Jump to content


Photo
* * * * * 1 votes

Udomljavanje životinja


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
457 replies to this topic

#61 harper lee

harper lee
  • Banned
  • 10,556 posts

Posted 07 March 2007 - 13:31

QUOTE(Teta @ 7 Mar 2007, 13:13)
Kako si samo mogao ?

Kad sam bio štene, bilo ti je zabavno sa mnom, dopadale su ti se moje poze i zasmejavao sam te. Zvao si me svojom bebicom, i uprkos velikom broju izgriženih patika i sažvakanih jastuka sa kauča, postao sam tvoj najbolji prijatelj. Uvek kada sam bio „zločest“, dizao si prst i pitao me „Kako si samo mogao?“ - ali, uvek si popuštao, okretao me na leđa i češkao po stomaku. 
Sporo sam učio šta treba da se obavlja napolju, duže nego što si očekivao, jer si ti bio stalno strašno zauzet, ali zajedno smo nekako uspeli da se izborimo i sa tim. Sećam se onih noći kada sam se u krevetu privijao uz tebe a ti mi odavao sve svoje tajne i snove, i verovao sam da život ne može da bude lepši. Zajedno smo se dugo šetali po parku, vozili se autom, išli po sladoled (ja sam uvek dobijao samo parčence korneta - „sladoled nije dobar za pse“, govorio si), i satima sam dremao na suncu strpljivo čekajući na tvoj povratak sa posla. 
Kako je vreme prolazilo, sve više vremena si provodio na poslu i počeo da se posvećuješ svojoj karijeri - a i da tražiš društvo drugara tvoje vrste. Strpljivo sam čekao, tešio te kada si imao probleme, ljubavne i poslovne, nikada te nisam prekorevao zbog loših odluka i prevrtao sam se od sreće kada si dolazio kući. Radovao sam se zajedno sa tobom i kada si se zaljubio.
Ona, sada tvoja supruga, ne voli baš pse - pa ipak sam poželeo srdačnu dobrodošlicu kada je došla u „našu kuću“, pokušavao da joj pokažem svoju naklonost i slušao sam je. Bio sam srećan, jer si ti bio srećan. A onda su došle vaše bebe i delio sam sa vama uzbuđenost zbog novih članova porodice. Bio sam fasciniran njihovom roza bojom kože i njihovim mirisom i želeo da ih čuvam. Ali, ti i tvoja supruga ste se plašili da bih mogao da ih povredim, i tako sam većinu vremena provodio u drugoj sobi ili u svojoj kućici. A tako sam želeo da ih volim. Isto kao tebe.
Ali, kada su porasli, postao sam i njihov prijatelj. Pentrali su se po meni svojim klimavim nogicama, vukli me za uši, nabijali prstiće u oko, čačkali mi uši i ljubili me u njušku. Voleo sam sve na njima i njihov dodir - jer je tvoj dodir postao veoma retka pojava - i branio bih ih svojih životom da je samo zatrebalo.
Tajno sam se zavlačio u njihove krevete, slušao njihove probleme i snove, zajednički smo osluškivali da čujemo zvuk tvojih kola kako prilaze kući. A nekada si na pitanje da li imaš psa, odmah izvlačio moju sliku iz novčanika i pričao o meni. Poslednjih godina odgovaraš samo kratko „da“ i odmah menjaš temu razgovora. „Tvoj pas“ se pretvorio u „tamo nekog psa“, i svaki trošak koji moraš da izdvojiš za mene postao ti je trn u oku.
Dobio si novu šansu da napreduješ u poslu. U drugom gradu. Ti i tvoja porodica ćete se preseliti u drugi stan u kojem kućni ljubimci nisu dozvoljeni. Za „tvoju“ porodicu napravio si najbolji mogući izbor, ali postojalo je vreme kada sam ja bio tvoja jedina porodica.
