235 replies to this topic

[zeljkopetr]

Vec duze vreme koristim differin gel zbog dermatoloskih problema i on veoma odgovara mojoj kozi.Medjutim posto lek nije registrovan kod nas ja ne mogu da ga nadjem ni u jednoj apoteci koju sam zvao. Zeleo bih da mi neko pomogne ako zna kako mogu doci do gore pomenutog leka.

[Celt]

sorry što upadam, ali da ne otvaram novi topik.

Ja ne mogu da nađem Avizor moisture drops, ali ovo su veštačke suze u gelu, sa nekom silikonskom bazom. Ne može klasična zamena ili bilo koje druge veštačke suze. Čini mi se da je proizvodjač iz Španije.

Ne mogu nigde da nađem, a neophodne su mi sada. Hlp, pls! Danas sam obišao gomilu apoteku i ništa.

edit : šta ide od narodnih lekova (jerbo magistralne ne mogu da nađem) za otečeno oko? Znam za onu foru sa jastučićima kamilice, al baš za maler imam nanu. To ne bi valjalo...

Edited by _Pile_, 25 July 2007 - 17:51.

[vladan]

Nekakav casopis/novina (za koji nikada ranije nisam ni cuo) pod nazivom "Tabloid" u br. 139 od 18/10/2007. objavljuje sledeci tekst:



Kupi lek, pa umri

Zdravstvo

U bolnicama i apotekama u Srbiji rasprodaju se lekovi najlošijeg kvaliteta, po najvišim cenama

Kupi lek, pa umri

Novinari TABLOIDA nastavljaju istraživanje o pogubnom delovanju ministra zdravlja (u tri mandata) Tomice Milosavljevića i njegovih organizovanih kriminalnih grupa. U ovom broju pišemo o trgovini lekovima, njihovom kvalitetu i velikom novcu koji obrće mala grupa pozicioniranih profesora, zarađujući ga na našoj bolesti


