Ja jako dobro poznajem zakone o drzavljanstvu Nemacke i Srbije ..
Draga Teja,
Zasto se mesas u stvari koje ne poznajes!
Ako vec imas zelju da nesto uradis procitaj bar priloge drugih posetioca i linkove koje je kiklop postavio.
Ovaj forum nije mesto za rasiticke izjave. Kakva bi biografija naseg junaka iz Gane morala da bude da bi se mogla da se poredi sa kineskim. Da li je i biografija moje zene isto losa i pored toga sto je govorila srpski bolje od vecine Srba, zivela u Srbiji (ali ne sa Kinezima) verovatno duze od Kineza i rodila vise dece nego prosecna Srpkinja. A sta je sa biografijama Slovakinje, Svabe…
Nas junak iz Gane nece imati vecih problema da dobije CH pasos obzirom da je njegova zena Svajcarka. Na ovom linku mozes da nadjes detaljne informacije kako se to radi u kantonu Aargau.
http://www.ag.ch/ziv...ungen/index.php
Srbija i Hrvatska dok su bile u istoj drzavi imale su isti zakon o drzavljanstvu.
Na osnovu tog istog zakona u Srbiji je drzavljanstvo dobijano vise nego sporadicno,dok u Hrvatskoj, a i ostalim republikama to nije bio nikakav problem. Danas je situacija ista.
NIJE PROBLEM U ZAKONU PROBLEM SU LJUDI KOJI GA SPROVODE ! ! !
Nego nisi ti tema ovog topica tako da te ostavljam na miru.
Hallo Rahel,
Nasa Srpkinja kao Sto je i Teja vec zakljucila nece imati problema sa decom jer su ona prakticno Srpski drzavljani i samo treba da se upisu u knjigu drzavljanstva sto sledi iz Clana 9,10,12
Član 9.
Državljanstvo Republike Srbije poreklom stiče dete rođeno u inostranstvu, čiji je jedan od
roditelja u trenutku njegovog rođenja državljanin Republike Srbije a drugi je strani državljanin,
ako ga roditelj koji je državljanin Republike Srbije prijavi do navršene 18. godine života kod
nadležnog diplomatskog ili konzularnog predstavništva Srbije i Crne Gore kao državljanina
Republike Srbije i ako podnese zahtev za upis deteta u evidenciju državljana nadležnom
organu u Republici Srbiji. Ako je dete pod starateljstvom, prijavu i zahtev podnosi staralac.
Dete rođeno u inostranstvu, čiji je jedan od roditelja u trenutku njegovog rođenja
državljanin Republike Srbije, stiče poreklom državljanstvo Republike Srbije ako bi ostalo bez
državljanstva čak i ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 1. ovog člana.
Ako je dete starije od 14 godina, za sticanje državljanstva u smislu st. 1. i 2. ovog člana
potrebna je i njegova saglasnost.
Član 10.
Lice starije od 18 godina života rođeno u inostranstvu čiji je jedan od roditelja u trenutku
njegovog rođenja bio državljanin Republike Srbije a drugi strani državljanin stiče poreklom
državljanstvo Republike Srbije ako do navršene 23. godine života podnese zahtev za upis u
evidenciju državljana nadležnom organu u Republici Srbiji, pod uslovom da nije steklo
državljanstvo Republike Srbije na način predviđen članom 9. stav 1. ovog zakona.
Član 12.
Dete, odnosno lice iz čl. 7. do 11. ovog zakona, koje stiče državljanstvo poreklom, smatra
se državljaninom Republike Srbije od rođenja.
Medjutim za supruga je situacija malo slozenija.
Član 14.
Stranac kome je shodno propisima o kretanju i boravku stranaca odobreno stalno
nastanjenje u Republici Srbiji može biti, na svoj zahtev, primljen u državljanstvo Republike
Srbije, pod uslovom: ….bla bla bla
Član 17.
Stranac koji je najmanje tri godine u bračnoj zajednici sa državljaninom Republike Srbije i
kome je odobreno stalno nastanjenje u Republici Srbiji može biti primljen u državljanstvo
Republike Srbije ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju smatra svojom državom.
Clan 14 i 17 se u principu ponavljaju jer predvidjaju iste uslove za „obicne“ strance i
[b]One koji su sklopili brak , sto prestavlja pogorsane u odnosu na predhodni zakon.
Takodje po predhodnom zakonu stranac nije morao da ima odobrani stalni boravak,
sto prestavlja jos jednu preveliku prepreku.
Setimo se Timothy John Byford-a koji ni posle 15 godina nije uspeo da dobije stalni boravak.
Član 18.
Iseljenik i njegov potomak mogu biti primljeni u državljanstvo Republike Srbije ako su
navršili 18 godina života i nije im oduzeta poslovna sposobnost i ako podnesu pismenu izjavu
da Republiku Srbiju smatraju svojom državom.
Bračni drug lica iz stava 1. ovog člana koje je steklo državljanstvo Republike Srbije može
biti primljen u državljanstvo Republike Srbije ako podnese pismenu izjavu da Republiku Srbiju
smatra svojom državom.
Pod iseljenikom, u smislu stava 1. ovog člana, smatra se lice koje se iselilo iz Republike
Srbije sa namerom da stalno živi u inostranstvu.
Interesantno je da supruznici Iseljenika imaju lakse uslove za dobijanje drzavljanstva od supruznika koji zive u Srbiji. Ovo je verovatno novo dopisani clan koji unosi malo konfuzije ali daje dobre teoretske sanse nasem Afrikancu.
Znaci sa zakonom dobro stojimo. U praksi sve to izgleda drugacije. Guzve, salteri, gluvi telefoni, nesimpaticne (povremeno cak odvratne ) njuske, nerviranja, probijanje svih mogucih termina…..
Zato predlazem nasem prijatelju iz Gane da ukoliko to zaista nije neka velika zelja ili potreba da odmah odustane. Ako se ipak odluci da ide dalje predlazem sledece korake:
1. Dobijanje informacija iz konzulata u Zurichu o potrebnoj dokumentaciji.
2. Zu pomoc nekog pravnog lica ili advokata pisanje dobro obrazlozenog zahteva
za prijem u drzavljanstvo, pozivajuci se pre svega na Clan 18.
3. Cekanje 1-2 godine na odgovor.
4. Dobijanje negativnog odgovora u kome ce stajati pouka o pravnom leku
Koja otprilike glasi:
Negativna odluka je konacna i ne postoji mogucnost zalbe. Stranka, ukoliko smatra
da je ostecena, moze u normalnom sudskom postupku da trazi pravdu.
4. Pisanje tuzbe zu pomoc pravnog lica iz tacke 2.
5. Sudjenje ne traje bog zna koliko dugo.
6. Dobijanje parnice protiv drzave, jer oni nemaju ni jedan pravni argument.
7. Dobijanje jednog papira koji nije vredan tolike muke.
8. THE END
( to nije HAPPY END jer je covek toliko iscedjen da to dozivljava kao poraz)
