Jump to content


Photo

Jezik i kultura,


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
27 replies to this topic

#16 Amelija

Amelija
  • Members
  • 6,996 posts

Posted 01 March 2006 - 15:18

Ali da nije moguce preneti znacenje neke reci ni uz pomoc recenice

<{POST_SNAPBACK}>

To sigurno uvek moze. Pitanje je samo na sta ta recenica lici.

A sto se tice poezije, cesto se kaze "prepevati" umesto "prevesti".

#17 Indy

Indy
  • Members
  • 21,392 posts

Posted 01 March 2006 - 15:20

Ali da nije moguce preneti znacenje neke reci ni uz pomoc recenice - nisam bas tako siguran.

<{POST_SNAPBACK}>

Pa dobro, ja već navedoh primer reči čije tačno značenje jedva da se može preneti jednim (dobrim) pasusom... A ne bi me čudilo da ima i drugih.

#18 Crveniautobus

Crveniautobus
  • Members
  • 4,131 posts

Posted 02 March 2006 - 01:48

Lepa tema. Al', vraga mu, moram u Rim ( B) ), pa ne mogu sada nadugo da raspredam o SWH.

Ja sam sklon da intuitivno verujem da jezik kroz nacin na koji klasifikuje realnost utice na nas svjetonazor.

Na jednom kursu iz lingvistike koji sam uzeo pre nekoliko godina, pak, se raspravljalo i o SWH. Ona je dosta testirana. Na tom kursu je zakljuceno da je SWH opovrgnuta u svom jakom obliku, a da bi u slabijem obliku svakako mogla da "prezivi".

Secam se da su radili neke eksperimente sa decom govornicima Navajo, Engleskog, te sa bilingvalnom decom, i dali im da klasifikuju objekte. Jedni su klasifikovali predominantly po boji, a drugi (ako se ne varam, Navajo) po obliku, sto je potvrdilo SWF.

Onda je neko replicirao ovo u New Yorku, i, ako se ne varam, negde u Teksasu, te se ispostavilo da deca u New Yorku klasifikuju objekte isto kao Navajo deca!

(Izvinjavam se na preanglicizovanom vokabularu. Umor me sprecava da kopam po mozgu).

#19 Crveniautobus

Crveniautobus
  • Members
  • 4,131 posts

Posted 02 March 2006 - 01:51

Da, za prevodivost: vladajuci stav je da se svako zamislivo znacenje da izraziti bilo kojim ljudskim jezikom, jedino je pitanje u koliko reci, i da li ce se reci morati izmisljati.

Jos uvek se secam nekog teksta u kome sam procitao da su u jednom juznoamerickom jeziku, kada su uvodili nastavu matematike u doticnu zajednicu, za pojam "osam" (nepostojeci u tom jeziku) uzeli rec "mrav".

8

Ha! Clever.

#20 Indy

Indy
  • Members
  • 21,392 posts

Posted 02 March 2006 - 01:55

Da, za prevodivost: vladajuci stav je da se svako zamislivo znacenje da izraziti bilo kojim ljudskim jezikom, jedino je pitanje u koliko reci, i da li ce se reci morati izmisljati.

<{POST_SNAPBACK}>

Pa ima reči koje svoje značenje suptilno variraju prema kontekstu u kome ih neko upotrebljava. Ako prevedeš reč, onda si je preveo, to je kao zacementirano. Međutim, originalna reč može i dalje da varira u značenju.

#21 Crveniautobus

Crveniautobus
  • Members
  • 4,131 posts

Posted 02 March 2006 - 06:03

Pa ima reči koje svoje značenje suptilno variraju prema kontekstu u kome ih neko upotrebljava. Ako prevedeš reč, onda si je preveo, to je kao zacementirano. Međutim, originalna reč može i dalje da varira u značenju.

<{POST_SNAPBACK}>


...kao sto mogu i reci u ciljnom jeziku kojima si preveo onu rec koja moze da varira. Medjutim, overlap uvek postoji, ili se da napraviti (za nove koncepte).

#22 Indy

Indy
  • Members
  • 21,392 posts

Posted 02 March 2006 - 06:06

...kao sto mogu i reci u ciljnom jeziku kojima si preveo onu rec koja moze da varira.

<{POST_SNAPBACK}>

Jeste, mi imamo nekoliko anglicizama u srpskom koji su relativno novi i koji više ne znače isto ono što znače u engleskom, što prepostavljam da ti znaš daleko bolje.

Ipak, dosad niko nije uspešno preveo neke reči (jednom rečju). Bar za "terroir" sam savršeno siguran da je tako, a ne vidim zašto bi to bio jedini slučaj.

#23 Crveniautobus

Crveniautobus
  • Members
  • 4,131 posts

Posted 02 March 2006 - 06:28

Ja i dalje ne znam kako da na srpskom kazem "good point". Siguran sam da je prevodivo, ali ja ne znam ekvivalent.