Radovao sam se vožnji automobilom, dok nismo došli do azila za napuštene životinje. Mirisalo je na pse i mačke, na strah, na beznađe. Ispunio si formulare i rekao „Znam da ćete pronaći dobru porodicu i novi dom za njega“. Odgovorili su ti sleganjem ramenima i mučnim pogledom. Znali su šta čeka psa ili mačku u „zrelim godinama“ - bili oni rasni ili ne. Svom sinu si svaki prstić pojedinačno morao da odvajaš od moje ogrlice dok je vikao „Ne tata, molim te! Ne smeš da mi oduzmeš mog psa“. I brinuo sam se za njega i lekciji kojoj si ga upravo naučio: o prijateljstvu i lojalnosti, o poštovanju, pre svega života.  Za rastanak si me potapšao po glavi, uspešno izbegavao da me pogledaš u oči i ljubazno se odrekao moje ogrlice i povoca. Morao si da požuriš da stigneš na vreme na svoj termin, a sada sam i ja imao svoj. 
Kada ste otišli, slušao sam šta zaposleni pričaju. Da si sigurno već mesecima znao da moraš da se seliš i da me ostaviš i da uprkos tome ništa nisi preduzeo da nađeš novi dom za mene. Odmahivali su samo glavom i govorili: „Kako je samo mogao?“
Ovde se dobro brinu o nama, onoliko koliko mogu. Naravno, hrane nas redovno, ali ja sam svoj apetit izgubio onog momenta kada ste otišli. Na početku sam stalno trčao do rešetki čim je neko ulazio u prostoriju, nadajući se da si ti - da si se predomislio - da je sve ovo bio samo ružan san ... ili sam se nadao da će doći bar neko ko će se bar malo zainteresovati za mene i spasti me. Kada sam shvatio da, za razliku od mnogobrojnih štenaca, razigranih i veselih u svom neznanju šta ih čeka napolju, nemam šta da ponudim, povukao sam se u naudaljeniji ugao i čekao. 
Čuo sam njene korake i znao, kada je krajem dana došla po mene, i lagano pošao za njom hodnikom do jedne odvojene prostorije. Prijatno mirna prostorija. Podigla me je na sto, počešala me iza uveta i rekla da će sve biti u redu. Srce mi je udaralo kao ludo od uzbuđenja, šta li će se sad desiti, ali osećao sam i olakšanje. Moje vreme je isteklo. Po svojoj prirodi, više sam se brinuo za nju. Osećao sam da joj ovaj zadatak teško pada, isto kao što sam osećao svaku promenu Tvog raspoloženja. 
Pažljivo je položila iglu na moju prednju šapu dok joj se jedna suza lagano spuštala niz obraz. Liznuo sam je po ruci, da je utešim, isto kao što sam i Tebe godinama tešio. Uvežbanim pokretom ugurala je iglu u moju venu. Kada sam osetio ubod i hladnu tečnost koja protiče mojim telom, postao sam pospan i polako sam se ispružio, pogledao u njene oči i šapnuo „Kako si samo mogao?“
Možda je razumela pseći jezik i zbog toga rekla „Tako mi je žao“. Zagrlila me je i požurila da mi objasni da je njena dužnost da se potrudi da uskoro odem na jedan bolji svet, gde neću biti ignorisan, zlostavljan, napušten ili prepušten samom sebi - na neko mesto puno ljubavi, sasvim drugačije od ovoga. I poslednjom snagom koju sam posedovao pokušao sam jednim mahanjem repa da joj pokažem da se moje pitanje „Kako si samo mogao?“ ne odnosi na nju. Na Tebe sam mislio, i uvek ću misliti na Tebe i uvek ću te čekati.

