57 replies to this topic

[nikidr]

Zelim da otvorim ovu temu jer me jako kopka kada naidjem na sada vec uobicajenu praksu pisanja stranih reci na srpskom. Dakle, to nije prevod nego nesto sto valjda nema ni ime ni opis.

Voleo bih da cujem i misljenje ostalih o tome jer je, po meni, vrlo interesantno.

[Mioba]

šta je tu interesantno?
što pišeš praksa a ne praxa?
ili Šekspir umesto Shakespeare?

to ima svoje ime, transkripcija, a ima i naučni opis i svoj smisao u fonetskom alfabetu kakav je srpski

[FranziskaKafka]

Nisam sigurna na sta misli autor teme, ali bi bilo zanimljivo ostavljati linkove za npr. prevod naziva nekih poznatih i manje poznatih dela (filozofija, sociologija i ostalo) na engleski, nemacki, srpski, francuski, holandski, spanski, italijanski itd. To uvek zatreba, a ponekad se tesko nalazi. Narocito ako se prevod mnogo razlikuje od originala.
Pravila transkripcije toponima i licnih imena postoje, mada nije na odmet da se konsultuju transkripcioni "recnici".
Mada je transkripcija ponekad jako komplikovana: kod imena koja odudaraju od "norme". Narocito ako poticu iz jednog jezika, a izgovaraju se na drugom, pa ti sad transkribuj... (tipa Madchen Amick).

[nikidr]

Ja priznajem da nisam strucnjak za lingvistiku. Slucajno se sluzim sa nekoliko jezika pa me iz hobija interesuje ta problematika.
Ipak, kada vidim strane reci napisane nasim pismom, meni se cini da tu nesto nije u redu. Mogu da prihvatim recimo uobicajena imena, koja imaju svoj prevod na srpski jezik. Npr, kao sto neko rece Sekspir. To je ok.
Ali sta sa npr. Human Rights Watch? Video sam da se to pise: Hjuman Rajts Voc. Meni to izgleda jako rogobatno iako je mozda transkripcija uradjena po pravilima.
Takodje u stranim jezicima nikada nisam video strane reci pisane na tom jeziku. Npr. kako bi se na engleskom pisalo i kako bi to izgledalo ako bi se napisalo: Organizacija za medjunarodnu saradnju? Moze da se prevede i to je ok ali da se transkribuje samo vodeci racuna o izgovoru, meni se cini neprimereno.
Takodje u madjarskom se to ne radi. I u njemu svaki glas ima samo jedan, uvek isti znak, kao u nasem jeziku, pa bi i tu mogla da se radi transkripcija ali cak ni Madjari to ne rade nego strane reci pisu u originalu.
Nekada sam i citao odredjenu polemiku na tu temu pa me sada interesuje da li je doslo do neke saglasnosti.

[yossarian]

Takodje u madjarskom se to ne radi. I u njemu svaki glas ima samo jedan, uvek isti znak, kao u nasem jeziku, pa bi i tu mogla da se radi transkripcija ali cak ni Madjari to ne rade nego strane reci pisu u originalu.

Ne transkribuje niko ko koristi isto pismo kao jezik sa koga se prevodi. Ne samo Mađari, već i Hrvati i Slovenci nikada ne transkribuju imena. Mi moramo da transkribujemo zbog pisanja ćirilicom (i to sopstvenom varijantom, zbog koje moramo da transkribujemo i ruska i bugarska imena). Tu praksu smo počeli da koristimo i kada pišemo latinicom i tako se odomaćilo.

Ако пишем "Хјуман Рајтс Воч", bez razmišljanja ću napisati i "Hjuman Rajts Voč".

Mislim da je u srpskom pravilno transkribovati.

[Recycle Bin]

Zasto se ne bi transkribovalo kad se pise cirilicom, a ostavilo u originalu kada se pise latinicom?
Inace, kada se napise "Hjuman Rajts Voč" - to izgleda ocajno.

