Jump to content


Photo

Zna li neko šta znači reč 'godba'?


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
27 replies to this topic

#16 Mashinovodja

Mashinovodja
  • Members
  • 2,454 posts

Posted 06 November 2006 - 15:49

"Godba" i izvedene iz nje "godec", "godalo" su slovenačke reči, ali da li neko zna da li su iz istog korena izvedene i srpske reči "guditi", "gudalo", "gudač"?
Ako jesu, zanimljivo kako u slovenačkom te reči imaju široko značenje, dok su se u srpskom "usko specijalizovale" za gudačke instrumente. Koji se inače na slovenačkom kažu "godala". smile.gif

#17 Mashinovodja

Mashinovodja
  • Members
  • 2,454 posts

Posted 06 November 2006 - 16:00

QUOTE(juemil @ 5 Nov 2006, 03:18)
Godi mi... svakako, ali glagol "goditi" zaista nisam sretao. Ti jesi?

Da, ali samo u trećem licu, u rečenicama tipa "vaše saosećanje veoma godi mojoj napaćenoj duši" <šmrc>
Ali nešto mi ne zvuči baš OK (ni moguće) rečenica sa "mi godimo..." ili "ja godim..." huh.gif

#18 mile curcic

mile curcic
  • Members
  • 10,837 posts

Posted 13 November 2006 - 18:13

QUOTE(Lenin @ 4 Nov 2006, 18:25)
Mislim ipak da bi to moglo da se poveze sa zapadno slovenskom recju HUDBA - muzika. (gde je H zvucni a ne bezvucni glas) . U srpskom - gudaci, guditi...



У реду је што наглашаваш да је ту 'х' звучно али, само да приметим, и у српском је звучно. Доказ је да, кад ја изговорим српско х, холанђани који имају и звучно и безвучно, чују то звучно.
А годба, или худба, истог је корена као и српско гудити.

#19 Crveniautobus

Crveniautobus
  • Members
  • 4,131 posts

Posted 13 November 2006 - 22:30

Samo da kratko intervenisem: srpskohrvatsko 'h', IPA /x/ je kao fonema bezvucni velarni frikativ.

Moguce je da se u tvom govoru nekada ozvuci zbog asimilacije po zvucnosti u dodiru sa nekim drugim zvucnim glasom, recimo /l/ u 'hleb', no onda bi se radilo o zvucnom alofonu koji bi se u IPA-u oznacavao malom grckom gamom u uglastim zagradama. Fonema bi i dalje bila /x/, jedino bi imala drugu kontekstualnu realizaciju.

U mom govoru, sasvim sam siguran, alofon koji koristim u recima kao 'hleb' je [x], a moguce da cesto koristim i glotalno [h], pod uticajem engleskog, koji govorim mnogo cesce nego srpskohrvatski.

U grckom, usput, zvucni velarni frikativ ima status foneme. Nisam siguran za glasove u ceskom i ukrajinskom da li su uvularni ili velarni zvucni frikativi.

#20 Crveniautobus

Crveniautobus
  • Members
  • 4,131 posts

Posted 13 November 2006 - 22:41

Za holandski:

On ima sledece 'h' glasove:

-->bezvucni velarni frikativ (kao u reci acht)

-->zvucni velarni frikativ (kao u reci gaan); ovaj glas je cesto obezvucen, kao u Amsterdamskom izgovoru

-->zvucni ili bezvucni glotalni frikativ (kao u reci hoed).

--> u nekim govorima zvucni uvularni frikativ (kao u reci rat). Standardno, trebalo bi da je 'r' zvucni alveolarni vibrant, ali je cesto i zvucni uvularni vibrant, a zakleo bih se da sam ga cuo i kao zvucni alveolarni aproksimant, kao u engleskom, posebno na kraju reci (recimo u maar).

Naravno, s obzirom na broj dijalekata i izgovora, ovo ne vazi svuda u Belgiji i Holandiji.

