Swimmer, evo ja nemam pojma da li je ili nije istina ovo sto je izneo tvoj sagovornik. Ali sasvim izvesno znam da je polovina od te prakse zabranjena. E sad, mene za to boli guzica, jer (1) preferiram Ideu i Merkator, (2) volim ducane i pijace. Ali nekoga ce zaboleti guzica kada takva praksa bude kaznjena. Mozda to nece biti danas, mozda nece biti ove godine, mozda nece biti sa ovom Komisijom, ali u nekom izgledu, sa nekim nesumnjivo kompetentnijim glavudzama, svi koji se bave anti-konkurentskim radnjama bice izbubetani.
Swimmer, Kick in the Eye,
Ja razumem potrebu za pljuvanjem. Razumem kako je to kad te iznervira glup sagovornik. Ali potrudite se da pre nego sto popijete banove makar malo duhovitosti ulozite u svoje pisanje kako bismo se mi citaoci makar malo proveselili.
DELTA NIJE MONOPOLISTA
Started by
Zaje
, Sep 28 2006 09:10
122 replies to this topic
#122
swimmer
-
- Banned
- 408 posts
Posted 16 October 2006 - 14:00
QUOTE(Rastko @ 14 Oct 2006, 16:44)
Swimmer, evo ja nemam pojma da li je ili nije istina ovo sto je izneo tvoj sagovornik. Ali sasvim izvesno znam da je polovina od te prakse zabranjena. E sad, mene za to boli guzica, jer (1) preferiram Ideu i Merkator, (2) volim ducane i pijace. Ali nekoga ce zaboleti guzica kada takva praksa bude kaznjena. Mozda to nece biti danas, mozda nece biti ove godine, mozda nece biti sa ovom Komisijom, ali u nekom izgledu, sa nekim nesumnjivo kompetentnijim glavudzama, svi koji se bave anti-konkurentskim radnjama bice izbubetani.
Ne znam na koju poluvinu prakse mislis.
Ono sto znam je to da je sve sto je naveo KitE ne samo dozvoljeno, vec i uobicajena praksa svih velikih trgovinskih lanaca na svetu.
To nema veza sa monpolom, vec sa realnim troskovima koje ima svaka maloprodaja.
Iduci dalje, ako se ovo zabrani, sledeci korak bi mozda bio da proizvodjac nikako ne sme recimo da vozi robu do objekta maloprodavca, jer bi ga to izlozilo dodatnom trosku...
Sustina problema ovde je nerazumevanje.
Svet odavno nije svet proizvodjaca vec svet prodavaca.
Sad je najmanji problem proizvesti robu, a najveci je prodati je...
To kod nas dobavljaci ne shvataju ( a nije jedino sto ne shvataju
, zato su tu i gde jesu).Hoces da se prodajes? To mora da se plati, i maloprodavcu i marketiong agenciji...
I tu nema nista sporno ili zabranjeno...
QUOTE
Swimmer, Kick in the Eye,
Ja razumem potrebu za pljuvanjem. Razumem kako je to kad te iznervira glup sagovornik. Ali potrudite se da pre nego sto popijete banove makar malo duhovitosti ulozite u svoje pisanje kako bismo se mi citaoci makar malo proveselili.
Ja razumem potrebu za pljuvanjem. Razumem kako je to kad te iznervira glup sagovornik. Ali potrudite se da pre nego sto popijete banove makar malo duhovitosti ulozite u svoje pisanje kako bismo se mi citaoci makar malo proveselili.
Edited by swimmer, 16 October 2006 - 14:17.
#123
mizes
-
- Members
- 380 posts
Posted 18 October 2006 - 17:49
Rastko,
evo da odgovorim sa zakasnjenjem na tvoj poslednji prilog.
1. Dakle, tvoja teorija jeste da je intervencionizam los i da ga treba ukinuti, a ako se ne moze sasvim ukinuti, onda ga treba uvecati jos jednim dodatnim tipom regulacije koja ce neutralisati druge. Klin se klinom izbija, kao u narodnoj pesmi. Meni to izgleda kao logicki samoprotivrecna ideja.
2. Prakticna primena logicke protivrecnosti i sama mora da vodi protivrecnim konsekvencama. A (ta tvoja primena) glasi da se antimonopolskim zakonima "opstruisu" administrativne i zakonske barijere. To jest da prvo das zakonski monopol u ovom ili onom obliku nekoj firmi, a onda osnujes antimonopolsku agenciju da nadzire da firma ne "zloupotrebi" taj monopol. I sve to kao second best resenje. Ali, time ces samo ojacati, a ne oslabiti monopol koji si dao na pocetku. Hayek je to dobro opisao - kartel ili monopol pod nadzorom drzave po se pravilu pretvara u kartel ili monopol pod zastitom drzave, a ne u konkurentsko trziste.
