209 replies to this topic

[prooff]

Ovo sa aninimnim papiricima ti je sjajna stvar (iz iskustva). Jedan od preduslova za rad je da se ostvari kontakt i dijalog sa ucenicima. Vazno je oslusnuti i njih. Time nije receno da treba da ih pustis da praktikuju samovolju nego da je bitno da ne budete dva tabora: nastavnik vs ucenike. Treba da ste tim. Naravno, to nije uvek lako. Znaci, trudis se da to ostvaris ali no hard feelings ako nekad ne ide bas najbolje. Znas i sama, svaki razred prica za sebe.

Pedagog uvek treba da se pita da li ima jos nesto sto bi mogao da ucini. Ali, ne na samodestruktivni nacin. Postoji uvek i granica mogucnosti. Nisi svemoguca, niko nije.

To sto kazes za privatne casove ne treba da te cudi. Raditi sa jednim ucenikom je pedagoska situacija iz snova. Raditi sa celim razredom je sto ljudi sto cudi u paketu. Zato se negde preslo na individualno baziranu nastavu sto podrazumeva mnogo manje razrede. To u Srbji jos verovatno nije aktuelno.

Davanje lose ocene se izbeci ne moze. Ali to nje kraj sveta, to moze da bude i pocetak. Porazgovaraj kad god mozes sa ucenikom. Lepo mu kazes "ovo trebamo da popravimo, kako cemo?". Ne "ti treba da popravis" nego "mi". Razlika je velika i jako bitna. Ne ostavljaj ga samog. Sa nekim ucenicima mozes i ugovor da potpises. Lepo se dogovorite sta treba da se uradi i káko, odredite do kog datuma i stavite potpis. Zaista, nekim ucenicima takav pedagoski manevar jako odgovara. Osecaju se jako vazno jer ucestvuju u nekom deal-u. Naravno, moras sama da procenis ko pali na takve stvari.

Necu da ti se mesam u rabotu/struku, ti si fizicar, ti znas znanje ali samo bih ti iz najbolje namere pomenula da kroz formule i slicno provuces ponekad onako spontano malo ovozemaljskih stvari. Ako vec, na primer, pominjete radijum onda pomeni i Mariju Kiri i ispricaj im kako je radila kao guvernanta da bi finansijski pomogla sestri da studira i da je volela macke Ovo je bilo onako ilustrativno lupetanje ali razumes sta hocu da kazem.

Steta sto imas neke kolege koje voze svoj race. Ali tako ti je kako ti je.

Saveti koje je cyber gore naveo uveliko se podudaraju sa mojim shvatanjima problema koji je predmet ovog topica. Kao što sam ranije pomenuo svako od nas može da da svoj doprinos u pronalaženju rešenja svojim iskustvima i predlozima. Iako se ne obraćam lično svakom od učesnika foruma, u svakom tekstu sam pronašao nešto. Mislim da niko netreba da se oseća neprijatno ako se pronađe u nekoj od kritika, naprotiv mora ih prihvatiti kao dobronamerne savete.

Sa druge strane nimalo ne osuđujem Vas koji niste mogli da se izborite sa situacijom u školstvu! Pa zar su Vas/nas spremali za ovakve situacije na faksu? Nisu! Možda se tako nešto i radi na Defektologiji npr.
Svako od nas je pripreman da radi u normalnim uslovima i verujem da bi većina u istim postizala odlične rezultate. Ovako mnogi dobri profesori jednostavno nemogu da se snađu jer pre svega njihovo lično vaspitanje i kultura pripadaju nekim ne tako davnim, dobrim vremenima.

[cyberwor/L/d]

Kako će se neki kolege odnositi prema Vašem predmetu ne zavisi od predmeta već od toga kako se Vi sami odnosite prema svom predmetu ali i prema drugim. KONKRETNO, za mene lično odnos dece prema mom predmetu koristim kao "alat" kojim pozitiva stav usmeravam ka drugim predmetima ili obrnuto.Npr. koleginica nast. biologije poštuje to što učenici slabijih fizičkih sposobnosti mogu kod mene dobiti odličnu ocenu odgovarajući teoriju, npr. krvotok i pri tome često na času biologije dobijaju dodatne poene kada uz potrebno gradivo iznesu i neki podatak koji potiče iz mog domena!

