24 replies to this topic

[zazie]

kako to ide kod vas? koliko chega troshite i u shta?

koliko djubreta proizvodite, i kakvog? (ja kad pochnem da rachunam megakilovate, reke, drveta, djubriva deterdzente itd koji shto direktno (jedem papir povremeno) shto indirektno prolaze kroz mene i po meni a o posebnim zahtevima i muzichkim zeljama mi da i ne govorim uhvati me da oprosti fini svet - bljuvanje (mentalna bulimija)

globalno ako rachunam sav zivi svet, dodjem mu ko chlan kraljevske porodice zivotinja biljaka (malo mi se bakterije otimaju) - tojest parazit par ekselans. marija antoaneta na letnjoj sidzi...

kuca gori a baba se cheshlja...

dal me, takodje, cheka njena frizura, pitam se, i dal mi tako mi i treba? )


pa iz tog coshka, visochanstva, chinite li ishta po pitanju svechanih obecanja i dogovora iz kjota, samo na personalnoj skali? ili mislite da je sve ionako otishlo u q, pa stoga - chemu napor, osim onaj oblomovskoga tipa? forumnjarskoga ocu reci.







a (kreativna) reciklaza?

ne (smem ni da) mislim na ona nevina vremena kad su se po beogradskim balkonima vijorile oprane najlon kese... a padaju mi na pamet. chak i ona kad nam je klinac donosio mleko ispred vrata...

[zazie]

samo novine svaki dan...

[zazie]

a voda... ne perem se samo tamo gde i samo onda kada smrdim, nego svaki dan, od glave do pete, a nekad i dva puta. koliko je to od neophodnog minimuma? pa pomnozi sa brojem chlanova kraljevske porodice. namnozilo se to.
e to sam ja, higijenicharka, a de je onaj rus shto ima 60 kristalnih lustera u garazi od dache, na primer, pa kad dolazi za vikend predveche, otvori se kapija dvora, i kapija garaze da utera auto, a ono kad zasjaji po ruskoj ravnici vidi se u shes podmoskovskih kolhoza okolo, stigao...


u amsterdamu pichi zvezda, 30 stepeni feels like 36. nema vetra i kad se vozim biciklom na raskrsnicama ili mostovima uletim u oblak smoga koji shtipa za ochi, nos i usta, i iz koga jedino mogu da odpedalam za zivot. osetila sam se bre ugrozena pre neki dan, jer sam se otrovala pri zdravoj i preporuchenoj aktivnosti. i onda se mislim jel svima ovima shto sede u kolima bash neophodno da sede u kolima, bash kad ce se svi pogushimo?


pre neki dan pricha se - homosapiens je krenuo kud je krenuo u trenutku kad je uspeo da upotrebi koncept - da ostavi za posle. da sachuva. da upotrebi opet. to je bilo u africi. i vidi sad afriku - ste teli da chuvate za posle? evo vam ga sad.

[balu]

E draga Lady Zazie, ocigledno si neshvacena i prilicno usamljena na ovoj temi. Vi, koji idete ispred svoga vremena morate se pomiriti sa time. Prosecnome homo sapiensu obicno govna moraju da dodju do guse da bi nesto uradio, ili mora da se dresira od malih nogu.

U Kanadi je ovo drugo poprilicno na delu. Valjda bili neki pametni na vlasti, na svim nivoima, ili zaradjivali od reciklaze (pre ce biti ovo drugo), pa pucanstvu uvalili zvaku da je to kuul. Uvalili im i raznobojne kese (zutu i plavu) i safoljce (plasticno, plavo) po svakoj kucici. Onda im rekli da ce da im odnose samo jednu kantu djubreta tjedno, ali zato imaju kese i safoljce da odlazu korisan otpad.

U zutu kesu kartonska ambalaza, ali lepo spakovana-spljostena. U plavu novine, papir i tome slicno. U safoljce plasticna, staklena i metalna ambalaza. Evo i ja, usprkos tomu sto sam wild&savage Serb, uredno sortiram i iznosim narecene artikle ponedeljkom uvece na sokak ne bi li ih djubretari ujutru odneli. I to ne dodje jedan kamion, nego tri. Jedan isprazni kantu, drugi isprazni kese i safoljce, a treci skuplja biljni otpad. E to je posebna perverzija.