3. Mislim da si se prerano naljutio zbog mog navodnog "sabotiranja diskusije" bezanjem u "teorijski azil", verovatno zato sto nisi pazljivo procitao moj post do kraja, jer ja na jednom mestu spominjem i emprijiske nalaze po kojima karteli koji nisu pod zastitom drzave najcesce imaju tendenciju da se brzo raspadaju zbog free ridinga. Tako je bilo recimo u Americi pre donosenja Sermanovog zakona. Ali, jos vaznije od prakticne neodrzivnosti vecine kartela, postoje i slucajevi kada karteli mogu biti savrseno efikasne proizvodne strukture, u mreznim aktivnostima naprimer, gde postoji potreba sa delimicnom koordinacijom cena i proizvoda, ali zbog potrerbe za konkurencijom u drugim delovima mreze potpuna horizontalan integracija nije pozeljno resenje. Karteli predstavljaju trzisnu strukturu (resenje tacnije) koja se javlja u onim delatnostima koje se karakterisu potrebom sa kombinacijom kooperacija i konkurencije (recimo, saobracaj, novac, telekomunikacije itd).
4. Ok za krsenje zakona, ja nisam pravnik i ne ulazim u samu stvar da li je Delta prekrsila ovaj zakon ili nije. Samo ukazujem da naslov topica i pitanje krsenja ovog zakona nisu ni u kakvoj logickoj vezi.
5. Rolsova teorija pravde je redistributivna i end-state. On definise pozeljnu strukturu raspodele i kaze da se generativne procedure sticanja moraju prilagoditi ostvrarivanju te strukture raspodele. Ako najlosije stojeca grupa u trzisnoj privredi prolazi losije nego ista grupa u Maovoj Kini, onda je Maova Kina pravedniji sistem od kapitalizma. Ja ne vidim da takva teorija moze dozvoliti trzisnu privredu i vladavinu prava, i to u nacelu.
5a Ne znam sta ti znaci teza da je jednakost pred zakonom VRLO jasna kategorija, ako osoba A biva kaznjena za postupak X, a osoba B ne bude kaznjena za postupak X (recimo cemntare i prodavci paradajza koji fiksiraju cene). Da li su onda osoba A i osoba B jednake pred zakonom?
evo da odgovorim sa zakasnjenjem na tvoj poslednji prilog.
1. Dakle, tvoja teorija jeste da je intervencionizam los i da ga treba ukinuti, a ako se ne moze sasvim ukinuti, onda ga treba uvecati jos jednim dodatnim tipom regulacije koja ce neutralisati druge. Klin se klinom izbija, kao u narodnoj pesmi. Meni to izgleda kao logicki samoprotivrecna ideja.
2. Prakticna primena logicke protivrecnosti i sama mora da vodi protivrecnim konsekvencama. A (ta tvoja primena) glasi da se antimonopolskim zakonima "opstruisu" administrativne i zakonske barijere. To jest da prvo das zakonski monopol u ovom ili onom obliku nekoj firmi, a onda osnujes antimonopolsku agenciju da nadzire da firma ne "zloupotrebi" taj monopol. I sve to kao second best resenje. Ali, time ces samo ojacati, a ne oslabiti monopol koji si dao na pocetku. Hayek je to dobro opisao - kartel ili monopol pod nadzorom drzave po se pravilu pretvara u kartel ili monopol pod zastitom drzave, a ne u konkurentsko trziste.
3. Mislim da si se prerano naljutio zbog mog navodnog "sabotiranja diskusije" bezanjem u "teorijski azil", verovatno zato sto nisi pazljivo procitao moj post do kraja, jer ja na jednom mestu spominjem i emprijiske nalaze po kojima karteli koji nisu pod zastitom drzave najcesce imaju tendenciju da se brzo raspadaju zbog free ridinga. Tako je bilo recimo u Americi pre donosenja Sermanovog zakona. Ali, jos vaznije od prakticne neodrzivnosti vecine kartela, postoje i slucajevi kada karteli mogu biti savrseno efikasne proizvodne strukture, u mreznim aktivnostima naprimer, gde postoji potreba sa delimicnom koordinacijom cena i proizvoda, ali zbog potrerbe za konkurencijom u drugim delovima mreze potpuna horizontalan integracija nije pozeljno resenje. Karteli predstavljaju trzisnu strukturu (resenje tacnije) koja se javlja u onim delatnostima koje se karakterisu potrebom sa kombinacijom kooperacija i konkurencije (recimo, saobracaj, novac, telekomunikacije itd).
4. Ok za krsenje zakona, ja nisam pravnik i ne ulazim u samu stvar da li je Delta prekrsila ovaj zakon ili nije. Samo ukazujem da naslov topica i pitanje krsenja ovog zakona nisu ni u kakvoj logickoj vezi.
5. Rolsova teorija pravde je redistributivna i end-state. On definise pozeljnu strukturu raspodele i kaze da se generativne procedure sticanja moraju prilagoditi ostvrarivanju te strukture raspodele. Ako najlosije stojeca grupa u trzisnoj privredi prolazi losije nego ista grupa u Maovoj Kini, onda je Maova Kina pravedniji sistem od kapitalizma. Ja ne vidim da takva teorija moze dozvoliti trzisnu privredu i vladavinu prava, i to u nacelu.
5a Ne znam sta ti znaci teza da je jednakost pred zakonom VRLO jasna kategorija, ako osoba A biva kaznjena za postupak X, a osoba B ne bude kaznjena za postupak X (recimo cemntare i prodavci paradajza koji fiksiraju cene). Da li su onda osoba A i osoba B jednake pred zakonom?
Edited by mizes, 18 October 2006 - 17:51.
