malo trolla i od mene... sorry ....
ako neko moze doci ili negde postaviti video rad - death in dallas/ sa ovom muzikom/ zorana naskovskog od pre jedno ... hm ....7-8 godina ...
e, to bi bilo za give me five !!!
hvala
und
troll off
sorry
radijski hitovi, slageri i predratna muzika
Started by
DickOverfrick
, Nov 04 2006 18:58
231 replies to this topic
#227
pokie
-
- Members
- 8 posts
Posted 09 July 2007 - 13:36
@mmilovan
Veoma je interesantna i ploca koja se cuje u filmu "Maratonci" (gde nama za sada nepoznati pevac peva o "Ein Gramofon"). Taj covek peva kao da mu Srpski/Hrvatski nisu maternji... Medjutim, po imenu pevaca "Dve bele ruze..." mozemo (valjda) biti sigurni da je rec o Srpskom pevacu, sto medjutim ne znaci neizostavno da je covek rodjen u Srbiji (ko zna, mozda potice iz Madjarske, Rumunije...).
Pre mnogo godina (>20) cuo sam u emisiji "Kod dva bela goluba", jos jednu prelepu pesmu, to je bio (vrlo verovatno predratni) prepev TORNA A SURRIENTO (secam se refrena, koji je otprilike isao "Zbogom ostaj bajna vilo, umrecu zbog tebe ja, itd...). Bilo bi zaista FENOMENALNO ako bi neko ovakvu i slicne pesme prikupio (dok gospodu iz radija ne uhvati jos jedan, verovatno poslednji talas, ciscenja opustosene fonoteke....) i izdao jedno kriticko izdanje, sa bogatim bookletom, slikama izvodjaca (ako se negde mogu naci), biografijama, itd.
Ovo bi trebalo da poslušaju i lingvisti i oni koji se bave razvojem jezika, jer je u snimku pristuno krajnje neobično, osobeno, mekano izgovaranje pojedinih glasova i njega ponekad vezujemo za međuratno i rano posleratno vreme.
Fenomen mi ipak nije sasvim najjasniji - neko bi ga jednostavno povezao sa zapadnom tradicijom izgovora reči ondašnjeg jugoslovenskog naroda i rekao da je ovako nešto došlo možda iz Hrvatske.
Meni se, pak, čini da je u pitanju beeeeeogradska fora salonskog foliranja, analogna današnjoj "mis'im stvaaarno, š'a je bilo"...
Veoma je interesantna i ploca koja se cuje u filmu "Maratonci" (gde nama za sada nepoznati pevac peva o "Ein Gramofon"). Taj covek peva kao da mu Srpski/Hrvatski nisu maternji... Medjutim, po imenu pevaca "Dve bele ruze..." mozemo (valjda) biti sigurni da je rec o Srpskom pevacu, sto medjutim ne znaci neizostavno da je covek rodjen u Srbiji (ko zna, mozda potice iz Madjarske, Rumunije...).
Pre mnogo godina (>20) cuo sam u emisiji "Kod dva bela goluba", jos jednu prelepu pesmu, to je bio (vrlo verovatno predratni) prepev TORNA A SURRIENTO (secam se refrena, koji je otprilike isao "Zbogom ostaj bajna vilo, umrecu zbog tebe ja, itd...). Bilo bi zaista FENOMENALNO ako bi neko ovakvu i slicne pesme prikupio (dok gospodu iz radija ne uhvati jos jedan, verovatno poslednji talas, ciscenja opustosene fonoteke....) i izdao jedno kriticko izdanje, sa bogatim bookletom, slikama izvodjaca (ako se negde mogu naci), biografijama, itd.
Ovo bi trebalo da poslušaju i lingvisti i oni koji se bave razvojem jezika, jer je u snimku pristuno krajnje neobično, osobeno, mekano izgovaranje pojedinih glasova i njega ponekad vezujemo za međuratno i rano posleratno vreme.
Fenomen mi ipak nije sasvim najjasniji - neko bi ga jednostavno povezao sa zapadnom tradicijom izgovora reči ondašnjeg jugoslovenskog naroda i rekao da je ovako nešto došlo možda iz Hrvatske.
Meni se, pak, čini da je u pitanju beeeeeogradska fora salonskog foliranja, analogna današnjoj "mis'im stvaaarno, š'a je bilo"...
#228
mmilovan
-
- Members
- 507 posts
Posted 09 July 2007 - 21:39
Koliko se sećam prema jednom izvoru, ova pesma je snimljena kod nas i izvodi je pevač čije ime nisam upamtio uz orkestar Milana Tomića - Milančeta.
