231 replies to this topic

[mmilovan]

I Maks Kalmić je ubijen na samom pocetku rata - ubili su ga Nemci u nekom od beogradskih logora jer je bio Jeverjin. Nikad nije stigao da do kraja isprofilise svoj filmski dar.
Prica jednog dana ili Nedovršena simfonija jednog grada je svakako jedan od bisera filmske dokumentaristike na ovim prostorima.

<{POST_SNAPBACK}>

I dirigent bogradske Opere koji je zaslužan za pesmu iz Maratonaca bio je Jevrejin, ali mi je njegovo ime trenutno iščilelo iz sećanja. Proveriću kako se tačno zvao.

Izvinjavam se na netačno navedenom imenu filma, i hvala Banetu 5 na ispravci. Osim što je dokumentaran, to je jedan od prvih zvučnih filmova, a koncepta je potpuno nadrealnog (barem meni to tako danas izgleda) u nekim momentima.

Bilo kako bilo sasvim je posebne filmske estetike, dotada neviđene. Beograd u jednom posebnom svetlu.

Fotografiju/kameru je za taj film radio čuveni Žorž Skrigin.

Ne znam da li Maks Kalmić ili neko njegov ima veze sa potonjim gitaristom i trubačem Lazarom Kalmićem.

Voleo bih da znam.

Edited by mmilovan, 06 November 2006 - 21:39.

[mmilovan]

dobar zaokret ka uticaju na promeni stava i muzickom infomisanju ljudi ovde nastaje pojavom prvih radio-programa gde su pustane ploce i gde su gostovali orkestri sa i bez pevaca, a koji su svirali tzv. "laku" muziku ukljucujuci i najpoznatije svetske "hitove" tog doba. bilo je tu cak i dzeza i svinga.
bilo kako bilo, kljucno pevacko ime u srba pred II svetski rat bilo je ime Mijata Mijatovica, zasigurno prvog pravog pevaca sa odlikama krunera na ovim prostorima. za strane izdavace snimio je desetine ploca...

<{POST_SNAPBACK}>

Na našu veliku žalost, ne postoji nikakvo sistematsko istraživanje osim par sporadičnih napisa.

Definitivno se zna da je Beograd, i te kako plivao u džezu i da je jedno od najvećih imena, Milan Jovanović Štule, koji je imao pravi big-bend (i sa njim prašio po ondašnjim salama poput Mažestika ili Ratničkog kao i Inženjerskog doma), sedeo u bioskopu Slavija i skidao "Brodvejske melodije". Čekamo i da iz tame nekog tavana izrone i snimci. Prva džez ploča, prema zapisu iz Džez enciklopedije, snimljena je u Zagrebu, 1938. godine. To je prema onome što se do danas zna.

Nisam najsigurniji da je šlager "Zašto si pospan, Čo" koji je pomenut bio i prvi veliki hit, bilo ih je mnogo više, industrija snimanja ploča seže u Beogradu čak do 1900. godine.

Zanimljivo je da su rezače na acetatne ploče imali svi radio studiji od sredine tridesetih, to je bio svojevrstan magnetofon svog doba. U Beogradu je postojala i prodavnica "Fonomobil" koja je prodavala opremu za mobilno instant snimanje i koja je takođe bila bazirana na rezaču za gramofonske ploče. Nalazila se u Nušićevoj ulici.

Mijat Mijatović se teško može nazvati crooner-om, ipak je njegov glas bio nešto drugačiji nego Binga Krozbija, bogatiji i stilski sasvim drugačiji. No, defakto, bio je jedan od najpopularnijih, a negovao je starogradsko/narodni repertoar, pre negoli šlagere onog doba.

Kada je umro, 1938. ili 1939. na njegovu sahranu, priča se, došao je "ceo Beograd"...

Veliki momenat u kafanskom životu Beograda predstavljala je Olga Jančevecka, ruska emigrantkinja koja je nastupala po ekskluzivnim restoranima koje su držali isti ti emigranti. Najeminentniji se zvao Kazbek, a drugi je bio na mestu današnjeg Doma Omladine.