I želim od sveg srca da Ti svako u Tvom životu pruži toliko lojalnosti!


Idi bestraga. sad.gif

#62 Practical

Practical
  • Members
  • 676 posts

Posted 07 March 2007 - 13:40

QUOTE(Teta @ 7 Mar 2007, 12:13)
Kako si samo mogao ?

sad.gif shta reci...

Licno, ne znam za ovakve slucajeve, mada sam cuo. Ne razumem i nikada necu razumeti. Moj pas mi je vazniji od 90% ljudi koje poznajem...

#63 nickie

nickie
  • Members
  • 6,347 posts

Posted 07 March 2007 - 14:30

uf, kakva prica sad.gif

je l si to ti napisala?

#64 Rahel

Rahel
  • Members
  • 5,435 posts

Posted 07 March 2007 - 20:39

QUOTE(harper lee @ 7 Mar 2007, 13:31)
Idi bestraga. sad.gif


To i ja uvek kažem onoj svojoj mračnoj polovini, al' neće (đavo je odneo ...)

QUOTE
@Practical
shta reci...
Licno, ne znam za ovakve slucajeve, mada sam cuo. Ne razumem i nikada necu razumeti. Moj pas mi je vazniji od 90% ljudi koje poznajem...


Ovo je fiktivna priča, ali oličava sudbinu velikog broja pasa u Evropi (za ostatak sveta ne znam). U Srbiji bi ova priča imala mnogo strašniji kraj (trovanje, batinanje, kamenovanje, izgladnjivanje...) Mada, kavez je kavez pa makar on bio i pozlaćen, a ubistvo je ubistvo, koliko god se trudili da bude "humano".

QUOTE
@nickie
uf, kakva prica 

je l si to ti napisala?


Ideja, sama po sebi, nije moja. Ima bezbroj varijacija na ovu temu, na svim jezicima. Napisala sam je po sećanju na neke od njih i u znak sećanja na sve kuce koje sam češkala iza uveta i plakala u njihovo krzno čekajući da se neko pojavi i usvoji ih pre nego što dođu na red za eutanaziju.

Edited by Teta, 07 March 2007 - 21:35.


#65 007

007
  • Members
  • 547 posts

Posted 08 March 2007 - 10:03

QUOTE(Teta @ 7 Mar 2007, 12:13)
Kako si samo mogao ?


Idi bre Teta!! Attached File  Placko_tuznic.gif   14.86KB   32 downloads

#66 kingmaker

kingmaker
  • Members
  • 4,535 posts

Posted 14 March 2007 - 15:02

zove me prijateljica malopre, sa porodicom je na zlatiboru, otisli su danas da sahrane kerusu boni.

krenuli su ka beogradu i na putu naisli na kutiju sa dva preslatka steneta, jedno ce kod njih, a drugo...

ako neko ima savet oko udomljavanja, bilo bi super.


teta > sad.gif

Edited by kingmaker, 14 March 2007 - 15:02.


#67 Rahel

Rahel
  • Members
  • 5,435 posts

Posted 15 March 2007 - 02:20

QUOTE(kingmaker @ 14 Mar 2007, 15:02)
krenuli su ka beogradu i na putu naisli na kutiju sa dva preslatka steneta, jedno ce kod njih, a drugo...

ako neko ima savet oko udomljavanja, bilo bi super.
teta > sad.gif


Nažalost, nemam neki univerzalni savet za udomljavanje. Osim slikati tako da izgledaju najslađe što mogu i postaviti oglase (npr. na Orkin sajt, na www.životinjsko-carstvo.com, i sl.).
Ja sam uvek imala više sreće sa Internet oglasima u unutrašnjosti - poslednja 2 šteneta sam udomila u Požarevac, a oglas sam postavila na www.oglasi012.com.
Primetila sam da se ljudi više javljaju kada se u oglasu naglasi da je štene očišćeno od parazita i vakcinisano. Malo patetike takođe ne može da škodi.
Nadam se da će imati sreće ...

#68 Cica83

Cica83
  • Members
  • 242 posts

Posted 15 March 2007 - 22:35

Nela i Laki, 5 meseci.Spaseni iz azila OazaAttached File  Nela_i_Laki_3_sajt.jpg   5.71KB   34 downloadsAttached File  Nela_i_Laki_4_sajt.jpg   4.17KB   35 downloads
Mackice.Udomljena je samo Maza.Attached File  Macke_sajt.jpg   66.61KB   32 downloads
Banda kuca.Od njih je udomljena za sada samo RuzaAttached File  Banda___sajt.jpg   54.41KB   34 downloads

Svi su vakcinisani i zdravi

#69 Cica83

Cica83
  • Members
  • 242 posts

Posted 15 March 2007 - 22:37

Nela i Laki, 5 meseci.Spaseni iz azila OazaAttached File  Nela_i_Laki_3_sajt.jpg   5.71KB   34 downloadsAttached File  Nela_i_Laki_4_sajt.jpg   4.17KB   35 downloads
Mackice.Udomljena je samo Maza.Attached File  Macke_sajt.jpg   66.61KB   32 downloads
Banda kuca.Od njih je udomljena za sada samo Ruza

