Jump to content


Photo
- - - - -

Nova skola


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
218 replies to this topic

#1 Crveniautobus

Crveniautobus
  • Members
  • 4,131 posts

Posted 25 August 2006 - 01:48

Ne secam se da sam nekada poceo temu copy/paste metodom, no video sam u Vjesniku tekst koji izgleda ohrabrujuce, pa se pitam kada ce se ovako nesto desiti u srpskom biflachkom shkolstvu, koje, po svemu sudeci, ne samo da stoji u mestu, vec i svako malo napravi po koji (odvazni) korak unazad.

QUOTE
Iz školskoga gradiva izbrisano 2000 pojmova!

»Ne zanima me da dijete zna nabrojati 50 bitki vođenih u Francuskoj i Engleskoj, jer to ne znaju ni djeca iz tih zemalja. Hrvatska ulazi u novu fazu obrazovanja, a ta je rad na kvaliteti, a ne na otkrivanju tople vode«, rekao je ministar znanosti, obrazovanja i sporta, Dragan Primorac
Umjesto hrpe napamet naučenih imena vladara, bitaka i godina, djeca će na satovima povijesti od iduće školske godine slušati o razvoju civilizacija. Umjesto definicije pomoćnog glagola i tvorbe vremena, učitelj hrvatskog jezika će ih poučavati komunikacijskim vještinama, a ručno dijeljenje višeznamenkastih brojeva u matematici će zamijeniti kalkulatorom. Po jedan sat manje osnovci će imati u razrednoj nastavi iz hrvatskog jezika, matematike te prirode i društva, dok zemljopis mijenja naziv i postaje geografija.
»Globalno gledano, iz gradiva koje su dosad učili osmoškolci od iduće školske godine bit će izbačeno više od 2000 pojmova«, najavio je ministar znanosti, obrazovanja i sporta Dragan Primorac predstavljajući u četvrtak novi nastavni plan i program za osnovnu školu.
Cilj novog programa je rasterećenje gradiva i uvođenje novog modela nastave te priprema djece za realan život u modernom društvu. Novi program zamijenit će deset godina stari.
»Ne zanima me da dijete zna nabrojati 50 bitki vođenih u Francuskoj i Engleskoj, jer to ne znaju ni djeca iz tih zemalja. Hrvatska ulazi u novu fazu obrazovanja, a ta je rad na kvaliteti, a ne na otkrivanju tople vode«, rekao je Primorac ističući da je na novom programu, koji ujedno mijenja dosadašnji oblik nastave, radilo oko 1000 stručnjaka iz škola, HAZU-a, Zavoda za školstvo, sa sveučilišta, instituta... »To mi daje za pravo reći da su promjene u obrazovanju radili praktičari, no ni to ne znači da je riječ o zacementiranom Nastavnom planu i programu«, naglasio je Primorac. Riječ je, nastavio je, »o provokativnom materijalu koji poziva sve nastavnike i učitelje da ga sustavno mijenjaju jer za ovo ministarstvo nema bogom danih programa«.
Prema Primorčevu planu, roditelje će se više uključiti u rad škola jer škola postaje otvorena obrazovna institucija, a da bi proveli novi oblik nastave, učitelji će se dodatno obrazovati.
Novi oblik nastave podrazumijeva i češći odlazak na terensku nastavu u prirodu te blok-satove. Takvom organizacijom nastave, smatra ministar, školsku torbu moguće je olakšati za 50 posto.
Prema riječima državnog tajnika za osnovno školstvo Nevija Šetića, u škole se uvodi novi način planiranja nastave pa godišnje planiranje zamjenjuje mjesečno. Učenik više neće biti pasivan slušač, a učitelj predavač, nego će se nastava okrenuti komunikaciji i zajedničkoj obradi tema, pri čemu će učitelji dobiti veću slobodu. »Na taj način uvest ćemo modernu hrvatsku školu usklađenu s europskim principima obrazovanja«, rekao je Šetić.
Stručnjaci koji su radili na izmjeni Plana i programa, naglasili su da su se vodili idejom stvaranja nove, slobodnije škole koja će učenicima davati trajna znanja i pripremati ih za život u modernom društvu. Školski se sadržaji osuvremenjuju, a bitan naglasak dobivaju vještine i trajna znanja. Umjesto uobičajenih naputaka »nauči«, »nabroji«, »objasni«, učenici će trebati pokazati da su razumjeli pročitano i da se znaju poslužiti novim pojmovima.
Predsjednica Vijeća učitelja Lucija Puljak objasnila je da se na taj način iz »teške škole« prelazi u školu trajnog znanja i razumijevanja.
Jedan od krupnijih zahvata napravljen je, po mišljenju ministrova savjetnika Vladimira Paara, u nastavi povijesti. »Umjesto dosadašnje političke povijesti, učenici će učiti civilizacijsku povijest. Umjesto hrpe vladara i datuma, prelazi se na pravce razvoja civilizacije, kulture i gospodarstva, čime se dobiva slika o stvarnom životu«, objasnio je Paar. Veće rasterećenje napravljeno je i u nastavi prirode i društva, pa će, umjesto pamćenja pojmova, učenici slušati priče, legende, gledati filmove...
Primorac je objavio i taktiku uvođenja promjena u škole: »Poslužit ćemo se poznatom operacijom "žablji skok". Dio škola imat će sve potrebne uvjete, i to će biti idealne škole čiju ćemo praksu proširivati na druge. Do 2010. sve škole imat će jednosmjensku nastavu, svako dijete bit će informatički pismeno i znat će dva strana jezika. Otvorene su promjene u svim smjerovima i lutanja više nema«, uvjeren je ministar Primorac.
Mirela Lilek


