102 replies to this topic

[Edvard_Munch]

Sta mislite o donjem clanku iz Politike od srede 31. januara?

a) Potpuno se slažem

b) Uglavnom se slažem

c) Delimiccno se slažem

d) Uglavnom se ne slažem

__________________________________

Dobrodošli u 19. vek

U anglo-američkoj štampi povremeno se iskazuje zgražanje nad činjenicom da Marksova misao tvrdoglavo odbija da se upokoji. Manje je, međutim, zgražanja nad današnjim modelom neoliberalnog kapitalizma koji sve više liči na kapitalizam Marksovog vremena.

Kapitalu, njegovim vlasnicima i upravljačima ide odlično. Procenat sa kojim plate učestvuju u bruto domaćem proizvodu razvijenih zemalja sve je niži, dok su profiti sve veći. Sa profitima rastu samo plate upravljačkog sloja i sada su u stratosferi. Kada bi se američki rasponi plata preslikali na Srbiju, prosečna plata vrhunskih rukovodilaca mogla bi iznositi bar 2,4 miliona dinara mesečno. (Ovo je ilustracija, nikako predlog).

Pritisaka da se zarađeni kolač ravnomernije deli, nema. Produktivnost i globalizacija prisiljavaju zaposlene da prihvataju niske i stagnirajuće plate. Neplaćeni prekovremeni rad je pravilo, a ne izuzetak i to je deo nove radne etike. Interesi kompanije su često iznad interesa porodice, a filozof bi mogao reći i iznad života samog.

Na svetskom igralištu globalnog biznisa, mnogo je igrača na rezervnoj klupi željnih da uđu u igru. Pritisak na one u igri je ogroman. Od zaposlenih se očekuje da rade i ćute, a da otkaze primaju mirno.

Otpuštanje radnika je prva mera u popravljanju profitabilnosti kompanija. Džek Velš, nekadašnji prvi čovek Dženeral Elektrika i idol novih upravljačkih struktura, razvio je i primenio koncept „provetravanja” firme. Nevezano od truda zaposlenih, nevezano od rezultata kompanije, 10 procenata zaposlenih je svake godine gubilo posao. U svetu Džeka Velša milosti nema.

Kuda svet ide može se još bolje ilustrovati poslovnom praksom Vol-Marta, najvećeg trgovinskog lanca na svetu. Ova kompanija zapošljava oko milion i trista hiljada radnika. Svi rade sve. U toku dana, isti radnik može istovarivati kamione i raditi na kasi. Visoka produktivnost se obezbeđuje i inovativnim tehnikama, poput lova na „kradljivce vremena”. Zaposlenima je dozvoljeno da međusobno razgovaraju isključivo o poslu. Bilo kakav privatan razgovor smatra se krađom vremena i kažnjava se. Radi se mnogo – 50 ili više sati nedeljno – a zarađuje malo.

Veliki broj Vol-Martovih radnika je ispod granice siromaštva i spada u socijalne slučajeve. Svake godine oko 50 odsto zaposlenih napušta kompaniju. Vol-Mart, po procenama iz 2004 godine, košta američki budžet oko 2,5 milijarde dolara godišnje. Toliko otprilike iznosi socijalna pomoć koju, po raznim osnovama, primaju radnici jedne od najvećih svetskih kompanija.

Priči o Vol-Martu ovde nije kraj. Razmišljanja i inovacije Vol-Marta već dobijaju univerzalnu dimenziju i još radikalnije sledbenike. Kako izgledaju ti novi trendovi?

Šta god radili i kako god organizovali rad, poslodavci ne mogu obezbediti permanentno visok intenzitet rada. Stalno zaposleni ne mogu sve vreme intenzivno raditi. Normalan, „neintenzivan” rad, postaje neprihvatljiv i zato se traže nova rešenja.

Nov, idealan radnik, nema stalno zaposlenje. On će raditi na određeno vreme, istovremeno u nekoliko firmi po nekoliko sati i u različitim smenama. Na ovakav način se obezbeđuje da kompanije plaćaju samo „intenzivan” rad. Nov radnik će spavati između smena i ne nužno noću. Porodicu će moći da vidi ponekad uživo, a češće na fotografiji. (Fotoaparati su zbog ovakvog načina rada veoma jeftini).