Nista osim nedostatka kompetencije i maste + losih kolegijalnih odnosa (koje ne smemo zanemariti kao prilicno uobicajenu pojavu) ne moze da spreci dobru saradnju izmedju nastavnika razlicitih predmeta. Hocu reci, nista ne moze da spreci nastavnicu engleskog da da nastavnici domacinstva nekoliko recepta na engleskom pa da ova tamo uvali deci da mute i prave. Sitno, reci cete. Ali nije. I nastavnik fizickog, biologije i domacinstva mogu puno toga zajedno da koordiniraju (eto kao sto i sam navodis primer). I nastavnik poznavanja drustva (ili geografije, zavisi kako se gde zove) mogu da se koordiniraju. Kod nas u plan i program jezika ulazi na primer obavezno poznavanje zemlje i obicaja (za doticni jezik). Eto ako uzmemo engleski koji se svugde uci onda je pravi mali rudnik mogucnosti pomenuti u nastavi Australiju, USA, Juznú Afriku ili Veliku Britaniju. Ja im na engleskom opalim ”Waltzing Maltida” a nastavnik geografije im objasni malo vise o naseljavanju i tako to. Ne treba samo da djaci znaju jezik, treba malo i da znaju o zemljama u kojima se jezik govori. Ovo onako okvirno, za navodjenje primera bi trebalo mnogo vremena. Moze puno toga da se uradi prevazilazenjem granica medju predmetima. Takav sveobuvatni pristup ima puno prednosti. Ucenike jednostavno sacekuju iste ili slicne stvari u raznim predmetima, znanje pocinju da shvataju kao mrezu u kojoj sve ima veze jedno sa drugim. Relevantnost se svo vreme preplice. Znanje dobija smisao. I predmeti na taj nacin dobijaju veci status. Eto, ja bi Ljiski pomogla. Malo bih na casu engleskog o famous scientists gledajuci da pomenem nekog koji joj se uklapa u plan rada. Narocito ako je neki Englez ili Amerikanac ili neko slican ko mi pokriva englesko govorno podrucje.

Treba postaviti pitanje koliko su se nastavnici zatarabili u granicama svog predmeta. Da li su spremni da se otvore? Da li su shrvani problemima koji nadiru sa svih strana postali rezignirani toliko da nisu spremni za izazov? U sustini nema sta da se izgubi, moze samo da se dobije.

Danas od celog odeljenja imamo samo DVA problematična učenika za koje mogu reći da nismo uspeli, dok su ostali pokazali vidan napredak i uz postepeno povećavanje kriterijuma. Verujem da će završiti OŠ ali i neki zanat.

To je uspeh. Uspeh je svaki put kad od onog sto imas napravis najbolje sto se moze. Ne treba da zaboravimo da ne pripremamo sve da budu akademici i ne pripremamo sve da budu zanatlije. Sladja je data trojka nekome ko je grcao na granici za dvojku nego dati peticu nekome kome ionako lako ide.

Iako su neke stvari koje sam gore naveo u suprotnosti sa postojećim propisima verujem da u ovom slučaju cilj opravdava sredstva. Možda na ovaj način možemo da utičemo na to da se promeni odnos prema obrazovanju ali i sam sistem istog. Verujte veoma je teško ali zar mi prosvetni radnici treba samo da kukamo i da se predamo. Ko misli da nemože pogrešio je profesiju.

Pre svega treba da se promeni odnos prema radu, rekla bih. Ne otaljavati nego stvarati. Tek onda ce se i odnos prema obrazovanju postepeno menjati.

Propisi su propisi a real life govori svojim jezikom. Propise ne treba totalno ignorisati ali ja sam za to da se modifikuju prema stvarnosti i situacijama u datom trenutku. To sto si ti naveo jasno govori da ste uradili onako kako ste uradili postujuci djake kojima je trebalo pomoci. Uradili ste za njihovo dobro. Ovo da se ne brka sa cinjenjem medvedje usluge! Nije ni iz blizine isto. Medvedja usluga je kad ih samo gladimo i popustamo im. Ovo sto ste vi uradili je individualno prilagodjena didaktika i metodika. Rezultat: korak napred. Svaka cast!

