218 replies to this topic

[Crveniautobus]

Vidis, sve je to bilo u tvojoj glavi, a tamo nije stiglo po receptu namcora, po kome je nebitno tacno koje godine se Kolumbo iskrcao na americku teritoriju... o tome ja pricam sve vreme.

<{POST_SNAPBACK}>

Meni se cini da je on mislio da nije bitno za jednog osnovnoskolca i srednjoskolca. Bitno je za istoricara ili antropologa.

Ako je i bitno za srednjoskolca, onda mora biti bitno s nekim razlogom, a ne iz proste cinjenice da obrazovni sistem fetishizira tupo deklamovanje suvih alfanumerickih podataka.

Na kraju, osoba ce lakse zapamtiti brojku 1492 ako je vise puta upotrebi u smislenom diskursu, ako je vidi, cuje, izgovori, napise sa svrhom, nego ako plopne bulju na stolicu, i rezignirano sto puta izrecituje: "Jean cetri devet dva" zato sto to ona budaletina i ceo sistem od njega traze misleci za to vreme ko zna o cemu drugom.

I pitanje je da li na srednjoskolskom nivou treba znati dvadesetak najvaznijih godina ili dvesta datuma, od bitke na Marici do toga kada je Teslinoj majki pukao vodenjak a pri tome ne razumeti principe i ne znati vazne cinjenice: Kako je 1492 izgledao zivot, kako je izgledala odeca, koja je bila politicka klima, kako je izvrsen genocid nad stanovnistvom Amerike, kako su ljudi iz Afrike i Amerike kidnapovani, izrabljivani, i sistematski unistavani; ili zbog kojih je elemenata u evoluciji drustva uopste bilo moguce da se tako nesto ikada desi, te kako se sve to odrazilo na sadasnji svet u kome ti ucenici zive i koje elemente diskriminacije i genocida o kojima su ucili oni vide u svom okruzenju. O tome mi ovde govorimo. Razdvajanje bitnog od nebitnog. Kontekst i svrha. Intelektualni razvoj kao cilj. Analiticke vestine, a ne Rain-Man memorisanje telefonskog imenika.

Prisecam se sad jedne ribe iz gimnazije (Vukovke) koja je znala da izrecituje celu lekciju kad je odgovarala geografiju, sa sve tridesetpet proizvoda koje izvozi Peru, a onda na karti pocela da trazi Peru u Japanu.

Edited by Crveniautobus, 26 August 2006 - 04:54.

[Indy]

I pitanje je da li na srednjoskolskom nivou treba znati dvadesetak najvaznijih godina ili dvesta datuma, od bitke na Marici do toga kada je Teslinoj majki pukao vodenjak.

<{POST_SNAPBACK}>

Pa ne slazem se sa tom logikom, prosto svaki podatak koji znas moze da bude od koristi (kao sto su tebi u tvojoj argumentaciji koju si pomenuo, eto bas dobro dosli 'primeri iz indoevropskih jezika' koji su dotad mirno sedeli negde u tvojim neuronima, 'leba nisu jeli). Uopste, kakva je steta od toga sto se nesto zna, ne razumem? Koliko ja vidim, kroz zivot covek uvek kaska za kolicinom informacija koju je potrebno imati, ne vidim stete od viskova. "Od viska glava ne boli", ne kaze se dzabe. Tj. nekoga glava i boli, ali uvek treba i onih koji ce raditi rukama.

[Crveniautobus]

[Procitati moj edit iznad o razdvajanju bitnih informacija od nebitnih, te o svrsi pamcenja podataka].

[kurdi]

Zasto je onda bitno da bude bas tacno u tom istorijskom okviru? Dovoljno je dobro da bude tu negde blizu, zar ne? A ne mora bas ni blizu...

Pretpostavljam da uocavas sklisku padinu.

<{POST_SNAPBACK}>

imam ja dva (ozbiljna) pitanja:

1. a zasto je dovoljno znati samo godinu, a ne mesec, dan ili sat kada je neko uzviknuo "kopno na vidiku"?

2. koliko je 14/3?

[Indy]

[Procitati moj edit iznad o razdvajanju bitnih informacija od nebitnih, te o svrsi pamcenja podataka].

<{POST_SNAPBACK}>

Uh, pa znam to, nije to tema ovde, ovde se radi pre svega o osnovnom obrazovanju (koliko sam razumeo temu), odakle mala deca mogu da 'razdvajaju bitno od nebitnog', nemojmo brkati frogs & grandmothers.