Ovaj model rada i zapošljavanja je deo koncepta fleksibilnog tržišta rada. Međunarodna statistika zaposlenosti ide ukorak s vremenom i ne zasniva se na „stalnoj” zaposlenosti, već na konceptu tekuće (trenutne) zaposlenosti. Statistika zaposlenosti zato izgleda bolje, a stvarnost gore. Životna sigurnost koju stalno zaposlenje obezbeđuje sada je demodirani koncept – osim kada su upravljačke strukture u pitanju.

Majkl Ovic, nekadašnji predsednik kompanije Volt Dizni, izgubio je posao posle samo 14 meseci rada. Njegova otpremnina je iznosila 140 miliona dolara. Ovo nije izuzetak, već pravilo. Svaki otkaz neuspešnom visokom rukovodiocu velike kompanije, praćen je višemilionskom otpremninom. To se zove „zlatni padobran”. Manje srećni, a to je ogromna većina, u slobodnom su padu.

Čitaocu se ovaj tekst može učiniti kao crna kozerija, preterivanje, ili nekakva ekonomska naučna fantastika. Nažalost, milioni ljudi već žive po ovom modelu. Mnogo toga podseća na devetnaesti vek, samo su uslovi rada bolji.

Srećom, i bar za sada, deo kontinentalne Evrope, Skandinavija pre svih, primer su da se može živeti i drugačije, a biti efikasan i konkurentan na svetskom tržištu. Srbija bi trebalo da gleda u tom pravcu ako ne želi da se vrati dva veka unazad.

Finansijski konsultant
Nebojša Katić
[objavljeno: 31.01.2007.]

[Indy]

A kamo opcija e) ni malo se ne slazem?

-------

"TO SAY that other countries should emulate the Swedish social model is about as helpful as telling an average-looking person to look like a Swedish supermodel. "

--->
Johan Norberg, svedski liberal.

Edited by Indy, 31 January 2007 - 10:04.

[yossarian]

"TO SAY that other countries should emulate the Swedish social model is about as helpful as telling an average-looking person to look like a Swedish supermodel. "

--->
Johan Norberg, svedski liberal.

<{POST_SNAPBACK}>

[Cro-boy]

Nov radnik će spavati između smena i ne nužno noću.

<{POST_SNAPBACK}>

postoji svojevrsna kasta menadzera-upravljaca velikih firmi koji zaradjuju milijunske iznose i osigurani su zlatnim padobranima koji se spominju u tekstu. Mnogim se firmama uopce ne isplati otpustiti ovakvog direktora, cak i kada je neuspjesan. A cak i kad ga otpuste, on bez problema nalazi nov posao (iako je otpusten jer je bio nesposoban). Oni su zapravo (a ne kako bi to treblo biti - dionicari) gazde velikih firmi, jer je vlasnicka struktura u vecini velikih kompanija takva da je vlasnistvo nad firmama usitnjeno i nehomogeno (rijetko koji pojedinac sam posjeduje znacajniji udio u vlasnistvu firme, dionicari su rastrkani geografski, ne poznaju se medjusobno, razliciti su im interesi, najcesce ih ne zanima (niti se uopce razumiju u nju) politika firme, nego ih samo interesira zarada od dionica...)

u takvim uvjetima sve je prepusteno upravljacima firmi koji se cesto povezu s nadzornim organima firme (koji bi trebali imati ulogu korektiva u ime vlasnika) u cvrstu, kompaktnu cjelinu koja u osnovi vlada kompanijom. Dionicari se ne bune sve dok vrijednost dionica raste i/ili sve dok im redovno kapa pinka od dividendi. Pritom ih uopce nije briga sto ovi zaradjuju iznose o kojima oni najcesce mogu samo sanjati, cak i kad posjeduju neki znacajniji udio u vlasnistvu/broj dionica.

rezultat je bjesomucna trka za profitom (kako bi dionice nastavile rasti) kako bi ovi sebi mogli i dalje isplacivati razne bonuse i premije na placu. Rezu se place, ukidaju radnicka prava. Razlika izmedju radnickih i direktorskih placa nikad nije bila toliko velika.

