QUOTE(Pontijak @ 4 Sep 2007, 18:28) <{POST_SNAPBACK}>
da, verujem da je duvan stetan. pocinjem da osecam da imam slabiji dah nego pre 10 godina a pusac sam 25 godina. zlai boze para koje sam sagoreo na cigarete za ovih cetvrt veka. nemam nikakvu jos zelju da se odvikavam od cigareta iako sebe dozivljavam kao zavisnika. verujem da su i tzv. skuplje i tzv. jeftinije cigarete multikorporacijsko djubre, otpadak duvana. mozda mi je to licni blam sto pusim djubre. da je do mog izbora, pusio bih gitanes ili bidi, to su indijske cigarete koje se ne uvijaju u papir vec u list od neke biljke koja daje osecaj hladnog dima, izuzetno kvalitetan duvan bez dodataka. u tzv. skuplje cigarete stavljaju svasta. u marlboro duvan stavljaju recimo amonijak izmedju ostalog.
kao zavisnik i strastvenik duvana jedini mi je stid pred sobom samim sto sam zavisnik od djubreta od duvana. da sam se potrudio da budem uspesan tj. imucan covek pusio bih cigare i to dobre cigare. jer ipak znam da ih pusim i imao sam srece da to naucim kao mlad od ljudi koji su znali sta je duvan i sta je cigara
eto, zavisnik od duvana u dusi pa to ti je 
kao zavisnik i strastvenik duvana jedini mi je stid pred sobom samim sto sam zavisnik od djubreta od duvana. da sam se potrudio da budem uspesan tj. imucan covek pusio bih cigare i to dobre cigare. jer ipak znam da ih pusim i imao sam srece da to naucim kao mlad od ljudi koji su znali sta je duvan i sta je cigara
eto, zavisnik od duvana u dusi pa to ti je Verujem da su mnogi zdravstveni radnici svesni da su i neki ljudi upoznati sa problemima (neki i detaljno) koje konzumacija duvana (pa i zvakanjem) moze da donese. I to je onda tvoj izbor. I niko te nece bicevati da prekines.
Sto se tice prevencije. Ne znam kako je danas. Ali, secam se da su nam recimo u osnovnoj skoli organizovali obavezno gledanje filmova, i predavanja u vezi raznih tema. Okupe recimo svih 5 odelenja jednog razreda, i onda gledate film o bezbednosti u saobracaju, i zatim slusate predavanja direktno od saobracajnoj policajca. I tako stari filmovi, pa su bili jako dobri, recimo za bezbedno prelazenje ulice, voznju bicikla, igranje pored puteva, i sl. sa jasnim instrukcijama sta da radis u kojoj situaciji. Ili recimo doktorka predaje o nekoj temi, daje savete, itd.
QUOTE
ono o drogama, pa ne bih sirio temu da ne ode odma' na split o legalizaciji marihuane moje licno misljenje je da je Bukelic tezak idiot kao javna licnost a sumnjam da je i kao strucnjak bolji, ipak nikad nisam bio zavisnik od narkotika pa nisam imao iskustvo odvikavanja od narkotika ali ono sto je javno izjavljivao to je bogu plakati.
moje licno misljenje je da je Bukelic tezak idiot kao javna licnost a sumnjam da je i kao strucnjak bolji, ipak nikad nisam bio zavisnik od narkotika pa nisam imao iskustvo odvikavanja od narkotika ali ono sto je javno izjavljivao to je bogu plakati.Postoji u medicini podela na narkofile (tzv.-ne "vikendase" tj. one koji povremeno uzimaju drogu, ali nisu poprimili sve simptome zavisnosti, koji mogu i jako dugo vremena biti narkofili, a da opet ne predju u narkomane) i narkomane (kojima prekid uzimanja droge neminovno dovodi do psihicke (i/li fizicke) apstinencijalne krize). O ovome se prica i u nekim nasim starim knjigama. A i predaje se, makar u medicinskim skolama.
QUOTE
hm. lsd. ima interesantan esej Hakslija na temu halucinogena. mogao bih i ja da ispisem esej o lsd ali vec ova recenica je dovoljna da me mediokriteti klasifikuju u neku svoju fiokicu kakav sam ja to lik o eksperimentu koji pominjes, o skupu psihijatara koji su imali kolektivni eksperiment sa lsd, pa ne verujem da je nesto spektakularno smesan. razuman covek zna da tumaci svoju izmenjenu percepciju pod uticajem lsd-a. valjda ima i razumnih neuropsihijatara 
svidja mi se tvoj primer o britanskom modelu edukacije, jednostavno i medicina kao i celo drustvo treba da prihvate da neki fenomeni ponasanja pa i koriscenje opakih supstanci postoji kao navika u delu drustva i da treba obrazovati korisnike kako da ne preteruju i kako da ostanu zivi i po mogucnosti da nadju neki bezopasniji nacin zabave i okanu se navika koje ipak mogu da budu vrlo pogibeljne po korisnika
o eksperimentu koji pominjes, o skupu psihijatara koji su imali kolektivni eksperiment sa lsd, pa ne verujem da je nesto spektakularno smesan. razuman covek zna da tumaci svoju izmenjenu percepciju pod uticajem lsd-a. valjda ima i razumnih neuropsihijatara svidja mi se tvoj primer o britanskom modelu edukacije, jednostavno i medicina kao i celo drustvo treba da prihvate da neki fenomeni ponasanja pa i koriscenje opakih supstanci postoji kao navika u delu drustva i da treba obrazovati korisnike kako da ne preteruju i kako da ostanu zivi i po mogucnosti da nadju neki bezopasniji nacin zabave i okanu se navika koje ipak mogu da budu vrlo pogibeljne po korisnikaIako se svi psihijatri ne bave primarno narkomanijom, verujem da ih interesuju ovakvi radovi, pogotovo ove u Drajzerovoj. Mogu da se kladim da su citali i te Hakslijeve eseje, i jos neka dela kao npr. "E for Ecstasy", i ko zna sta jos. A u krajnjoj liniji, naslusali su se oni svega i svacega, pa znaju makar iz prakse o cemu se tu radi. Znam, po mojim profesorima koji su imali iskustva sa korisnicima droga, tj. sta su nam sve predavali, iako se mnogo toga ne pominje u cesto zastarelim knjigama. Ok, nisam citao novije knjige. Mozda je nesto dodato / izmenjeno.