Najveći hit Olge Jančevecke svakako je bio "Mimoza".

Osamedestih godina Jugoton je izdao dupli LP gde je snimio mnoštvo od tih starih jugoslovenskih šlagera, koristeći i originalne izvođače.

Ništa posebno, namah deluje zaista "lako", ali odlična prilika da se barem neki od izvođača zabeleže.

Edited by mmilovan, 07 November 2006 - 01:18.

[mmilovan]

Prezime dirigenta beogradske Opere, zaslužnog za muziku iz "Nedovršene simfonije jednog grada" je Pordes ili Pardes (može se videti na špici filma ako neko ima ceo film integralno snimljen). Stradao je u Jasenovcu 1941 ili 1942. godine.

[mmilovan]

Link ka delu digitalizovanih ploča Narodne biblioteke Srbije je:
http://www.digital.n.../index-scc.html

Nažalost, zvuk nije baš najnaj... ali je kao informacija sasvim pristojan.

Možda se može isti materijal preslušati u samoj biblioteci.

Mnogo ploča Mijata Mijatovića, Teodore Arsenović, Bore Janjića, nešto Vlahe Paljetka i drugih narodnih i zabavnih pevača i pevačica predratnog i posleratnog doba.

Postoje i dve ili tri ploče Vojina Popovića sa Spasom Milutinovićem.

Vlahi Paljetku je PGP RTB negde sredinom osamdesetih izdao dupli LP, povodom godišnjice rođenja ili smrti. Na tim pločama našli su se remasterovani presnimci sa starih ploča. Nije bilo "Popevke sam slagal" i "Fala" koju danas najčešće vezujemo za jedno drugo doba (Broz ju je voleo, kažu).

Edited by mmilovan, 07 November 2006 - 01:18.

[DickOverfrick]

Link ka delu digitalizovanih ploča Narodne biblioteke Srbije je:
http://www.digital.n.../index-scc.html

Nažalost, zvuk nije baš najnaj... ali je kao informacija sasvim pristojan.

Možda se može isti materijal preslušati u samoj biblioteci.

Mnogo ploča Mijata Mijatovića, Teodore Arsenović, Bore Janjića, nešto Vlahe Paljetka i drugih narodnih i zabavnih pevača i pevačica predratnog i posleratnog doba.

Postoje i dve ili tri ploče Vojina Popovića sa Spasom Milutinovićem.

Vlahi Paljetku je RTB negde sredinom osamdesetih izdao dupli LP, povodom godišnjice rođenja ili smrti. Na tim pločama našli su se remasterovani presnimci sa starih ploča. Nije bilo "Popevke sam slagal" i "Fala" koju danas najčešće vezujemo za jedno drugo doba (Broz ju je voleo, kažu).

<{POST_SNAPBACK}>

jel mozes nekako da dodjes do tih ploca i lepo ih prebacis?

[mmilovan]

jel mozes nekako da dodjes do tih ploca i lepo ih prebacis?

<{POST_SNAPBACK}>

Pa, ono što je urađeno, urađeno je, tu ispravke nema.

Lično sam učestvovao u transferu drugog dela, no, to trenutno nije okačeno na sajtu.

Svejedno, evo dakle obećanog "Drugar mi se ženi" i Mijata Mijatovića, za početak.

http://xxx.com/files...e_zeni.mp3.html

[DickOverfrick]

Pa, ono što je urađeno, urađeno je, tu ispravke nema.

Lično sam učestvovao u transferu drugog dela, no, to trenutno nije okačeno na sajtu.

