133 replies to this topic

[Grazia]

Da li se zna ko ce oslikati hram i sta ce sve biti dotaknuto tematikom? To moze da izazove daleko vise kontroverzi od same arhitekture.

Kako ce biti oslikan hram, samo tehnikom freske ili ce biti i kolaza?

<{POST_SNAPBACK}>

Da li je gore da ga lose oslikaju, ili da ostave neoslikano, kao u crkvi Sv. Marka?

[srdjanf.]

naravno da je gore kada je loše oslikana: unutar voždovačke, recimo, posetilac ima osećaj kao da se našao u maloj radnji užasa. uzev u obzir da su nam većina vladika u sinodu danas totalitarni tipovi, pretpostavljam da će se na zidovima hrama naći mirijade malenih isusa koje će posetioca, iz svakog mogućeg ugla, gledati direktno u oči (ovo je odličan efekat koji stvara neprekidan osećaj krivice, poniznosti i infantilne zavisnosti u odnosu na svetu crkvu). video sam to u jednoj crkvi na kritu, i odlično funkcioniše: kada pobožna osoba uđe u hram, odmah se oseti grešna pred isusom sa zida, te ne razmišlja sad o etnofiletizmu, greškama u bibliji, korupciji sveštenstva, već se skrušeno i smerno baci na patos bogomolje u metanisanje.

pravi lek ti zureći isusi, a i fercera s rajom.

[mmilovan]

(Crkva Sv. Marka jeste puka kopija gracanicke crkve, ali to ti ne smeta, cak je smatras "dobro uklopljenom" (sto je nonsans jer je oivicena zgradama sa svih strana osim juzne tako da ne mozes ni da je vidis ako ne odes do Karnegijeve ili jos bolje, do vrha Zvezdare). Dozvoli da mislim da je tvoja blagonaklonost prema ovoj arhitekturi posledica ciste navike.)

<{POST_SNAPBACK}>

"Ekstra bezveze" iskaz. Crkva Svetog Marka nema veze sa Gračanicom, ona je kako po proporcijama tako i po svom planu toliko od nje različita da je to neverovatno (hint: centralni stubovi naspram izukrštanosti Gračanice, pet slepih kupola kod Markove crkve naspram pet "pravih" kupola kod Gračanice, impresivni tremovi kojih kod Gračanice nema itd.). Iskaz o kopiji Gračanice je prepisan, to nije autentična pamet, prvi ju je upotrebio arhitekta Đurđe Bošković, predratni komunista koji je pokušao da se bavi srednjevekovnom arhitekturom, bezuspešno. Naravno, u jeku potpune pljuvačine po crkvenoj arhitekturi, sve se dovodilo pod sumnju, pa je tako i ovaj njegov iskaz preživeo do današnjeg doba.

Ništa nije pomogao ni kasniji demanti arhitekte Milana Minića, javnost se odredila da je (za plitkoumne ljude najčešće) jednostavnije to shvatati kao kopiju.
Bez mišljenja sopstvenom glavom, dakle.

To što je braći Krstić, tvorcima nekih od najzanimljivijih i najuspelijih zgrada u međuratnom Beogradu, Gračanica poslužila kao uzor da ukažu na nešto sasvim drugo, da naprave jednu od najimpresivnijih crkava tog doba, samo služi na (njihovu) čast i stvaralačko poštenje. Najzad, ugledanje na Gračanicu (ne kopiranje) striktno je zahtevano od strane žirija i crkvenih vlasti i ljudi su time pokazali koliko su profesionalno iskreni i dorasli zadatku.

Za mene je ona jedna od arhitektonski najvrednijih beogradskih crkava.


Druga je opet stvar što danas ljudi obično malo znaju o istoriji arhitekture.

Ili što "znaju" o svemu i svačemu i što se upliću u sve i svašta.


Iskaz o "nesagledavanju" ove crkve je samo papagajsko prepisivanje jednog davnog iskaza arh. Peđe Ristića koji se nameračio na Krstiće, jer su bili u zavadi sa njegovim ocem, mašinskim inženjerom. On je, tako, sređivao neke neraščišćene račune iz prošlosti.

Što naravno, sa estetikom, nema blage veze...

Edited by mmilovan, 02 July 2006 - 20:25.

[mmilovan]

milorad panić surep (1912-1968) je bio direktor zavoda za zaštitu spomenika kulture i upravnik narodne biblioteke srbije (1965-68), posle izrade idejnog plana nove zgrade - ivo kurtović, 61. i 62. radi na tom projektu i obilazi sve važnije evropske biblioteke

<{POST_SNAPBACK}>

Kurtovićeva ideja je sadržala još tri velika "solitera" uz svoj "polegli projekat", pa je, Surepovo vizionarstvo da ne upropasti urbanistički baš sve do kraja, bilo ipak jedan glas razuma u opštoj pomahnitanosti.

Edited by mmilovan, 02 July 2006 - 20:18.

[mmilovan]

Hvala na ispravci, nisam googlala vec pisala po secanju.

