33 replies to this topic

[sai_mino]

Jao hvala vam puno, ja sam stvarno zaboravila na forum, jer dugo niko nista nije pisao, a ja sam bila u drugim poslovima Da, tacno je sto je cica rekla, poslusala sam vas i uspela da ubedim moje da uzmemo jednog sarmantnog, sedmomesecnog macka Arlekina. Slatkis je, maza nevidjena! svi ga obozavaju - i da, stvarno mi je pomogao da prezalim Mazicu moju.. Hvala vam puno na podrsci, vasi odgovori su mi u pravo vremem mnooogo pomogli da ne umrem od zalosti.. Pomogli ste mi da vidim da je to prirodno i da je mozda i bolje da je tako zavrsila nego da je bila mesecima bolesna i u mukama umirala. Hvala vam, opet, puno! :*

[sai_mino]

Moj savet je - uzmi sa ulice prvo mace na koje naletis - pa makar bilo najruznije, najmrsavije, najpropalije - veruj mi, kada ga izlecis, bice ti lakse kada se setis svoje macke.

p.s. ne mogu a da ne primetim da topik sve vise lici na grupnu terapiju

znam, tako sam ja moju pokojnu macu nasla - mozda je imala mesec dana, bila je bolesna (opadala dlaka svuda po glavici), a neka deca su je, u dvoristu gde sam je nasla, mucila, vukla za rep i htela da je pregaze biciklom (!!!). Jedva je prezivela i od tada zivela k'o burzujka, samo najkvalitetniju hranu jela, bila razmazena do besvesti ali sam je volela bez obzira, mozda i zato sto sam je spasila.. znam kako je divno spasiti nekom zivot! Ne mogu da verujem koliko macaka sam poslednjih dana nasla, izgubljene, traze dom.. donela sam jedno mace kuci, ali to je bilo opste urlanje i isterali su me sa njom napolje! Skrenula sam sad sa teme, ali cu vam postovati slike te mace (PRELEPA JE!) pa da je neko usreci!

Edited by sai_mino, 21 July 2007 - 10:09.

[sai_mino]

Sai Mino,

Meni je krajem prošle godine, u tri meseca umrlo dvoje leminga (od starosti), mačka (od starosti+bolesti) i pas (od auta). Psa sam voleo daleko više od svih ostalih životinja, iako živimo na 80km udaljenosti, tražio sam je besomučno kada je (mislio sam - pobegla). Da stvar bude teža, nakon udarca auta, pronašla je snagu da dođe kući u dvorište i sakrije se u najudaljeniji deo da bi umrla tako da nas ne potresa (objašnjenje veterinara).

Recept ne postoji. Različite su i naše ljubavi prema njima, i način i doba kada/kako ih izgubimo.

1. Moraš da tuguješ. Meni je pomoglo što sam napravio neki kvazi-spomenik od lepog kamenja pa mazio kamenje.
2. Ne moraš da uzimaš novu živuljku, ali možeš (ali sam ja od tada uzeo dva psa - spasao jednu lutalicu i uzeo još jednu iz azila i jednu mačku)... pazi samo da ne doživiš osećaj krivice što je jedno tu a drugog nema.
3. Vreme leči sve (uprkos svoj otrcanosti te fraze).

jako mi je zao. Ja sam imala uzasnu potrebu da uzmem 2 mace (ili macu i kucu), zato sto mi to daje utisak da smrt Maz©e kosta 2 zivota. Kada sam uzela Arlekina, on je bio isprepadan, a ja sam ga, kad sam uspela da ga izvucem iza stola, stavila na krevet i on se komirao jako mi je smetalo sto on lezi na njenom mestu.. ona je tu spavala uvek, a sad joj on spava na mestu. Taaaako sam imala potrebu da imam bar jos jednu macu, ali nije imalo APSOLUTNO NI MALO sanse da je uvalim, jer mi je mama histerisala, samo sto ne place.. (stvarno ne razumem razlog, pobesni i kad je pitam za razlog )
Sada mi je ok, ali sam se zaljbila u jednu kucu sa standa za koju su mi rekli da obozava mace. Taako bih je uzela, jer kao da je stvorena za mene.. Ali nee moze

[sai_mino]

Nista licno, ali mislim da je ovo krajnji kukavicluk. Mislim... sta je nasa patnja kad ih izgubimo u poredjenju sa njihovim patnjama ukoliko citavog zivota ostanu lutalice...

Tako sam ja ubedila moju mamu da uzmemo macu, samo sto sam rekla da je sebicna - mi patimo samo kada umru, a oni ceo zivot ako su bez doma (nadurila se poprilino, ali je od tad promenila stav )