Svejedno, evo dakle obećanog "Drugar mi se ženi" i Mijata Mijatovića, za početak.

http://xxx.com/files...e_zeni.mp3.html

<{POST_SNAPBACK}>

hvala ti.
kad bi moglo sve ono sa sajta da se skine u .mp3

[Bane5]

Zaboravio sam na Edison Bell produkciju ciji je vlasnik bio neki Englez ako se ne varam.
Elektroron jeste svoj zivot zapoceo u Ljubljani, ali je vrhunac doziveo u Zagrebu. Na vrhuncu svoje produkcije imali su kapacitet za proizvodnju 60 000 ploca godisnje. Osnivaci i vlasnici su bili bracni par Krizanec.
Pred rat je postojalo par orkestara koji su svirali neku vrstu dzeza, ali koliko znam pravi dzez je na programu Radio Beograda ipak bio manje pustan i sviran. Postoje podaci za nazive tih bendova. Cesto su to bili bendovi sa dzez strukturom ali bez prave dzez svirke, a u ono vreme sve je to programski definisano kao "muzika za igru". Pojavom orkestara poput Jolly boys-a (kasnije Melody boys-a) i tek pred rat (38-39.) pojavom Stuletovog benda, Beograd je cuo nesto od pravog dzeza.
Zasto mislim da je Kraljiceva pesma jedan od prvih pravih slagera?
Zbog strukture melodije i odbacivanja svih elemenata izrazitog zanrovskog uticaja (swing, tango i sl.) i definitivnog distanciranja od pojedinih elemenata domace popularne gradske pesme, svakako zbog originalnosti i zbog toga sto je bila veliki hit i nadzivela svoje vreme.
Tesko je pisati o pocetku 20-og veka u smislu slagerskog pevanja i stavranja muzicke slike kakvu takva melodija podrazumeva. U svetu se takva muzika profilise kasnije, a kod nas narocito.
Mijat je svakako imao drugaciji glas, ali je takodje imao bitnu osobinu croonera, mogucnost da nosi pesmu bez ozira na muziku, i to na izuzetan nacin.
Vlahu Paljetku je PGP izdao plocu u povodu 40 godina od smrti.
Snimatelj Kalmićevog filma je bio takodje poznati snimatelj i reditelj, ruski emigrant, Mihailo Ivanjikov, a ne Skrigin.
Voleo da cujem Vojina Popovica jer mislim da nisam nikad nista cuo.

[mmilovan]

Bane5,

Edison Bell osnovan je i izdržavan, kako rekoh, delom engleskim kapitalom (originalna britanska firma Edison Bell, povezana i sa Bell laboratorijama, velikim inovatorima na polju snimanja zvuka), ali delom i domaćim. Ploče su, sonično, bile poprilično loše u odnosu na istovremene Kolumbije i ploče drugih proizvođača. Uvek je tako izgleda sa domaćom robom, pa makar bila i licencna donekle...

Što se tiče džeza, tu smo na veoma "čupavom" terenu, jer ne postoje formalni dokazi. Mnogi od preživelih posleratnih džezera sećali su se veoma autentičnih domaćih muzičara, a po svemu sudeći Jolly Boys, Melody Boys bili su različiti sastavi, formacijski gledano, mada tu više ništa nije sigurno.

Jedan od prvih bendova vodio je i otac našeg poznatog džez muzičara Mihajla Blama, Rafailo Blam.

Štule je prepisivao najnovije američke aranžmane, prepodne ih skidao sa ondašnjih američkih muzičkih filmova, plasirajući ih uveče na svirkama. Mislim da ne bi bilo veće radosti, ako bi se jednom pronašao snimak ovog orkestra.

Muzičari su slušali američke i evropske ploče. U Beogradu je, još u ono doba postojao kolekcionar Reinhardtove muzike, recimo. Takođe, u Beogradu su dolazile najnovije ploče (u razmaku od recimo pola godine) Bejsija, Elingtona i drugih.

Nekoliko preostalih snimaka iz ratnog perioda kazuju da su domaći muzičari, Borivoje Simić, Ilija Genić i drugi bili potpuno ravni onome što se sviralo u Evropi tog doba i džezu koji je iz Evrope dolazio.

I jedno malo pitanje - nije li "Zašto si pospan Čo" napravljen "na podobije" swinga? Mene bridž uvek podseti na B deo "Moonglow"-a, što nije kritika Kraljiću, koji je zaista bio izuzetna ličnost, već priznanje da je pratio najnovije tokove, mjuzikle i ostalo što je dolazilo "preko bare".