Citam bas juce jedan rad o uticaju drugog jezika na prvi (nije bitno, bla, bla, bla)... Elem, ispostavilo se da rusko/engleski bilingvali ne mogu da iskazu koncept "privacy" na ruskom. Ne postoji. Nego se kad treba da kazu "privacy" prebace na engleski.

Ili, kako bi se na engleski prevelo sve bogatstvo izraza "Da Hefestusu crkne krava"?

#24 Indy

Indy
  • Members
  • 21,392 posts

Posted 02 March 2006 - 06:31

...ispostavilo se da rusko/engleski bilingvali ne mogu da iskazu koncept "privacy" na ruskom. Ne postoji

<{POST_SNAPBACK}>

Wow! Now that's surprising...

Ње понемајем "приватност". А что би то било? :wub:

#25 Crveniautobus

Crveniautobus
  • Members
  • 4,131 posts

Posted 02 March 2006 - 07:01

Interesantno da na srpskom postoji. Kao i izraz "viriti u zeludac". Konfliktne tendencije, eh?

#26 Ragnar

Ragnar
  • Members
  • 1,431 posts

Posted 02 March 2006 - 14:47

Jos uvek se secam nekog teksta u kome sam procitao da su u jednom juznoamerickom jeziku, kada su uvodili nastavu matematike u doticnu zajednicu, za pojam "osam" (nepostojeci u tom jeziku) uzeli rec "mrav".

<{POST_SNAPBACK}>


Hehe, da, u većini amerindijskih jezika ne postoje reči za brojeve veće od 3 ili 4.

Recimo u jeziku (jezicima) Tupi indijanaca (govori se u Brazilu) najveći broj je 4. Kada su portugalski kolonizatori došli, uvedeni su pojmovi za 5 i 10: "jedna šaka" i "dve šake". :wub:

Edited by Bolek, 02 March 2006 - 14:47.


#27 Crveniautobus

Crveniautobus
  • Members
  • 4,131 posts

Posted 02 March 2006 - 23:52

7= zmija koja cini nagli zaokret?

#28 Lucy Van Pelt

Lucy Van Pelt
  • Members
  • 442 posts

Posted 03 March 2006 - 01:58

Prevodeci poeziju cesto sam nailazio na naizgled neprevodive stvari; ne samo reci, vec sintagme neprevodive na srpski tako da se znacenje ne promeni, ili ritam recenice, ili metrika... i iz mog dosadasnjeg, skromnog iskustva, zaista su takve stvari neprevodive samo naizgled. Nepoznavanje jezika sa kog se prevodi i na koji se prevodi cesto prevodioce dovodi u situaciju da prave takve tvrdnje. A onda pogledas da ni ime ne umeju da prevedu kako treba.  :wub:

<{POST_SNAPBACK}>


Uh.. U redu. Samo sam primetila da o neprevodivosti jos uvek postoje resprave, a kad sam govorila da verujem da toga ima, nisam imala na umu dobre ili lose prevode, a ni uobicajene "cvorove" koji se uvek javljaju, i za koje je potrebno malo vise koncentracije, truda, kopanja po recnicima da se odrade. Imala sam na umu nesto drugo. Ne znam s kog jezika ti prevodis, ali verujem da "nemogucnost" raste sto su jezici originala i prevoda obelezja udaljenijih kultura, a opet vidis da i u indoevropskim jezicima ima problematicnih momenata, kod kultura koje su relativno bliske. Znaci desava se da sam koncept necega ne postoji u jeziku prevoda.

Pade mi na pamet neki od africkih fudbalera koji je dosao u Ivanjicu i posle komentarisao kako su on i zena bili uplaseni kada su prvi put videli sneg. Dakle nije u pitanju znanje nekog jezika, vec pojave koje neki jezik belezi ili ne belezi u zavisnosti od svim i svacim uslovljenih prioriteta koje pominje dvojac Sapir i Vorf.

Autobus rece da je to dobrim delom opovrgnuta teorija, a i ja sam u uvodu pomenula da je prilicno stara. Mozda je sada tesko zamisliti, ali da si bio prevodilac pre nego sto je rec usvojena i da ti se u polaznom tekstu nadje "gejsa" (bezveze, film se reklamira pa ja tako..) kako bi to resio?


@Bus i Bolek
Mrav, saka i zmija su skroz sjajni primeri.
Dobro je to s brojevima. Interesantno mi je bilo sto sam negde procitala da kad govornik jezika koji poznaje samo jedan, dva i mnogo (cini mi se da se radi o australijskim Aboridzinima, nisam sigurna) kada jednom nauci engleski tj. jezik koji ima drugaciji sistem, usvaja taj drugaciji sistem brojanja kada koristi engleski.
A znam zenu, bilingval, ne ume da racuna s arapskim brojevima (mislim na arapske arapske brojeve, ne na ove koje mi koristimo i isto tako zovemo). Ne umem ni ja, spetljam se samo tako :)