U jednoj velikoj hrvatskoj firmi nedavno su smanjili place na prijedlog (jednog od) sindikata. Vijest o tome je pustio njima konkurentski sindikat. Na prituzbe radnika oko novog ugovora o radu, odgovoreno im je "neka se organiziraju i prosvjeduju"?! Radnici se sad s pravom pitaju nije li to upravo njihov posao (sindikata) koji se umjesto zastupanjem radnickih interesa bavi smanjivanjem troskova firme (sto bi trebao biti posao menadzera!) I zasto onda takvom sindikatu placat clanarinu? Kakva je korist od njih?

Do promjena moze doci jedino ako se promijeni svijest ljudi. Ako potrosaci prestanu kupovati proizvode koji se izradjuju u robovskim uvjetima, ako dionicari prestanu kupovati dionice firmi koje posluju neeticno... Sve je ovo jos uvijek utopija jer svi smo mi materijalisti, a neki ljudi nemaju izbora nego moraju kupit najjeftiniji proizvod.

Mnoge firme ponosno isticu svoju "ekolosku svijest" sto je (nazalost, kod vecine njih) samo jedan od nacina da se ulizuju jednom trzisnom segmentu kupaca kojemu je ovo bitna stvar. U pozadini svega i dalje je (samo) utrka za zaradom.

EDIT: zaboravio glasati: B ) uglavnom se slazem

Edited by Cro-boy, 31 January 2007 - 23:31.

[Daytrader]

c)...
Samo to sto je napisao je konstatacija, doduse tacna, za celu sliku trebaju uzroci
i posledice da se objasne. I nema veze sa Marksom, ima sa Orvelom.
Peace.

[LogicLevel]

c) ...

Do promjena moze doci jedino ako se promijeni svijest ljudi. Ako potrosaci prestanu kupovati proizvode koji se izradjuju u robovskim uvjetima, ako dionicari prestanu kupovati dionice firmi koje posluju neeticno...

Tacno! Oni koji se zale na Wal-mart a istovremeno kupuju u tom istom Wal-martu nemaju sta da prigovaraju.

Mada, na kraju ce se i ovakvo ponasanje obiti raznoraznima o glavu. Ako ne postujes svoje zaposlene, nece ni oni postovati tebe; ako delis otkaze lagano, tako ce i oni davati otkaze kad im se ukaze bolja prilika; ako im smanjujes plate i beneficije onda ce i oni svoj posao da otaljavaju i da kraduckaju tu i tamo. A ako generalno ljudima plate krenu na dole, onda ce se neki morati zapitati ko ce to da kupuje njihove proizvode, itd.

Verujem da ce sve doci na svoje mesto

[Gandalf]

c)...
Samo to sto je napisao je konstatacija, doduse tacna, za celu sliku trebaju uzroci
i posledice da se objasne. I nema veze sa Marksom, ima sa Orvelom. 
Peace.

takodje c).

ali se ne slazem u vezi relevantne antiutopije. aktuelnija i tacnija je Reklamokratija -> Jihad vs. McWorld

Edited by Gandalf, 31 January 2007 - 23:30.

[Zmitjkoe]

c)

[Gandalf]

http://business.guar...1997940,00.html

http://www.economist...tory_id=8554819

[Indy]

The facts are that this [demand for skilled and reducing that for unskilled labour] is rapidly occurring in the United States, and in other rich countries, as technical change is quickly spreading through the system. This naturally creates, in the short-run, pressure on the jobs and wages of the workers being displaced.

But we know from past experience with technical change that we usually get a J-curve where, as productivity increase takes hold, it will (except in cases where macroeconomic difficulties may occur and are not addressed by macroeconomic remedies) get to increase the wages: so that a Luddite response is hardly called for. So, why has there been no such effect, at least a significant effect,  in the statistics on wages for almost two decades?

I suspect that the answer lies in the intensity of displacement of unskilled labour by IT-based technical change --- its potency is dramatic, as is evident from daily experience of nearly everyone --- and in the fact that it is continuous now, unlike discrete changes like the invention of the steam engine. So, before the workers get on to the rising part of the J-curve, they run into yet more such technical change, so that the working class gets to go from one declining segment of the J-curve to another, to yet another. The pressure on wages gets to be relentless, lasting over longer periods than in earlier experience with unskilled-labour-saving technical change. But this technical change, which proceeds like a tsunami, has nothing to do with Globalization.