Posto ovde od 365 dana, 366 pada kisa i sve dziglja, zelenis mora da se sisa, krese, sece, cupa inace bi nas progutao. Elem to mora da se pakuje u posebne, povelike, providne kese, da se vidi sta je unutra. Da ih slucajno ne zavrnes i ubacis po neku kesu sa kucevnim djubretom. Kazu da to voze na posebni otpad i kao prave kompost (djubrivo od zelenisa). Ustvari puste ga da istruli i onda je to, to. Ako kojim slucajem imas i neke grane to moras da iseces na dve stope i napravis zavezljaje inace nece da odnesu. Za takav otpad nema ogranicenja. Mozes tih kesa da napunis koliko ti dusa iste.

Inace najomiljenija reciklaza domorodaca je ambalaza raznih napitaka (sokova, klakera, piva, vina). Jer za to trgovci uzimaju kauciju: 5, 10, 20 centi, pa kad vratis flasice i brik pakovanja vrate ti tu kintu. Uzmu ti za to i ekolosku taksu (environmental levy), neku sicu, ali to ti ne vrate. Tako kokiska od 2 litra kosta 1,75 dolara ali na kasi platis 2. Za vracanje ove ambalaze imaju i posebne ducane koji samo to rade?!?

Ovo tvoje sa pranjem je vec visi stupanj razmisljanja o problemu. Mnogi ne shvataju da je pijace vode sve manje i da ce postati skuplja od nafte. Tada verovatno nece biti toliko pirkanja ili bar ne pijacom vodom. Vi u 'Olandiji ima da se perete vodom iz Severnog mora. Inace najvise vode se, da prostis potrosi na piskenje i kakenje. Narocito na piskenje, potpuno nepotrebno. Verovatno ce jednoga dana voda iz sudopere i ostalih kada i lavaboa da se kaptira i koristi za te svrhe.

Recimo meni se deca podsmevaju da kada jedva cuju tus znaju da sam ja u kadi. Kada se oni tusiraju to su slapovi Nijagare. Em to, em dva puta dnevno sto ti rece. Ustvari meni ostala navika iz detinjstva kada se za kupanje lozio kazan i kada si morao da ekonomises sa toplom vodom, da bi je svi imali. Pa i bojleri kada su se pojavili nisu bili neiscrpni. Al' ko ce objasniti djeci nerazumnoj.

Arcenje nafe, vozikanje kolima i uopste arcenje energije je poseban problem. Ali o tom' po tom'. Inace lepa ti ona slicica sa lepezom. Svidja mi se tvoja fLizura. A Antoanetina glava posle giljotine je malo jezovita (mada su je umili i nakolmovali).

Lep pozdraU

[zazie]

to shto prichash za korishcenje upotrebljene vode za ispiranje wc-a postoji u japanu, reupotreba vode, shto je skroz cool.
a da nece biti, shta da mislim, ljudi se sviknu na svashta, i da nema vode. na korchuli, secam se, u boljim kucama kamenje u dvorishtu se pralo vodom iz mashine za vesh...

dragi balu, si, nesvacena sam nachisto, i da ti ne svrnu i ne osvrnu se principijelno & suporterski, ne da bi bila prilichno usamljena nego bi pomislila da sam upala u sred zaveta cutanja...

[balu]

...
dragi balu, si, nesvacena sam nachisto, i da ti ne svrnu i ne osvrnu se principijelno & suporterski, ne da bi bila prilichno usamljena nego bi pomislila da sam upala u sred zaveta cutanja...

Draga Ladie Zazie samo opusteno. Predlazem da mi nastavimo da tjakulamo o reciklazi, svakojakom zagadjenju, rasipanju energije i uopste o tim finim stvarima, pa ce mozda neko i da prekrsi omertu.

Inace muka mi je vec od politike, slicnih tema i pametovanja. Svi smo genijalci, svi sve znamo, a niko nikoga ne slusa (odnosno ne cita) i raspre traju u beskrajon. Ipak je ova tvoja tema nesto realno, od zivotne vaznosti za ovu planetu i svako ko hoce moze da doprinese poboljsnju (barem licnim primerom).

Situacija kod vas u Evropi sto se zagadjenja tice je najgora. Toliko puno ljudi na tako malom prostoru, potrosacko drustvo sa gustim saobracajem, sa vrlo razvijenom industrijom, to mora da pravi enormnu kolicinu otpada i zagadjenja. Da nema reciklaze i da nema propisa o izduvnim gasovima i otpadnim vodama to bi bila strava.