QUOTE
problem u tim, tzv. skakljivim temama, kao sto je tema o doktorima i slicne teme, je da uvek postoje dve strane a pitanje je koliko pripadnici obe strane poznaju onu drugu. posao lekara je da upoznaje sta su to pacijenti pored usavrsavanja u svom poslu i svaki lekar, svaka lekarka, medicinska sestra i medicinski tehnicar to nauce tokom prakse. posao pacijenta je da brine i sam o svom zdravlju i da sto redje bude u ulozi pacijenta i da shvati da su lekari samo skolovani strucnjaci za lecenje bolesti a ne svemocni vracevi ili psihopate koji vole da maltretiraju ljude. kako bilo, kada se covek, ma koliko ideoloski pljuvao po lekarskoj profesiji, razboli, vrlo hitro i vrlo ponizno ide kod cika doktora i teta doktorke i tamo je vrlo fin, sto bolesniji i uplaseniji, to finiji, sto manje bolestan to manje fin ako je prostak-covek. da ne govorimo sto je u nasoj kulturi vrlo pozeljno za svakog da ima prijatelja, kuma, rodjaka lekara kod koga se trci po potrebi a usput se pljuje lekarska profesija kao takva. stvar mentaliteta, stvar kulture, stvar zakona koji ipak uredjuju zdravstveni sistem neke zemlje.
ova tema je interesantna jer diskutuju pripadnici obe strane: i lekari i potencijalni pacijenti i pacijenti a biologija je neumitna, svako od nas ce kad-tad biti pacijent u nekoj bolnici zbog ove ili one bolesti. potrudimo se da naucimo nesto i o tim ljudima koji nas lece i koji ce nas leciti ma koliko mi mislili da smo izvukli dzek pot u genetskoj lutriji i da nikada necemo biti bolesni, cak i da smo izvukli dzek pot uvek je tu saksija koja padne na glavu, poledica na kojoj se okliznemo ili pijani vozac koji nas blago zakaci dok prelazimo ulicu na svoje zeleno svetlo kao pesaci
ova tema je interesantna jer diskutuju pripadnici obe strane: i lekari i potencijalni pacijenti i pacijenti a biologija je neumitna, svako od nas ce kad-tad biti pacijent u nekoj bolnici zbog ove ili one bolesti. potrudimo se da naucimo nesto i o tim ljudima koji nas lece i koji ce nas leciti ma koliko mi mislili da smo izvukli dzek pot u genetskoj lutriji i da nikada necemo biti bolesni, cak i da smo izvukli dzek pot uvek je tu saksija koja padne na glavu, poledica na kojoj se okliznemo ili pijani vozac koji nas blago zakaci dok prelazimo ulicu na svoje zeleno svetlo kao pesaci
Nas zdravstveni sistem je bio jos u vecem haosu, nego danas. Nije ni danas mnogo bolje, ali je ipak malo podnosljivije, sta se ranije desavalo. Ministar zdravlja, je par puta na TVu rekao da neke zdr. ustanove nisu placale cak ni racune npr. za struju, nekoliko godina u 90-tim. E sad, ni direktori EPSa, pa nisu pomereceni da im automatski seku struju. Uracunavaju im kamatu, pa kad budu imali da plate, platice.
I nije ovo problem samo u zdravstvu. I ostale javne sluzbe su u krs stanju, ali opet malcice boljem, nego ranije.
I dalje, ne treba da budemo zadovoljni. I treba da se zalimo, kako mi zdr. radnici, tako i pacijenti. I svako normalan, podrzava svakog pacijenta u borbi za svoja prava, ako smatra da su mu uskracena. Danas je to opet, znatno lakse, nego pre. A i lakse je izaci u medije. Nekada su mediji morali da pricaju kako je sve lepo, cveta cvece i mirise prolece. Danas bas i ne moraju (makar ove privatne).
P. S. Dodatak na Vladanov komentar. Kod nas neke stvari jos nisu regulisane. Mislim da jos nije donet recimo Zakon o zdravstvenoj nezi (iako postoji predlog). A i citajuci nase zakone, imam utisak (mozda i pogresan - neka me neko ispravi) da neke stvari nisu bas najjasnije i tako detaljno regulisane.
Edited by tiger, 04 September 2007 - 19:13.