"Sweden and Globalization Lecture" Delivered in Stockholm on June 27, 2006
(dokument vredi skinuti i procitati u celosti)
http://www.columbia.edu/~jb38/

[Indy]

http://business.guar...1997940,00.html

http://www.economist...tory_id=8554819

<{POST_SNAPBACK}>

Dok je prvi link tipicino lefty posturing, drugi je veoma dobar, na tragu ovog sto sam ja postovao.

[headhunter]

e ... kao što indy reče

Dobrodošli u 19. vek

bolje vas našli domaćine

Kapitalu, njegovim vlasnicima i upravljačima ide odlično.

i treba

Pritisaka da se zarađeni kolač ravnomernije deli, nema

.
onaj ko zaradi hleb taj i deli

Produktivnost i globalizacija prisiljavaju zaposlene da prihvataju niske i stagnirajuće plate. Neplaćeni prekovremeni rad je pravilo, a ne izuzetak i to je deo nove radne etike. Interesi kompanije su često iznad interesa porodice, a filozof bi mogao reći i iznad života samog

bull

Na svetskom igralištu globalnog biznisa, mnogo je igrača na rezervnoj klupi željnih da uđu u igru. Pritisak na one u igri je ogroman. Od zaposlenih se očekuje da rade i ćute, a da otkaze primaju mirno.

postoji tržište rada

bla,bla,truć

Srećom, i bar za sada, deo kontinentalne Evrope, Skandinavija pre svih, primer su da se može živeti i drugačije, a biti efikasan i konkurentan na svetskom tržištu

.
si prespavao izbore u Švedskoj ?

Srbija bi trebalo da gleda u tom pravcu ako ne želi da se vrati dva veka unazad

.
Srbija je jedna od tri najzaostalije zemlje u regionu/Evropi,tržište je imaginarni pojam a intervencionizmu nema kraja,o čemu je reč ?

Finansijski konsultant
Nebojša Katić

[morgana]

dobar je clanak u economistu, realan i odmjeren

ko do sada nije uvidjeo da je mobilnost osnova napredovanja pa i smanjenja ekonomskih razlika taj je retard. uostalom, to plakanje nad povecanjem gepa izmedju ekonomskih klasa je odvratno kad god se ne pomene da se smanjuje broj siromasnih. mada, jos je ogavnije proizvoljno odredjivanje granice siromastva, nedavno sam citala da srbija ima manje siromasnih nego irska. genijalno. ali je autor teksta zaboravio da napomene da je granica razlicita u srbiji i irskoj.

ovaj katic je vec citiran na forumu, isto su neke nebuloze u pitanju ali se ne sjecam sta. bice da ga je cotra pejstovao s nekog svog anarhoovono sajta

[johnnie_nbgd]

Takodje c).

By the way:

Majkl Ovic, nekadašnji predsednik kompanije Volt Dizni, izgubio je posao posle samo 14 meseci rada. Njegova otpremnina je iznosila 140 miliona dolara. Ovo nije izuzetak, već pravilo. Svaki otkaz neuspešnom visokom rukovodiocu velike kompanije, praćen je višemilionskom otpremninom. To se zove „zlatni padobran”.

'Zlatni padobran' predstavlja novcana sredstva ili pogodnosti koje menadzer neke kompanije dobija ako pristaje na saradnju sa menadzmentom kompanije koja vrsi preuzimanje njegovog preduzeca. Tako sebi obezbedjuje poziciju u novoj kompaniji a i njima olaksava proces take-overa.

Edited by johnnie_nbgd, 01 February 2007 - 02:05.

[Gojko & Stojko]

C)

Ima i na drugim mestima suprotnih uspesnijih resenja. Rikardo Semler ("Maverick") je u praksi radio upravo suprotno od ovog trenda (mislim na raspodelu u okviru firme), odrzavajuci rast prihoda od 40% godisnje. Neke njegove ideje su 'socijalistickije' od skandinavske prakse ili od Kardelja, sto mu ne smeta da po pozivu predaje na Harvardu.


Share & Enjoy