#70 avramova

avramova
  • Members
  • 8,594 posts

Posted 17 March 2007 - 16:28

Kratak izvestaj o Bob-u:

Bila sam u Zajecaru 2 nedelje (Bob je tamo vec ca.5-6 nedelja)..
Svih 14 dana sam svaki dan isla sa Bobom kod veterinara. On je
bolestan.Ima neku ,relativno nedefinisanu koznu bolest. Mislili
smo ( i veterinar i ja ) da su to neki bezazlene rane od ujeda u azilu.
Medjutim on se grize,cesha, tako da ga se svi ljudi klone jer mu je
guza gola i crvena kao kod pavijana. Noge su crvene i potpuno ogoljene.
Na stomaku je rana do rane.

Dobio je sve moguce i nemoguce lekove,ali nikakvog poboljsanja..

Meni su suze isle na ochi ( ne prestaju ni sada) dok sam ga gledala
kako se muci. Bob dolazi u Nemacku oko 26.3. Naravno da cu ga i
dalje leciti, ali postoje uzasne kozne bolesti ( sve prostudirala kod
Otela koji je patio od uzasne alergije, ali je iz(za)lecen.)

Enivej,postoje situacije kada pas mora da se uspava.

Ja licno nikada vise necu da udomljujem odrasle pse iz nekih azila.
Bob me je ujeo gadno kada sam pokusala da ga prskam nekakvom
tecnoscu tako da sam sada jako nesigurna i u njegov karakter.

Uvek cu morati da budem obazriva kos susreta sa decom jer nikada
vise ne mogu da budem sigurna kako ce da reaguje ako ga dete
pomiluje po glavi.

Savetujem Cici,Teti da samo stence nude na udomljavanje ili
samo zaista zdrave pse. Besmisleno je pisati da je predmetni pas
idealan za decu,familiju ako i same nemaju nikakvog iskustva
u nekoj svakodnevnici sa decom ,psom..

Bob je inace meni prirastao za srce i dusu tako da cu zaista sve
sto je moguce uciniti da ozdravi. 24 sata pre mog odlaska iz Zajecara
samo je cvileo i pratio me je u stopu. 24 sata je sedeo na kapiji
i cekao da dodjem. Ja ga zaista volim, skoro vise od Otela, jer sam
nekako odgovorna za njegov zivot i sudbinu..

Ej, ne mogu vise da pisem, opet mi suze idu na ochi..

Ali,izvestaji slede smile.gif

Lep pozdrav
Teja

#71 Rahel

Rahel
  • Members
  • 5,435 posts

Posted 18 March 2007 - 19:02

QUOTE(Teja @ 17 Mar 2007, 16:28)


Draga Teja

Apsolutno razumem tvoju razočaranost i tugu. I neopisivo mi je žao, pre svega Boba, a zatim i tebe, pa i Cice koja će sigurno takođe osetiti posledice cele ove priče.
Ne želim na ovom mestu nikoga da branim niti osuđujem. Ne poznajem Cicu ni njen način rada. Nisam član nijednog udruženja u Srbiji, već godinama se ne bavim aktivno udomljavanjem, istrošila sam se valjda i psihički i fizički (samo poneko štene kada naletim na njega na ulici). Ipak, s obzirom da me ova tematika i dalje veoma interesuje jer je dvadesetak godina bila sastavni deo moga života, trudim se da budem upućena u sve što se dešava na tom polju i bar malo doprinesem poboljšanju situacije (apelovanjem, edukacijom) – za nešto više od toga, nažalost, trenutno nisam sposobna.