Na svu srecu bogati ste i mozete da ulozite u preciscavanja i reciklazu. Reciklaza se, sama po sebi, cesto ne isplati (onome ko je radi, nema profita), ali u globalnoj slici se i te kako ispalati. Zato ih drzave verovatno oslobadjaju nekih poreza i tako stimulisu. O precishcavanju recimo otpadnih voda i da ne govorim. Tek to nije direktno finansijski isplativo, ali je zato kljucno za prezivljavanje.

Eto recimo recikliranje 'artije mislim da ne donosi bog zna kakav profit. Medjutim kada se uzme u obzir da se manje arce sume, koje nas kol'ko-tol'ko spashavaju ugljendioksida, a stvarno ga pravimo bez-veze (eto, ti tvoji Amsterdamci sto su 'teli da ti dodju glave). Nema trosenja energije na sechu, izvlacenje trupaca, manje na prevoz i preradu. To je onda znacajan dobitak, za sve nas. Zato ja i dalje punim plavu i zutu kesu i osecam se nekako zadovoljan. Nesto sam kao uradio, dao svoj doprinos, ma koliko mali bio.

Recimo ova moja drzava (Kanada), kada mi se obraca salje mi pisma u bledo kaki kovertama na kojima pise da su od recikliranog papira. Valjda oce da mi kaze kako i ona vodi racuna i da nije zaludno to sto punim te kese. I na svoj papirno-kartonskoj ambalazi (koje ima na tone) stoji da li je od recikliranog papira i u kojoj meri (recimo 50% recycled paper). Znaci svi ti govore samo ti nastavi da sortiras djubre, vidis da mi to koristimo i cenimo.

Moracu sledeci put kada iznosim te kese da se potapsem po ramenu.

Lep pozdraU

Edited by balu, 24 July 2006 - 05:11.

[Cro-boy]

[quote=balu,24 Jul 2006, 06:05]
Draga Ladie Zazie samo opusteno. Predlazem da mi nastavimo da tjakulamo o reciklazi, svakojakom zagadjenju, rasipanju energije i uopste o tim finim stvarima, pa ce mozda neko i da prekrsi omertu.
[quote/]

Evo ja se suzdrzavao cijelo ovo vrijeme, ali sam na kraju puk'o i odlucio prekrsit omertu, pa sta bude-bude

[quote]
Recimo ova moja drzava (Kanada)...
[quote/]

Sto se Europe tice, ovdje su propisi izgleda zaista rigorozni (s pravom, a polako dolaze i k nama). Hrvatska je od 1.1. ove godine uvela tzv. povratnu naknadu, tj. za svaku vracenu plasticnu flasu (u bilo koju trgovinu) kupcu se vraca iznos od 0,5 kune koliko ju je skuplje u startu platio. Na taj nacin se ljude mnogo efikasnije tjera da vracaju flase nego po starom sistemu dobrovoljnog skupljanja/odlaganja flasa u kontejnerima.

Spomenuo si Kanadu, kakva je tamo situacija po tom (a i drugim) pitanjima?

I za kraj, evo jedna potencijalno zanimljiva vijest:

http://www.vecernji-...596427/index.do

[msmodesty]

Nema "zaveta cutanja" ni neshvacenosti samo je tema reciklaze smeca/djubreta i slicno bila pre 6-7 meseci, lepo smo se ispricali, imali cak i diskusiju o tome da li se reciklaza ekonomski i energetski uopste isplati, koliko smeca pravimo, i sta sa njim radimo.

steta sto niste bili tu da date svoj doprinos.

[balu]

...
Evo ja se suzdrzavao cijelo ovo vrijeme, ali sam na kraju puk'o i odlucio prekrsit omertu, pa sta bude-bude 
...

Bok stari, pa ti se upec'o. Ako bas mi je milo em drago.

Za Kanadu glede flasica, konzervi i brik pakovanja vec sam pisao u pretproslom javljanju:

Inace najomiljenija reciklaza domorodaca je ambalaza raznih napitaka (sokova, klakera, piva, vina). Jer za to trgovci uzimaju kauciju: 5, 10, 20 centi, pa kad vratis flasice i brik pakovanja vrate ti tu kintu. Uzmu ti za to i ekolosku taksu (environmental levy), neku sicu, ali to ti ne vrate. Tako kokiska od 2 litra kosta 1,75 dolara ali na kasi platis 2. Za vracanje ove ambalaze imaju i posebne ducane koji samo to rade?!?

