažu za ovakve knjige i recepte? Šta svojim pacijentima kažu o tome?
  • 0