Evo i jedne slike. Na njoj su (sleva nadesno): Vojin Popović, Spasa Milutinović i sasvim mlada Lola Novaković.

Slika je iz zaostavštine Spase Milutinovića. Zahvaljujem se ovom prilikom njegovoj udovici i sinu na ustupljenom materijalu.

Naravno, okačiću i neku od ploča sa Vojinom Popovićem, čisto da se čuje koliko je bio kvalitetan pevač, po mom shvatanju bolji nego istovremeni (i internacionalno popularni) Ivo Robić. Ali, to su već lični ukusi...

Attached Files

•  vojin__spasa_i_lola.jpg   185.53KB   111 downloads

Edited by mmilovan, 07 November 2006 - 00:44.

[mmilovan]

hvala ti.
kad bi moglo sve ono sa sajta da se skine u .mp3

<{POST_SNAPBACK}>

Nažalost, ne bi mnogo pomoglo, na presnimcima je uočljiva jaka upotreba filtera za redukciju šuma, što je dosta ispostilo zvuk.

[mmilovan]

RATNA ZABAVNA MUZIKA
Najbolji autori: Darko Kraljić, Bora Simić i Spasa Milutinović.
Najpopularnije pesme: „Kad i gde“, „Ne brini majčice mila“, „Oči te“ i „Dve kišne noći u septembru“.

<{POST_SNAPBACK}>

"Kad i gde" bi mogao biti prepev američkog popularnog standarda "Where or When" (Harry Connick Jr.), ali to sve treba proveriti.

"Ne brini majčice mila", bio je veliki hit koji je upravo u toku okupacije pevao Vojin Popović, zbog čega je posle rata umalo nagraisao. Pesma je bila, intenciono, namenjena zarobljenicima i oficirima JVUO koji su zarobljeničke dane provodili u nekim od logora ondašnje Nemačke.

Emisije zabavnog karaktera išle su radijskim prenosom iz zgrade Kolarčevog Narodnog univerziteta, neposredno pre policijskog časa. Mislim da se jedna zvala "Šareni četvrtak" ili nešto slično tome. U tim emisijama nastupali su Vojin Popović, Olga Nikolić, Mara Janković.

Emisije je vodio glumac(?) Jovan(?) Tanović, koga su zbog učešća u tim emisijama ubili odmah po oslobođenju Beograda, 1944.

Neki su spasli živu glavu, a neki ne.

Nekima su bila oduzeta sva građanska prava poput glumice Žanke Stokić, drugi su prošli fino, bez problema, iako su u istim emisijama i, uopšte, istom programu učestvovali...

Edited by mmilovan, 07 November 2006 - 09:20.

[Bane5]

Preturajuci po nekim spisima i istrazujuci program tadasnjeg Radija dobijamo zanimljivu sliku. Prema njoj pravog dzeza je u javnom nastupu na Radio Beogradu bilo najmanje od svih popularnih pravaca koji su bili zastupljeni jer rekoh, tada se dzezom smatrao siri muzicki opseg.
Za Jolly boyse se u nekim izvorima samog Radija eksplicitno tvrdi da su se kasnije reorganizovali kao Melody boys.
Ovde sam samo hteo da potenciram snagu javne reci. Radio Beograd je pred rat pregurao 100000 pretplatnika i bio je u svom punom naletu pa je njegov uticaj postajao bitan. Uporedo sa tim procesom drzava je u potpunosti preuzela upravu nad Radijom i programska koncepcija je postala rigidnija.

Svakako da je Kraljic morao biti pod uticajem, ali pesma nije eksplicitni swing.

Pesma je bila, intenciono, namenjena zarobljenicima i oficirima JVUO koji su zarobljeničke dane provodili u nekim od logora ondašnje Nemačke.

I ne samo njima, pesma je namenjena i prinudnim radnicima koje su Nemci nasilno mobilisali da rade u rudnicima i fabrikama, a poznate su i namenske emisije upucene onima koji su prisilno radili u Boru.