Pojasnjenja radi klaker ili ti kraher je ofarbana i zasladjena soda-voda, znaci sve te kole. Inace sakupljanje takve ambalaze je glavna dopunska delatnost homeless-a. Posude si oni ona kolica ispred samiske i pune ih plasticnim flasicama, konzervama (od piva i klakera), brik pakovanjima (od sokova), pa dok ne prepune. Skupljaju ih gde god ih nadju. Preturaju i po gradskim kantama za otpad, oko restorana, u parkovima itd.

Bas sam jedared vracao tako neke flasice kada je jedan homeless dobio preko 20 dolara za kolekciju. Samo da bi imao dojam sta to znaci, da bi dobio 20 dolara treba ti 100 dvolitarskih flasa ili 200 konzervi od piva ili 400 po'litarskih flasica. Mozes si misliti sta je sve taj nakupio.

Ovo drugo sortiranje smeca koje radimo (papir, karton, plasticna, staklena i metalna ambalaza), fol dobrovoljno, je ustvari iznudjeno ogranicenjem iznosenja samo jedne kante obicnog smeca nedeljno. Tako su nas naterali da budemo uzorni reciklatori.

Inace ovde u Greater Vancouver-u, Vankuver sa okolinom (to ti je kao "podrucje grada Beograda") kola mozes da registrujes bez kocnica, svetala i ostalih suvisnih detalja. Bitno je da su ti izduvni gasovi (isto sto i ispushni plinovi) u propisanim granicama i jedino to se proverava. Ovo nije sala. Naravno iskljucivo se vozi na bezolovni benzin.

Ovo me podseti da kada sam bio prosle jeseni u Beogradu bas sam osecao miris na ulicama koga ovde nema. Mora da sam se razmazio ovde u bjutiful British Kolumbiji. Ustvari ovo je najcistiji deo Kanade. Vazdusna banja. Sa svom tom kisom, zelenisem i kontrolom izduvnih gasova, najcistiji gradski vazduh na svetu.

Lep pozdraU

[Cro-boy]

Bok stari, pa ti se upec'o. Ako bas mi je milo em drago.

Za Kanadu glede flasica, konzervi i brik pakovanja vec sam pisao u pretproslom javljanju:

Bice da sam spavao na satu, pa sam propustio tvoje pisanja. Svejedno, hvala na trudu i ponovnom pojasnjenju.

Pojasnjenja radi klaker ili ti kraher je ofarbana i zasladjena soda-voda, znaci sve te kole. Inace sakupljanje takve ambalaze je glavna dopunska delatnost homeless-a. Posude si oni ona kolica ispred samiske i pune ih plasticnim flasicama, konzervama (od piva i klakera), brik pakovanjima (od sokova), pa dok ne prepune. Skupljaju ih gde god ih nadju. Preturaju i po gradskim kantama za otpad, oko restorana, u parkovima itd.

Za kraher mi pricala baka. Kad je ona bila mlada, postojao je nekakav kraher od malina koji je kao bio super-cool, ili tako nesto. Veli baka, kakve crne coca-cole, nisu mu ni do koljena...

Ovo drugo sortiranje smeca koje radimo (papir, karton, plasticna, staklena i metalna ambalaza), fol dobrovoljno, je ustvari iznudjeno ogranicenjem iznosenja samo jedne kante obicnog smeca nedeljno. Tako su nas naterali da budemo uzorni reciklatori.

Super ideja! Ja bih ipak uveo da mozes imati i vise od jedne vrece, ali onda moras platit.

Inace ovde u Greater Vancouver-u, Vankuver sa okolinom (to ti  je kao "podrucje grada Beograda") kola mozes da registrujes bez kocnica, svetala i ostalih suvisnih detalja. Bitno je da su ti izduvni gasovi (isto sto i ispushni plinovi) u propisanim granicama i jedino to se proverava. Ovo nije sala. Naravno iskljucivo se vozi na bezolovni benzin.

<{POST_SNAPBACK}>

Ovdje kod nas u Hrv vec je godinu dana obavezan eko-test kod registriranja vozila i ne mozes registrirat auto ako puno zagadjuje. Ali me cudi ovo da ti nitko ne gleda svjetla, kocnice?