Kao sto ces znati, nove zgrade nacionalnih biblioteka mogu biti i visoke i niske.

Ovde je napr. slika nove francuske biblioteke.

<{POST_SNAPBACK}>

Ova je, zapravo jedno od teških iživljavanja, promašaj koji će se dugo pamtiti u stručnoj i onoj običnoj javnosti (po završetku, vertikalni tornjevi su morali da dobiju drvene zastore, da ne bi sunce "palilo" knjige smeštene iza potpuno transparentnih zid zavesa), ali je simbolički (izvrnuta časna trpeza) očigledno postigla svoj (jeziv) cilj...

[mmilovan]

nisam našla bolju sliku, bunker u levom uglu je novi parohijski dom
u nastavku te građevine nići će nova patrijaršija, u istom stilu
samo malo veća

<{POST_SNAPBACK}>

E to je turbo Pravoslavlje. Potpuno neosećanje za simboliku sadašnje Patrijaršije, vezu mesta i vezu duhovnih institucija (Saborna crkva i Patrijaršija).

Da ne govorimo o farbanju sadašnje Patrijaršije u zeleno žut, banana ton...

Ali, iznići će na novom mestu "ljepša i starija"...

[Varvarin]

.
.
.
collage? 
  perfect!

edit: AFAIR

<{POST_SNAPBACK}>

Lapsus (da imam hrabrosti da budem iskren prema sebi napisao bih da sam lupio), mislio sam na mozaik.......

Da li je  gore da ga lose oslikaju,  ili da ostave neoslikano, kao u crkvi Sv. Marka?

<{POST_SNAPBACK}>

Hram, naravno, treba da bude oslikan, ali se plasim da ce to tek izazvati buru. Svod Sikstinske kapele je dugo bio prekriven samo zvezdama (imitacijom nebeskog svoda), Mikelandjelo ga je oslikao, ali je to sto je on uradio inicijalno izazvalo dosta negodovanja, a sada se smatra vrhuncem zapadne umetnosti. Slicno sudbinu ce, najverovatnije, doziveti i svod hrama Svetog Save, mada ne verujem da u umetnickom smislu moze da se dostigne ono sto je uradio Buonaroti.

[mmilovan]

Uzgred, ne mogu da verujem da baš nikad niko ni u čemu nije pogrešio i da se nikad nijedan od tih objekata nije urušio sam od sebe zbog nečije greške. Jasno mi je da ako je pao krov, glavnom projektantu je odmah padala glava, ali nepojmljivo mi je da ne postoji baš nikakav dokument i o tom događaju. Ili, ljudi vole da dokumentuju samo uspehe, a promašaji se zataškavaju, pa im se vremenom gubi trag ...

<{POST_SNAPBACK}>

Aja Sofiji se urušila cela centralna kupola i pala dole, posle 60-70 godina od zidanja...

[mmilovan]

Prilicno jednostavno:
1. Sama "umetnicka" ideja je potpuno sterilna, jer je kopija necega sto je nastalo pre mnogo stotina godina. Uostalom, koliko ima razlike u arhitektonskim (i umetnickim) resenjima izmedju jedne Gracanice, jednih Decana, pa cak i ako hoces, stilski potpuno neujednacene Pecke Patrijarsije, jer se ova poslednja, zapravo sastoji od vise crkava iz razlicitih perioda?
To je isto kao kada bi savremeni pisac poceo danas da pise hagiografije. Cak, krajem XIX i pocetkom XX veka javljali su se u umetnosti kojekakvi neorafaelizmi i slicno, ali su se vrlo kratko odrzali i nisu obelezili istoriju umetnosti.

<{POST_SNAPBACK}>

Modernizam je arhitekturi doneo jedno zlo kojeg će se teško osloboditi: originalnost po svaku cenu. Svaki arhitekta mora da stvori delo koje je potpuno originalno u svakom detalju. To što je taj zadatak sama moderna arhitektura teško ispunjavala svojim redukovanim vokabularom je nonsens za sebe.

Elem, po istoj logici bi se moglo shvatiti da je sva gomila neoklasicističkih građevina u stvari samo jedno sterilno kopiranje antickih i rimskih uzora, jer svi oni isključivo kopiraju arhitektonski jezik tog doba.

Pa se tako, prateći tu logiku, može reći i da je Mikelanđelova kupola i sam stilski izraz primenjen na kupoli bazilike Svetog Petra samo kopija, opet, elemenata i antičkih uzora.

Kao i uvek, samo svastarije u postovima. Nikom potrebne.

Drugo, ako se smatralo da je Beogradu potrebna crkva veca od Saborne crkve, postoji jos uvek nedovrsena crkva Svetog Marka na Tasmajdanu, koja, iako takodje arhitektonski kiceraj, stoji tamo od pre II svetskog rata i mnogo je bolje uklopljena u ambijent.

<{POST_SNAPBACK}>

Još kada bi ovde neko stručno pokušao da mi objasni sta je to kičasto u slučaju crkve Sv. Marka... Mnogo smo lagodni u ocenjivanju...

