33 replies to this topic

[beatgoeson]

Ona zivi sa mnom 8 godina i do sada se bojala visine! Ona je SKOCILA, a ne pala (ne znam sta sam napisala onda) za nekom pticom..

Životinje imaju jake nagone, nepromišljeno će skočiti za plenom. Kao što rekoh, tu su nokti, pa bi, u normalnim okolnostima, mačka veoma retko pala sa drveta, recimo. Kada je jedna moja mačka pala sa četvrtog sprata na beton (samo se malo ugruvala), uradio sam ovo što Vama preporučujem. Verujte da je veća verovatnoća da mačka kad-tad padne, nego da ne padne. Nije to velika investicija, ako želite kućnog ljubimca.

[FranziskaKafka]

Meni je jedna ljubimica uginula bukvalno na rukama. Na stolu, dok je primala infuziju... a ja sam je mazila. Ja od tog trenutka definitivno nisam ista osoba... ali bi bilo mnogo gore da nisam imala jos dve mace kojima je i dalje bila potrebna ljubav, mazenje, paznja, nega...

[ssanja]

Slažem se da je dobro nabaviti novu macu. Svaka je drukčija, baš kao i ljudi. Vjerovatno ćeš je u prvo vrijeme uspoređivati s prethodnom,ali mačke su jako šarmantna bića i vjerujem da će te osvojiti nekim svojim "forama".Preboljeti kućnog ljubimca možeš, ali zaboraviti ju nećeš nikada.

Ja sam svom najdražem mačku uredila posljednje počivalište u dvorištu, i svako proljeće (uginuo je 2001), prvu ružu koja procvjeta stavim njemu.

[Shedou]

Svi koje poznajem kazali su mi uzimaj ODMAH. Ja jednostavno nisam mogao da ih poslusam. Cak i danas deo mene tuguje. Ipak, usudjujem se da preporucim da treba uzeti novo bice. Nekima je potrebno odredjeno vreme da osecaji predju u secanje i tek onda su spremni.

Sve najbolje sai_mino

[djordje geprat]

Već si dobila dobar savet. Samo da se pridružim. Odmah uzmi novu životinju. Čak, ne mora ni mačka. Nešto živo koje ćeš da voliš i koje će da te voli. Ne mora čak ni na štandu. Možeš da pokupiš sa ulice. Evo, moja mačka Kofi je nađena na ulici pre 8 godina.

[Rastko]

Predpostavljam da ste vecina ovo preziveli, pa vas molim za savet.. Moja maca je juce pala sa terase i nije prezivela.. videla sam je kako lezi sa svim nozicama polomljenim, polu mrtva.. mislim da cu umreti od tuge i jednostavno ne znam sta da radim! Po ceo dan placem, idem na njen grob i ne mogu da verujem! ( ( Ne znam sta cu sa sobom.. pa bih molila za vas savet ili barem vase iskustvo.. Da li je bolje odmah uzeti drugog ljubimca ili sta uraditi ako to ne? (
hvala..

Sai Mino,

Meni je krajem prošle godine, u tri meseca umrlo dvoje leminga (od starosti), mačka (od starosti+bolesti) i pas (od auta). Psa sam voleo daleko više od svih ostalih životinja, iako živimo na 80km udaljenosti, tražio sam je besomučno kada je (mislio sam - pobegla). Da stvar bude teža, nakon udarca auta, pronašla je snagu da dođe kući u dvorište i sakrije se u najudaljeniji deo da bi umrla tako da nas ne potresa (objašnjenje veterinara).

Recept ne postoji. Različite su i naše ljubavi prema njima, i način i doba kada/kako ih izgubimo.

1. Moraš da tuguješ. Meni je pomoglo što sam napravio neki kvazi-spomenik od lepog kamenja pa mazio kamenje.
2. Ne moraš da uzimaš novu živuljku, ali možeš (ali sam ja od tada uzeo dva psa - spasao jednu lutalicu i uzeo još jednu iz azila i jednu mačku)... pazi samo da ne doživiš osećaj krivice što je jedno tu a drugog nema.
3. Vreme leči sve (uprkos svoj otrcanosti te fraze).

