209 replies to this topic

[djak]

da chujem vas, shta je to augmentativ?

Predajem srpski, i sam cesto kazem djacima da im mnogo sta od te gramatike nikad nece trebati, ako ne budu studirali jezik.
Saosecam sa vama zaista.

[highlanderka]

Da se prekrstite i levom i desnom: juce mi je u posteu doshla kuma koja zivi u inostranstvu i s vrta sam videla da zeni nisu sve koze na broju. Tuc -muc, ispricala mi je razlog svoje zblanutosti: u gostima je kod rodjenog brata i prethodnog dana je ponydila pomoc bratancu oko engleskog jezika. Dete ima 11 godina i kad je otvorio vezbanku, kuma je imala sta da vidi - dete pishe engleske reci CIRILICOM! Zena nema decu, nikad se nije baktala ni sa nashom a ni sa americkom skolom pa razumem sto je zblanuta, nekako - tuzno zblanuta.
I moja je cerka jedan kontrolni iz poznavanja engleskog napisala cirilicom ali je to mogla sebi da dozvoli jer perfektno vlada tim jezikom pa je profesorka taj gest protumacila kao dobar stos i nije bilo sankcija ali ovo sa bratancem od kume, ovo nije bilo shala. Pitam: da li je moguce da profesor/ka ni jedno nije pogledala radnu svesku deteta koje uci taj jezik vec nekoliko godina?
Kad bolje razmislim, moguce je: moja cerka predaje srpski i u prvom razredu gimnazije ima ucenika koji potpuno analfabetski pishe i to samo stampana slova, dete ne ume ni olovku dobro da drzi. To je bilo u Oktobru, kada je pocela da radi sa tom generacijom i 2 dana smo smishljale kako da opismeni ucenika a da ne povredi njegovo samopouzdanje. Smislile smo dopunsku nastavu na temu lepog pisanja, u smislu edukacije o elemetnima pismenog izrazavanja, znate ono: uvod, razrada, zakljucak, stilske figure i slicno. Sta su radili nastavnici i profesori srpskog jezika i knjizevnosti tokom skolovanja tog deteta?
P.S. Augmentativ je stilska figura i znaci, ako se ne varam, suprotno od deminutativa: znaci uvecavanje, Nikola - Nikoletina, noga - nozurda i sl.

Edited by highlanderka, 13 April 2009 - 17:20.

[DJ_Vasa]

Predajem srpski, i sam cesto kazem djacima da im mnogo sta od te gramatike nikad nece trebati, ako ne budu studirali jezik.
Saosecam sa vama zaista.

Nažalost, čak i oni koji studiraju jezik(e) ne poznaju gramatiku u dovoljnoj meri. Razumeo bih ukoliko se ovo "nepotrebno" odnosi na aktuelni kvalifikativ (i još neke bisere čika Ljube), ali augmentativ spada u domen opšteg znanja o jeziku. Koliko mi je poznato, nastava srpskog se svodi na nastavu književnosti (čitaj: prepričavanje knjige), dok se gramatika i pravopis spominju tek povremeno. Poslednja konstatacija se ne odnosi na sagovornika, već na "umne glave" koji pišu nastavne programe.

[djak]

Nije bas sasvim tako. Ima gramatike u programima srednjih skola; nastavnici je ponekad izbegavaju.
Ja sam pokusao da predjem sve, a ono nepotrebno se odnosi otp. na ovo i slicno: partitivne i paukalne sintagme (ovo je smesno donekle), priloski predikati, dopunski predikativ etc.

Edited by djak, 15 April 2009 - 02:57.

[Pauly Ester]

IDI(J)OTI

O, sveto nebo,
o, moćne sile,
bacite jedno
pečeno pile!
Uto se javi
gavran sa grane:
Ne dajem ništa
za gotovane!
Dosta je bilo
mufte davanja,
prošlo je vreme
izmotavanja!
Ljubivoje Ršumović


Upravo ovo treba da bude naša parola. Ovako lepo izrečeni stihovi bi trebali da osveste decu, ali i ne samo njih nego i odrasle. Zar je većina zaboravila ove reči ?Zar je većina odraslih zaboravila kako je bilo nekada ?Kako su naši roditelji morali da pešice pređu par kilometara, samo da bi došli u školu i naučili nešto novo.