Original.

#2 Tyrael

Tyrael
  • Members
  • 186 posts

Posted 25 August 2006 - 05:26

nadam se da ce i u srbiji neko da pocne nekad da uci decu "kako se uci", i "kako se misli", umesto da ih tera da uce napamet gomile gluposti koje im nece trebati nikad u zivotu....

no, ovako kao laik, ja tu vidim dva problema:
- prvo, mislim da nastavni kadar apsolutno nije tome dorastao; nemoguce je da u razredu sa 34 vrlo inteligentna deteta, gde svako kod kuce ima racunar, a poneki su i odrasli uz njega, informatiku predaje dama koja ne zna engleski, i koja ih plasi da ce iduce godine raditi paskal ili sta slicno, i daje jedinice onima koji ne umeju da nabroje sta ima IE u taskbar-u.
nemoguca je situacija u kojoj u istom razredu ima dece koja znaju HTML, CSS, JScript, javu, C++, 3D studio max i slicno (cak i zaradjuju pare s tim), koji uspeju sami da sklope racunar iz komponenti, koji dami profesorici hakuju mailbox na yahoo smile.gif, koji administriraju forume itd. - njima ne moze predavati ma ko. da napomenem, u pitanju je gimnazija, drustveni smer, nikakva strucna skola....

- drugo, mislim da ima skola/fakulteta, gde je neophodno potrebno imati ogromno "nashtrebano" znanje, i gde je neminovno "izdrilati" ucenike (srednja medicinska, recimo). 'ocu reci, gde se mora insistirati na cistom kvantumu znanja, a i na odredjenom stepenu discipline, samodiscipline, izgledu, vaspitanju, drzanju, itd.;

obe stvari ce biti veoma tesko postici u "funkcionalno nepismenom" drustvu, u kojem roditelji roditelja nisu uceni da misle, u kojem se deca od malena uce da ucitelji kazu "ko te (glagol)", da je bolje "biti fudbalerova devojka" i slicno... tamni vilajet.


#3 Indy

Indy
  • Members
  • 21,392 posts

Posted 25 August 2006 - 05:53

Imali smo o tome vec veliku pricu ranije.

Manite te postmodernisticke fore. Uostalom, hajde bas isprobavajte ih - ali znajte da cete (Srbija, mislim) za cca 20 god. izvrsavati nove reforme, ali unazad (jer to se upravo masovno radi u ovim naprednim zemljama na koje pretpostavljam da se ugledate).

QUOTE(sioran)
nabubati znaci razumeti. ko ne razume nije dovoljno bubao.