#229
pokie
-
- Members
- 8 posts
Posted 10 July 2007 - 19:39
Meni se ne cini da je "Golubice bela" sa orkestrom mogao pevati Bora Janjic-Sapcanin. Njegovi snimci, koji se mogu cuti na sajtu Narodne Biblioteke Srbije, su uglavnom uz pratnju (sopstvene) harmonike.
Takođe, "golubice bela", muški glas uz pratnju orkestra (nije Mijat Mijatović). Tada sam snimio 6-7 ploča na 78 rpm, ali nisam zapisao podatke o njima. Glavni zgoditak mi je bila "licencno" izdanje (ako se to tada tako zvalo) pesme "fiesta rumba", sjajno aranžirana, melodična pesmica.
Ako se, u međuvremenu, ne nađu na nekom CD-u?
[/quote]
Takođe, "golubice bela", muški glas uz pratnju orkestra (nije Mijat Mijatović). Tada sam snimio 6-7 ploča na 78 rpm, ali nisam zapisao podatke o njima. Glavni zgoditak mi je bila "licencno" izdanje (ako se to tada tako zvalo) pesme "fiesta rumba", sjajno aranžirana, melodična pesmica.
Ako se, u međuvremenu, ne nađu na nekom CD-u?
[/quote]
#230
mmilovan
-
- Members
- 507 posts
Posted 11 July 2007 - 21:36
Bora Janjić - Šapčanin bio je legendarni lik koji je pre rata snimio gomilu ploča, obično, kako Dragoljub to reče, prateći sebe sam na harmonici. Bio je to neki drugi stil praćenja, i uopšte sviranja harmonike od onog za koji mi danas znamo: tehnički nesavršen, ipak zanimljiv zbog svojeg egzotičnog prizvuka.
Najveća serija ploča koju je snimio Janjić bila je za "Odeon" (ili se ploče ove multinacionalne firme najčešće i nalaze po privatnim zbirkama).
Janjićev sin, Slobodan, ugledni je inženjer (konstruktor Avalskog tornja, kupola Sajmišta i drugih građevinskih poduhvata bivše naše države šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka).
Najveća serija ploča koju je snimio Janjić bila je za "Odeon" (ili se ploče ove multinacionalne firme najčešće i nalaze po privatnim zbirkama).
Janjićev sin, Slobodan, ugledni je inženjer (konstruktor Avalskog tornja, kupola Sajmišta i drugih građevinskih poduhvata bivše naše države šezdesetih i sedamdesetih godina dvadesetog veka).
Edited by mmilovan, 11 July 2007 - 22:00.
#231
beatgoeson
-
- Members
- 136 posts
Posted 12 July 2007 - 10:43
QUOTE
Meni se ne cini da je "Golubice bela" sa orkestrom mogao pevati Bora Janjic-Sapcanin. Njegovi snimci, koji se mogu cuti na sajtu Narodne Biblioteke Srbije, su uglavnom uz pratnju (sopstvene) harmonike.
Tačno!
Sinoć sam našao traku, pesma "Golubice bela" je otpevana uz harmoniku. Uz orkestar je otpevana "Moja mala nema mane". Ovu pesmu, sasvim izvesno, peva Sulejman Džakić, jer na drugoj strani njegov pajtaš pravi uvod u stilu "Suljo, deder zapjevaj, Boga ti, onu "Zbogom ostaj, nevernice"". Tu je i "Ramona" otpevana na engleskom, ali ga čovek malo "nabada", pa nije isključeno da to peva neko ovdašnji. Ili su i Englezi tada afektirali prilikom pevanja, pa malo čudno zvuče?
Edit: U pesmi "Tužna je nedelja" otpevane su samo dve strofe (uz manje izmene) od teksta koji se može naći na sajtovima. Treća strofa je, verovatno, plod prevodiočevog nadahnuća, možda se pevala u kafani.
Edited by Udu Wudu, 12 July 2007 - 10:55.
#232
mmilovan
-
- Members
- 507 posts
Posted 09 August 2007 - 22:51
http://www.b92.net/k...p?nav_id=258570
8. avgust 2007. | Tanjug
U planu Nacionalni zvučni arhiv
Narodna biblioteka Srbije namerava da osnuje Nacionalni zvučni arhiv, koji bi čuvao digitalizovane snimke svih dostupnih zvučnih zapisa rasutih po Srbiji, izjavila je Tanjugu voditeljka zbirke muzikalija, fonodokumenata i audiovizuelne građe NBS Vesna Aleksandrović.
Prema njenim rečima, uzor je Nacionalni zvučni arhiv Velike Britanije koji je digitalizovan, detaljno stručno obrađen i dostupan svakome ko se bavi istraživanjima zvučnih zapisa.