E pa, verovali ili ne, sve je to zaboravljeno. Deca danas u školama rade šta oni žele a ne šta bi trebalo. Oni više ne znaju ni da sabiraju, ni da oduzimaju, a da ne govorim o množenju i deljenju. Ali dragi moji ne pričam ja o mališanima koji su još uvek kod učiteljica, ja pričam o šestom, sedmom, osmom razredu i o deci koja su se upisala u srednje škole! Ovo što se dešava u našem školstvu je sramota. Deca dolaze do petog razreda neznajući azbuku i sva slova, ne znajući ni koliko je 3×4, a svi mi žmurimo. Svi nastavnici žmure i puštaju takve učenike u dalje razrede. Ono što je još strašnije jeste da je tavih učenika sve više i više i oni danas predstavljaju više od 90% đaka naših škola. U jednom razredu (ukoliko bude sreće) se nađe tek po jedno ili dva deteta koja vredno rade, ali koja takođe imaju ogromne rupe u znanju (tipa ne znaju da pretvaraju metre u centimetre). Zahvaljujući novom sistemu koji kaže da je dovoljno imati svega jedan bod na prijemnom iz srpskog i iz matematike (iz srpskog se taj bod može dobiti na sreću jer je većinom na zaokruživanje a iz matematike ako se iole seća nekih algebarskih izraza iz 4-tog osnovne), naši đaci ništa ne uče. Oni se čak i ne trude.

Ja sam mlad nastavnik fizike, koji je svom poslu pristupio vrlo savesno i sa entuzijazmom krenuo u školu, nadajući se da ću nešto naučiti decu i da ću na neki način uspeti da približim ovaj predmet deci (pošto je kako većina kaže fizika « bauk »). Ali… Pa, šta da vam kažem… Radim od januara meseca i neznanje dece me je šokiralo. Odlični učenici u osmom razredu (inače iz tog razreda će biti proglašen učenik generacije) ne znaju osnovne stvari. Oni ne znaju površinu kruga, ne znaju obim, visinu u jednakostraničnom trouglu, (pitagoru rade za bilo koji trougao iako nema nigde ugla od 90°) ali čitajte sada ovo→ oni ne znaju da nađu NZS (najmanji zajednički sadržalac) za brojeve 3 i 6 !!!!!!!!!
Tuga…. Šta da vam kažem. Ukoliko podelim kečeve (a nemam osnove da nekom dam 2-eventualno ukoliko se dete lepo potpisalo na kontrolnom), žale se prvo deca, potom nastavnici, razredne starešine, roditelji a na kraju i direktor. Jednostavno me primoravaju da snižavam kriterijum do te mere da je na kraju potrebno svega 30% za 2. Ali, razumimo se, ja dajem 10 pitanja iz teorije kao test na zaokruživanje (čovek ukoliko je iole pri čistoj svesti i zdrave pameti može metodom eliminacije odgovora zaokružiti barem 5 tačnih, a da ne pričam da se test radi u sekundama ukoliko je neko uopšte i učio) i dajem 3 zadatka u kojem je jedan elementaran (date su sve potrebne vrednosti za izračunavanje nepoznate i treba samo primeniti formulu), jedan zadatak je urađen na času (ili je dat kao domaći iz zbirke) i treći mora biti malo teži da bi se petice mogle dokazati (a za to je uglavnom dovoljno kombinacija dve formule i malo matematičke petljancije). Pa dragi moji, da li je vama neko ikada i davao test na zaokruživanje dok ste bili đaci? Da li (inače jako puno učenika piše rečcu li zajedno) su vama knjige bile tako šarene i zanimljive kao slikovnice ? Naravno da nisu. Ali isto tako mi nismo smeli da se deremo na nastavnika, da mu krivimo registarske tablice, bušimo gume na kolima, nismo ni pomišljali da se ikada i žalimo na njega. A danas deca samo razmišljaju o svojim pravima i šta sve nastavnik NE sme da im uradi. Ukoliko ima više od 60% kečeva u razredu, predmetni nastavnik ne radi svoj posao kako treba. Tako kaže naša država. Ali, niko ne pomišlja da ta deca ne rade svoj posao kako treba. Oni treba da su đaci, a đaci bi trebalo da pišu na časovima, slušaju, rade domaći i ispunjavaju razne druge obaveze koje su pripisane njihovoj ulozi. Nećete me ubediti da je sada teže nego ranije, da oni imaju više obaveza i td. To nije istina. Oni su navikli da svi žmure, oni su navikli na to da budu pušteni. Pa zar vama nije sumljivo da škola koja ima 1200 učenika nema baš nijednog đaka koji je pao na popravni????? Sve je ovo krivica našeg sistema. Nastavnici puštaju decu koja ne znaju osnovne stvari, ta ista deca nekako upišu srednje škole i to četvorogodišnje, a tamo ih opet puštaju profesori i tako oni dođu i do fakulteta. A na fakultetima prepisuju, varaju, polažu ispite sa bubicama, drugi ljudi polažu ispite umesto njih, ili na kraju krajeva plate za tu diplomu. I tako dragi moji oni postanu akademski građani, bog zna kako visoko obrazovani a ne znaju ni koliko košta 1,25 kg jabuka na pijaci ako 1 kg košta 50 din, ne znaju koliko je to 20% popusta, ne znaju ni da saberu račun za struju i telefon bez kalkulatora i da ne pričam šta sve još. U svakom slučaju ne treba se iznenaditi da će nam kroz 10 godina državu voditi neki IDI(J)OT (sa J) koji će se čak možda i potpisivati krstićem umesto ćirilicom. Američki standard u školama je već iznad našeg samim tim što kod njih učenici znaju šta su učili prethodnih godina, a da ne pričam da je kod njih za ocenu A potrebno ukupno 93% (što uračunava domaće zadatke, testove i eseje). Vreme je da prestanemo da se hvalimo našom pameću jer je nije baš mnogo ostalo. Rusi i ruska škola je ostala neprevaziđena i nikada mi neće biti jasno zašto toliko hoćemo da se potčinimo Evropi i Americi da smo čak počeli i da zatupljujemo rođenu decu. Ko mi sledeći put kaže da svi treba da izađemo na izbore, i ko mi bude rekao da je glas pojedinca bitan, ne znam kako ću postupiti ali neću otići na izbore jer sam ja kao pojedinac koji se bori za znanje ugušivan sa svih strana (kolega, roditelja, zakona).