#21 mile curcic

mile curcic
  • Members
  • 10,837 posts

Posted 14 November 2006 - 10:03

QUOTE(Crveniautobus @ 13 Nov 2006, 22:41)
Za holandski:

On ima sledece 'h' glasove:

-->bezvucni velarni frikativ (kao u reci acht)

-->zvucni velarni frikativ (kao u reci gaan); ovaj glas je cesto obezvucen, kao u Amsterdamskom izgovoru

-->zvucni ili bezvucni glotalni frikativ (kao u reci hoed).

--> u nekim govorima zvucni uvularni frikativ (kao u reci rat). Standardno, trebalo bi da je 'r' zvucni alveolarni vibrant, ali je cesto i zvucni uvularni vibrant, a zakleo bih se da sam ga cuo i kao zvucni alveolarni aproksimant, kao u engleskom, posebno na kraju reci (recimo u maar).

Naravno, s obzirom na broj dijalekata i izgovora, ovo ne vazi svuda u Belgiji i Holandiji.


Свака част на изученим фонолошким наукама!
Мој пример је из праксе и каже следеће:
Сваки Србин (не само ја!) који није савладао изговор холандског безвучног 'х', па користи српки 'х', и изговори лично име Ханс, буде увек, али баш увек и од било кога, схваћен као да је изговорио Gans.
Овде је "g" звучни парњак оном безвучном 'х'.
Интересантно је да то "g", са нашег становишта, нимало не личи на наше 'х' јер звучи отприлике исто као кад апарат за кафу, на крају, кад понестане воде у резервоару, почне да кркља.

#22 mile curcic

mile curcic
  • Members
  • 10,837 posts

Posted 14 November 2006 - 10:17

Да, црвени, сад сам још једном прочитао што си написао, али овај пут са разумевањем, и чини ми се да си објаснио моју недоумицу.

Кажеш да је наше х безвучни веларни фрикатив.
Прича је даље логична: кад неко у имену Ханс, на почетку изговори веларни безвучни фрикатив, на месту где Холанђанин очекује безвучни глотални фрикатив, онда његова (холандска) психа то интерпретира као звучни веларни фрикатив јер ту, у таквом фонетском окружењу, у холандском, не може доћи безвучни.

Edited by mile curcic, 14 November 2006 - 10:18.


#23 mile curcic

mile curcic
  • Members
  • 10,837 posts

Posted 14 November 2006 - 10:28

И још да ово коментаришем:

posebno na kraju reci (recimo u maar).


Сигурно да си га чуо као звучни алвеорални апроксимат јер је, у одређеним социјалним слојевима, модерно да се тако изговори.
У стандардном изговору и у речи maar 'р' је увек звучни алвеорални (или увуларни) вибрант.

#24 yossarian

yossarian
  • Members
  • 3,774 posts

Posted 14 November 2006 - 11:09

QUOTE(Crveniautobus @ 13 Nov 2006, 21:41)
Za holandski:

On ima sledece 'h' glasove:

-->bezvucni velarni frikativ (kao u reci acht)

-->zvucni velarni frikativ (kao u reci gaan); ovaj glas je cesto obezvucen, kao u Amsterdamskom izgovoru

-->zvucni ili bezvucni glotalni frikativ (kao u reci hoed).




Svaka čast, Crveni autobuse! Da li znaš da bi ovom tvrdnjom (koja je apsolutno tačna) zabezeknuo mnoge Holanđane, jer se ta razlika sve više gubi? Većina ni ne zna da se reči nog i noch različito izgovaraju, pa zbog toga greše u pisanju. Uglavnom se na severu i zapadu sva g i ch izgovaraju "tvrdo" (krkljavo) a na jugu i istoku "mekano", kao "naše" h.




QUOTE(Crveniautobus @ 13 Nov 2006, 21:41)
--> u nekim govorima zvucni uvularni frikativ (kao u reci rat). Standardno, trebalo bi da je 'r' zvucni alveolarni vibrant, ali je cesto i zvucni uvularni vibrant, a zakleo bih se da sam ga cuo i kao zvucni alveolarni aproksimant, kao u engleskom, posebno na kraju reci (recimo u maar).