Ana Lešo


Srbija je postala trovačnica. Osim zračenja kojem smo izloženi nakon bombardovanja NATO, kao i onog od nuklearnog otpada koji se tajno odlaže na teritoriji Srbije, apoteke su, skoro svaka za sebe, male trovačnice.
Naš list je pokrenuo pitanje ilegalnog eksperimentisanja lekovima koje naši lekari, uglavnom univerzitetski profesori, sprovode nad pacijentima u srpskim klinikama i institutima, za račun stranih farmaceutskih kompanija.
Ministar zdravlja u tri mandata, profesor Tomica Milosavljević, uz punu podršku članova Etičkog komiteta kliničkih centara u Srbiji, dozvoljava ove nelegalne eksperimente nad bolesnicima, koji moraju da potpišu ''dobrovoljni'' pristanak na ova ispitivanja i od kojih većina odmah umre.
Insajderi TABLOIDA iz redova univerzitetskih profesora upozoravaju nas da ovih ispitivanja u poslednje vreme ima i u povećanom obimu, ali da je po naše zdravlje i bezbednost nacije, opasnije delovanje lekarske i farmaceutske mafije, koja selektivno dozvoljava promet lekova.
- Postoji osnovana sumnja da cela populacija (sem onih malobrojnih, upoznatih građana, koji lekove nabavljaju u inostranstvu) dobija ili kupuje veliki broj lekova sumnjivog kvaliteta - kaže za TABLOID redovni profesor Medicinskog fakulteta P. J.
Naš sagovornik ističe da farmaceuti u apotekama ozbiljno sumnjaju u kvalitet lekova koje izdaju ili prodaju, ali da ne smeju o tome da govore, zbog farmaceutske mafije, koja je kćerka zdravstvene mafije. Na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu kontrolišu se aktivne supstance koje se koriste za izradu lekova u Srbiji i, nezvanično, stručnjaci koju obavljaju tu kontrolu tvrde da je kvalitet supstanci očajan. Međutim, većina njih, zbog visokih honorara koje dobijaju, izdaje atest za dalju upotrebu tih supstanci.
U Srbiji se ne vrši ozbiljna kontrola lekova, uprkos Zakonu o lekovima, čije je usvajanje u Narodnoj skupštini nametnula međunarodna zajednica. Agencija za lekove Republike Srbije, nekadašnji Zavod za farmaciju, bogato je opremljena i finansirana od Evropske agencije za rekonstrukciju, ali kontrolu lekova uglavnom vrši administriranjem, to jest pregledanjem obimne dokumentacije o leku koju dostavlja proizvođač, i na osnovu mišljenja koje daju takozvane ekspertske komisije, sastavljene od više ili manje uglednih profesora medicinskih i farmaceutskih fakulteta. Ovi ''stručnjaci'' se uglavnom biraju po kriterijumu "ja tebi, ti meni", kao i među onima koji ''ništa ne vide, ništa ne čuju". Ovi "eksperti'' su bogato nagrađeni za svoja "mišljenja" o kvalitetu datog leka (novčano, putovanjima i drugim protivuslugama).
Kada bi istražni organi krenuli tragom, i uzeli imena profesora i stručnjaka koji daju dozvole za masovnu upotrebu lekova i proverili njihova imovna stanja, zatvori bi bili dupke puni.
Radi boljeg razumevanja treba navesti da postoje lekovi koji i po usvojenom Zakonu o lekovima podležu ozbiljnoj kontroli, ali uzorak za kontrolu dostavlja proizvođač! I to ne bi bilo strašno kada bi neka zdravstvena inspekcija smela da metodom slučajnog uzorka uzima taj lek iz prometa, i kada bi Agencija smela da vrši nezavisnu kontrolu.
Poznato je da velike farmaceutske kuće za različita tržišta prodaju lekove različitog kvaliteta i po različitim cenama.
Sagovornici novinara TABLOIDA, sa kojima smo razgovarali istražujući stanje u našem zdravstvu, tvrde da Srbija kupuje lekove poslednjeg kvaliteta, a pacijenti, ili zdravstveni fondovi, plaćaju ih kao prvoklasne. Strane farmaceutske kompanije, dakle, ne moraju da učestvuju u pljački srpskih pacijenta i zdravstvenih fondova, njima je dovoljno što lekove koje ne mogu da prodaju na zapadnom tržištu zbog lošeg kvaliteta, makar i po nižoj ceni, mogu da utrape zemljama Trećeg sveta, u koje svakako spada i Srbija.
Ako se u Srbiji ovi lekovi prodaju kao prvoklasni i skupo plaćaju, a kupuju od stranih farmaceutskih kuća po daleko nižim cenama, nije teško zaključiti u čije džepove i na čije inostrane račune idu razlike u cenama, koje se mogu meriti milionima dolara ili evra.
U Srbiji vlada stalna nestašica lekova, o čemu se slabo govori u javnosti, i među zdravstvenim radnicima. Nju farmaceuti u apotekama objašnjavaju kao posledicu privatizacije nekih domaćih fabrika (navodno dugotrajnim procesom akreditacije i validacije fabrika novih vlasnika, i ponovnom registracijom lekova novih proizvođača). Zamena za te lekove, jednostavno rečeno, nema i pacijenti su i na taj način osujećeni u adekvatnom lečenju.
Više nije tajna da uz dozvolu ministra zdravlja (u tri mandata) Tomice Milosavljevića, farmaceutske kuće javno podmićuju profesore i funkcionere Ministarstva zdravlja, koji na seminarima promovišu njihove lekove. Takođe, snagom svog službenog autoriteta, oni zahtevaju od lekara u bolnicama i klinikama da te lekove primenjuju u lečenju, bez obzira na kvalitet ili činjenicu da za neke bolesti postoje bolji i pouzdaniji lekovi.
Grupa lekara Kliničkog centra Srbije obratila se nedavno pismom gospodinu Milovanu Dedijeru, predsedniku Republičkog odbora za sprečavanje sukoba interesa.
U pismu, čija kopija je ustupljena TABLOIDU, navodi se: "Želimo da Vas obavestimo o nemiloj pojavi u koju su uključeni neki lekari. Naime, ti lekari, profesori Medicinskog fakulteta u Beogradu, vrlo često su učesnici nekih propagandnih skupova koje organizuju strani ili domaći proizvođači lekova. Stvar je u tome što su oni istovremeno članovi Republičke komisije za lekove.
To su: profesor dr Zorana Vasiljević, profesor dr Slobodan Apostolski, prof. dr Darinka Bošković i predsednik Komisije za lekove profesor dr Svetozar Damjanović. Takođe i profesor dr Nebojša Lalić drži predavanja o određenom leku, otvara i zatvara te propagandne skupove, a predsednik je Republičke komisije za šećernu bolesti i član Republičke komisije za lekove".
U pismu grupe lekara Kliničkog centra Srbije, upućenom predsedniku Odbora za sprečavanje sukoba nadležnosti, tvrdi se da su svi ovi profesori na navedene dužnosti postavljeni rešenjem ministra zdravlja, i da su ovi organi u sastavu Ministarstva.
Lekari podsećaju predsednika Odbora za sprečavanje sukoba nadležnosti, da Republička komisija za lekove vrši registraciju lekova, i da sačinjava takozvanu Pozitivnu listu lekova koji se prepisuju na teret Fonda zdravstvenog osiguranja, od čega zavisi da li pacijent lek plaća u punoj ceni ili samo participaciju. Sve to utiče na cenu lekova, ali i na dobit njihovih proizvođača.
Grupa lekara KCS ističe u pismu da pomenuti profesori verovatno dobijaju od proizvođača "masne honorare" za propagiranje njihovih lekova, a pouzdano znaju, jer ih lično poznaju, da ta grupa profesora uživa mnogobrojne beneficije, da često putuje u inostranstvo na kongrese i simpozijume, da dobija visoke iznose za dnevnice, a da istovremeno i u Srbiji ostvaruje visoka primanja, na svim položajima na kojim se nalaze njeni članovi. Većina pomenutih profesora skoro da nema prihvaćene naučne radove na kongresima na koje putuju, ali su gosti poznatih farmaceutskih kuća, na čijem su platnom spisku.
I proizvođači lekova u Srbiji stavljaju na svoje platne spiskove profesore Medicinskog i Farmaceutskog fakulteta, i za njih lobiraju da budu postavljeni na značajne dužnosti u Ministarstvu zdravlja, u raznim komisijama i Agenciji za lekove.
Te činjenice, po mišljenju grupe lekara Kliničkog centra Srbije, objašnjavaju čudne odluke komisije, koja često favorizuje neke farmaceutske kuće na štetu drugih proizvođača.
Predsednik Odbora za sprečavanje sukoba nadležnosti gospodin Dedijer nije odgovorio na pismo grupe lekara Kliničkog centra Srbije.
S ovakvim ministrom zdravlja (u tri mandata), koji je sklon korupciji, koji okuplja profesorske klanove i vrši kontroli njihovog učinka, bolesnici u Srbiji imaju opravdan strah da lekovi koje piju mogu da ih vrlo brzo odvedu do groblja.