Toliko o tome.

Srbijo odoh ja, da bog da te ne video !

Žalosno, nadam se da će neko ovo pročitati i ponuditi ti posao. Pokušaj u nekoj drugoj školi u Srbiji.

Verovano samo kod nas postoje "Vukovci" koji su talenti za sve i roditelji koji od svoje dece očekuju da budu prvi u svemu. To nas je i dovelo dotle da postoji pritisak da se deci poklanjaju ocene. Ne znam kakva je ruska škola. Samo znam da kod nas nije nikad valjala.

Po meni "Vukovac" je čovek koji ne zna svoje slabosti pa samim tim ne zna ni na čemu treba da radi da bi postao bolji. Ali zato se savršeno "snalazi" i probija tamo gde ne odlučuje kvalitet. Da moje dete ide u školu i dobije iz svih predmeta peticu ja bih ga ispisao iz te škole pre nego što naprave od njega ultimativnog luzera.

[Ljisha]

Nasla sam drugi posao u drugoj skoli gde je situacija nesto bolja sto se tice znanja same dece ali ni tu nije sjajno. Deca nesto nauce i naredne godine su vec sve zaboravili (da ne kazem da su posle dve nedelje sve zaboravili). Gradivo jedne prirodne nauke je uvek povezano i boli me sto vidim da su ucenici pozaboravljali skoro sve. Nauce dobiju ocenu i onda prazne mozak.

Pitala sam ih da li svaki put pre pocetka skolske godine uce slova i da li svaki put uce tablicu mnozenja pre pocetka skole i pokusavam da ih naucim logickom razmisljanju ali u vecini slucajeva se razocaram. snagu mi daju izuzetni ucenici koji su zavoleli moj predmet i koji dolaze na dodatnu nastavu a kojima radim mnogo sire van skolskog gradiva ali je to svega par njih i izuzetno mizeran procenat dece.

Ovog leta sam se uverila u (ne)funkcionisanje sistema nase drzave. Ukolio sedmaci padnu godinu (sadasnji osmaci) morali bi za njih organizovati individualnu nastavu jer ne idu po novom planu i programu u skoli koji je totalno pretumban. (npr iz biologije u sedmom razredu rade coveka a ranije su radili ekologiju). I stigao dopis iz ministarstva kao PREPORUKA da se ne ruse sedmaci na godinu. Zamislite!!!!!
U svakom slucaju jedno dete iz mog komsiluka je palo na popravni ispit iz matematike i to bas eto u sedmom. Radimo zadatke i treba na kraju da skrati razlomak 40/2. Vidim da ne zna pa mu kazem da je razlomacka crta isto sto i deljenje, pa nek podeli. Vidim ne zna i dalje. I krenem: U razredu ima 40 ucenika, pola su decaci pola su devojcice. Koliko ima decaka a koliko devojcica? Vidim ja i dalje ne zna. Pa rekoh hajde dete sa sela sad cu ja novo: Imas 40 svinja a samo dva obora, koliko svinja ce biti u jednom oboru? I kaze on meni TRI...... (no comment)

Ovaj mali je "prosao" popravni ispit i sada je osmi razred. On ne zna ni tablicu mnozenja. Totalno porazavajuce.

Ja stalni posao nemam. U jednoj skoli je direktorica tvrdila kako sam ja prestroga i trazim puno od ucenika, a u ovoj skoli gde trenutno radim direktorica tvrdi da sam blag nastavnik. Tvrdi da je kod mene nered na casu i ne zeli da me zaposli iz nekih drugih razloga pa sam na ugovoru izmedju 2 i 60 dana, sto je strasno. Deca obozavaju casove fizike jer ne vicem tisina stalno. Sestaci su rekli da u zovtu nisu bili na zanimljivijem casu u skoli. Ne trazim tisinu jer ne zelim tisinu na casu vec optimalnu tisinu koja mi je potrebna za konstruktivan rad. Moji ucenici aktivno ucestvuju u svim debatama i ja volim da ih teram da razmisljaju i ne zelim da mi recituju definicije. To je suludo traziti od dece.