Saveti koje je cyber gore naveo

Cyber je navela i drage volje ce navesti jos u skladu sa svojim (skromnim) mogucnostima. Deder, baci neku "kost" pa da zagrizemo Bez problema nema inspiracije.

[maski]

chitam ovo shto ste pisali da vam dolaze sve loshije generacije. niste mozzda pomislili da dete od 11g npr. sada ima mnogo vishe zanimacija van shkolskog programa te ih iz tog razloga daleko manje interesuje da se bakchu padezzima, textovima koji nemaju veze s njihovim zzivotom, ili reshavanjem artitmetichkih ili geometrijskih problema.....

bilo bi zanimljivo da nastavnica matematike savlada COD4 i da izadje noni na crtu, pa da vidimo ko bi dobio keca na testu.... ili da nastavnica geografije za dva dana napamet nauchi sve skecheve waltera i peanuta iz jeff dunham show-a (kao shto je to nona uradio).....

svakodnevno se borim s kolizijom izmedju njegovih interesovanja i nametnutih mu obaveza.

[cyberwor/L/d]

chitam ovo shto ste pisali da vam dolaze sve loshije generacije. niste mozzda pomislili da dete od 11g npr. sada ima mnogo vishe zanimacija van shkolskog programa te ih iz tog razloga daleko manje interesuje da se bakchu padezzima, textovima koji nemaju veze s njihovim zzivotom, ili reshavanjem artitmetichkih ili geometrijskih problema.....

bilo bi zanimljivo da nastavnica matematike savlada COD4 i da izadje noni na crtu, pa da vidimo ko bi dobio keca na testu.... ili da nastavnica geografije za dva dana napamet nauchi sve skecheve waltera i peanuta iz jeff dunham show-a (kao shto je to nona uradio).....

svakodnevno se borim s kolizijom izmedju njegovih interesovanja i nametnutih mu obaveza.

Znas kako, znanje je friska roba. I uvek mozemo da diskutujemo o tome koje je znanje "vazno" vise ili manje. Posmatrano u tom kontekstu skola je, obrni-okreni kako god neke zemlje uspese da humanizuju pedagogiju i nacin rada, jedna mumifikovana institucija. Eto u Norveskoj su sada poceli da eksperimentisu u nekim skolama te deca uce da citaju i pisu na kompjuteru, olovku uzmu u ruku tek u drugom razredu. U Svedskoj su kompjuteri u ucionicama, neke osnovne skole daju lap-topove deci na koriscenje da nose kuci i rade skolske zadatke.

[maski]

juche i danas sam u epicentru heat-a povodom shkole, pa sam ostrashchenija nego inache i misli su mi nabacane... ne znam shta bih pre rekla i shta mi je vazznije...

...imala sam ushtogljeno-ljubazan razgovor s razrednom (nastavnica matematike) i maximalno obuzdavanje da ne upadnem u konflikt s geograficharkom....

da skratim -
nejasno mi je i boli me to shto jos uvek insistiramo i ne smichemo tezzishte s prirodnih nauka. fond chasova iz matematike i obim gradiva iz iste je nerazuman i neprimeren uzrastu i zrelosti dece. dril je uzzasan i akcenat koji se stavlja na matematiku, fiziku i hemiju, po meni, nema nikakvog opravdanja.

zashto npr. nemaju upola manje matematike na rachun 3 ili 4 strana jezika, istorije umetnosti, .... zashto nemaju neke praktiche predmete kojim bi razvijali kreativnost kao arts and krafts, .... ili obaveznih 12 sati plivanja nedeljno, .... ili communication skils, .... zashto ne uche exell ili flash, .... zashto ne savladaju corel ili photoshop,.... zashto ne bi napravili svoj blog....

to sve kao mozze ali spada u domen roditeljskog angazzovanja i vanshkolskih aktivnosti.

shta smo do sada dobili insistiranjem na znanju iz matematike? koji je procenat ljudi koji se posle dvadesete godine secha trigonometrije? koliko je to osoba, koje su 12 godina provele u obaveznom obrazovanju, koje su posle toga projektovale mostove ili zidale nebodere po srbiji? gde se vidi to nashe vajno tehnichko obrazovanje?

znam, kazachete da su si u inostranstvu dominirali svojim znanjem matematike ili mehanike. ja vam na to kazzem da me to asocira na teroristu na kopakabani..... pojavish se sa znanjem atoskog fizichara medj hiljade layed back, opushtenih ljudi koji uzzivaju u zzivotu. i shta?! za koji qratz?!