Naravno, s obzirom na broj dijalekata i izgovora, ovo ne vazi svuda u Belgiji i Holandiji.


Izgovor glasa r je nevažan i holandske uši nisu uvežbane da čuju te "sitne" razlike (kao što i mi moramo da vežbamo uši da bi čuli razlike između bezvučnog glotalnog h i bezvučnog velarnog h). U nekim krajevima se koristi zvučni alveolarni vibrant – isti zvuk kao i u srpskom, a u nekim uvularni (slično "francuskom", a ponegde i "nemačkom" r).
Na kraju nekih reči se "r" guta i prelazi u alveolarni aproksimant ("englesko r") .

Mile Ćurčić je u pravu, ovo "englesko" r se (zlo)upotrebljava u izvesnim socijalnim krugovima.

#25 kr en

kr en
  • Members
  • 178 posts

Posted 17 November 2006 - 09:45

godba

#26 Intelektualka

Intelektualka
  • Sleepers
  • 50 posts

Posted 15 December 2006 - 01:11

QUOTE(Mashinovodja @ 6 Nov 2006, 15:49)
"Godba" i izvedene iz nje "godec", "godalo" su slovenačke reči, ali da li neko zna da li su iz istog korena izvedene i srpske reči "guditi", "gudalo", "gudač"?
Ako jesu, zanimljivo kako u slovenačkom te reči imaju široko značenje, dok su se u srpskom "usko specijalizovale" za gudačke instrumente. Koji se inače na slovenačkom kažu "godala". smile.gif


Ne znam sta pomenute reci znace u slovenackom, ali je sasvim moguce da se radi o istom korenu, jer je srpsko U u datom slucaju porekla od nazalnog O, koje se u slovenackom samo denazalizovalo (nije preslo u U kao kod nas)... Tipa slov. "zob", "roka" - srp."zub", "ruka"...

#27 wegga

wegga
  • Members
  • 1,845 posts

Posted 15 December 2006 - 23:15

Nije to samo slucaj u slovenackom. Na slovackom i ceskom je gomila reci koja ima tu bazu.
Napomena - pola slovenskih jezika slovo G izgovara kao H. (golub=holub, govno=hovno itd)

hodna - worthy, good, nice
hodnotit - evaluate, review
hodi se k ... - goes with
hodi se - suits
hodi se dobre - goes well
hodi se k (3. p.) - befitting
hodit - aim
hodit - throw
hodne - a lot of, plenty

Ovo su samo neki oblici, ima jos gomila sa prefiksima. U stvari je cudno da je kod nas opstalo jedino goditi.
(Za razliku od onoga "kobajagi" u izvor ove reci sam sigurna :-)

#28 wegga

wegga
  • Members
  • 1,845 posts

Posted 15 December 2006 - 23:31

QUOTE(Mashinovodja @ 6 Nov 2006, 15:49)
"Godba" i izvedene iz nje "godec", "godalo" su slovenačke reči, ali da li neko zna da li su iz istog korena izvedene i srpske reči "guditi", "gudalo", "gudač"?
Ako jesu, zanimljivo kako u slovenačkom te reči imaju široko značenje, dok su se u srpskom "usko specijalizovale" za gudačke instrumente. Koji se inače na slovenačkom kažu "godala". smile.gif


Mislim da godba nema veze sa guditi.
Na nekim slovenskim jezicima muzika se kaze hudba (gudba) a muzicki instrumenti su hudebni nastroji. Pre ce biti da je to zajednicko sa tom grupom reci.
Zanimljivo je poredjenje i razlicita upotreba reci u raznim slovenskim jezicima. Neke reci su dobile potpuno druga znacenja, a nekad su nase arhaicne forme tamo moderne i obrnuto.
Napr.
Ceski: dveri znaci to sto nasa vrata. Ali zato ceski: vrata znaci nesto kao nasa kapija.
Ili - ceski vatra je ogromna lomacca, a naprotiv - ceski: ohen (oganj) je normalna mala vatra iz upaljaca.