#4 Maltese

Maltese
  • Banned
  • 2,634 posts

Posted 25 August 2006 - 06:22

Reforme unazad thumbsup.gif , al u kekecu


Sto se nas tice prvo treba napraviti program da se uce prave stvari, a tek onda kako da se uce.

#5 Indy

Indy
  • Members
  • 21,392 posts

Posted 25 August 2006 - 06:57

QUOTE(Maltese @ 25 Aug 2006, 15:22)
Reforme unazad thumbsup.gif ,  al u kekecu
Sto se nas tice prvo treba napraviti program da se uce prave stvari, a tek onda kako da se uce.

Evo, nasumicnih odlomaka iz svezih ovdasnjih novina (na obrazovne teme):


"Nauka je mozda u nastavnom programu osnovnog obrazovanja, ali to sto se uci je nesto prijatno, mekano i koncentrise se na ono sto je simpaticno pre nego na razvijanje disciplinovanog misljenja. Ovo nije za cudjenje jer skoro da nema ucitelja u australijanskim osnovnim skolama koji su ucili nauku u okviru svojeg univerzitetskog obrazovanja i nedovoljno njih je bilo zainteresovano da uci prirodne nauke u sklopu svog srednjeskolskog obrazovanja. Oni su monumentalno neprirpremljeni da poducavaju cinjenice, ili da uopste razumeju sta je to cinjenica u nauci."

------

"Ucenici ce biti poducavani tradicionalnoj istoriji Australije, a ne postmodernim predmetima sa imenima kao sto su Studije Drustva i Zivotne Sredine, preporucio je juce skup eksperata saveznoj vladi..."

------

Sirom Australije, tradicionalni pristup knjizevnosti - baziran na poducavanju ucenika da citaju sa osecajem i razlikovanjem da bi cenili estetske i eticke vrednosti klasika - reduciran je na dosadnu i praznu analizu koja se bazira na onome sta kulturna levica definise kao politicki korektno. U Kvinslendu, npr, od ucenika se zahteva da 'ispitaju supljine i tisine u tekstu koje dozvoljavaju drugacija, marginalna citanja'... i da izvrse dekonstrukciju Sekspirovog Makbeta, 'pritom razotkrivsi veci broj jakobinskih ideologija koje su uprirodjene u tekstu; npr, patrijarhalni prilaz poretku i rodu'. "

------

(Iz novozelandskih novina)

Deca u osnovnim skolama se muce da rese najelementarnije matematicke zadatke. Polovina 11 i 12-godisnjaka nije u stanju da podeli 14 sa 3. Ministar obrazovanja Mahari izjavio je da su ovi rezultati podsecanje da se osnovne vestine moraju dobro poducavati i da su ... ucitelji zaboravili da se koncentrisu na osnovne elemente nastave.

#6 semele

semele
  • Members
  • 2,102 posts

Posted 25 August 2006 - 07:22

Primecujem da je rasireno misljenje koje se provlaci u diskusijama o obrazovanju da u "dobrim skolama", t.j. "skolama koje uce decu da misle" nije potrebno da deca zagreju stolicu. Da bi se razmisljalo, treba imati o cemu razmisljati, odnosno raspolagati nekakvim cinjenicama, t.j. znanjem. Svi mi volimo fantaziju da je moguce nesto nauciti bez ikakvog ulozenog napora (stavis knjigu pod jastuk i prespavas).

Zaista dobre skole su retkost, u Srbiji ili u svetu.

Koliko sam ja videla, u obrazovanju postoje dva ekstrema, "teska skola" koja zahteva samo znanje pukih cinjenica i "laka skola" koja ne zahteva skoro nista, oba modela su losa (pri cemu je, u nedostatku idealnog, bolje izaci iz skole sa nekakvim, nego nikakvim znanjem, makar i malo iscrpljen).

To sto neka deca u Srbiji znaju html napr. (i zaradjuju na njemu) znaci samo da imaju jedno prakticno znanje, slicno kao sto neko drugo dete moze da zna da strika dzempere (i zaradjuje od toga). U Srbiji mozda jos uvek postoji neko mistifikovanje znanja vezanog za kompjutere, ali znanje html-a je danas postalo nesto kao znanje daktilografije. Sasvim je druga prica ko toj deci predaje u skoli (neko ko ima strah od kompjutera ili neko ko sam ne ume da isplete rukav ili petu).