Npr. kada se u sedmom razredu radio ultrazvuk pitala sam ih da li misle da li je ultrazvuk stetan po trudnicu i bebu. Oni su se podelili u dve grupe jedni su tvrdili da je izuzetno stetan i svadjali se medjusobno. Naravno pitala sam najlosijeg ucenika u razredu sta on misli. Rekao mi je da misli da je stetan, a ja sam onako u sali rekla ti bi svoju zeni poslao na ultrazvuk da vidis samo dal ce biti dete musko ili zensko. I naravno iz toga su svi zakljucili da taj pregled nije stetan po zdravlje bebe i trudnice. Tako skoro uvek izgleda moj uvodni deo casa. Ja to volim da kazem zivotna skola a onda ide fizika i objasnjavanje tih pojava.

Deca vole fiziku i sa uzivanjem uce. Uvek ih animiram nekim cinjenicama npr iz politikinog zabavnika: masa nase planete je ista i sa ovih 6 milijarni ljudi kao i pre 2000 godina kada je na planeti populacija bila znatno manja. I onda su oni voljni i da pitaju zbog cega i kako to i td.

Direktorica me eto ne voli i svako malo mislim da ce me otpustiti. Volela bih da neko prisustvuje mom casu. Ne zelim da me deca zovu tisina, i ne zelim apsolutnu tisinu jer ce djaci tada radje gledati kroz prozor i blejati no sto ce mene slusati.

Da zlo bude vece bili su lokalni izbori u mom selu i jedan covek iz DSa je rekao mom tati da zna da ja nemam stalan posao i da ce mi on to sve sreditit ako se uclanim u stranku. E PA NECU!!!!

Radim svoj posao posteno i smatram da ga odlicno obavljam, volela bih da radim u nekoj laboratoriji ili da radim na fakultetu ali eto.... Ima vremena za sve. Ovoj deci dajem svoje srce i dusu i trudim se da razmisljaju. Bivsa ucenica mi je rekla kako se dosetila u srednjoj skoli kad je profesor pitao koju fizicku velicinu oznacava slovo A, ona je pomislila logicno je sve action=rad, F force=sila...... i drago mi je da je barem to zapamtila da se ne moraju stvari uciti napamet vec se logikom u prirodnoj nauci covek uvek moze snaci.

[OutlawTorn]

citam ovu temu, a vezan sam za nju profesionalno, jer predajem engleski jezik u osnovnoj skoli u jednom selu...predajem 5-om, 6-om i 7-om razredu...vidim da se na temi javljaju pametnjakovici koji su procitali par nekakvih metodika novijeg datuma, pa objasnjavaju sta je passe, a sta nije...sve je to stvarno zanimljivo i krasno, ali postoji samo jedno 'ali'...a to je da nista na svetu nije savrseno i u vakuumu, pa ni skolstvo...kad udjete u razred ne razmisljate o tome sta je 'in' u svetu i kakav pristup predavanju ce vas uciniti modernim nastavnikom, vec pokusavate da sagledate sa kakvim osobama imate posla, koji su njihovi motivi, kakvo i koliko znanje vaseg predmeta ce im biti potrebno u zivotu...ja sam profesor engleskog jezika, a pre mene je toj istoj deci predavao ucitelj sa kursom od tri meseca...covek je pravio gramaticke i pravopisne greske u zadacima na pismenim vezbama...u nastavnom planu takodje...pisao je 'rivision' umesto 'revision', na primer...u mojoj skoli smo jedino nastavnica biologije i ja strucno osposobljeni za predmet koji predajemo...arheolog predaje muzicko, ucitelji predaju matematiku, fiziku i hemiju, zena ima visu ekonomsku i kurs racunara-naravno, predaje informatiku...zato i ne treba da vas cudi sto dete u 5. razredu ne zna latinicu...a ja treba da ga naucim present perfect tense i kondicionale...
in my opinion, najkrivlji za sadasnje stanje u obrazovanju su ministri (vidi pod Ljiljana Colic, Hristova nevesta), pa direktori skola (vidi pod 'sto ne bi moja svalerka mogla da predaje srpski, platicu joj kurs'), pa mi nastavnici (vidi pod 'sto ja da se mucim za 500 evra mesecno, vise mogu da zaradim od privatnih casova'), pa roditelji (vidi pod 'sto moje dete ne bi imalo sve petice, naucice da pise i cita na faksu, do faksa mu to realno i nije potrebno')...deca nisu kriva apsolutno nizasta...svako ko drukcije kaze-klevece i laze...
moje kolege imaju problem sa decom, niko ih ne slusa, niko ne pise na casu, ne rade domaci, ne nose sveske...ja postavim pitanje na casu, 10 od 12 digne ruku, bukvalno se otimaju da odgovore...treba ih postovati, treba im jasno odrediti granice i prava, treba istovremeno odrediti svoje granice i prava i treba se toga uvek pridrzavati...nikad u zivotu nisam izbacio ucenika sa casa, nikad nisam upisao ucenika u napomenu...neko je pomenuo partnerski odnos i ja se sa tim apsolutno slazem...cilj nastavnika je jasan-da prenese znanje, da oceni usvajanje tog znanja i da pokusa da napravi bolje ljude od svojih ucenika...sve drugo su sporedne stvari...ja mislim da decu najvise vredja kad se nastavnik ponasa kao da mu nije stalo do njih i njihovog obrazovanja, kao i kad ih neko tretira kao balavce, a to je vrlo cesta pojava danas...nastavnik mora da ostavi sve svoje nedoumice, frustracije i komplekse ispred vrata ucionice u koju ulazi-ovo zvuci kao fraza, ali je vrlo istinita tvrdnja...
dalje, nasi pedagozi i psiholozi se nimalo ne bave poremecajima paznje, nedostatkom koncentracije i teskocama u ucenju...te stvari kod nas kao da ne postoje...ja imam primer devojcice iz 7. razreda koja je svake godine imala 5 na usmenom i 1 na pismenom (ne karikiram, istina je) i covek joj je 'ladno zakljucivao 3 i to je to...nista uzroci, nista razgovor, nista psiholog, nista prilagodjavanje nacina ocenjivanja i provere znanja-jednostavno, das 3 na kraju godine i cao...kod mene ima 5, jer sam porazgovarao sa njom, pogledao stare radove i uvideo da joj je potrebno vise vremena za rad, tako da radi kontrolni dva casa, u dogovoru sa psihologom i direktorom...kad sam otisao kod njih sa tim problemom gledali su me bledo, kao 'sta se ti bakces sa njom, nece studirati engleski'...
izvinjavam se zbog duzine posta, ima toga jos, to be continued...