[Hannah]

Auh...baš mi je žao.
Kad sam bila klinka imala sam macu koju je pregazilo auto i grozno mi je bilo,iako sam je imala relativno kratko,tako da ponešto znam o tome kako se sada osjećaš.
Nakon tog iskustva,moram napomenut,više se nisam "usudila" nabavit novu životinju,iako sam htjela.

The thing is...ma koliko ti sada teško bilo (a znam da je)-proći će i to,bez brige.
Daj si vremena.

Edited by Hannah, 16 July 2007 - 18:07.

[FranziskaKafka]

Nakon tog iskustva,moram napomenut,više se nisam "usudila" nabavit novu životinju,iako sam htjela.

Nista licno, ali mislim da je ovo krajnji kukavicluk. Mislim... sta je nasa patnja kad ih izgubimo u poredjenju sa njihovim patnjama ukoliko citavog zivota ostanu lutalice...

[avramova]

Rainbow bridge

Just this side of heaven is a place called Rainbow Bridge.

When an animal dies that has been especially close to someone here, that pet goes to Rainbow Bridge.
There are meadows and hills for all of our special friends so they can run and play together.
There is plenty of food, water and sunshine, and our friends are warm and comfortable.


All the animals who had been ill and old are restored to health and vigor; those who were
hurt or maimed are made whole and strong again, just as we remember them in our dreams
of days and times gone by.

The animals are happy and content, except for one small thing; they each miss someone
very special to them, who had to be left behind.

They all run and play together, but the day comes when one suddenly stops and looks into the distance.
His bright eyes are intent; His eager body quivers. Suddenly he begins to run from the group,
flying over the green grass, his legs carrying him faster and faster.

You have been spotted, and when you and your special friend finally meet, you cling together in
joyous reunion, never to be parted again. The happy kisses rain upon your face; your hands again caress
the beloved head, and you look once more into the trusting eyes of your pet, so long gone from your life
but never absent from your heart.

Then you cross Rainbow Bridge together....

Author unknown...

Edited by Teja, 16 July 2007 - 18:55.

[CowBoy]

Nama je uginuo mali Musa - bio je gluv od rodjenja, od celog okota bio nam je najdrazi, ostale smo udomili a njega zadrzali - ubio ga je auto, bio je gluv i verovatno nije cuo vozilo koje se priblizava... mozda je imao sest meseci. Jos je bio topao kada sam ga pronasao - ne mogu da opisem koliko mi je bilo tesko. Jedino sto me je tesilo je to sto je kod mene imao odlican tretman za zivota - i uvek bih se toga setio da bi mi bilo lakse.

Moj savet je - uzmi sa ulice prvo mace na koje naletis - pa makar bilo najruznije, najmrsavije, najpropalije - veruj mi, kada ga izlecis, bice ti lakse kada se setis svoje macke.

p.s. ne mogu a da ne primetim da topik sve vise lici na grupnu terapiju

@Teja: gde si iskopala ovaj kich

[Shedou]

Ovo sigurno znate ali...


12 molbi jednog psa:

1. Moj život traje 10 do 15 godina. Svaki rastanak od tebe za mene znači patnju. Razmisli o tome prije nego što me uzmeš.
2. Voli me onakvog kakav sam, jer si ti mene birao. Ja nemam tu mogućnost da biram prijatelja i gospodara.
3. Daj mi vremena da shvatim šta od mene tražiš. Prije nego što me u toku obuke izgrdiš, preispitaj sebe, možda ti griješiš ili ja ne mogu da shvatim sve što želiš.
4. Imaj ljubavi za mene, ja živim od toga.
5. Nemoj se ljutiti na mene i nemoj me kažnjavati. Ti imaš svoj posao, svoje prijatelje, svoju razonodu, a ja imam samo tebe.
6. Pričaj sa mnom! Iako se tebi čini da te ne razumijem, ja ipak znam šta misliš i osjećaš.
7. Znaj da ja ne zaboravljam kako se sa mnom postupa!
8. Pomisli prije nego što me udariš da te ja sa lakoćom mogu ugristi, ali ja to nikad ne radim!
9. Ne uzimaj me kao igračku dok sam mali i sladak, da bi me kasnije odbacio, jer je moja ljubav prema tebi vječna.
10. Brini o meni kad odrastem, ostanem bez zuba, oslijepim, prestanem da se krećem. I o tebi će neko brinuti - starost je ista za sve.
11. Prati me na mom posljednjem putu. Nemoj nikad reći: "Ja to ne mogu da gledam" ili "Neka se to dogodi u mom odsustvu". S tobom je za mene sve lakše. Neka ti to bude dug za moju vjernost i našu lijepu mladost.
12. Kad me više ne bude bilo, nemoj tugovati, već usreći nekog novog psa i voli ga kao što si mene volio.