Na čelu kriminalnog klana

Lekari Kliničkog centra Srbije dostavili su predsedniku Odbora za sprečavanje sukoba nadležnosti dokaze o profesoru dr Nebojiši Laliću. Oni navode da je profesor Lalić prodekan za međunarodnu saradnju Medicinskog fakulteta u Beogradu, da je istovremeno, kao predsednik Republičke komisije za šećernu bolest i službenik Ministarstva, da je i predsednik Upravnog odbora Zavoda za gastrointestinalna oboljenja i šećernu bolest "Merkur" iz Vrnjačke banje, koja je takođe državna ustanova. Dodaju da je profesor Lalić istovremeno i zamenik direktora Instituta za endokrinologiju, dijabetes i bolesti metabolizma Kliničkog centra Srbije!
Dakle, kao predstavnik Ministarstva zdravlja, profesor Lalić učestvuje u promovisanju lekova koje organizuju farmaceutske kuće "Norvik", "Merck", "Hemofarm", "Pfizer"...
I supruga profesora Lalića dr Katarina Lalić zaposlena je kao lekar na Institutu za endokrinologiju (Centar za dijbetes)!
Uticaj profesora Lalića na protežiranje farmaceutskih kompanija i njihovih lekova je nemerljiv. On je sin profesora Milenka Lalića, gastroenterologa s Interne B klinike, a njegova majka dr Koviljka Lalić bila je direktorka Studentske poliklinike.
Zahvaljujući svom porodičnom nasleđu, dr Nebojša Lallć (1958.) postao je dopisni član SANU.