Mislim da se jedna zvala "Šareni četvrtak"

Uglavnom se zvala Sareno popodne, a par puta je zbog dana nosila ime sreda ili cetvrtak. Za nju je vezana pojava Fridriha Majera.
Posle rata se izvuklo bar 75% ucesnika bez nekih bitnijih posledica. Nazalost, ako si pomenuo, neki nisu.

[mmilovan]

Kao i uvek, Bane5, hvala na ovim dopunama, preciznim i suštinskim za priču o našoj temi.

Sve što sam zapravo čuo od predratnog domaćeg radija, svodi se na jednu emisiju - prethodnicu onog što je danas popularno na televiziji kao fitnes vežbe. Isti koncept imala je tada jedna od ondašnjih popularnih voditeljki, bile su to najave tj. opisi jutarnjih gimnastičkih vežbi uz ritmičku "korepetitorsku pratnju" na klaviru. Ništa posebno značajno, ali otkriva deliće programa.

Takođe, Radio Beograd je do skora, a povodom svog jubileja, u jedan od svojih džinglova prigodno pravljenih da obeleži godišnjicu, uklopio i fragment najave predratnog programa - "Ovde Radio Beograd" - koju je pročitala popularna spikerka onog doba, čije ime ne pamtim tačno (možda će Bane5 znati). Upamtio sam, pak, ime drugog popularnog spikera. Njegova slika i dan danas visi u Radiju - Hajnrih Fingerhut (ili Finderhut). Zna se da je nastradao na samom početku okupacije.

Zanimljivo, jedan od privatnih rezača bio je u posedu izvesnog čoveka, koji je još, maltene kao dečak, sa ocem etnomuzikologom, uspeo da snimi pojanje hora beogradske Saborne crkve, direktno na licu mesta (takva akcija je tada verovatno bila pravi mali podvig). Takođe, u dramatičnim danima pred aprilski rat, a posebno 27-29. marta 1941., istim rezačem snimljeni su sledeći radijski programi: objava mladog Kralja Petra o stupanju na presto, koju je glumeći kralja zapravo čitao jedan od oficira pučista, kao i govor Patrijarha Gavrila Dožića "live", koji je napisao Nikolaj Velimirović.

Emisiju o čoveku koji je, predosećajući važnost trenutka sve snimio, napravila je pre izvesnog broja godina RTS, i tada su i emitovani pomenuti snimci. Da li je on još živ i kako se zvao, te da li postoji nešto još od snimljenog materijala stvari su koje je nužno proveriti.

Šteta što ovakvi i slični segmenti istorije domaćih medija nisu dostupni široj javnosti.

Ipak, toplo se nadam se da je još nešto (osim ovih ovde navedenih fragmenata) ostalo, makar snimci oficijalnog narodnog orkestra Vlastimira Pavlovića Carevca kojeg je on vodio, prema nekim izvorima, još od pre rata (podatak prema brošurici skorašnjeg trostrukog CD izdanja njegove muzike koje su verovatno mnogi videli i čuli), ili pak, Džoli/Melodi Bojsa, jer mi o tome malo šta znamo. Nadam se i to da takvi i slični snimci nisu propali u nekoj od "čistki" materijala koje su se u Radio Beogradu sporadično događale, valjda je bilo toliko uviđajnosti?

Ali ko zna, sve je moguće, brljivi smo za sopstveno kulturno nasleđe, kao da ga imamo na tone.