kao da ne mozze da ti u 27 pukne pred ochima da ti je matish do yaya i za godinu dana bi zipovao u pamet sve ono s chim oni smaraju decu 12!!! godina . i to na krajnje suvoparan sadistichki nachin. nigde slikovitog primera. nigde primene toga shto moraju da nabubaju. da su im bar dali navigaciju u petom pa bi nauchili geometriju k'o od shale. bar bi to shto uche imalo nekog smisla.

pri tome oni shto imaju 11g i "bez problema" (usled enormnog pritiska od strane roditelja) reshavaju zadate problene, ne mogu da sastave 15sec na jednoj nozi na gredi. imaju ravne tabane, krivu kichmu i vech nose djojzluke! ne znaju ko je couradge the cowardly dog i ne poznaju nikog iz south parka.

chast talentovanim izuzetcima kojih je u noninoj shkoli 1. jedna. na hiljadu uchenika!

ja stvarno nemam srca da terorishem svoje dete sa treningom od 4 sata matematike dnevno, koliko bi bilo potrebno da on savlada obrast i postigne brzinu potrebnu za reshavanje nepoznatih problema u tight vremenskom periodu...... a posledice mog liberalnog stava osetice se na prijemnom za upis u srednju shkolu.

i sad shta?! nebrano grozzdje!

a matematicharka skroz cool...kao nije to nishta.... nije nishta njoj koja se 40 od svojih 50 godina bavi samo matematikom! a 30 od tih 40 samo jednim levelom te matematike!

.....

..... kako bih volela da mogu da evakuishem dete iz te ludnice.....

[maski]

malochas je stigao scor s pismenog iz mate....... 80% odelenja je dobilo dvojku.

[Ljisha]

Nadam se da vidis tj osecas promenu koja se desila u tebi za poslednjih godinu dana? Nabolje, naravno. Mislim da si postala elasticnija. Garantujem da sada sama sebi mozes da odgovoris na postove koje si postirala tada i das odgovore koje tada nisi imala. See?

Sada cu jos jedared da te iscitam pa dajem feedback kad stignem. Go girl go!

Hvala vam svima na lepim recima i kritikama. Istina je da osecam promenu u odnosu na proslu godinu. Usla sam u skolu sa puno entuzijazma i pomislila sam da su sva deca kao ja (da placu kad krece letnji raspust ), ali sam se ocigledno prevarila. Inace vec sam imala par deal-ova sa decom tipa "nauci ovo i javi se da popraviMO tu ocenu (koristim sve u mnozini). Deca rade u timu, prave postere za fiziku, malo na internetu kopaju o Tesli, Pupinu,Njutnu,Galileju.... Naravno ja im pricam anegdote kad god stignem. Npr: Zasto se kaze za nekog ko ne raspoznaje boje da je Daltonista? Pa sledi prica kako je Dalton vazio za skrticu jer je svake godine kad god bi mu prijatelji dosli i seli u bastu govorio da je visnja jos uvek zelena i nije za jelo.
I tako slicne price, za svakog po nesto. Knjige su im sad u sarenilu i iskreno nema bas mnogo u njima dok u nastavnom planu i programu stoji nesto vise, pa im dam recimo da smisljaju svoje primere. Osmi razred sam pitala ko zeli koju skolu da upise jer su svi uporno govorili da im fizika nece trebati. Jedan dan mi se "izduvala" guma i ucenici su me videli kako menjam gumu na kolima i odusevili se kako ja to znam.A onda sam ubacila pricu kako je sve to fizika, poluga ovo ono bla truc Ucenik koji je najvise govorio da mu fizika nece mi je rekao da ce upisati masinsku skolu. MASINSKU???? Pa tamo sve sto ima je fizika. Jeste da je praksa najbitnija ali ako zeli mozda da bude kreativan i sam mozda nesto da izmisli mora znati barem minimum teorije. I jedan decko u razredu nikako da pocne da uci fiziku jer kako kaze nece je imati u muzickoj skoli. E pa nisam bila lenja i pogledala sam i imaju fiziku i u muzickoj skoli. I to akustiku, a u umetnickoj imaju optiku.