[GiMS]

Jeste da tema nije dugo aktuelna, tj nema novih odgovora, ali moram da napišem nešto. Imam sina koji je omi razred osnovne škole, živimo u malom selu. Škola u koju ide je bruka i sramota. Nastavni kadar je jad i tuga, a o direktorki koja je pre bila učitelj da ne pričam. Imao je dobru dobru učiteljicu, koja ih je dosta naučila i dosta se trudila oko njih, bez da smo morali nositi poklone ili koverte. Mada i za te četiri godine sam dosta ja kući radila sa njim. Nikada, ali nikada svom detetu nisam napisala sastav, pa da ga on nauči napamet i na pismenom dobije peticu. Nikada nisam raspravljala sa učiteljicom oko ocene, iako znam koliko moje dete zna. Jedna stvar mi nikako ne ide u glavu. A to je zašto nam zaglupljuju decu. Kada je pošao u peti razred nastavnici ne pitaju lekciju, nego pitanja na koja oni odgovaraju. Ja sam osamdesetih išla u osnovnu, devedesetih u gimnaziju, i kada odgovaraš za ocenu, nastavnik ili profesor kaže lekciju pa ti pričaš, ako postavi pitanje ocena je manja. Tako sam pokušala da i svoje dete učim da kada uči lekciju tako je uči. Ali, dete mi kaže da iz ovih slikovnica koje imaju umesto knjiga njih pitaju pitanjima na koje treba da ogovore dve rečenice. Strašno.
Šta će da bude u srednjoj školi kad on ne zna da ustane i ispriča lekciju?
Inače, nastvnik koji predaje matematiku dozvoljava sebi da ih udari dnevnikom po glavi, nastavnica tehničkog nikada za četiri godine nije uradila ništa od onoga što treba na času, kupili smo pribor za tehničko koji uopše ne nose u školu, svaki čas crtaju i najveća ocena na tim crtežima iz knjige je trojka. Precrtaše deca knjige dok ona na času čita ljubavni roman, a deci kaže da treba da se vrate u predškolsko.Jednom prilikom iziritirana takvim ponašanjem odnela sam na posao sveski i zamolila kolege tehničare koji crtaju bagere, ali bagere koji vade ugalj da nacrtaju , a da ne pričam o slici iz knjige i dobio je trojku. Odustala sam jer očigledno kako god da se uradi to je ocena.
Moje dete je po starom programu i uči ruski jezik, a engleski uopšte nema, u stvari nema drugi jezik, znači time su već hendikepirani za dalje, pa smo primoranio da plaćamo privatne časove, da nam deca nauče engleski. Inače generacija posle , znači 97. godište ima engleski, a nama objašnjeno da su naša deca po starom programu i da oni ne mogu ništa da urade.
Nastavnik srpskog i istorije dolaze pijani na čas, i to znaju svi u školi ali se toleriše.
Pre deset dana odlazim u školu čisto da vidim kako je , da bi me razredni starešina odvela kod direktorke i servirale mi priču kako je moje dete davilo učenika trećeg razreda kaišom. Ostajem zapanjena, poznajem svoje dete, i 100% sam sigurna da ne maltretira mlađu decu, a pogotovo dete za koje su mi rekli jer je dete naših prijatelja. Direktorka potvrđuje i dodaaje da su i roditelji zbog toga bili u školi. Kako su roditelji naši prijatelji, naravno da odmah čim sam stigla kući pozovem prijateljicu i pitam. Žena u čudu, nije uopšte bila u školi, niti je njeno dete bilo maltretirano.
I sada se spremam da idem kod direktorke, da mi objasni svoj postupak, šta je bila svrha toga? Takođe da pitam kako pojedini nastavnici mogu roditelje da nazivaju pit bulovima, a da me nikada nisu upoznali, niti samnom razmenili jednu reč? Žašto se pojedinoj deci sedne na leđa i ne silazi četiri godine, i da li ako ja ne pijem kafu sa direktorkom moje dete može da bude šikanirano?
Inače u 90% slučajeva deca koja su imala velikih problema sa ocenama od 5-8 razreda kada pođu u srednju školu budu vrlo dobri ili odlični učenici. Zar su mogli u roku od dva meseca letnjeg raspusta nadoknaditi rupe u svom znanju ili u srednjoj školi profesori ocenjuju po ko zna kakvim kriterijumima?
I sve je to naše školstvo, bitno je da se sazove roditeljski sastanak na kome će se raspravljati visina dnevnice koju treba da dobiju da bi vodili učenike na ekskurziju, pri tom ne znajući koja će destinacija biti , kolika će cena biti i koliki broj učenika će ići, ali da se utvrdi njihova dnevnica.
Da ne bude zabune, svoje dete ne kujem u zvezde, ne vaspitavam ga tako što ću pričati pred njim svašta o nastavnicima, ne opravdavam časove, nemam ni potrebu jer uvek ima opravdanje od doktora, ne dozvoljavam da dobije kontrolitis ili pismenitis, već ide u školu iako nije spreman, za to će dobiti ocenu koju zaslužuje.
Ali strašno boli što pojedina deca rade šta hoće, dobijaju ocene kakve hoće jer su mame i tate neko u selu, a ostali su propalitet, jer su mame i tate samo obični ljude koji imaju normalne stavove i nisu budže u selu i takvu decu pojedini nastavnici kinje, daju loše ocene i svašta drugo.
I sada vi meni recite da nije krivo školstvo, društvo i ko zna još šta nego deca.
Ja mislim da deca nisu kriva već da vide šta se oko njih dešava, i kako se pojedinci ponašaju a onda pitaju pažašto i ja ne mogu tako?
Takođe su i ta deca usvojila ponašanje svojih roditelja, pa nisu kriva ali ko onda jeste?

