28 replies to this topic

[Gojko & Stojko]

Negde 1980/1981 sam u lokalnom pozoristu gledao "Maratonci trce pocasni krug" i skoro plakao od smeha u trenutku kada Topalovici, nakon sto u skladu sa biznis logikom koju je ustanovio njihov porodicni patrijarh iskopaju sanduk u kome je Pantelija sahranjen, blago nacvrcani igraju oko stola na kome je sanduk, sve pevajuci "Nek nam zivi delija, Topalovic Pantelija". Umrlicu sa izvestajem da je Pantelija preminuo "konacno, u cvetu starosti, u 155. godini" koja je pred predstavu na svakom sedistu cekala posetioce sam kasnije nosio u skolu i samo njeno glasno citanje je bilo dovoljno da se ceo razred smeje (dodatnu smesnost sadrzaja umrlice u odnosu na bas taj vremenski period sam u potpunosti shvatio tek nekoliko godina kasnije). U medjuvremenu se pojavio film radjen po toj predstavi, koji je po mom misljenju najbolja adaptacija pozorisne predstave ikad uradjena u Jugoslaviji.

Za koji od navedenih filmova (ili od nenavedenih, naravno) mislite da je najbolja adaptacija pozorisne predstave u svetskim okvirima? Ova lista je subjektivna, znam da je i u novije vreme bilo jako dobrih adaptacija (Linklejterov "Tape", Drazanov "Hurlyburly", spanski "El Metodo", Veberov "Le Diner de cons", zatim Bili Bob Torntonovo "Secivo"), ali nadam se da je dovoljno dobra.

Share & Enjoy

[kobni zelaya]

Fina tema. Pretpostavljam da bi bilo korektnije reći adaptacija pozorišnog komada, ali ok, i ovako je jasno. Od nekih koje nisi pomenuo, izdvojio bih nekoliko filmova snimljenih po Šekspiru - pre svega ruskog Hamleta sa Smoktunovskim u glavnoj ulozi, kao i Makbeta Polanskog, a od novijih Romea i Juliju Lurmana. Dva filma koja je Končalovski radio po komadima Čehova - Nezavršeni komad za mehanički pijanino ( Platonov) i Ujka Vanja, kao i Devojku bez miraza, Ostrovskog (režija N. Mihalkov). Eh da i naravno - Love Streams Johna Cassavetesa (u predstavi je glavnu ulogu igrao vrlo uspešno John Voight, a kasnije ga je sam Cassavetes zamenio u filmu, zbog toga što se na snimanju nisu "našli").

[Ulis]

Od ponudjenih Tramvaj zvani zelja.

Od onih koji nisu na spisku Glengarry Glen Ross

usput...Nedovrseni komad za mehanicki pijanino radio je Nikita Mihalkov a ne njegov brat Andrej Koncalovski.
Oci Carnije Mihalkova su zbir nekoliko predstava Cehova. Takodje Mihalkov nije radio Devojku bez miraza a
Koncalovski jeste rezirao Ujka Vanju.

[kobni zelaya]

Od ponudjenih Tramvaj zvani zelja.

Od onih koji nisu na spisku Glengarry Glen Ross

usput...Nedovrseni komad za mehanicki pijanino radio je Nikita Mihalkov a ne njegov brat Andrej Koncalovski.
Oci Carnije Mihalkova su zbir nekoliko predstava Cehova. Takodje Mihalkov nije radio Devojku bez miraza a
Koncalovski jeste rezirao Ujka Vanju.

Ne znam zašto sam živeo u ubeđenju da je Zhestoky romans režirao Mihalkov, kad sad lepo vidim da je Rjazanov, a i za "Pianino" sam se prevario. O da, u svemu si u pravu, osim u jednom - Oci Carnije je adaptacija nekoliko pripovedaka Čehova, pre svega "Dame s Sobackoi".

[Ulis]

O da, u svemu si u pravu, osim u jednom - Oci Carnije je adaptacija nekoliko pripovedaka Čehova, pre svega "Dame s Sobackoi".

hajde, neka ti bude

[king louie]

Svidjaju mi se filmovi po Shakespeareu. Najbolji je Kennetha Branagha Henry V (ali i Hamlet), stari Hamlet Laurencea Oliviera, Rosencrantz & Guildenstern Are Dead od Toma Stopparda, pa i The Merchant of Venice s Alom Pacinom i Jeremyjem Ironsom. I naravno pomenuti The Taming Of The Shrew, najbolji film s E. Taylor i R. Burtonom. E da, još i Titus s A. Hopkinsom. Klasika je klasika.