Aleksandrovićeva je rekla da privodi kraju četvorogodišnji rad na digitalizaciji kompletne kolekcije starih gramofonskih ploča koje NBS poseduje u svojim muzičkim fondovima i da je tokom rada došla do podataka da u mnogim bibliotekama i muzejima u Srbiji postoje kolekcije starih gramofonskih ploča.
"Imajući u vidu važnost digitalizacije, delikatnost ovog posla, kao i finansijska sredstva koja NBS odvaja da se ovaj posao uradi u njenoj kući, postoji opasnost da te zbirke propadnu u neodgovarajućim uslovima čuvanja, potpuno sakrivene i nedostupne", upozorila je ona.
"Projekat digitalizacije starih gramofonskih ploča na 78 obrtaja ušao je odavno u drugu fazu, do sada je digitalizovano oko 600 ploča, od oko 1.000 koliko imamo u fondu. Verujemo da imamo najveću zbirku starih ploča u zemlji" istakla je Aleksandrovićeva, koja je magistar muzičkih nauka.
Prema njenim rečima, ovaj izuzetno vredan fond biće u potpunosti zaštićen i dostupan na kraju projekta digitalizacije. Vreme je da se razmišlja o budućim koracima, a plan je da se objedine sve institucije u zemlji koje imaju ovakve fondove da bi se zajednički angažovale na zaštiti starih gramofonskih ploča snimanih na 78 obrtaja.
"Prvi korak bi bio da se načini centralni registar za Srbiju jer nigde ne postoji evidencija ko i gde poseduje stare ploče, istakla je Aleksandrovićeva. Ona je navela primer Muzikološkog odeljenja Srpske akademije nauka i umetnosti koji ima najstariju vrstu ploča urežanih u vosak, o kojima niko ne vodi računa da ih digitalizuje i konzervira.
Kao prioritet navela je proglašavanje muzičkih fondova za kulturno dobro Srbije jer bi im to obezbedilo tretman koji imaju druga pokretna kulturna dobra.
Upoređujući knjige koje imaju taj status i koje se na stručan način čuvaju od daljeg propadanja, ona je upozorila da je stanje starih gramofonskih ploča koje imaju tek jedan vek mnogo alarmantnije nego nekih knjiga koje su strare i više od pola milenijuma.
U fondu NBS najstarija ploča je iz 1902, i to je u svetskim razmerama raritet jer komercijalna proizvodnja ploča u svetu je počela samo godinu dana ranije. Patent gramofona je registrovao Nemac Emil Berliner 1878, koristeći se rešenjima telefona Grejema Bela i Edisonovog fonografa.
U Zbirci fonodokumenata NBS, osnovanoj 1963, najvredniji i najugroženiji deo su ploče na 78 obrtaja među kojima su najstarije one sa početka veka, a najmlađe imaju "samo" oko 40 godina. Za sada je odnos stranih i domaćih ploča sa 78 obrtaja približno pola pola.
Snimci su najrazličitijih muzičkih žanrova, a preovlađuju gradske i narodne pesme i šlageri.
Aleksandrovićeva je kao jedan od najvećih rariteta pomenula snimak "Himne Kraljevine Srba Horvata i Slovenaca" na kojoj ne piše datum i na kojoj kraljeva garda svira po jednu strofu "Bože pravde".
U zbirci NBS ima i govornih snimaka , uglavnom dramskog karaktera, ali posebnu pažnju zavređuje ploča sa govorom kralja Aleksandra u Nišu 1927. godine.
Prva domaća fabrika ploča otvorena je u Zagrebu 1926. i radila je do 1947, kada je nacionalizovana i preimenovana u "Jugoton".
NBS je pre tri godine prihvatila projekat Aleksandrovićeve da se digitalizuju sve ploče na 78 obrtaja i to finansira iz sopstvenih sredstava, iako se radi o poslu od nacionalnog značaja .
Aleksanrovićeva je iskoristila razgovor za Tanjug da putem medija uputi apel svima koji imaju stare ploče da ih donesu u NBS gde bi ih konzervirali, presnimili i vratili vlasnicima, koji bi dobili i jedan digitalni snimak i to sve bez naknade samo za pravo da se jedna kopija snimka sačuva u fondu koji treba da postane zametak budućeg Nacionalnog zvučnog arhiva.
8. avgust 2007. | Tanjug
U planu Nacionalni zvučni arhiv
Narodna biblioteka Srbije namerava da osnuje Nacionalni zvučni arhiv, koji bi čuvao digitalizovane snimke svih dostupnih zvučnih zapisa rasutih po Srbiji, izjavila je Tanjugu voditeljka zbirke muzikalija, fonodokumenata i audiovizuelne građe NBS Vesna Aleksandrović.