A bezolovni benzin je takodjer jedini koji se moze kupiti, jer su stari, olovni izbacili iz prodaje.

[Nimrod]

Samo sto ne da je potrebna propaganda, ko sto neko rece, na svim nivoima vlasti, jer inace, nepismenima (iliti enviromentalno neosvescenima) ne vredi ni pricati ni raditi Organizujem ti ja u firmi pre dve godine akciju da se iskoriscene video trake skupljaju (posto mesecno dobijemo, pogledamo i zanemarimo oko 50ak istih), i salju nazad na reupotrebu. Trebalo mi je dva meseca da proguram egzekuciju (ideju sam progurao odmah, ali sad treba neko i da pokrene dupe i i.e. ne baci kasetu nego je stavi u drugu korpu. Radismo to nekako cele dve sezone, i onda.........odjednom nigde kaseta, ispade da su svi prestali da ih koriste, vise nema ni korpi za skupljanje nista....
O sredovanom papiru da i ne pricam, "nije moguce reciklirati ga, jer niko nije zainteresovan za to".

[balu]

Nema "zaveta cutanja" ni neshvacenosti samo je tema reciklaze smeca/djubreta i slicno bila pre 6-7 meseci, lepo smo se ispricali, imali cak i diskusiju o tome da li se reciklaza ekonomski i energetski uopste isplati, koliko smeca pravimo, i sta sa njim radimo.

steta sto niste bili tu da date svoj doprinos.

Lady Modesty ocigledno smo preskocili taj cas, sto rece mladjani gospon Hrvacanin. Medjutim mislim da je ova tema jedna od retkih koja zavredjuje obnavljanje, utvrdjivanje gradiva. I nije samo reciklaza predmet diskusije vec svakojako zagadjenje. Mislim da se blizimo kraju, a sto rece Lady Zazie: "selo gori a baka se ceslja". Licno, covecanstvu dajem fore jos jedno stotinak godina.

Stvarno idemo krupnim koracima ka unistavanju ove planete. A drugu nemamo. Potrosacko drustvo, koje se sve vise globalizuje neminovno vodi u propast. Pre jedno mesec dana W. Bush 'ladno izjavi da Kjoto nije "good deal" za Ameriku, bas tim recima (gled'o i slus'o) i da oni to nece poshtovati. A oni najvise zagrevaju planetu i prave ubedljivo najvise ugljendioksida. Naravno ne zele da opterete svoju industriju dodatnim troskovima pa da im poskupe proizvodi. Moze im se. Nema veze sto je to bukvalno: "posle mene potop".

EU koja ima 50% vise pucanstva i manje od pola teritorije u odnosu na USA (457M prema 300M; 4M prema 9,63Mkm^2, izvor CIA The Woeld Fact Book) ne moze da se ponasa tako neodgovorno. Mnogo je gusto pakovana. Zato su EU propisi rigorozniji i zato ona prihvata Kjoto. Naravno plate ce biti manje a poreze vece, da bi mogli da pariraju fridomu&dimokrasiju.

Mene su ovi moji Britanski Kolumbijci naucili pameti. U pocetku sam se cudio zasto oni toliko polazu na smanjenje zagadjenja kada je ovo ovde precisto samo po sebi. Ovde na milion kvadratnih kilometara zivi oko 4 miliona stanovnika. Jes da smo se nas jedno 2 miliona nabili u ovo donje-levo cose. Gore na severu bukvalno nema nikog. Zelenila na sve strane. Kise dva puta vise nego u Beogradu (1277 prema 656mm), a oni insistiraju na izduvnim gasovima, na reciklazi i tako tim perverzijama. Da prostite, govnara (postrojenja za preciscavanje fekalnih voda) ni broj im se ne zna. U Dalmaciji u ono prelepo more ali zatvoreno (slaba cirkulacija) svi izlivaju nepreciscenu kanalizaciju direktnou njega. Ko blize, ko dalje od obale, a ovi u Gruzijski moreuz (deo Pacifika izmedju Vankuvera grada i Vankuvera ostrva) ne izlivaju nista neprecisceno. Da bi stvar bila interesantnija tu se skoro niko i ne kupa jer je voda hladna. Znaci stvarno to rade zbog biljnog i zivotinjskog sveta u tom crevcetu Pacifika.