Fizika nam treba kao i matematika i meni je jasno zasto se insistira na prirodnim naukama. OK ako necete da radite matematiku onda neka dete ode da igra sah. Deci je potrebno nesto sto ce im razvijati logiku a nista bolje za to od matematike. Oni sve mogu da nabubaju nauce i sutra zaborave ali matematika razvijia razne sposobnosti. Tuzno je to sto kod nas svi zaziru od tih prirodnih predmeta ali to je samo jedan od dokaza da nisu naucili sami da razmisljaju. Matematika uvek ima vise nacina da se dodje do resenja a u istoriji je sve vec zacrtano tako kako jeste.

Istina je da deca sada imaju mnogo vise obaveza nego ranije, ali nisu obaveze problem. Moj tata je pomagao dedi na salasu po ceo dan, krunio, krupio, orao, sta god je trebalo da se radi je radio, cistio stalu i td. Pa je bio odlican ucenik,a ucio je uz svecu i minimalne uslove. Da li sada ima izgovora za ovu nasu decu???

Ja mislim da nema iako stalno pokusavam da ih razumem, da ih priblizim svom predmetu i matematici, logickom razmisljanju i td.

Sto se tice saradnje sa ostalim nastavnicima, pa nadam se da tu mogu da se pohvalim. Kad radimo silu kazem oznaka je veliko F jer se kaze na engleskom force, jedinica je veliko N po Newton-u.... Uvek kazem zasto se ziza u optici ne obelezi sa z nego sa f(focus) i ts. Nastavnika matematike uvek pitam sta rade ili sta su radili, da li ce uskoro imati kontrolni pa onda je sa njima vezbam u zadacima iz fizike i potrebnu matematiku. Na primer u osmom se radi optika i sociva, to su fini zadaci da se dobije sistem linearnih jednacina sa dve nepoznate sto se otprilike u isto vreme radi na matematici.

Cinim sve sto mogu, ali rezultati su i dalje slabi i to je ono sto je porazavajuce. Uslovi u skoli su kriminalni, ovo je selo pa sam prilicno srecna sto imamo kompjutere, ponesto za fiziku i hemiju ali daleko od dovoljnog. Kada smo u sestom radili masu i gustinu donela sam im bokal vode i jednu neoljuscenu narandzu. dok je u ljusci pliva, kad je oljustimo ne pliva. Primer za srednju gustinu tela....

Snalazim se i nosim nekad svoj lap top na cas da bi deca nesto videla, ali je ipak glavni problem za mene njihovo neznanje upravo iz matematike i ogromna rupa u znanju koju eto neko mora popuniti. Ali kako kad oni ne zele?

[Henry Miller]

Matematika uvek ima vise nacina da se dodje do resenja a u istoriji je sve vec zacrtano tako kako jeste.

Kao jedan propali istoricar ne bih se slozio sa tobom

Propali istoricar - batalio sam fax jer je tamo na zalost 90% profesora bilo kao sa pocetka 20. veka sa istim takvim stavovima. Istorija je mnoooogo vise od samo zacrtanih dogadjaja iz proslosti. Glavna stvar je nauciti kako da se proucava proslost i koliko je ona zaista siroka a ne tek sumanuto bubanje hiljada godina i navodjenje dogadjaja bez razumevanja samih dogadjaja.

Da ne bih smarao samo sa navrtanjem vode na svoju vodenicu, slazem se da matematika treba da bude jedan od najbitnijih predmeta, upravo zato sto je gimnastika uma. Ali, svaki je predmet bitan na svoj nacin i kod nas je svaki skolski predmet tako katastrofalno lose pretpostavljen po skolskim planovima da me uopste ne cudi sto decu nista ne zanima.

Daleko da je sve do skole i skolskih planova, to je mozda trecina problema ali ako je i trecina - to je ogroman deo. Ostatak je do roditelja i do drustva. Roditelja koji pojma nemaju kako se vaspitaju deca (cast retkim izuzetcima) i drustva u kojem je vec 15-20 godina sistem vrednosti u potpunosti urusen.