Tvoj pas

Edited by Shedou, 17 July 2007 - 00:19.

[Cica83]

Posto sai_mino nema dugo na forumu a videla sam je skoro samo da vam kazem da je ipak uzela novu macu sa jednog od standova.Za njega kaze da je totalna suprotnost maci koja je uginula ali da ga svi obozavaju.Nije isto ali se nasao kutak za njega.Samo da joj i ovako pozelim dug zajednicki zivot i puno lepih trenutaka sa novim ljubimcem.

[avramova]

Nama je uginuo mali Musa - bio je gluv od rodjenja, od celog okota bio nam je najdrazi, ostale smo udomili a njega zadrzali - ubio ga je auto, bio je gluv i verovatno nije cuo vozilo koje se priblizava... mozda je imao sest meseci. Jos je bio topao kada sam ga pronasao - ne mogu da opisem koliko mi je bilo tesko. Jedino sto me je tesilo je to sto je kod mene imao odlican tretman za zivota - i uvek bih se toga setio da bi mi bilo lakse.

Moj savet je - uzmi sa ulice prvo mace na koje naletis - pa makar bilo najruznije, najmrsavije, najpropalije - veruj mi, kada ga izlecis, bice ti lakse kada se setis svoje macke.

p.s. ne mogu a da ne primetim da topik sve vise lici na grupnu terapiju

@Teja: gde si iskopala ovaj kich

Kitch je jako relativna kategorija. I groblja su kitch, a narocito ona sa spomenicima i natpisima.
Sve je kitch, cak i suzica za uginulom zivotinjom.

Tesko je kitch definisati, a narocito kad te ufati Weltschmerz (srpski= sva tuga ovog sveta)..

Ako te nesto mnogo zifcira ovaj post, obrisem ga ladno..

Edited by Teja, 17 July 2007 - 18:43.

[CowBoy]

Ako te nesto mnogo zifcira ovaj post, obrisem ga ladno..

ili da se splituje, pripoji ovom topiku...


Pa ne znam, izgubio sam puno ljubimaca do sada (cuvao sam kucice, macice, jezeve, hrcke, najinteresantnija od svih je bila svraka) , ali osecaj gubitka koji osetim posle toga nije nimalo povrsan ili kich - zaista osecam da je uginula neka persona.

Onaj ko je cuvao puno zivotinja zna da je svaka posebna, da ima svoju licnost, temperament - cak i one iz istog okota se razlikuju medjusobno. Npr. imao sam macku koja je iskljucivo volela da se pentra na vrata - dok se ne popne na najvisu tacku kao na osmatracnicu ne moze da se smiri. Druga je obozavala vodu, treca je potpuno mirna, cutljiva ali vrlo inteligentna i ima odlicno pamcenje itd.

Nismo mi ni bolji ni gori od ostalih zivotinja.

Edited by CowBoy, 17 July 2007 - 21:12.

[Hannah]

Nista licno, ali mislim da je ovo krajnji kukavicluk.

Non taken.
Budući da krivo misliš.
Sasvim je opravdan i razumljiv strah 10-godišnjeg djeteta (mislim da sam imala toliko) nakon tako ružnog događaja koji mi at that time nije lako izlazio iz misli,nažalost.
Razlog zašto danas nemam kućnog ljubimca je taj šta mu ne bih mogla pružit onoliko pažnje,brige i vremena koliko zaslužuje,sebično bi bilo od mene da unatoč svemu tome ja to napravim i nabavim si životinju o kojoj ne brinem kako spada.
E,TO bi bio kukavičluk.Krajnji.
Zato mislim da je moja odluka i više nego ispravna.

Don't jump into conclusions next time.