Rasireno misljenje je da su srpske skole lose zato sto su "teske", "ne uce razmisljanju" vec pukom bubanju. Argument protiv toga je da se u ogromnoj vecini slucajeva ljudi skolovani u Srbiji sasvim lepo snalaze u akademskom i svakom drugom okruzenju "na tudjem terenu" i sasvim se uspesno takmice sa ljudima izaslim iz nekih drukcijih skola.

Zajednicko za vecinu skolovanih u Srbiji, makar za vecinu onih koji su danas po svetu, je da su adaptibilni i da dosta brzo i lako mogu da usvajaju nova znanja. To mi govori da srpska skola ne moze biti bas toliko losa kako je neki vide.

#7 cyberwor/L/d

cyberwor/L/d
  • Members
  • 12,762 posts

Posted 25 August 2006 - 07:29

QUOTE(Indy @ 25 Aug 2006, 06:57)
... ucitelji zaboravili da se koncentrisu na osnovne elemente nastave.


Sve je podlozno kritici i to je dobro. Ja bih samo podsetila da ono sto se zove nastavni kadar u Srbiji uopste i ne zna sta su to "osnovni elementi nastave".

Edited by cyberwor/L/d, 25 August 2006 - 07:31.


#8 galimatijas

galimatijas
  • Members
  • 143 posts

Posted 25 August 2006 - 07:39

Rasterećenje i učenika i nastavnika 14. avgust 2006.

Od 1. septembra važiće sažet nastavni program za predmete od V do VIII razreda. Učenici starijih razreda osnovne škole od jeseni više neće imati problema s pamćenjem mnogih statističkih i faktografskih podataka iz nacionalne geografije, kao što su broj stanovnika, površina neke zemlje ili broj fabrika u njoj jer je nastavni plan iz tog predmeta sažet.

Regionalna geografija Evrope i sveta biće izučavana na primerima regija koje su po svojim karakteristikama važne, dok će u proučavanju nacionalne geografije društveno-geografski i prirodno-geografski sadržaji biti bolje raspoređeni nego do sada.

Programi nastave promenjeni su za sve predmete od V do VIII razreda, a nove programe predvideli su stručnjaci Centra za razvoj programa i planova iz Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja. Mirjana Bogdanović, rukovodilac Centra za razvoj programa i udžbenika, kaže da su izbačeni zastareli delovi gradiva.

"Oni delovi gradiva koji su godinama učeni i koji sad nemaju nikakav praktičan značaj su izbačeni, a aktuelni i savremeni sadržaji su dodati. To najbolje pokazuje primer tehničkog obrazovanja, u koje se uvodi obuka za rad na kompjuterima. Deca koja kod kuće nemaju računare treba da nauče osnove rada na kompjuterima", objasnila je ona.

Bogdanvović je dodala da su promene u nastavnom planu namenjene prvenstveno profesorima, koji treba da ih se drže. Ona navodi da nastavni planovi uvek treba da budu pod lupom i da se menjaju jer se i društvo menja, a tehnologija i nauka napreduju.

Ministar prosvete i sporta Slobodan Vuksanović je skraćivanje ocenio kao vrlo važno jer rasterećuje đake i olakšava posao nastavnicima. On je rekao da će sada mnogo više vremena ostati za praktičan rad, vežbu i utvrđivanje naučenog.

Iz programa nastave matematike izbačeni su ili pomereni za učenje u starijim razredima teorijski delovi za koje je uočeno da ih deca teže ili uopšte ne shvataju, kao što su relacije o sličnosti i podudarnosti trouglova, površine četvorouglova, procentni razlomci.

Nastavni plan za istoriju predvideo je nov odnos časova za učenje novih lekcija i obnavljanje. Iako broj časova ostaje isti, od jeseni će na više časova biti utvrđivano gradivo, čitani i analizirani istorijski izvori, a na manje njih će biti učene nove lekcije.

U programu za srpski jezik svih razreda pravopisna rešenja su usklađena s važećom pravopisnom normom, sistematizovan je i program iz kulture izražavanja. Učenici će, takođe, na času muzičkog više slušati muziku, dok program za strane jezike predviđa više vremena za razgovor.

link

Edited by galimatijas, 25 August 2006 - 07:50.