Po mom misljenju ova 3 faktora se nadopunjuju i preklapaju. Los sistem obrazovanja je samo posledica propasti pozitivnih drustvenih vrednosti. Iako ne moze jedno bez drugog (i treceg) da se obnavlja, lep primer bio je pokusaj reformacije skolstva u vreme Gase Knezevica. Naravno, bilo je i tu propusta ali ko radi taj i gresi. Ideja i energija sa kojom se krenulo bili su nesto najbolje u nasem skolstvu verovatno u poslednjih 100 godina. Dolaskom DSSa u oblast obrazovanja sve reforme su zaustavljene i sav rad i trud je unisten.

Reforma obrazovanja je jedan od najbitnijih ako ne i najbitniji problem naseg drustva. Neobrazovano, nepismeno i nezainteresovano drustvo ne moze napred. Tihe reforme po mom misljenju ne mogu da urade nista i to je samo gubljenje vremena. Treba krenuti jasno, na svim frontovima, siroka akcija... bas kao u vreme Knezevica sa eventualnim ispravljanjem gresaka koje su je javljale u toj reformi.

Mozemo danima da pricamo o reformi skolstva ili stanju u skolstvu, to je jako zanimljiva tema. Svi smo prosli skole, godinama sedeli u njima i svako ima neko svoje iskustvo i misljenje. I nekako svi vidimo koliko je jednostavno resenje problema, nase skolstvo i njegova promena nisu nesto nemoguce, skupo, nedostizno... stvar je samo volje nadleznih ministarstava i vlade da pokrene stvari u drustvu. Ostatak je cista logika, dobra volja, saradnja sa ljudima iz drugih drzava i ucenje na njihovim iskustvima....

Za razliku od propale fabrike Zastava iz Kragujevca koju bi jedni da zatvore a drugi da obnavljaju, sa obrazovanjem nema takvih dilema. Mi moramo da promenimo sadasnje stanje. Ne mozemo da se odreknemo skolovanja mladih. Sto pre i sto vise, to bolje.

Na zalost, ja ne vidim da je bilo kako to moguce u skorije vreme, bar sledecih 5-15 godina jer je preduslov politicka volja, a ovde je jednostavno nema. Dok na celo vlade ne dodje sposoban covek sa zeljom da nesto promeni, pa dok ne postavi za ministre sposobne ljude zeljne da unesu pozitivne promene u svoje resore, do tada sve ce se svoditi na zabokrecinu u kojoj poneko iz cistog entuzijazma pokusava da utice pozitivno na klince sa kojima dolazi u kontakt.

[flodolopos]

Pametnim ljudima nije potrebna politička volja da bi naučili decu.Ako profesor hoće da radi svoj posao kako treba,on će ga i uraditi i neće jadnu decu da kažnjava što mu je mala plata.A to da li nekom treba trigonometrija posle 20 godine je glupo reći jer ja nisam čula da se neko razboleo od previše znanja ili ne daj bože umro!ni meni u ovim godinama ništa ne znači ni istorija ni geografija od pre 20 godina ali nisam za to da se danas izbace kao višak nepotrebnih činjenica iako sam sigurna da ovo što sada uče neće biti od velike koristi bilo kome.
I sve će ovako ostati dok profesori čekaju da im neki ministar kaže kako da rade svoj posao i šta da predaju!

[maski]

glupo je reci niko se nije razboleo ni umro. jesi li bash sigurna u to. da trazzimo statistiku samoubistava u visokoobrazovanih dvatesetogodishnjaka, a?

"devojka vukovac, student druge godine medicine, mama i tata sa visokim ambicijama, ubila se jucher"
" devojka srednjoshkolka, vukovac, ubila se zbog loshe ocene ..."

ima primera sijaset.... da pogledash malo udzbenike iz osnovne shkole pa bi mozzda i shvatila. moje je dete u drugom polugodishtu prvog razreda radio zadatke s jednom nepoznatom i znao je shta je to augmentativ.

da chujem vas, shta je to augmentativ?

ono s chim ih smaraju neprimereno je njihovom uzrastu i zrelosti. ende.

edit: a profesori koji zzive u denial fazi uzmu anonimnu anketu i namazzu se njome po bolnom egu.

Edited by maski, 03 May 2008 - 10:28.