[KaspeR]

A u hrvatskom jeziku (na primer) kako se piše Ciolkovski ili Sun Ce ili bilo koje drugo ime koje nije "poznato" kako se piše ? (uh, nadam se da ste razumeli šta sma hteo da pitam)

Edited by KaspeR, 05 August 2007 - 11:40.

[Quizmaster]

...

Edited by Quizmaster, 05 August 2007 - 12:42.

[yossarian]

A u hrvatskom jeziku (na primer) kako se piše Ciolkovski ili Sun Ce ili bilo koje drugo ime koje nije "poznato" kako se piše ? (uh, nadam se da ste razumeli šta sma hteo da pitam)

Transkribuje se, naravno. Već sam rekao da se ne transkribuje samo kada jezik sa koga se prevodi koristi latinicu. Mi koristimo i ćiricu i latinicu, ali se i kada pišemo latinicom ponašamo u skladu sa pisanjem na ćirilici.
Hrvati i Slovenci ćirilicu ne koriste i sva izvorno latinična imena pišu kao i u originalu (iako ne znam šta se radi sa imenima iz drugih slovenskih jezika koji koriste latinicu... kako se piše "Leh Valensa (Lech Wałęsa )" na hrvatskom ili slovenačkom?).

Ako se izvorni jezik piše devangarijem ili ruskom ćirilicom, transkribuju i Hrvati i Englezi i Finci... a i mi.

Edited by Yossarian, 05 August 2007 - 12:33.

[Quizmaster]

Zasto se ne bi transkribovalo kad se pise cirilicom, a ostavilo u originalu kada se pise latinicom?
Inace, kada se napise "Hjuman Rajts Voč" - to izgleda ocajno.

Trebalo bi pisati "Hjuman rajts voč", jer kad smo sigurni da neke reči nisu vlastite imenice (a rights i watch to nisu), onda se one pišu malim početnim slovom. Znači, "Dženeral motors", "Ju-Es stil Srbija", "Tuborg laud end klir". Meni ovo deluje sasvim normalno.

Pisanje u fonetskom obliku daje našem jeziku određene prednosti. Kad čitamo tekstove uvek znamo kako se izgovara neko strano ime, naziv kompanije, itd. Međutim, ostajemo uskraćeni za izvorni oblik pisanja, koji bi nam mogao koristiti u komunikaciji sa strancima. Ponekad je problem napisati neko ime i prezime iz engleskog govornog područja (da vidim koliko vas zna kako se pišu Alanis Moriset i Džejk Džilenhal), a da ne govorim o francuskom, nemačkom, holandskom i drugim jezicima. Mislim da bi zbog toga bilo najbolje da se katkad u zagradama napišu i etimološki oblici. Doduše, tako nešto bi zakomplikovalo posao izdavačima novina na ćiriličnom izdanju. Zbog nepažnje su se već dešavale komične situacije da bude napisano МИЦХАЕЛ ЈАЦКСОН, internet adresa њњњ. umesto www. i tome slično.

Jedan od velikih problema jeste kako pisati nazive stranih muzičkih albuma i pesama. Ovde se, za razliku od filmova i knjiga, ne koriste prevodi, te dolazi do nezgodnih situacija, naročito ako u ćiriličnom tekstu treba da se pojavi desetak takvih naziva. U takvim situacijama ja bih ostavio etimološki oblik, jer te nazive ne možemo prevoditi, a opet, pisати "Јестердеј", "Суспишес мајндс", Ај'м лост енд ден ај'м фаунд" bilo bi zbilja skrnavo. U tom slučaju bi i uporedne nazive grupa i izvođača trebalo pisati u originalu. Ovaj predlog svakako nije u skladu sa postojećom jezičkom normom, ali mislim da u 21. veku treba praviti i neke kompromise, ići u susret svetskim tokovima. Jezički stručnjaci bi trebalo da se pozabave ovom problematikom i da kažu može li nešto da bude izuzetak od pravila.