#9 Tyrael

Tyrael
  • Members
  • 186 posts

Posted 25 August 2006 - 08:52

QUOTE(semele @ 25 Aug 2006, 07:22)
Primecujem da je rasireno misljenje koje se provlaci u diskusijama o obrazovanju da u "dobrim skolama", t.j. "skolama koje uce decu da misle" nije potrebno da deca zagreju stolicu. Da bi se razmisljalo, treba imati o cemu razmisljati, odnosno raspolagati nekakvim cinjenicama, t.j. znanjem.  Svi mi volimo fantaziju da je moguce nesto nauciti bez ikakvog ulozenog napora (stavis knjigu pod jastuk i prespavas). 


to stoji; medjutim, i tu materiju koju (ipak) treba nastrebati, treba umeti prezentovati na nekakav nacin, a da bih ja na x mogucih nacina mogla da objasnim jedno isto, na razlicitim nivoima i prema razlicitim osobama, moram da 1. znam materiju sjajno, 2. da imam jos neke druge talente, da ne kazem sta drugo smile.gif.


QUOTE
To sto neka deca u Srbiji znaju html napr. (i zaradjuju na njemu) znaci samo da imaju jedno prakticno znanje, slicno kao sto neko drugo dete moze da zna da strika dzempere (i zaradjuje od toga). U Srbiji mozda jos uvek postoji neko mistifikovanje znanja vezanog za kompjutere, ali znanje html-a je danas postalo nesto kao znanje daktilografije. Sasvim je druga prica ko toj deci predaje u skoli (neko ko ima strah od kompjutera ili neko ko sam ne ume da isplete rukav ili petu). 


smile.gif
hm... moguce je da si ti u sredini gde je poznavanje HTML-a kod srednjoskolaca common bas kao znanje daktilografije (da li je i znanje daktilografije BAS jako redovna pojava?!), ali sam uverena da je ta situacija vrlo daleko od proseka.

osim toga, cini mi se da se nismo dobro razumeli: solidno poznavanje C++, ili uzimanje para sa 3D max-om, predstavlja POPRILICNU razliku u odnosu na "poznavanje HTML-a".... ne znam koliko je tvoje poznavanje ovih "djakonija" pa ne bih da te dalje smaram smile.gif.


#10 Adam

Adam
  • Members
  • 1,472 posts

Posted 25 August 2006 - 10:28

Rasireno misljenje je da su srpske skole lose zato sto su "teske", "ne uce razmisljanju" vec pukom bubanju. Argument protiv toga je da se u ogromnoj vecini slucajeva ljudi skolovani u Srbiji sasvim lepo snalaze u akademskom i svakom drugom okruzenju "na tudjem terenu" i sasvim se uspesno takmice sa ljudima izaslim iz nekih drukcijih skola.

Srpske skole su sizifov posao. Puko sakupljanje informacija o svemu i svacemu bez ikakvog reda i logike. Argument da se ljudi skolovani u Srbiji sasvim lepo snalaze u akademskom okruzenju na tudjem terenu, cini mi se, vrlo slabo stoji. Pre ce biti da se ljudi lako prilagode novom sistemu jer isti normalno funkcionise.

Ja sam, recimo, studirao u Beogradu u studirao sam u Londonu. Od onog sto sam ucio u Bg-u sad znam otprilike 5% a od onog sto sam ucio u Londonu znam 95%. Licno iskustvo govori da me London mnogo vise naucio nego Bg. U Beogradu sam izlazio na ispite sa vrtoglavom kolicinom informacija koje sam drzao u glavi po sistemu 'drzi vodu dok majstori odu'. Onog momenta kad profesor upise ocenu sve ode... Da se desilo da me neko vrati s vrata da ponovo polazem verovatno bih pao.

U Beogradu je profesor bio bog otac. Sta on kaze to je ZAKON. Na stranu sto vecina nasih profesora batali strucno usavrsavanje onog momenta kad dobije katedru pa decenijama pricaju istu pricu. Naravno, ja kao student sam obavezan da to sto on ispredaje ponovim na ispitu, ako je moguce od reci do reci.