[Strummer]

Мој друг је радио у једној војвођанској основној школи, релативно близу Београда. Он ми је причао о ситуацији у његовој школи и прича се добрим делом прожима са твојим искуством. И ја сам био згрожен јер у Београду нисам чуо да постоје такве ствари. Једино бих те кориговао када је реч о томе ко је кривац: ако кажеш да је криво школство, тада кривицу пребацујеш и на оне наставнике који савесно раде; кривац је Министарство просвете, јер људи који раде тамо не желе да се баве "таквим ситницама".
Шта можеш да учиниш да би свом детету школовање учинила пријатним? Да сам на твом месту, ја бих се распитао да ли у околини постоји нека квалитетнија основна школа. Ако постоји, можда је боље да дете неколико година мало дуже путује него да проводи време у нездравој средини. Ако не постоји таква школа и ако желиш да заштитиш дете, остаје да напишеш пријаву иснпекцијским службама - од оних на нижем нивоу (које су вероватно и углавном корумпиране) до оне у Министарству просвете. Ако се одлучиш за последњу варијанту, чувај здравље и прво добро простудирај законске прописе које можеш да прочиташ на сајту Министарства просвете. Мислим да трећа варијанта не постоји. У принципу, добро би било да се удружиш са родитељима друге деце па да ствар заједно изнесете.

Edited by Strummer, 31 March 2010 - 16:17.

[tomas.hokenberi]

Jeste da tema nije dugo aktuelna, tj nema novih odgovora, ali moram da napišem nešto. Imam sina koji je omi razred osnovne škole, živimo u malom selu. Škola u koju ide je bruka i sramota. Nastavni kadar je jad i tuga, a o direktorki koja je pre bila učitelj da ne pričam. Imao je dobru dobru učiteljicu, koja ih je dosta naučila i dosta se trudila oko njih, bez da smo morali nositi poklone ili koverte. Mada i za te četiri godine sam dosta ja kući radila sa njim. Nikada, ali nikada svom detetu nisam napisala sastav, pa da ga on nauči napamet i na pismenom dobije peticu. Nikada nisam raspravljala sa učiteljicom oko ocene, iako znam koliko moje dete zna. Jedna stvar mi nikako ne ide u glavu. A to je zašto nam zaglupljuju decu. Kada je pošao u peti razred nastavnici ne pitaju lekciju, nego pitanja na koja oni odgovaraju. Ja sam osamdesetih išla u osnovnu, devedesetih u gimnaziju, i kada odgovaraš za ocenu, nastavnik ili profesor kaže lekciju pa ti pričaš, ako postavi pitanje ocena je manja. Tako sam pokušala da i svoje dete učim da kada uči lekciju tako je uči. Ali, dete mi kaže da iz ovih slikovnica koje imaju umesto knjiga njih pitaju pitanjima na koje treba da ogovore dve rečenice. Strašno.
Šta će da bude u srednjoj školi kad on ne zna da ustane i ispriča lekciju?