[pacey defender]

Trebalo bi pisati "Hjuman rajts voč", jer kad smo sigurni da neke reči nisu vlastite imenice (a rights i watch to nisu), onda se one pišu malim početnim slovom. Znači, "Dženeral motors", "Ju-Es stil Srbija", "Tuborg laud end klir". Meni ovo deluje sasvim normalno.

Pisanje u fonetskom obliku daje našem jeziku određene prednosti. Kad čitamo tekstove uvek znamo kako se izgovara neko strano ime, naziv kompanije, itd. Međutim, ostajemo uskraćeni za izvorni oblik pisanja, koji bi nam mogao koristiti u komunikaciji sa strancima. Ponekad je problem napisati neko ime i prezime iz engleskog govornog područja (da vidim koliko vas zna kako se pišu Alanis Moriset i Džejk Džilenhal), a da ne govorim o francuskom, nemačkom, holandskom i drugim jezicima. Mislim da bi zbog toga bilo najbolje da se katkad u zagradama napišu i etimološki oblici. Doduše, tako nešto bi zakomplikovalo posao izdavačima novina na ćiriličnom izdanju. Zbog nepažnje su se već dešavale komične situacije da bude napisano МИЦХАЕЛ ЈАЦКСОН, internet adresa њњњ. umesto www. i tome slično.

Jedan od velikih problema jeste kako pisati nazive stranih muzičkih albuma i pesama. Ovde se, za razliku od filmova i knjiga, ne koriste prevodi, te dolazi do nezgodnih situacija, naročito ako u ćiriličnom tekstu treba da se pojavi desetak takvih naziva. U takvim situacijama ja bih ostavio etimološki oblik, jer te nazive ne možemo prevoditi, a opet, pisати "Јестердеј", "Суспишес мајндс", Ај'м лост енд ден ај'м фаунд" bilo bi zbilja skrnavo. U tom slučaju bi i uporedne nazive grupa i izvođača trebalo pisati u originalu. Ovaj predlog svakako nije u skladu sa postojećom jezičkom normom, ali mislim da u 21. veku treba praviti i neke kompromise, ići u susret svetskim tokovima. Jezički stručnjaci bi trebalo da se pozabave ovom problematikom i da kažu može li nešto da bude izuzetak od pravila.

saglasan.

Navedeni primer> Lech Wałęsa. Upotrebljena su slova koja nisu nasla svoje mesto u npr slovenackom ili hrvatskom. Slovo W se koristi kada u hrvatskoj pisu npr Whitney Houston, pa je logicno da se i Valesino ime i prezime ostavlja u originalu.

Sad, tu postoji problem sto, po postavljenim kriterijumima i zahtevima hrvatskog jezika, ispadas nepismen ako ne znas kako se pise ime doticnog poljaka.Takodje, ispadas nepismen ako ne znas da se pise J.J. Rousseau, A. de Tocqueville i sl.....

Postoje i mnogo komplikovaniji primeri, na norveskom, danskom, estonskom, portugalskom, spanskom...... Uzmimo npr, fudbalera iz Partizana koji se preziva Juca. Pored imena, potrebna je informacija iz koje je zemlje, jer u zavisnosti od toga, moze biti Huka, Zuka (z kao zaba ), Juca, Juka, Dzjuka, i ko zna kako sve jos....

Prednost naseg pisanja je sto imas informaciju kako se cita doticni. Prednost hrvatskog je sto te tera da budes prilagodjen novim tehnologijama.

