Sutra je prijemni ispit iz srpskog (maternjeg jezika), a prekosutra iz matematike.
Imam nekoliko nedoumica, nadam se da mi možete pomoći:
1. Buni me kako se piše početno slovo reči: starac, mali... npr. Stari Vujadin, Starac Milija... Zašto se to piše sa velikim početnim slovom? A u neki slični se pišu sa malim.
>>Starac i Stari su deo imena ovde. Bice da se zato pisu velikim slovom.
2. U rečima: tecivo i lezi. Izvršena je sibilarizacija, ne shvatam kako je to izvršeno, koja je početna reč?
>>Sta, dodjavola, znaci 'tecivo'? U svakom slucaju, ovo su nazvali sibilarizacijom jer su koreni ovih reci tek- (pa otuda k>c) i leg- (g>z).
3. Akcenat mi uopšte ,,ne ide,, , i tu se dosta bunim, mada sam skoro sva rešenja akcenta naučio napamet. Kako da rastavljam na slogove, postoje li neka pravila? npr. reči MANASTIRSKI, UOBRAZITI, DRHTAVICA, MEDICINSKI, MARLJIVOST.
>>Sigurno postoji pravilo, ali ne bih da lupetam. Ovde ti treba neko ko se bavi srpskom fonologijom. Ja bih ove reci rastavio na slogove po osecaju, pa kud puklo da puklo, no ne zelim da ti dam potencijalno pogresne od-go-vo-re. Jedno pravilo koje je za srpski sigurno pravilo: dva susedna samoglasnika nikada ne pripadaju istom slogu, jer u srpskom nema diftonga. Makar zvanicno.
4. Kako se piše (ja ću sada napisati sve malim) markove konake... U rešenjima nigde nije navedeno kako se tačno piše, jer je sve ispisano velikim slovima!
>>Trebalo bi "Markove konake" (gle, nije "konace"; nema sibilarizacije
)
5. Kako da najlakše razlikujem genitiv i akuzativ? Ja najčešće ispred reči ubacim ,,od...,, ili ,,vidim koga šta,,.
>>Genitiv oznacava stvari kao pripadnost, status kao deo necega ili udaljavanje. Akuzativ oznacava direktni objekat i kretanje ka necemu (sa predlogom "U"). Dobar ti je sasvim test koji koristis gore. Sa inanimatnim (nezivim) imenicama muskog roda (stvari, ne ljudi ili zivotinje), akuzativ i genitiv se cak i razlikuju: genitiv: stola, akuzativ: sto. S druge strane, oba padeza reci 'čovek' su 'čoveka'.
6. Kako da najlakše razlikujem imperfekat i aorist? U većini slučajeva mi je lako, ali npr. reč BEŠE, to mi nije baš najjasnije!
>>Imperfekat oznacava nesvrsenu radnju (koja je trajala dugo ili naglasavamo da nije zavrsena), a aorist kratku, svrsenu radnju. Negde sam procitao da ovo nije bas uvek tako, ali, kako nisam po struci srbista, ne znam primere za to (ovako, deklarativno). Elem, za "biti": aorist: bih, bi, bi, bismo, biste, biše (ovo poslednje se u oblicima potencijala skraćuje na 'bi'). Imperfekat: be(ja)h, be(ja)še, be(ja)še, be(ja)smo, be(ja)ste, be(ja)hu. Ovo "ja" je svuda fakultativno.
7. Komparativ prideva strog je stroži, što mi nije bap jasno... Mislio sam da je strožiji, jer sam ustvari mislio da je superlativ najstrožiji...
>> Strog- -j- -i > stroži
8.Glagoli koji označavaju stanje, zbivanje... Razlikujem, ali ne razumem baš?
>> Glagoli koji oznacavaju stanje ne oznacavaju radnju. Iako ovo stalno objasnjavam na engleskom, ne bih da ti dam pogresnu informaciju na/o srpskom.
9. Prekrajati je nesvršeni-učestali glagol? Nije mi baš jasno?
>> 'Prekrojiti' je svrsen (perfektivan), a 'prekrajati' se moze desiti vise puta ili trajati dugo i ne zavrsiti se. Oni su prekrojili granice Srbije. (zavrseno). Kad sam ih poslednji put video, prekrajali su granice Srbije (nesvrseno). Ili: Svake dve godine su prekrajali granice Srbije (ponovljeno/iterativno). (
za primere).
10. Ijekavski izgovor mi je nejasan, ali sam naučio napamet... Nejasan mi je zato što se nekada e prebaci u j, nekada u i, a nekada u ij. Npr. cvjetić~smiješan~razumio~...
>> Generalno, kad imas dugo "e" u ekavskom, to postaje "ije", a kratko "e" postaje "je". Za -io... otkud znam; nauci napamet (ako ti ne ide po sluhu kao nama starijima).
Salim se. Valjda ce neko znati i pravilo za 'io'. Mozda kad imas "je+o" > "i+o"? Razumjeo>razumio?
11. Slovenski jezici. Imam jednu knjigu, gramatika i pravopis, kao neki priručnik za učenje za prijemni. Ali nigde, ali baš nigde nema ništa o slovenskim jezicima. Tu mi nije jasno koji jezici pripadaju zapadnoslovenskim i južnoslovenskim (bugarski?). Npr. Bugarski jeste, a Rumunski nije. Nelogično mi je. Može li neko u najkraćim crtama da objasni koji pripadaju i zašto.
>>Slovenskim jezicima pripadaju jezici koji su nastali od praslovenskog. Rumunski je nastao od latinskog, te tako pripada romanskim jezicima. Zapadnoslovenski: češki, slovački, poljski, gornji lužičkosrpski, donji lužičkosrpski, kašupski (Nisam siguran da baš očekuju ovaj poslednji odgovor). Južnoslovenski: slovenacki, makedonski, bugarski, i: srpski/hrvatski/bosanski... koje god da je zvanicno ime ovog jezika koje oni traze. Rusinski je jezik koji, zanimljivo, stoji negde izmedju istocnoslovenskih i zapadnoslovenskih jezika, ali mislim da bi ga za potrebe tvog prijemnog ispita klasifikovali kao istocnoslovenski jezik.
12. ~255.~ Napiši subjekte koji će učiniti da sledeći glagoli dobiju peneseno značenje i tako postanu personifikacije i metafore.
a) ____________cveta
___________vene
v) _____________se smeje g) ___________ izvire
Rešenja ovih zadataka nisu navedena, samo neki primeri. Može li neko ovo rešiti. Shvatam, ali mislim da su moja rešenja malo banalna, npr a) ljubav,
dugarstvo...
Na dobrom si tragu s ljubavlji i decom. Šta može da se smeje... možda šuma, oko ili oči... tako neka glupost. Ako kažeš da mudrost izvire iz knjiga (ili tako nešto), valjda je i to ok.
Ima još 4 zadatka slična ovom.
Sve ja to znam, prešao sam zbirku 5. puta. Samo mi treba mala pomoć.
Ja ću danas još jednom proći stilske figure i književnost, pa ako mi nešto ne bude jasno, ja ću vas pitati
Hvala unapred!
I daj te mi neki savet... Dosta sam opterećen. Samo mislim o tome da ne upišem srednju školu kou želim!
Hvala unapred, još jednom
Srecno, dete.
P. S.