Ratni Zender Belgrad je još zanimljiviji, možda. Fragment "Šarenog popodneva" koji je sačuvan potpuno je "bezazlen" - svodi se na zabavno-revijani program izvođen uživo sa Kolarca, pred publikom. To je nekakva skeč najava sa elementima dvosmislenog humora koju izgovara Tanović, i, potom, veoma dobra swing muzika izvođena od strane Majerovog orkestra - konkretno, reč je o prerađenom američkom standardu ("Tea for Two"). Majer je to često radio, bio je antifašistički orjentisan. U orkestru bi angažovao dobre muzičare različitog porekla i tako im spašavao glave od policijskih progona i terora. Pretpostavljam da je ostao sve vreme rata u Beogradu i da ga nisu, kao njegovog prethodnika, Hansa Georga Šica (ovo ime nalazi se čak u jednoj antologiji nemačkog predratnog i ratnog džeza koju posedujem, nimalo naivni ljudi nisu dolazili u Beograd), poslali na istočni front. Ta "Šarena popodneva" bila su prema svedočenju nekih mojih starijih prijatelja jedna svetla tačka u okupiranoj Srbiji, slušala su se sa napregnutom pažnjom recimo, u Jagodini (dokle je signal radija takođe, bez problema, dopirao), i bivala, i pored sve naivnosti, vrsta eskapizma od turobne okolne stvarnosti.

Borski rudnici, sa druge strane, bili su odlazak u sigurnu smrt. Malo ko se odande, zapravo, vratio. U njih je, na samom početku rata, dospeo i moj deda, kafedžija, i neko vreme proveo tamo radeći do iznurivanja. Spasio se poznanstvom sa izvesnim lekarom koji mu je pre rata dolazio u kafanu na Dorćolu i koji je bio glavni sprovodnik i meritelj/sudija ljudskih duša.

Edited by mmilovan, 07 November 2006 - 11:32.

[Rad-oh-yeah?]

Imam nekoliko ploca na 66 o/min sto mi ostalo od dede, vecina je na nemackom ali ima i par "na naski", sve predratno. Nije mi ovde, ostavio sam kod matorih, tako da ne mogu tacno da kazem sta je i u kakvom je stanju (nisam nikada preslusao, jer nemam gramofon na 66 obrtaja). Bilo bi interesantno digitalizovati i sacuvati od propasti...

[Bane5]

Takođe, Radio Beograd je do skora, a povodom svog jubileja, u jedan od svojih džinglova prigodno pravljenih da obeleži godišnjicu, uklopio i fragment najave predratnog programa - "Ovde Radio Beograd" - koju je pročitala popularna spikerka onog doba, čije ime ne pamtim tačno (možda će Bane5 znati)

Voditeljka se zvala Jelena Bilbija.
Bilo je nekoliko najavnih dzinglova do pocetka rata.
U pocetku samo zvuk metronoma, zatim su pravljeni dzinglovi sa muzickim podlogama. Taj o kome govoris je valjda jedini sacuvan. Muzicka podloga je Milkina kuca. Mislim da je poslednji predratni imao za podlogu Hej, trubacu s bojne Drine. Za vreme II sv. rata najavni signal je bila Lili Marlen koja je otkrivena i postala poznata upravo zahvaljujuci nemackom Zender Belgradu.

Znam da postoje ljudi koji su kolekcionari i koji sakupljaju stare ploce. Znam da je u RTS-u (PGP-u) bilo ideja da objave Mijatove pesme. Rekoh vec, znam da se nesto pojavilo u piratskom obliku. Znam da je i u ex-yu zemljama situacija ista kad je u pitanju period do ranih 50-ih (pocetka upotrebe magnetofona).
Izuzetak je kod nas bilo reizdavanje na CD-u ploce koju je krajem 70-ih objavio PGP u saradnji sa Udruzenjem Dzez muzicara. Ploca i CD nose naziv Sa starog rezaca i na njoj (njemu) se nalazi i nesto snimaka dzez izvodjaca nastalih i zabelezenih na rezacima ploca odmah nakon II sv. rata pa sve tokom 50-ih. PGP je objavio plocu u secanje na Vlaha Paljetka, a objavio je i plocu koja se zvala valjda Velikani pozorisne scene ili tako nekako na kome se nalaze neki jako rani i retki snimci sa ploca koji su sacuvane u arhivi Muzeja pozorisne umetnosti i gde je najstariji snimak iz 1907.
To je to.
ps. Zvucni arhiv Radio Beograda je baziran na megnetofonskim arhivskim snimcima (cifra je oko 60000).