Prema njenim rečima, uzor je Nacionalni zvučni arhiv Velike Britanije koji je digitalizovan, detaljno stručno obrađen i dostupan svakome ko se bavi istraživanjima zvučnih zapisa.
Aleksandrovićeva je rekla da privodi kraju četvorogodišnji rad na digitalizaciji kompletne kolekcije starih gramofonskih ploča koje NBS poseduje u svojim muzičkim fondovima i da je tokom rada došla do podataka da u mnogim bibliotekama i muzejima u Srbiji postoje kolekcije starih gramofonskih ploča.
"Imajući u vidu važnost digitalizacije, delikatnost ovog posla, kao i finansijska sredstva koja NBS odvaja da se ovaj posao uradi u njenoj kući, postoji opasnost da te zbirke propadnu u neodgovarajućim uslovima čuvanja, potpuno sakrivene i nedostupne", upozorila je ona.
"Projekat digitalizacije starih gramofonskih ploča na 78 obrtaja ušao je odavno u drugu fazu, do sada je digitalizovano oko 600 ploča, od oko 1.000 koliko imamo u fondu. Verujemo da imamo najveću zbirku starih ploča u zemlji" istakla je Aleksandrovićeva, koja je magistar muzičkih nauka.
Prema njenim rečima, ovaj izuzetno vredan fond biće u potpunosti zaštićen i dostupan na kraju projekta digitalizacije. Vreme je da se razmišlja o budućim koracima, a plan je da se objedine sve institucije u zemlji koje imaju ovakve fondove da bi se zajednički angažovale na zaštiti starih gramofonskih ploča snimanih na 78 obrtaja.
"Prvi korak bi bio da se načini centralni registar za Srbiju jer nigde ne postoji evidencija ko i gde poseduje stare ploče, istakla je Aleksandrovićeva. Ona je navela primer Muzikološkog odeljenja Srpske akademije nauka i umetnosti koji ima najstariju vrstu ploča urežanih u vosak, o kojima niko ne vodi računa da ih digitalizuje i konzervira.
Kao prioritet navela je proglašavanje muzičkih fondova za kulturno dobro Srbije jer bi im to obezbedilo tretman koji imaju druga pokretna kulturna dobra.
Upoređujući knjige koje imaju taj status i koje se na stručan način čuvaju od daljeg propadanja, ona je upozorila da je stanje starih gramofonskih ploča koje imaju tek jedan vek mnogo alarmantnije nego nekih knjiga koje su strare i više od pola milenijuma.
U fondu NBS najstarija ploča je iz 1902, i to je u svetskim razmerama raritet jer komercijalna proizvodnja ploča u svetu je počela samo godinu dana ranije. Patent gramofona je registrovao Nemac Emil Berliner 1878, koristeći se rešenjima telefona Grejema Bela i Edisonovog fonografa.
U Zbirci fonodokumenata NBS, osnovanoj 1963, najvredniji i najugroženiji deo su ploče na 78 obrtaja među kojima su najstarije one sa početka veka, a najmlađe imaju "samo" oko 40 godina. Za sada je odnos stranih i domaćih ploča sa 78 obrtaja približno pola pola.
Snimci su najrazličitijih muzičkih žanrova, a preovlađuju gradske i narodne pesme i šlageri.
Aleksandrovićeva je kao jedan od najvećih rariteta pomenula snimak "Himne Kraljevine Srba Horvata i Slovenaca" na kojoj ne piše datum i na kojoj kraljeva garda svira po jednu strofu "Bože pravde".
U zbirci NBS ima i govornih snimaka , uglavnom dramskog karaktera, ali posebnu pažnju zavređuje ploča sa govorom kralja Aleksandra u Nišu 1927. godine.
Prva domaća fabrika ploča otvorena je u Zagrebu 1926. i radila je do 1947, kada je nacionalizovana i preimenovana u "Jugoton".
NBS je pre tri godine prihvatila projekat Aleksandrovićeve da se digitalizuju sve ploče na 78 obrtaja i to finansira iz sopstvenih sredstava, iako se radi o poslu od nacionalnog značaja .
Aleksanrovićeva je iskoristila razgovor za Tanjug da putem medija uputi apel svima koji imaju stare ploče da ih donesu u NBS gde bi ih konzervirali, presnimili i vratili vlasnicima, koji bi dobili i jedan digitalni snimak i to sve bez naknade samo za pravo da se jedna kopija snimka sačuva u fondu koji treba da postane zametak budućeg Nacionalnog zvučnog arhiva.
