Teorija reinkarnacije se zasniva na razdvajanju ličnosti od individue.
Ličnost je po toj teoriji smrtna, i sastoji se od energije, sećanja, snage karme, strahova i slabosti smrtnika. Energija je nepromenljiva, javlja se jednakog intenziteta pri rođenju i do trenutka smrti se ne menja. Sećanja mogu da premoste trenutak smrti i pojave se i u novoj inkarnaciji iste individue (doduše, selektivna).Snaga karme je ona specifična harizma koja može da ''osvetli prostoriju'' u koju osoba uđe. Strahovi takođe mogu da preskoče barijeru smrtnosti, ali samo u slučaju nasilne smrti (npr. ako se čovek u jednoj inkarnaciji udavi, u sledećoj će imati neobjašnjiv strah od vode). Slabosti su takođe vezane samo za ličnost, pa je totalna besmislica što se u hrišćanstvu u čistilištu odlučuje o sudbini duše na osnovu podleganja slabostima. Ako nečija slabost utiče na karmu druge osobe, slabosti mogu da utiču na razvitak individue.
Za razliku od ličnosti individua je nedeljiva, i sastoji se iz delova ličnosti koji se prenose u drugu inkarnaciju i nastavljaju da žive kada fizički život prestane. Duh (monad) vremenom kroz inkarnacije postaje razvijen, a kada dostigne određen nivo te specifične razvijenosti prelazi u narednu inkarnaciju. Ako individua do kraja fizičkog života ne dostigne određen nivo razvijenosti, vraća se na niži nivo (životinje, biljke, pa čak i neživu prirodu).
Da li više verujete u teoriju čistilišta, raja i pakla ili teoriju reinkarnacije?
Možda je ovoj temi mesto u društvu, ali je nekako bliža prirodi...
Edited by Demon, 11 August 2006 - 14:11.