[Tyrael]

@crveniautobus,
meni izgleda da princip obrazovanja u kojem jesi, jasno pokazuje da: 1. profesor (uciteljica, nastavnik, sta god) mora da zna jako dobro materiju, kako ce je prezentovati, i kako ce kasnije pomoci uceniku da krene dalje, 2. mora biti prisutan, znaci - ne moze se desiti da ga vidis samo na ispitu, sto apsolutno podrzavam.
sta vidis kao mane ovog sistema?

[Indy]

imam ja dva (ozbiljna) pitanja:

1. a zasto je dovoljno znati samo godinu, a ne mesec, dan ili sat kada je neko uzviknuo "kopno na vidiku"?

2. koliko je 14/3?

<{POST_SNAPBACK}>

1. Nisam siguran da je to uopste poznato, tj. zabelezeno.

2. 3 ti ide u 14 4 puta, ostaje 2. 2 pisemo kao 20, u 20 3 ide 6 puta, dakle sad je rezultat 4.6, ostatak je 2. Opet pisemo 20, u to 3 ide ponovo 6 puta, dakle sad je rezultat 4.66. Posto je ocigledno da ce se to tako nastaviti, a ako nam je npr. dovoljna tacnost od 2 decimale, mozemo reci da je rezultat 4.67. Zadovoljan?

(Hej dosta ovoga, idem nesto drugo da radim).

[Crveniautobus]

1. a zasto je dovoljno znati samo godinu, a ne mesec, dan ili sat kada je neko uzviknuo "kopno na vidiku"?

Da ne pominjemo rodoslov onoga ko je to uskliknuo (do petog kolena), kao i boju gaca koje je nosio.

[Indy]

profesor (uciteljica, nastavnik, sta god...

<{POST_SNAPBACK}>

Uf, uf, stani malo... odakle je to "sta god"? Da li je isto raditi sa sestogodisnjacima i dvadesetsestogodisnjacima, dajte se kontrolirat...

[Crveniautobus]

Uf, uf, stani malo... odakle je to "sta god"? Da li je isto raditi sa sestogodisnjacima i dvadesetsestogodisnjacima, dajte se kontrolirat...

<{POST_SNAPBACK}>

Naravno da nije, ali principe toga kako radi mozak na svakom od tih uzrasta svakako ne mozemo ignorisati.

[Indy]

Da ne pominjemo rodoslov onoga ko je to uskliknuo (do petog kolena), kao i boju gaca koje je nosio.

<{POST_SNAPBACK}>

Smaras.

[kurdi]

1. Nisam siguran da je to uopste poznato, tj. zabelezeno.

2. 3 ti ide u 14 4 puta, ostaje 2. 2 pisemo kao 20, u 20 3 ide 6 puta, dakle sad je rezultat 4.6, ostatak je 2. Opet pisemo 20, u to 3 ide ponovo 6 puta, dakle sad je rezultat 4.66. Posto je ocigledno da ce se to tako nastaviti, a ako nam je npr. dovoljna tacnost od 2 decimale, mozemo reci da je rezultat 4.67. Zadovoljan?

(Hej dosta ovoga, idem nesto drugo da radim).

<{POST_SNAPBACK}>

odlicno. a sta znaci ovo "ako nam je npr. dovoljna tacnost od 2 decimale"? da li nam je uvek potrebna ista tacnost ili to moze da zavisi od slucaja do slucaja?

sad mozemo da se vratimo na prvo pitanje.
zasto je u ovom slucaju bas tacnost od jedne godine prikladna za razumevanje istorije?
a kao hint mozemo da se zapitamo koliko je godina proslo od kolumba do recimo roanoke, plimuta, ili bilo kog bitnog dogadjaja koji ti pada na pamet a na koji je kolumbovo otkrice uticalo?

[Tyrael]

Pa ne slazem se sa tom logikom, prosto svaki podatak koji znas moze da bude od koristi (kao sto su tebi u tvojoj argumentaciji koju si pomenuo, eto bas dobro dosli 'primeri iz indoevropskih jezika' koji su dotad mirno sedeli negde u tvojim neuronima, 'leba nisu jeli). Uopste, kakva je steta od toga sto se nesto zna, ne razumem? Koliko ja vidim, kroz zivot covek uvek kaska za kolicinom informacija koju je potrebno imati, ne vidim stete od viskova. "Od viska glava ne boli", ne kaze se dzabe. Tj. nekoga glava i boli, ali uvek treba i onih koji ce raditi rukama.