Sve ovo drugo, tipa pijani profesori, nastavnici koji udaraju decu dnevnikom itd. je strasno. Medjutim sa boldovanim se ne slazem. Upravo je "ucenje lekcija" pa posle njihovo prepricavanje vrlo pogresan metod ispitivanja posto stimulise ucenike da uce napamet bez ikakvog razumevanja. Takvo znanje je potpuno bezvredno. Narocito u predmetima tipa matematike, fizike i hemije. Postavljanjem pitanja (naravno ne (samo) pitanja koja se vec nalaze u knjizi) se proverava da li je ucenik zaista razumeo lekciju koju odgovara. Ako djak ume samo da "izrecituje"/"preprica" lekciju, a nije u stanju da odogovori na konkretno pitanje vezano za lekciju onda ta lekcija nije zaista naucena i takvo "znanje" ne zasluzuje visu ocenu od dvojke.

Primer iz mog okruzenja: dete vrlo dobar/odlican djak (I razred srednje skole), bez problema prepricava lekciju iz fizike, u pola noci da ga probudite zna da "izrecituje" njutnove zakone, medjutim potpuno je nesposobno da objasni njihovo znacenje (osim da ponovi recenice iz knjige) ili da resi zadatak (posebno ako se imalo razlikuje od tipicnoh zadataka koje su radili na casu). Da li je to dete naucilo "lekciju iz fizike"? Po meni nije.

[Marcus Lupus]

Hajde da se i ja uključim kao neko ko bi se mogao naći s druge strane katedre nakon završetka studija.

Ispitivanje po principu prepričavanja lekcije je zaista vrlo jezivo, ali i postavljanje unapred zadatih pitanja za odgovore od po dve rečenice nije ništa bolje, rekao bih.

Ja bih lično pokušao da ispitam i razumevanje i širinu i dubinu. Mislim da nije loše početi ispitivanje lekcijom, jer je to nešto čega se svi primarno drže i gde su učenici verovatno najsigurniji, pa zatim, kada se "uhodaju" postaviti pitanja koja će proveriti razumevanje same lekcije i njenog odnosa sa drugim lekcijama i opštom temom. U suštini, izdvojio bih neka četiri stupnja poznavanja gradiva:
reprodukcija činjenica prostim ponavljanjem (ocena 2),
reprodukcija činjenica samostalnom prezentacijom (ocena 3),
sposobnost analize gradiva (ocena 4) i
sposobnost sinteze gradiva (ocena 5).

Možda zvuči malo rigidno, ali, naravno, treba biti primereno uzrastu. Ne mislim da sada treba očekivati od deteta u petom razredu da objasni uticaj klime na funkcionisanje grčke demokratije i tako dokaže da je znaje sintetisalo, ali postoje lagana pitanja koja se mogu postaviti i njima se može podstaći razmišljanje.

[GiMS]

Verovatno se nisam dobro izrazila kada sam rekla ustati i ispričati lekciju. Kod predmeta tipa matematika, fizika hemija to je ne moguće. To se uči sa razumevanjem a ne napamet. Takođe, ne treba ni lekciju iz biologije ili sl. prepričati, već naučiti tako da svojim rečima kažeš o čemu se radi. Ali, ono što sam htela reći, lupam, deo lekcije iz biologije na primer, čula, to rade u 8. razredu, i ona postavlja pitanje o recimo oku. A u knjizi 3 rečenice o tome. To mi nije jasno. A pri tom kada je dete ne aktivno na času, automatski se zaključuje da ne zna, bez da se to dete prozove i postavi pitanje pa onda izvoditi zaključke, ili sam ja glupa pa ne shvatam to kako bi trebalo.

[tomas.hokenberi]

Verovatno se nisam dobro izrazila kada sam rekla ustati i ispričati lekciju. Kod predmeta tipa matematika, fizika hemija to je ne moguće. To se uči sa razumevanjem a ne napamet. Takođe, ne treba ni lekciju iz biologije ili sl. prepričati, već naučiti tako da svojim rečima kažeš o čemu se radi. Ali, ono što sam htela reći, lupam, deo lekcije iz biologije na primer, čula, to rade u 8. razredu, i ona postavlja pitanje o recimo oku. A u knjizi 3 rečenice o tome. To mi nije jasno. A pri tom kada je dete ne aktivno na času, automatski se zaključuje da ne zna, bez da se to dete prozove i postavi pitanje pa onda izvoditi zaključke, ili sam ja glupa pa ne shvatam to kako bi trebalo.