Dobro, malo sam preterao, ima samo 5 govnara, znaci po jedna na oko 300 tisuca seraca (Greater Vancouver ima oko milion i po zitelja). I nije bas da ne izlivaju nista neprecisceno. Sva kisna kanalizacija ide direktno u reku i/ili more a verovatno i po neko govance. Dobro, bogato drustvo pa moze da se izivljava, bila moja prva pomisao. Medjutim kasnije dodje meni iz dupeta u glavu, nije izivljvanje! Oni su samo krenuli na vreme!

Mogli su oni tu kintu da potrose na nesto drugo, ali posto su pucanstvu uvaljivali zvaku o cuvanju i zastiti zivotne sredine, gradske matere i oci su se ponasali dosledno tome i napravili 5 govnara. Stvarno cistijeg grada, sa cistijim vazduhom, tesko da ima. Sto zahvaljujuci klimi i polozaju, sto pametnoj strategiji i naravno kinti koju mogu da izdvoje. Stvarno im skidam kapu.

Svi drugi kasne i uskoro ce biti prekasno.

[zazie]

ufff. dal bi mogli da dugachke tekstove presechete nekom slikom, obeshrabrim se ovako...

prvi moj susret sa lichnim djubretom mrskog kapitalistichkog zapada desio se pre 20 godina, kad sam prvi put u belom svetu ishla u samoposlugu odakle sam dovukla dve kese iza kojih se nisam videla. trebalo je sve to potrpati u frizider, pa je krenulo otpakivanje, da bih se nashla pred dve gomile - jedne, male, sa actual hranom koju sam kupila, koja uopce nije dosezala do nedeljnih potreba, i druge, ogromne, sa pakovanjima iz kojih sam povadila onu bedu. kesa u kutiju u papir pa opet u kesu, sa slikom u boji, pa stanjol, pa sharen papir, pa reklama sa kesicom sa besplatnim samplom neke kreme za opshte i nesumnjivo ulepshavanje.
bila sam zabezeknuta (netom stigla iz zemlje vijorecih plastichnih kesa).




ok, stipu reciklazu. nego kako je moguce smanjiti proizvodnju sopstvenog djubreta?

[msmodesty]

Tema jeste vazna i stalno aktuelna.
Ohrabruje to sto se ocigledno brzo mozemo navici na pravila ako se ona postave jasno i lepo objasne.
Sad bih mogla da podcrtavam razlike izmedju EU i US navika i stanovnistva, ali ne bih da rizikujem napad Recycle Bin-a. Stoga ostajem pri EU i prakticnim savetima "kako smanjiti kolicinu djubreta koju proizvodimo":

- u supermarket idem sa nekoliko velikih JAKO izdrzljivih kesa koje sam od supermarketa i dobila. Kese su napravljene od reciklirane plastike i "dozivotno su zamenljive" - ako se ostete zamenice je za novu.
Postoji predlog da se u VRLO skoroj buducnosti prekine sa davanjem za dzabe kesa u supermarketima. Te male, tanke kese su, kazu, prava ekoloska katastrofa. Ne mogu se tako lako reciklirati a ni unistiti.

- voce i povrce kupujem "na meru" a ne u plasticnim kutijama. Jesu prakticne ali su ogromne.

- ostatke od hrane odvajam u "zeleni" kontejner za kompost

- koncentrovani omeksivac za ves dodje u manjim bocicama

....i onda prosili put kad smo imali ovu temu, dodje neko da nam objasni da se vise energije potrosi za reciklazu nego sto se potrosi da bi se nova amalaza napravila...

i dzaba smo krecili....

[Amelija]

Na taj nacin se ljude mnogo efikasnije tjera da vracaju flase nego po starom sistemu dobrovoljnog skupljanja/odlaganja flasa u kontejnerima.

Sramota je ovo sto cu reci - ali ja sam non-stop prepuna praznih plasticnih flasa koje nikako da vratim u prodavnicu, najvise zbog toga sto zaboravim gde sam sta tacno kupila. Pa posle nekog vremena svi promene ambalaze pa vise ni ne mogu da vratim, i sve tako blesavo nesto.
Tako da bi meni bilo mnogo lakse kad bi postojali neki opsti "kontejneri" gde to mogu posle da ostavim i gotovo, bez obzira na kauciju.