Udomljavanje napuštenih, nepoznatih životinja je veoma nezahvalan i težak posao. Većina prihvatilišta u Srbiji (bar oni koje sam ja videla), radi u apsolutno neprihvatljivim uslovima. Usled nedostatka stručnog kadra i materijalnih sredstava, nema stalne veterinarske kontrole, trijaža se vrši (ukoliko uopšte) čisto »odokativno«, nema mogućnosti za odvajanje (karantin) bolesnih ili još neispitanih životinja. Sami volonteri, uprkos svoj dobroj volji koju unose u ovu priču, nisu u stanju da procene da li je životinja bolesna i u kojoj meri, naročito kada se radi o psihičkim poremećajima. Osim toga, većina volontera koji u ovaj posao ulaze isključivo motivisana bezgraničnom ljubavlju prema životinjama, nije u stanju da objektivno posmatra situaciju i prihvati da je u nekim slučajevima eutanazija jednostavno jedino prihvatljivo rešenje (i za životinju i za čoveka). Ipak, postoje i prihvatilišta, gde sve ovo, donekle i funkcioniše.

Što se tiče bolesti, naravno, tu si apsolutno u pravu, prilikom udomljavanja se nikako ne sme prećutati bolest životinje, ukoliko je poznata. Što ne znači da se bolesne životinje ne smeju udomljavati. Ali, ta bolest mora da se naglasi, a novi vlasnik mora da bude upoznat sa svim posebnim potrebama životinje koju želi da preuzme. Jer, na sreću, ima i takvih ljudi kojima je to svejedno ili im jednostavno predstavlja izazov da izleče bolesnu ili psihički neuravnoteženu životinju. Ali, na to moraju biti unapred pripremljini i saglasni.

Međutim, kod većina životinja koje završe u azilima, teško se može tačno predvideti kako će doživljene traume (napuštanje, zlostavljanje, odrastanje na ulici uz sve neprijatnosti koje podrazumevaju takav način života...) uticati na njihov dalji razvoj. Ako su ih deca jurila motkama, šutirala, stavljala petarde u usta i uši, velika je verovatnoća da neće biti prijateljski raspoloženi prema deci. Mada, ni to nije pravilo i znam za mnoge izuzetke. Ipak, i tu si u pravu, u situacijama kada prošlost životinje nije poznata, ne sme se navoditi njihova prijateljska nastrojenost prema deci – jer je to jednostavno nemoguće tvrditi sa sigurnošću.

Uz veliku ljubav, pažnju i volju, većina poremećaja nastalih kao posledica preživljenog stresa (što se ponekad ispoljava u obliku kožnih oboljenja ili agresivnosti usled nepoverenja), može se, ako ne u potpunosti izlečiti, onda bar držati pod kontrolom. Iskreno se nadam da će tako biti i sa Bobom i da njegova bolest nije uslovljena nekim ozbiljnijim poremećajem. Mada, priznajem, ovo što ti opisuješ zaista zvuči strašno, pa ipak ... možda nije sve tako crno kako izgleda...

I nadam se da ova priča sa Bobom, uprkos negativnoj propagandi koju neizbežno nosi sa sobom, neće umanjiti požrtvovanost ljudi koji se bave udomljavanjem i da neće u potpunosti negirati potrebu stvaranja tradicije da se životinje uzimaju iz prihvatilišta i da to ne moraju obavezno da budu štenci ili rasni psi.

Tebi i Bobu, sve najbolje.

#72 avramova

avramova
  • Members
  • 8,594 posts

Posted 18 March 2007 - 19:58

Cica nije nikako mogla da zna da je Bob bolestan.. Zaista su te ranice
licile na neke ujede. Ali je zato veterinar koji u svakom azilu postoji to
morao vidi. Osim toga bolest je jako zarazna, tako da je verovatno
jos pasa zarazeno.

Ja sam zapravo situaciju oko Bobove bolesti i napisala ovde da bi
Cica imala i nesto "onako zvanicno" da pokaze upravi azila a narocito
veterinaru.

I ja se nadam da ce Bob ozdraviti. Kada bude ovde dosao vodicu ga
u neku ozbiljnu kliniku (imam srece da se nedaleko od mene nalazi jedna
cuvena klinika za kozne bolesti pasa)..

Otelo je prve godine svog zivota imao neke gadne alergije, tako da sam
i sama postala specijalista za kozne bolesti kod pasa, ali i za prave
specijaliste..