[queeria]

Torch Song Trillogy - Harvey Fierstein
Bent - Martina Šermana

[Sleepers]

Jedan film koji je radjen kao kazalisna predstava, iako nije adaptacija, ali ne mogu odoljeti - "Dogville" - ludo i savrseno.

[kobni zelaya]

Svidjaju mi se filmovi po Shakespeareu. Najbolji je Kennetha Branagha Henry V (ali i Hamlet), stari Hamlet Laurencea Oliviera, Rosencrantz & Guildenstern Are Dead od Toma Stopparda, pa i The Merchant of Venice s Alom Pacinom i Jeremyjem Ironsom. I naravno pomenuti The Taming Of The Shrew, najbolji film s E. Taylor i R. Burtonom. E da, još i Titus s A. Hopkinsom. Klasika je klasika.

O da, i sam sam veliki fan Roza i Gila. Od avangardne dramaturgije na platnu mi se još mi se jako dopada i Pinterov Dumb Waiter sa Travoltom i Tomom Contijem.

@ Altea

Što ti se čini da je Dogville kao pozorišna predstava? Čuo sam više puta tu tezu i moram priznati da se nikako ne slažem. Ne vidim šta tu ima pozorišno.

[Gojko & Stojko]

Fina tema. Pretpostavljam da bi bilo korektnije reći adaptacija pozorišnog komada, ali ok, i ovako je jasno. Od nekih koje nisi pomenuo, izdvojio bih nekoliko filmova snimljenih po Šekspiru - pre svega ruskog Hamleta sa Smoktunovskim u glavnoj ulozi, kao i Makbeta Polanskog, a od novijih Romea i Juliju Lurmana. Dva filma koja je Končalovski radio po komadima Čehova - Nezavršeni komad za mehanički pijanino ( Platonov) i Ujka Vanja, kao i Devojku bez miraza, Ostrovskog (režija N. Mihalkov). Eh da i naravno - Love Streams Johna Cassavetesa (u predstavi je glavnu ulogu igrao vrlo uspešno John Voight, a kasnije ga je sam Cassavetes zamenio u filmu, zbog toga što se na snimanju nisu "našli").

Od ponudjenih Tramvaj zvani zelja.

Od onih koji nisu na spisku Glengarry Glen Ross

usput...Nedovrseni komad za mehanicki pijanino radio je Nikita Mihalkov a ne njegov brat Andrej Koncalovski.
Oci Carnije Mihalkova su zbir nekoliko predstava Cehova. Takodje Mihalkov nije radio Devojku bez miraza a
Koncalovski jeste rezirao Ujka Vanju.

Hvala za preporuke ruskih adaptacija, ja ih nisam gledao, ali imam jako dobru videoteku u komsiluku pa cu da ih potrazim. Ujka Vanju sam gledao ove godine u pozoristu, gostovao je Mali dramski teatar iz Sankt Petersburga za cijeg upravnika Leva Dodina kazu da radi najboljeg Cehova na svetu. I jeste bila odlicna predstava, moj najjaci utisak je da je bila mnogo manje mracna od verzije koju sam ja zapamtio (sa TV-a doduse) sa Zokijem Radmilovic i Sekom Sabljic. Cak je u prvom cinu bilo mnogo jako dobrog suvog humora, dosta ljudi se smejalo, ukljucujuci i vecinu Rusa (koji su po mojoj proceni cinili nekih 20% gledalista) koje je bilo lako prepoznati po tajmingu smejanja u odnosu na nas ostale koji smo pratili surtitle. Sto je (smeh) podstaklo jednog matorog Rusa koji je sedeo tik iznad mene da glasno dobaci 'dis iz not a komedi' cvorovicevskim glasom ...

Ja ne volim filmove Baz Lurmana, a sto se tice Glengarry Glen Ross - imam DVD kod kuce, ali ne mislim da je toliko dobar u odnosu na ostale adaptacije.

Svidjaju mi se filmovi po Shakespeareu. Najbolji je Kennetha Branagha Henry V (ali i Hamlet), stari Hamlet Laurencea Oliviera, Rosencrantz & Guildenstern Are Dead od Toma Stopparda, pa i The Merchant of Venice s Alom Pacinom i Jeremyjem Ironsom. I naravno pomenuti The Taming Of The Shrew, najbolji film s E. Taylor i R. Burtonom. E da, još i Titus s A. Hopkinsom. Klasika je klasika.