Munovci iz prikrajka

Ovih meseci iz Engleske se oglašava bračni par Miroslav Simić (1924.) i njegova 23 godine mlađa supruga Radmila Mileusnić (1947.).
Gospodin Simić je bio profesor na Medicinskom fakultetu u Beogradu, dopisni član SANU. Članstvo je napustio pisanim otkazom koji je dao 1995. godine. Sa suprugom Radmilom Mileusnić napustio je Beograd i preselio se na Otvoreni univerzitet u britanskom gradu Milton Kejs. Bračni par godinama radi na novoj terapiji za Alchajmerovu bolest. Iznenada se gospodin Simić, iako u poznim godinama, sada pojavljuje i kao akademik SANU.
Upućeni tvrde da je ovaj bračni par produžena ruka akademika Ljubisava Rakića, vođe Munove sekte, i da su njih dvoje dislocirani u Englesku, da odatle vrše naučna ispitivanja za račun moćnih farmaceutskih kuća, koje su u vlasništvu Munove sekte.



Prvo sto covek mora da primeti, kad procita ovo djubre, jeste da je veci broj ljudi besramno oklevetan; samo kao primer, u grupi onih za koje se kaze da "skoro da nema(ju) prihvaćene naučne radove na kongresima na koje putuju" navodi se i ime profesora dr Slobodana Apostolskog, Nacelnika Instituta za neurologiju i profesora Medicinskog fakulteta u Beogradu, cak jedno vreme, u periodu petooktobarskih promena i dekana. Samo za informaciju klevetnicima iz ovog novinskog djubreta, dovoljno je pogledati tzv. "citatni indeks" pa videti da je profesor Apostolski jedan od najvise citiranih medicinskih strucnjaka iz Srbije. Sto se tice profesora Simica i njegove supruge, koga imam cast da licno poznajem, nedostajalo je jos samo da kazu da je on clan tajnog judeo-masonskog zaverenickog drustva s ciljem istrebljivanja Srba. Profesor Simic je dugo bio na meti "srBskih patriota" jer je u ono najgore vreme kao castan covek napustio SANU (koja se sve vise pretvarala u ANUS - Akademiju nauka i umetnosti Srbije) ne zeleci da sedi u istim klupama sa kojekakvim "ocevima nacije" i duhovnim zacetnicima velikosrpskog projekta iz osamdesetih i devedesetih. Nekad jugoslovenska, a danas srpska imunologija jednostavno je nezamisliva bez profesora Simica, jednako kao sto je i neurologija, a posebno lecenje neuromuskularnih bolesti, nezamislivo bez imena profesora Apostolskog.
O "korumpiranosti" minista zdravlja, pacijentima koji prisilno potpisuju saglasnosti za tretman novim i neproverenim lekovima, koji listom umiru i slicnim budalastinama ne vredi ni pisati.
Svakako da stanje zdravstva u Srbiji nije sjajno; ono je, cak, mnogo losije nego sto je bilo u vreme SFRJ. Medjutim, ne moze se osporiti cinjenica da se ono iz dana u dan popravlja - a "koliko para, toliko i muzike". Da Srbi nisu pare protracili na "odbranu nejaci i vekovnih ognjista" i "Slobu - slobodu", danas bi srpsko zdravstvo, siguran sam, bilo na nivou skandinavskog. Reformama u zdravstvu poslednjih godina, bar normativno, srpsko zdravstvo se po prvi put primice evropskim standardima.
Vrlo je lako oblatiti ljude. Kad bi oni sada to poceli da demantuju, samo bi ovim klevetama i lazima pridali nekakvo znacenje.
Zalosno je da za ovakve lazi i klevete ne postoji u Srbiji odgovarajuca sankcija - ili, ako postoji, da se ne primenjuje.

Edited by vladan, 20 October 2007 - 13:31.

[FranziskaKafka]

Cinjenica je da postoje neki tzv. propusti (videti nedavne "afere" s lekovima), ali je i cinjenica da tabloid pise tako naduvano i tako "pun sebe" da im bar 2-3 strane farmaceutske kuce spremaju tuzbu.