U Londonu bi profesor koji smatra da ima monopol na istinu dobio nogu istog momenta. Ljudi ti daju literaturu, ponude sve teorije u opticaju pa citaj, misli i sam zakljuci. Pa objasni sta si zakljucio i zasto. Da vidis da se tako bolje uci i duze pamti.

Nasi studenti jesu uspesni na stranim fakultetima ali to je uglavnom zato sto vole ono sto uce, zele da nauce sto vise i sistem je takav da im to omogucava. Isti bi na BU najverovatnije bili prosek ako i to ali ne zato sto su nasi fakulteti teski vec zato sto bi ih sistem upropastio i ogadio im i nauku i profesiju.

Osim toga, na Britanskim univerzitetima se sasvim pristojno snalaze i Grci i Svedjani i Finci i Danci i Englezi... svi koji zele da nesto nauce. Kod nas se ne snalazi skoro niko. Pogledajmo samo prosek studiranja, nije moguce da su ljudi bas toliko lenji i glupi.

#11 Celt

Celt
  • Members
  • 1,147 posts

Posted 25 August 2006 - 10:30

ma... zna se sta je potrebno za dobro obrazovanje - da drzava ima novac.

#12 namcor

namcor
  • Members
  • 4,045 posts

Posted 25 August 2006 - 10:31

Ljudi ne shvataju da biti obrazovan ne znači imati fotografsko pamćenje. Danas je jednostavno nemoguće "znati sve", a pamtiti gomilu podataka je besmisleno kada imamo internet, enciklopedije isl. Treba imati široko opšte obrazovanje i neku globalnu sliku, a detalje uvek možemo pronaći.
Npr. da li je uopšte bitno da li je Kolumbo "otkrio Ameriku" 1489,1491 ili 1492, a kamoli tačan datum i sat. Bitno je imati sliku o vremenu u kojem se to desilo, o konstelaciji snaga, o suštini potrage za "zapadim putem u Indiju", a tačnu godinu ako znamo - znamo, ako ne - nije ni važno, uvek možemo da pronađemo.

#13 Indy

Indy
  • Members
  • 21,392 posts

Posted 25 August 2006 - 11:05

QUOTE(namcor @ 25 Aug 2006, 19:31)
Ljudi ne shvataju da biti obrazovan ne znači imati fotografsko pamćenje.

To niko nije ni rekao.

#14 kingmaker

kingmaker
  • Members
  • 4,535 posts

Posted 25 August 2006 - 11:16

QUOTE(namcor @ 25 Aug 2006, 11:31)
Treba imati široko opšte obrazovanje
sto treba?
QUOTE
Npr. da li je uopšte bitno da li je Kolumbo "otkrio Ameriku" 1489,1491 ili 1492, a kamoli tačan datum i sat. Bitno je imati sliku o vremenu u kojem se to desilo, o konstelaciji snaga, o suštini potrage za "zapadim putem u Indiju", a tačnu godinu ako znamo - znamo, ako ne - nije ni važno, uvek možemo da pronađemo.

dobar, ali nategnut pokusaj. cak i na istom primeru: kako cemo da saznamo The Big Picture ako ne znamo godinu? i da, ocu da lekar zna tacno i precizno sve detalje. i salterusa. ostali su slobodni.

#15 namcor

namcor
  • Members
  • 4,045 posts

Posted 25 August 2006 - 12:15

Pa treba da znaš da je to bilo "hiljadu četristo devedeset i neke" tj. na kraju 15. veka, a uopšte nije važno da li je bilo godinu pre ili kasnije, tj. nije bitno da nastavnik istorije insistira na datumu, nego na suštini, tj. smeštanju događaja u određeni istorijski okvir.
Kao što nije bitno da znaš tačan datum Betovenovog (ili bilo čijeg drugog) rođenja, koliko neka država ima stanovnika ili kolike su rezerve uglja u istočnom Sibiru.
Bitno je da na času književnosti možeš da kažeš "meni se 'Rat i Mir' ne dopada zato što...", a ne da deklamuješ napamet naučenu kritiku iz "Priloga nastavi književnosti"...
A neko ko se odluči za određenu profesiju, vremenom će popamtiti i detalje koji su "običnom" učeniku nebitni.