O promenama prvobitnog plana (za koji sam takodje napisao da je kicerajski), sasvim se dovoljno pisalo, ne u strucnoj literaturi, nego u sasvim obicnim publikacijama, novinama i casopisima. Uostalom, negde su, kad je ponovna gradnja crkve zapoceta, bile izlozene i originalne Derokove skice.

<{POST_SNAPBACK}>

Pešić zapravo nije promenio plan, Pesić je samo promenio detalje (pojednostavio ih je, bogate Derokove/Nestorovićeve detalje je uprostio, ogolio i učinio ništavnim) i tehnologiju izvođenja.

Deroko se, posle ovih intervencija odrekao autorstva nad projektom, smatrajući da se diže "betonska pokrivena pijaca". Po njegovom i Nestorovićevom planu hram Sv. Save trebalo je da bude obložen tesanim peščanicima iz majdana u Belim Vodama, a ne mermernim "kupatilskim" pločicama (uzgred, inostranim i pored izvrsnog venčačkog) od 3 cm debljine.

Tako de ne stoji ni:

2. Gradjevinarski, crkva je mnogo vise bunker u slucaju nuklearnog napada, nego sakralni objekat.

<{POST_SNAPBACK}>

sobzirom da su joj jadni folirani novi zidići, zapravo kutije, sa spoljnim i unutrašnjim betonskim opnama od po deset santimetara svaka, i sa "šupljinom" između.

Edited by mmilovan, 02 July 2006 - 22:14.

[Mioba]

oslikavanje mega-hrama biće zaista izazov - ne zbog sadržaja, kanon tu manje-više sve unapred određuje - nego zbog razmera kompozicija i materijala koji će koristiti za oslikavanje
ne znam zašto ali nekako sam sigurna da ću se užasnuti kad bude gotovo

Kurtovićeva ideja je sadržala još tri velika "solitera" uz svoj "polegli projekat", pa je, Surepovo vizionarstvo da ne upropasti urbanistički baš sve do kraja, bilo ipak jedan glas razuma u opštoj pomahnitanosti.

ovu priču zaista nikad ranije nisam čula - znam da je inicijalna ideja bila znatno ambicioznija, ali se od nje odustalo iz čisto praktičnih razloga - bilo je krajnje vreme da se izgradi zgrada za nacionalnu biblioteku; sama gradnja je trajala osam godina, ako se ne varam (kamen temeljac je položen 60-i-neke, završena je 73.); lokacija je sem toga određena na obodu velikog gradskog parka, i nije dolazilo u obzir da se park dalje sužava
o kakvoj "opštoj pomahnitalosti" je reč?

[mmilovan]

oslikavanje mega-hrama biće zaista izazov - ne zbog sadržaja, kanon tu manje-više sve unapred određuje - nego zbog razmera kompozicija i materijala koji će koristiti za oslikavanje
ne znam zašto ali nekako sam sigurna da ću se užasnuti kad bude gotovo

ovu priču zaista nikad ranije nisam čula - znam da je inicijalna ideja bila znatno ambicioznija, ali se od nje odustalo iz čisto praktičnih razloga - bilo je krajnje vreme da se izgradi zgrada za nacionalnu biblioteku; sama gradnja je trajala osam godina, ako se ne varam (kamen temeljac je položen 60-i-neke, završena je 73.); lokacija je sem toga određena na obodu velikog gradskog parka, i nije dolazilo u obzir da se park dalje sužava
o kakvoj "opštoj pomahnitalosti" je reč?

<{POST_SNAPBACK}>

Komunističkoj megalomaniji, a sve protiv već započetog hrama kojeg su, uzgred, hteli da završe ravnim krovom na zatečenoj koti obodnih zidova i pretvore u muzej revolucije.

Surep je (u dosluhu izgleda sa samim Derokom sa kojim je preko Radojčića bio prijatelj) "srubio" tri visoka stojeća objekta koja su uz "aneks" (koji je faktički danas ono što je i izgrađeno) bila namenjena da potpuno zatrpaju bilo kakvu ideju o Vračarskom platou.

Šteta što mi nije dostupna štampa iz onog perioda da ideju i dokumentujem.

Edited by mmilovan, 02 July 2006 - 22:09.

[BeatrisDal]

Surep je (u dosluhu izgleda sa samim Derokom   sa kojim je preko Radojčića bio prijatelj) "srubio" tri visoka stojeća objekta

<{POST_SNAPBACK}>

Zar time nije naneta steta prvobitnom projektu ?

[mmilovan]

To je stvar arbitraže stručnjaka. Iz ondašnjeg vremena možda da, iz današnjeg vremena kada je takva arhitektura postala beznadežno zastarela - ne...

[BeatrisDal]

kad se svemu tome doda još i socijalni kontekst u kom hram gradi nas..

<{POST_SNAPBACK}>

vulgarizovan moto radnih akcija iz komunistickog vremena "mi gradimo prugu, pruga gradi nas". koji je itekako imao smisla