[Mr.Smith]

... to je vrlo teško proceniti...ako se pogleda bilo koji aspekt farmakologiije i trgovine lekovima, može da se pronađe i poneki nedostatak - evo, recimo, ovaj tekst je primer...sve ima smisla, ali je malo problematično što je studiju sponzorisala farmaceutska industrija

People should be encouraged more to under take self-care and responsible self-medication, according to the Irish Pharmaceutical Healthcare Association (IPHA).

The Association says Ireland has yet to realise the full potential benefits of self-medication.

It says people nowadays want to actively manage their own health and in areas such as respiratory conditions, where they self medicate (usually successfully) with pain-relievers and cough bottles, it can be seen that they are taking greater individual responsibility for their healthcare.

The IPHA says there are health,social and economic benefits of responsible self-medication.

"There are direct health benefits for patients and consumers, due to wellness, enhanced productivity and improved health behaviours in terms of prevention. "

It adds that the better use of non-prescription products can make a contribution to contributing factors to serious disease such as diabetes, heart disease and cancer.

The IPHA says research has shown that supporting self-care can improve health outcomes.

"Self-medication often results in increased patient satisfaction and the unburdening of accident and emergency departments and doctors' surgeries by enabling patients to obtain the correct medication directly themselves."

The IPHA says employers also gain from self-medication by having employees attend work when they might otherwise have stayed at home.

It points out that self-medication also minimises the need to visit the doctor, thus reducing prescriptions, a large proportion of which are paid for directly or indirectly by the State.

The IPHA has called on the Department of Health to encourage the role of pharmacists as first-line healthcare advisers and to educate the public and health professionals on the role of self-medication in healthcare, including the correct use of medicines.

The IPHA points out that the UK has 118 non-prescription medicines which were formerly prescription-based, compared to 103 in Ireland.

The Association represents international research-based pharmaceutical companies in Ireland.

(sažetak - 'samoprepisivanje' lekova ima svojih prednosti, uključujući i veći stepen odgovornosti prema sopstvenom zdravlju, manje radnih sati koji se izgube u neportebnim posetama lekaru, što takođe oslobađa medicinske resurse, kao i manju državnu potrošnju ne prepisivane lekove)

[apotekar]

... to je vrlo teško proceniti...ako se pogleda bilo koji aspekt farmakologiije i trgovine lekovima, može da se pronađe i poneki nedostatak - evo, recimo, ovaj tekst je primer...sve ima smisla, ali je malo problematično što je studiju sponzorisala farmaceutska industrija



(sažetak - 'samoprepisivanje' lekova ima svojih prednosti, uključujući i veći stepen odgovornosti prema sopstvenom zdravlju, manje radnih sati koji se izgube u neportebnim posetama lekaru, što takođe oslobađa medicinske resurse, kao i manju državnu potrošnju ne prepisivane lekove)

Na svaki ovakav tekst, može se naći još deset tekstova sa oprečnim mišljenjem. Samomedikacija kao pojam u Srbiji ima sasvim drugo značenje s obzirom na to da se mnogi lekovi nalaze u "slobodnoj" prodaji.
Svest o upotrebi ili pogrešnoj upotrebi lekova nije mnogo razvijena, i to ne samo u Srbiji, već i u razvijeninijm zemljama.
Čak i preparati koji se mogu uzimati i bez prepisivanja od strane lekara mogu imati štetne i negativne posledice. Pre bilo kakve samomedikacije, pa čak i upotrebe prepisanih lekova potrebno je konsultovati se sa svojim lekarom i farmaceutom.
Čak i Srbiji postoji sajt koji omogućava pacijentima savetovanje sa stručnjacima u vezi terapije.