Lep pozdrav
Teja

#73 007

007
  • Members
  • 547 posts

Posted 19 March 2007 - 11:15

QUOTE(Teta @ 18 Mar 2007, 19:02)
...većina poremećaja nastalih kao posledica preživljenog stresa (što se ponekad ispoljava u obliku kožnih oboljenja ili agresivnosti usled nepoverenja), može se, ako ne u potpunosti izlečiti, onda bar držati pod kontrolom.

huh.gif ja sad prvi put procitah/cuh da posledica stresa moze da se ispolji kroz kozno oboljenje.. i to jos zarazno (kako je teja navela)

QUOTE(Teta @ 18 Mar 2007, 19:02)
Tebi i Bobu, sve najbolje.

Naravno, i od mene... biggrin.gif

QUOTE(Teja @ 18 Mar 2007, 19:58)
Cica nije nikako mogla da zna da je Bob bolestan.. Zaista su te ranice
licile na neke ujede. Ali je zato veterinar koji u svakom azilu postoji to
morao vidi. Osim toga bolest je jako zarazna, tako da je verovatno
jos pasa zarazeno.

Ja sam zapravo situaciju oko Bobove bolesti i napisala ovde da bi
Cica imala i nesto "onako zvanicno" da pokaze upravi azila a narocito
veterinaru.


Bila sam u tom azilu odakle je Bob uzet.. koliko god se trudis da ono odrzis u nekom redu, prosto je nemoguce.. ne moze da se postigne.. veterinar koji je zaduzen za taj azil verujem da nije obracao toliko paznju (od silnih onih pasa) na Boba i njegov problem jer je Bob stalno bio veseo i skako je i mazio se i sve naj..
Predpostavljam da taj veterinar mozda i ocekuje od tih devojaka sto volontiraju (Cica i jos neke) tj. sto dodju tu sa vremena na vreme da pomognu, da mu one kazu ako nekom psu nesto fali.. Ne znam, ovo je samo moja slobodna predpostavka..
U svakom slucaju, Cica sigurno nije znala da je Bob bolestan, jer verujem da bi, ne samo ona vec sve te devojke koje se toliko trude, odma odreagovale... ne samo zato sto je Bob bio maskota vec zato sto su takve...
Ali, u svakom slucaju, treba reci tom veterinaru za Bobov slucaj.. jos Tejo kad bi navela i kako se naziva ta kozna bolest.. pa da, ono, se cisto obrati paznja na druge moguce zarazene pse...

Jos jednom, sve najbolje zelim i tebi i Bobu!!
heart.gif

#74 Cica83

Cica83
  • Members
  • 242 posts

Posted 19 March 2007 - 11:42

Veterinar koji radi tamo zaista nije osoba koja brine za zivotinje.Ono sto smo mi videli na Bobu su bili tragovi ujeda (na to su licili ali stvarno) i alergija oko ociju.Ja nisam veterinar nazalost i neke stvari ne mogu da prepoznam.Mi smo Boba odveli na vakcinaciju protiv besnila pre nego sto ga je Teja uzela i on jeste posumnjao na neku koznu bolest ali secam se da smo to Teji rekli kada smo se sa njom nasli.Nikada ne bismo svesno udomili bolesnog psa.Svi koji odlaze od nas su zdravi i vakcinisani.Nazalost psi iz tog azila nisu pod nasom kontrolom i mi pomazemo koliko mozemo.Bob nam je bio svetla tacka i trudili smo se da ga izvucemo odande.Evo mog javnog izvinjenja Teji zbog nastale situacije ali zaista nije bilo nista sto smo mogli predvideti.Azil je obavesten o tome sta Bob ima ali iskreno cisto sumnjam da ce obratiti paznju na to.Nije do zaposlenih vec do uprave.Veliki kiss za Bobisku.

#75 Rahel

Rahel
  • Members
  • 5,435 posts

Posted 19 March 2007 - 12:22

QUOTE(7 @ 19 Mar 2007, 11:15)
huh.gif ja sad prvi put procitah/cuh da posledica stresa moze da se ispolji kroz kozno oboljenje.. i to jos zarazno (kako je teja navela)


U svom prvom postu o bolesti Boba, Teja nije pominjala zarazu već samo crvenilo, svrab, ranice i ogolela mesta. A to zaista može da bude posledica preživljenog stresa, verovao neko ili ne.