Samo jedna ograda od gornjeg teksta. Fonetskim pisanjem mi zapravo ne znamo kako se cita Larry King, npr. Mi time dobijamo informaciju kako zvuci njegovo ime i prezime adaptirano na sprski jezik, obzirom da se neki glasovi ne podudaraju u svakodnevnom sprskom i svakodnevnom ekgleskom. Tu je hrvatski jezik u prednosti. Mada, bosanci su to pravilo doveli do ludila, citajuci navodno pravilno imena, ali sa karakteristicnim "ba" akcentom

[DJ_Vasa]

Za muziku i ostalo što navodiš praksa da se koriste originalni nazivi (i originalno pismo) je već dovoljno uzela maha i sasvim je OK. U naučnoj literaturi već odavno postoji tendencija da se ime ostavi u izvornom obliku bar u zagradiime ostavi i u izvornom obliku, pa tekst izgleda otprilike ovako:

Kako tvrdi Smit (Smith 2001:174)...
Како тврди Смит (Smith 2001:174)...

Veći problem može nastati kada se neko ime iz istog jezika može pisati na više načina (Anna ili Anne) ili izgovarati na više načina, kao npr. Cowper, O'Shea, O'Dea, jer i onaj koji zna jezik (u ovom slučaju engleski) može imati problema dok ne čuje kako ta osoba izgovara sopstveno ime.

[Crveniautobus]

obzirom da se neki glasovi ne podudaraju u svakodnevnom sprskom i svakodnevnom ekgleskom.

Try 'najveci deo'.

Od samoglasnika, poklapa se /e/ u nekim dijalektima engleskog i u srpskom, i mozda neke varijante foneme koja se na srpskom pise 'o' (u nekim dijalektima).

Od suglasnika, skroz ili u velikom delu konteksta se poklapaju /b/, /g/, /f/, /v/, /m/, /n/, i /j/.

Ostalo se tu nista ne poklapa. Samo lichi.

[Quizmaster]

Samo jedna ograda od gornjeg teksta. Fonetskim pisanjem mi zapravo ne znamo kako se cita Larry King, npr. Mi time dobijamo informaciju kako zvuci njegovo ime i prezime adaptirano na sprski jezik, obzirom da se neki glasovi ne podudaraju u svakodnevnom sprskom i svakodnevnom engleskom.

Baš tako. Ono što mi pišemo i čitamo je približna varijanta izgovora stranih imena, prilagođena u transkripciji našem jeziku. Logično, kad pričamo sa strancima treba ipak da poznajemo njihova pravila i da pokušamo da im se prilagodimo.

Na primer, prema pravilima transkripcije pogrešno je "S" iz portugalskog jezika izgovarati kao "Š". Ovo je usvojeno zato što je dat prioritet brazilskoj varijanti izgovora, koja je više u duhu našeg jezika, a delimično i zato što je Brazil veća i značajnija zemlja od Portugala. Znači, nije pravilno govoriti SANTOŠ, LUIŠ (Figo), (Rui) KOŠTA, KOŠTINJO, LUKAŠ, EŠTORIL, BOAVIŠTA kao što se upinje da radi Aca Stojanović, već SANTOS, LUIS, KOSTA, KOSTINJO, LUKAS, ESTORIL, BOAVISTA. Razume se, ovo pravilo treba da primenjujemo za domaće potrebe, a drugačije u razgovoru sa nekim Portugalcem.

Za "S" u portugalskom jeziku postoje još neka pravila (čita se kao "Z" između samoglasnika ili zvučnih suglasnika), međutim to nije bitno za ovu temu. Hteo sam da na primeru pokažem kako transkripcija ne mora nužno da bude u skladu sa stranim izgovorom. Po ovome mislim da su šampioni ipak Englezi. Kad slušaš njihove komentatore sa "Jurosporta", to je komedija. Pre neki dan jedan je izgovorio italijansko prezime ĐILJI (piše se Gigli) kao ŽIGLI. Igor Duljaj im je DULAŽ, a Ivica Kralj - IVIKA KRAL

[FranziskaKafka]

Joj, da. Kad se Englezi uhvate prezimena (i reci) italijanskog porekla koja se zavrsavaju na -iglia.