[Mr.Smith]

Na svaki ovakav tekst, može se naći još deset tekstova sa oprečnim mišljenjem. Samomedikacija kao pojam u Srbiji ima sasvim drugo značenje s obzirom na to da se mnogi lekovi nalaze u "slobodnoj" prodaji.

naravno, zato je i pri svakom prihvatanju informacija iz sličnih tekstova potrebno i saznato ko je to pisao, zašto je to pisao, da li je to opšte-prihvaćeni stav, da li postoji škola suprotnog (jednako validnog naučnog) mišljenja, znači kritički proceniti, a ne uzeti uvek zdravo-za-gotovo, što se često radi ukoliko tekst dolazi iz naizgled verodostojnog izvora...prethodni tekst je primer - sve izgleda legitimno, ali znak pitanja izaziva podatak da je studiju finansirala farmaceutska industrija koja bi imala dobit od ovakvog načina korišćenja lekova

[lena21]

[quote name='Mr.Smith' date='06.11.2007, 17:46' post='1893798']
ali znak pitanja izaziva podatak da je studiju finansirala farmaceutska industrija koja bi imala dobit od ovakvog načina korišćenja lekova
[/quote
Naravno, slučajnost kao pojava ne postoji pa tako relacija sponzor studije i zaključak studije po pravilu nisu u koliziji, briga farmaceutske industrije o zloupotrebi samomedikacije je sekundarna spram interesa, deja vu.

[apotekar]

znak pitanja izaziva podatak da je studiju finansirala farmaceutska industrija koja bi imala dobit od ovakvog načina korišćenja lekova

Većinu studija finansira farmaceutska industrija. Ukoliko ne postoji poverenje u nezavisno i nepotkupljivo stručno i naučno mišljenje, ili se to poverenje sistematski ruši (iz meni nepoznatih razloga) onda se u novinama koje formiraju javno mišljenje mogu videti članci kao što je navod iz "Tabloida".

Farmaceutska industrija ima dobit od lekova inače je ne bi ni bilo. Ali dobit od lekova imaju i pacijenti kao i celokupno društvo, onda kada se lekovi primenjuju kroz racionalnu terapiju.

O ovome ima dosta govora na našem sajtu i to od strane specijalista farmaceutske zdravstvene zaštite koji daju odgovore na pitanja pacijenata. Pri tome se oni rukovode informacijama koje dobijaju od proizvođača, ali i svojim teorijskim i praktičnim znanjima koje su osnova za tumačenje i proveru informacija proizvođača.

[Mr.Smith]

Farmaceutska industrija ima dobit od lekova inače je ne bi ni bilo. Ali dobit od lekova imaju i pacijenti kao i celokupno društvo, onda kada se lekovi primenjuju kroz racionalnu terapiju.

tačno, i upravo to može biti sporno u vezi sa prethodnom studijom...zaobilaženje instance koja obezbeđuje racionalnu terapiju (i ovo može biti sporno, jer se lekovi institucionalno prepisuju možda češće nego što bi trebalo), i ohrabrivanje pacijenata da sami odlučuju šta im treba, potpomognuti reklamairanjem istih proizvoda...nije u pitanju dobit, u pitanju je mogućnost zloupotrebe

...drugo, postavljanje istog linka u dva posta me navodi na to da postoji komercijalni momenat u celoj prepisci, tako da ćemo morati da se i ovim pozabavimo - nadam se da nisam u pravu, pre svega iz poštovanja prema struci

[apotekar]

...drugo, postavljanje istog linka u dva posta me navodi na to da postoji komercijalni momenat u celoj prepisci, tako da ćemo morati da se i ovim pozabavimo - nadam se da nisam u pravu, pre svega iz poštovanja prema struci

Komercijalno?

Dakle, stvarno.

[apotekar]

zaobilaženje instance koja obezbeđuje racionalnu terapiju

A to je?

[Mr.Smith]

A to je?

lekar

[apotekar]

lekar

A studiju je radio, ko? Pekar?

[Mr.Smith]

Prvo, ton je neprimeren, ne znate sa kim razmenjujete mišljenje, a potcenjivanje obično ne donosi neku dobit. Drugo, nije rasprava o tome ko je radio studiju, nego koja je procedura pri odlučivanju da li će se ili ne koristiti lek, dakle, da li je to odnos između farmaceutske industrije i pacijenta, ili odnos između pacijenta, lekara i farmaceutske industrije.
Treće, potrudite se da odgovorite sa elaboriranijim stavom, kratke rečenice se smatraju trolovanjem, što se u principu briše.

Možemo na kraju i da otvorimo drugu raspravu o tome ko i kao pravi studije, ali je to za drugu temu.