<{POST_SNAPBACK}>

ne mislim da je ikakva steta od toga sto se nesto zna (viska). medjutim, nisam pristalica toga da se visak silom, i ex katedra nacinom utuvljuje, autobus je to vrlo lepo opisao.
moje uverenje (i moje laicko iskustvo i licno i kao roditelja) je da je dovoljno "samo" dati osnovna nacela, elementarne cinjenice, ohrabriti znatizelju (jako znacajno!), biti tu, umeti prezentovati nesto, umeti malko kanalisati nacin razmisljanja prema licnim sposobnostima ucenika, i jos ponesto, i nema da fali.
takva osoba ce nadalje vrlo lako sama steci znanja koja zeli, ali tu ima jos jedna kvaka 22 u ovom drustvu...
nevolja je sto i ucenici i nastavni kadar jos uvek misli da "tito nije umro", tj. da zavrsis skolu, zaklopis knjigu, nadjes radno mesto sa kojeg odes u penziju i slicno.
celu revoluciju izazivaju osobe koje "od dosade", znatizelje, krenu da uce nesto sasvim trece, koje (ne daj boze) u sred zivota menjaju profesiju, a pravo su cudo uciteljice koje se ne plase da posalju mail.....

[Tyrael]

Uf, uf, stani malo... odakle je to "sta god"? Da li je isto raditi sa sestogodisnjacima i dvadesetsestogodisnjacima, dajte se kontrolirat...

<{POST_SNAPBACK}>

za mene je vrlo slicno: ako ja mogu relativno slozenu stvar/situaciju, koja zahteva od mene licno vrhunsko strucno obrazovanje/znanje, jednako jasno da objasnim i sestogodisnjaku i 26-godisnjaku da me shvati apsolutno jasno, i da cak to pamti i posle 10 godina, ond mislim da mozemo da imenujemo neki zajednicki princip po kojem "prenos znanja" treba da "radi".
ili se varam?

Edited by Tyrael, 26 August 2006 - 05:08.

[Crveniautobus]

@crveniautobus,
meni izgleda da princip obrazovanja u kojem jesi, jasno pokazuje da: 1. profesor (uciteljica, nastavnik, sta god) mora da zna jako dobro materiju, kako ce je prezentovati, i kako ce kasnije pomoci uceniku da krene dalje, 2. mora biti prisutan, znaci - ne moze se desiti da ga vidis samo na ispitu, sto apsolutno podrzavam.
sta vidis kao mane ovog sistema?

<{POST_SNAPBACK}>

Ne bih govorio o manama "ovog sistema", vec vise o tezini zadatka ucenja uopste.

Ucenje je, nazalost, iako bismo svi vise voleli metod iz Matrixa, dugotrajan i messy proces. Zahteva mnogo napora i investirane energije od strane profesora i ucenika. Zahteva razmisljanje o gradivu i razumevanje cinjenica, a ne puko memorisanje. Cilj je da se znanje moze na nesto primeniti; da ce rezultirati necime -- mozda vrlo konkretnim i opipljivim, a mozda prosirivanjem intelektualnih horizonata ucenika i profesora; idealno oba.

Ono sto se ispredaje se ne usvoji odmah i ne isto od strane svih prisutnih. Ako u ucionici imas trideset ucenika i "ispredajes" im lekciju, zaprepascujuce je koliko su razliciti fragmenti (a samim time i verzije) onoga sto ce ljudi zapamtiti. To je, u stvari, istina sa svim vrstama ucenja. We make sense of what we learn in our individual ways. Bitno je da we make some sense of it.

Dakle, dobar sistem obrazovanja treba da ucini sve da te podrzi u tom "the making of sense" procesu, a ne da taj ishod prepusti pukom slucaju; da te pusti da trazis Peru u Japanu (sto je OK, sve dok znas da navedes sta Peru izvozi i koje godine je dobio nezavisnost ).

Ima u Srbiji mnogo nas koji smo shvatili, ali, nazalost, cesto ne zahvaljujuci sistemu obrazovanja u kome smo imali cast da se polako i u mukama (s maksimalizovanim traumama) przhimo, vec uprkos njemu.

Edited by Crveniautobus, 26 August 2006 - 05:19.