Pa sad, ako je pitanje apsolutno nepovezano sa gradivom koje se predaje (oko nije dobar primer posto se sigurno predaje i sigurno ga ima u udzbeniku) onda takvo pitanje nije odgvoarajuce. Medjutim to sto odgovor na pitanje nije iskazan u tekstu u formi jedne ili vise recenica koje treba prepricati ne cini pitanje automatski nelegitimnim. Posto svrha ucenja nije samo ponavljanje/prepricavanje pitanje koje od djaka ocekuje da izvede neke (ne previse slozene) zakljucke na bazi naucenog, a koji nisu eksplicitno navedeni u tekstu, je sasvim legitimno. Npr. u tekstu nije neophodno da postoji uporedna analiza gradje oka sisara i gradje oka insekata, da bi pitanje tipa "u cemu je razlika izmedju gradje oka sisara i insekata" bilo legitimno, pod uslovom da je ucena posebno gradja oka sisara i gradja oka insekata. Ili ako je ucenik ucio koje boje insekti vide ili ne vide (i kako) pitanje tipa "da li je boja X cveta Y dobra za privlacenje pcela za oprasivanje i zasto?" je sasvim legitimno (barem za bolje ocene). Ovo je naravno samo primer - ne verujem da se ovakvo pitanje postavlja.

[Marcus Lupus]

Sve bi trebalo da se uči s razumevanjem, a ne napamet. I pri učenju istorije treba mnogo toga razumeti, ali toga ljudi nisu svesni baš zato što se u školi istorija svodi na bubanje datuma i godina, no da sada ne ulazimo u problematiku posebnih predmeta.

Naravno da treba proveriti znanje,a ne izvoditi zaključke po osnovi aktivnosti. Zaista glupost. Da je meni neko tako radio verovatno bih imao daleko niže ocene, pošto sam u osnovnoj školi retko bio aktivan, gotovo nikako. Uvek je bilo dovoljno vadiočiju po prvim klupama, spremnih da počnu svoju recitaciju u svakom trenutku, dodaju olovku, papir i sl. Pa ipak sam bio odličan, a i čitajući ovu temu shvatio sam da sam u osnovnoj imao vanredno dobre nastavnike. A ko nema te sreće, bilo bi dobro da ima svest o tome da je ocena nešto izrazito subjektivno i da joj ne pridaje veliki značaj, ili gubi samopouzdanje zbog toga.

I da, pšošto rekoste da je škola u malom selu. Pa, evo jedne pričice. Sa mnom u gimnaziji u odeljenju je bio jedan dečko koji je bio ni manje ni više nego đak generacije u svojoj seoskoj školi, relativno blizu Beograda. Nije prošao popravni na kom se on u gimnaziji nije pojavio. Iz tog i raznih drugih iskustava stekao sam utisak da su škole po selima sramotno loše i da je najpametnije ne obazirati se na njihove ocene i sudove.

Edited by Marqueau, 07 April 2010 - 11:56.

[GiMS]

Sve bi trebalo da se uči s razumevanjem, a ne napamet. I pri učenju istorije treba mnogo toga razumeti, ali toga ljudi nisu svesni baš zato što se u školi istorija svodi na bubanje datuma i godina, no da sada ne ulazimo u problematiku posebnih predmeta.

Naravno da treba proveriti znanje,a ne izvoditi zaključke po osnovi aktivnosti. Zaista glupost. Da je meni neko tako radio verovatno bih imao daleko niže ocene, pošto sam u osnovnoj školi retko bio aktivan, gotovo nikako. Uvek je bilo dovoljno vadiočiju po prvim klupama, spremnih da počnu svoju recitaciju u svakom trenutku, dodaju olovku, papir i sl. Pa ipak sam bio odličan, a i čitajući ovu temu shvatio sam da sam u osnovnoj imao vanredno dobre nastavnike. A ko nema te sreće, bilo bi dobro da ima svest o tome da je ocena nešto izrazito subjektivno i da joj ne pridaje veliki značaj, ili gubi samopouzdanje zbog toga.

I da, pšošto rekoste da je škola u malom selu. Pa, evo jedne pričice. Sa mnom u gimnaziji u odeljenju je bio jedan dečko koji je bio ni manje ni više nego đak generacije u svojoj seoskoj školi, relativno blizu Beograda. Nije prošao popravni na kom se on u gimnaziji nije pojavio. Iz tog i raznih drugih iskustava stekao sam utisak da su škole po selima sramotno loše i da je najpametnije ne obazirati se na njihove ocene i sudove.

U ovoj školi o kojoj pričam baš tako se izvode zaključci, mada ne svi nastavnici. A za ne obaziranje na ocene, nije baš tako,jer na osnovu tih ocena, vučeš uspeh, on ti dalje vuče bodove za upis u srednju, i tu već dolazi do problema.