[flodolopos]

udzbenike osnovne škole gledam svaki dan(to mi je posao) i to je ono o čemu ja i pričam
ja ne čekam nekog političara da mi servira novo odštampanu knjigu i kaže kako je upravo to merilo reformisanog obrazovanja.
ako želimo zdravo društvo onda polazimo od dece koja moraju da budu obrazovana i pismena

[maski]

ono shto se od njih zahteva, zadaci koje reshavaju i problemi s kojima se suochavaju miljama su daleko od: "koja moraju da budu obrazovana i pismena"

[namcor]

Mene povremeno uhvati strah od škole, tj. od načina na koji će dete prihvatiti školu i načina na koji će prosvetni radnici i ostala deca uticati na njega. Sa jedne strane, nije dobro previše opterećivati decu, sa druge strane nije dobro ni da im škola bude previše laka i/ili dosadna pa se stekne utisak da se svi problemi u životu rešavaju "levom rukom", a onda se kod prve ozbiljnije prepreke razbiješ (ja sam bio od tih i bogami sam potrošio "par godina života" na otklanjanje posledica)...
Meni se čini da je rešenje u nekoj vrsti testiranja predškolaca, formiranja odeljena sa učenicima približno istih sposobnosti i predznanja, što bi omogućilo "individualnije " prilagođavanje načina prezentacije i obima programa, ali čini mi se da je kod nas upravo obrnuto i da se odeljenja formiraju tako da budu "šarena" (verovatno i za to postoji neko objašnjenje, ali ja ga ne vidim).
Isto tako, mislim da težište sa "bubanja" gomile (često nepotrebnih) podataka treba prebaciti na logičko i kritičko mišljenje, razdvajanje bitnog od nebitnog i sagledavanje neke "šire slike", a za detalje treba decu naučiti da koriste literaturu, enciklopedije, baze podataka, internet...
O potrebi za psihološkom procenom i strožijim nadzorom prosvetnih radnika da ne govorim. Neverovatno je kako se nekim očigledno problematičnim osobama dozvoljava da uopšte budu u blizini dece, o pedagoškim (ne)sposobnostima i (lošem) psihološkom uticaju na decu ne govorim. Iz neposrednog okruženja znam za bar desetak takvih likova koji prolaze bez ikakvih posledica...

Edited by namcor, 06 May 2008 - 10:25.

[cyberwor/L/d]

udzbenike osnovne škole gledam svaki dan(to mi je posao) i to je ono o čemu ja i pričam
ja ne čekam nekog političara da mi servira novo odštampanu knjigu i kaže kako je upravo to merilo reformisanog obrazovanja.
ako želimo zdravo društvo onda polazimo od dece koja moraju da budu obrazovana i pismena

Ne, ne polazimo od dece koja moraju da budu obrazovana i pismena nego polazimo od uslova koji omogucavaju da deca postanu obrazovana i pismena. Osim toga treba da postoji i kompetentan kadar koji ce da radi sa tom decom i da im otvori vrata znanja. Nisu (samo) udzbenici merilo reformisanog obrazovanja vec nastavnici koji se reformisu i znaju da oslusnu na oba uva. Na zalost, vecina nastavnog kadra stoji i tapka u istom mestu godinama kada su u pitanju edukativno-didakticke metode koje primenjuju. Udzbenik nikada nije sam po sebi merilo reformisanog obrazovanja. Reforma se pre ogleda u nacinu primene, rada, cilja nastave.

Sto se udzbenika tice, oni nikada i nigde nisu nesto narocito cenjeni od strane ucenika. To je jednostavno tako. Isto kao sto je i skola u sustini jedna mumifikovana institucija. Na nekim mestima postoji veliki izbor udzbenika. Kod mene nastavnik sam izabere po kom ce udzbeniku da radi. Svake godine izlaze novi. U koraku sa vremenom i stvarnoscu u kojoj zivimo.

[cyberwor/L/d]

A to da li nekom treba trigonometrija posle 20 godine je glupo reći jer ja nisam čula da se neko razboleo od previše znanja ili ne daj bože umro!

Pre svega, ne postoji "previse znanja". To se ne broji.

Sto se bolesti tice, nije bas dobro u buducnost poneti akumuliranu frustraciju i osecaj inferiornosti jer ti je neko ko je trebao da ti da kljuc stavio katanac. Jer ti je neko samo trazio a nije znao da ti da. Pa se ti mucio da ispunis neke apstraktne zahteve i za neuspeh bio uvek kaznjavan i samopouzdanje otislo u aut.