I ja volim adaptacije Sekspira, pri cemu mislim da su Kurosavini "Ran" (Kralj Lir), a narocito "Krvavi presto" (Magbet) najbolje. Ne volim filmove Keneta Brane, zbog "Mnogo buke ni oko cega" nisam ni gledao Hamleta nakon citanja prikaza po stampi. Mada sam ovaj poll postavio nakon sto sam procitao da Brana rezira rimejk "Sleuth"-a, opet glumi Majkl Kejn, dok je Majlo Dzad Lou - taj film cu svakako da pogledam. Ovde su prosle godine napravili jednu jako interesantnu verziju "Magbeta", u savremenom gansterskom okruzenju tipa jednog "Skarfejsa", ali sa originalnim jezikom (narocito je dobar fazon kad Birnam Wood krece na Dunsinane :-)).

Kao jednu od najboljih predstava koje sam kao klinac u lokalnom poizoristu gledao sam zapamtio "Grozdje na suncu" - i skoro sam tek pronasao da postoji (kazu) jako dobar film snimljen po toj predstavi, sa Sidni Poatjeom. Da li je neko gledao?

Share & Enjoy

[Sleepers]

@ Altea

Što ti se čini da je Dogville kao pozorišna predstava? Čuo sam više puta tu tezu i moram priznati da se nikako ne slažem. Ne vidim šta tu ima pozorišno.

Ne bih rekla da je teza posto je film radjen po principu nastajanja kazalisne predstave gdje glumci nakon citacih proba odlaze na pozornicu i postavljaju komad bez scenografije koja je u toj fazi jos u izradi. Zatim, Dogville je podijeljen u činove, film je apsolutno lisen efekata, teziste je iskljucivo na glumi, itd. Zapravo mi je nejasno kako je moguce da u filmu "ne vidis nista pozorisno."

Mozda rijetko ides u teatar?

[lancia]

Od ponudjenih Ko se boji ... za dlaku ispred Plinske svetlosti. Dobar izbor, mozda fali Dejstvo gama zraka na sablasne nevene.

[pussy galore]

@ Altea

Što ti se čini da je Dogville kao pozorišna predstava? Čuo sam više puta tu tezu i moram priznati da se nikako ne slažem. Ne vidim šta tu ima pozorišno.

pa u pravu je, breht je bio ocigledna inspiracija trieru za ovu ekspermentalnu produkciju.
i nije to jedini film koji kombinuje film i pozoriste/ to cesto gledaoce ostavlja zbunjenim ili ravnodusnim ili razocaranim, bas zbog staticnosti i ne menjanja scene/

na pamet mi trenutno padaju 'american buffalo', mamet, odlican 'tape', belber, 'vanya on 42nd street, opet mamet...ili izvanredan 'the caretaker', pinterov sa fenomenalnim alan batesom...

[kobni zelaya]

Ne bih rekla da je teza posto je film radjen po principu nastajanja kazalisne predstave gdje glumci nakon citacih proba odlaze na pozornicu i postavljaju komad bez scenografije koja je u toj fazi jos u izradi. Zatim, Dogville je podijeljen u činove, film je apsolutno lisen efekata, teziste je iskljucivo na glumi, itd. Zapravo mi je nejasno kako je moguce da u filmu "ne vidis nista pozorisno."

Mozda rijetko ides u teatar?

Ha, taman sam mislio da nećeš da odgovoriš i malo sam se razočarao zato što sam pomislio da će mi ovaj dan proći bez novih sukoba ovde na forumu.

Ovako:

Na filmu se takođe, kao i u pozorištu često probaju scene pre snimanja, bez scenografije. Malo sam zbunjen, pošto sada tvrdiš da je u pitanju proba, a u prethodnom postu da je pozorišna predstava. Ipak ni jedno ni drugo nije tačno. Proba nije u pitanju, zato što bi onda videli i šta se dešava kada se igra prekine. Predstava nije, o tome bi mogli da razgovaramo kada bi recimo glumci igrali sve od jednom, bez prekida, a kamera (jedna ili više njih to snimala). U Dogvillu se, međutim sve snima kao i u svakom normalnom filmu, kadar po kadar. Inače iscrtavanje kontura scenografije po podu zaista nije karakteristično za pozorište. U pozorištu se na probi obično stavi neka stolica i reditelj kaže glumcima npr - "Evo, do ove stolice vam je kopno, dalje vam je more..." U filmskom studiju se iscrtavaju ovakve konture na mestu gde treba da dođe scenografija. Probaj da zamisliš ceo set na kome je sniman Dogville, gledajući ga sa bilo koje strane, pa ćeš videti da je to pozorišno nemoguće, zato što bi došlo do pokrivanja, ili bi se neke scene odigravale suviše daleko od očiju publike - pre će biti da bi se scene iz različitih kuća igrale u jednom istom prostoru, sa promenama scenografije, ili minimalnim promenama scenografija, ili bez promena - druge okolnosti shvaćene kroz igru glumaca bi nam davale informaciju gde se određena scena dešava. Trirova "ideja" sa zidovima kuća kroz koje može da se vidi je pozorišno primitivna, tako se ne rešava prostor u savremenom pozorištu.
Ne znam gde ti vidiš pozornicu. Sve se dešava u filmskom studju. Nigde scene, proscenijuma, rampe, publike itd. Naravno, i u ovakvnom prostoru se može dešavati pozorište, kao uostalom i u bilo kom drugom. S druge strane dobar deo, recimo, filma Cradle Will Rock se dešava na pravoj pozornici, pa opet niko neće reći da je reč o pozorištu. Znači prostor ne određuje da li je nešto pozorište ili ne.
Pozorišni komadi, klasični uglavnom su podeljeni na činove. Savremene pozorišne predstave nisu, jedino što postoji je pauza od 15-20 minuta, ako je predstava recimo duža od dva sata, ili više od jedne pauze, ukoliko je predstava jako dugačka. Ove pauze najčešće i nisu na onim mestima gde se u komadima završavaju činovi, već tamo gde se reditelju učini da to tako treba. Za vreme pauza publika izlazi iz sale, puši, pije piće, ćaska. Kod Trira nema pauza. S druge strane, ništa manje nego Dogville, i za Pulp Fiction, npr., se može reći da je podeljen na činove, pa ipak nije sporno da se radi o čistom filmu.

Kada kažeš da je težište isključivo na glumi - u pravu si. To je jedan od osnovnih postulata Dogme - kamera snima isključivo ono gde je radnja, nema zalaska sunca na horizontu, nema znaš, ono, kao u sapunicama - prvo prikažu hotel spolja, pa onda idu na scenu koja se kao dešava u hotelu. Isti princip je primenjen i u ostalim filmovima koji su snimljeni u okviru Dogme - u Trirovim "Idiotima", "Proslavi" Thomasa Vintenberga, kao "Poslednjoj pesmi Mifunea" (ne sećam se imena reditelja). Ove filmove, međutim, niko ne dovodi u vezu sa pozorištem.
U igri glumaca je suština - ona nije pozorišna, pre svega u tom smislu što u njoj nema teatralnosti. Glumci igraju tako kao da Trirovi zidovi nisu providni, kao da zaista postoje. S druge strane providnost zidova ne inplicira nikakva značenja, niti ikakve pozorišne situacije. U celom filmu imaš samo jedno mesto (znači slučajnost) koje ima tu vrstu "prozračnosti", - kada, čini mi se prvi put siluju Kidman, niko ne reaguje, zato što kao, ne vidi to i ne čuje, ali pošto zidova nema svi to vide i čuju. Ipak, čak i tada nema naznake u igri glumaca da zidovi zaista ne postoje, oni se ponašaju kao da su zidovi tu i nema nikakvog, ni najmanjeg poigravanja sa činjenicom da ih nema. Iluzija je tu - znači film.
U raznim filmovima se ponekad, bez naročite ideje da se asocira na pozorište, pojavljuju momenti teatralnosti. Pre neko veče sam gledao "Being John Malkovich". Kada lik koji igra John Cusack uđe u Malkovicha, igra Malkovicha se promeni - on igra kao da je Cusack ušao u njega, to nije nešto u šta mi apriori verujemo, čak ni sam Malkovich (glumac) i to je iz njegove igre jasno.

Mogu ja sada još dugo ovako, ali, vidim već sam preopširan, pa se zato izvinjavam.

tvoj kobni

Edited by kobni zelaya, 22 August 2007 - 13:40.

[pussy galore]

ili all time favorite, 'sleuth', sa izvanrednim castingom.