Jump to content


Photo

Fenomen degradacije jezika kroz istoriju


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
15 replies to this topic

#1 Analiza

Analiza
  • Members
  • 1,851 posts

Posted 28 February 2006 - 00:57

Po teoriji evolucije, današnje pitanje: "Izvini, molim te, šta si rekao, hoćeš li biti ljubazan da ponoviš, nisam te dobro razumeo?" je zapravo prilično evoluirano pitanje koje se nekada se u praistoriji postavljalo jednostavnim uzvikom "A?". Da li nam takvo shvatanje potvrđuju naučne činjenice? Da li najstariji zapisani nalazi otkrivaju jezike koji su imali mali broj glasova, prostu rečeničnu strukturu, minimalno definisana vremena, nepostojanje komplikovane padeške strukture i odsustvo ostalih složenih atributa koji su odlika savremenog ljudskog govora?

Naučna saznanja otkrivaju da su najstariji jezici u gotovo svim svojim atributima bili složeniji od današnjih jezika.

Uzmimo za konkretan primer jezike svih današnjih indoevropskih naroda. Kada pratimo sve promene koje nam je istorija ostavila, od najstarijih indoevropskih jezika do današnjih živih jezika iste jezičke grupe, ne primećujemo nikakav drugi proces, nego proces degradacije jezika na svakom njegovom nivou: gubitak glasova, uprošćavanje fonetske strukture reči, uprošćavanje oblika reči (gubitak padeža, vremena, dvojine ...), strukture rečenice, itd.

1) Gubitak glasova

U četvrtom mesecu po rođenju kod bebe se aktivira instinkt koji određuje njenu sposobnost izgovora glasova u životu. Od četvrtog do desetog meseca beba spontano ispušta oko 80 glasova od kojih će zadržati samo one koje bude čula kao odziv od svoje okoline. Naučnici su pri rekonstrukciji proto-indoevropskog jezika zaključili da je on imao 52 glasa. Interesantno je da se sva 52 glasa nalaze u govornom fondu bebe. Istorija indoevropskog jezika otkriva da se kroz istoriju govorni fond indoevropskih jezika veoma osiromašio. Savremeni srpski jezika ima svega 30 glasova, i od toga samo 19 glasova vodi poreklo iz protoindoevropskog jezika. Ostalih 11 glasova u našem jeziku su nastali naknadno, slivanjem i promenom nekadašnjih indoevropskih glasova u nove glasove: lj, nj, c, ć, č, đ, dž, š, ž, h i f, koji nisu postojali u protoindoevroskom jeziku. Interesantno je da većinu od tih 11 glasova nema ni beba u svom govornom fondu, pa se smatra da nije nikakav problem ako pojedine od tih glasova dete ne nauči čak do sedme godine života. Isti procesi su primećeni i u drugim jezicima indoevropske grupe jezika, pa i u jezicima drugih jezičkih grupa.

2) Uprošćavanje fonetske strukture reči

Kada uporedimo nekadašnji i sadašnji izgled reči koje imaju isto značenje, jasno primećujemo njihovo uprošćavanje i skraćivanje prvobitnih korena reči:

ie. "ponth-" stsl. "pont" srp. "put".
ie. "dhum" stsl. "dym" srp. "dim".
ie. "g'ombhos" stsl. "zonb" srp. "zub".
ie. "snoiguh" stsl. "sneg" srp. "sneg".
ie. "vertmen" stsl. "vremen" srp. "vreme".
ie. "pledmen" stsl. "plemen" srp. "pleme".
ie. "ghlotos" stsl. "Želt" srp. "žut".

Da pisani književni jezik ne usporava bilo kakve promene, mi bismo za vrlo kratko vreme doživeli drastične plodove nesputanog procesa degradacije jezika. Uprošćavanje fonetske strukture reči je odlika jezika svih jezičkih grupa.

3) Gubitak padeža

Nije zabeležen nijedan slučaj da je jedan narod spontano formirao padeže u svojoj istoriji, ali je zato zabeleženo gubljenje padeža u skoro svim indoevropskim jezicima. Sanskrit je imao 8 padeža, srpski ima još uvek 7, staroengleski i nemački 4, dok savremeni engleski nema padežne oblike reči.

Složenost indoevropskog jezika može se delimično prikazati na primeru najstarijeg nama poznatog zapisanog jezika - sanskrita, po svojoj strukturi najbližeg indoevropskom jeziku. Po teoriji evolucije sanskrit bi trebalo da pokaže jednostavnost i primitivnost jezika koji je tek počeo svoj razvoj. Za razliku od njega, očekujemo da engleski kao veoma prihvaćeni i savremeni jezik pokazuje najsloženiju strukturu, te da u svakom slučaju bude na višem stepenu razvitka od hiljadama godina starijeg sanskrita.

Da li to potvrđuju činjenice?

Pokazna zamenica "ovaj, ova, ovo" u sanskritu ima 29 različitih izgovornih padeških oblika, u srpskom 12, dok u savremenom engleskom imamo samo dva oblika: jedan za jedninu - "this", i jedan za množinu - "these".

U sanskritu: abhih, abhyah, abhyam, anaya, anayaoh, anayoh, anena, asam, asmai, asmat, asmin, asu, asya, asyah, asyai, asyam, ayam, ebhih, ebhyah, esam, esu, idam, imah, imam, iman, imani, imau, ime, iyam.

U srpskom: ovaj, ovog, ovom, ovim, ova, ove, ovoj, ovu, ovo, ovi, ovih, ovima.

U engleskom: this, these.

Gubitak padeža je u većini indoevropskih jezika nadomešćen odgovarajućim redom reči u rečenici, što je uskratilo slobodu izražavanja koju je nekada odlikovao protoindoevropski jezik.

4) Gubitak vremena

Potrebe savremenog života zahtevaju preciznost u definisanju vremena određenog događaja, ili plana radnje, pa bi bilo realno da se te potrebe kao nikada do sada manifestuju i u raznovrsnim jezičkim vremenima. Međutim, proces degradacije je i na ovom planu na delu. Za razliku od staroslovenskog jezika koga je odlikovalo 16 vremena, u srpskom je do skora u upotrebi bilo 13 vremena, a danas 11.

5) Gubitak brojeva

Pored preciznijeg definisanja vremena, pre samo hiljadu godina, naš jezik je odlikovalo i preciznije definisanje broja. Pored jednine i množine naš govor je bio obogaćen i oblicima za dvojinu. Na primer, rečenica "Ja idem!" u staroslovenskom glasi: "Az idom!" Rečenica "Mi idemo!" u značenju: više od dvoje, glasila je slično kao i danas "M idem!" a u značenju da idu samo dve osobe, glasila je: "Ve' ideve'!" Bogatstvo protoindoevropskog jezika se vidi u nekadašnjem postojanju posebnih oblika dvojine za sva lica i sve padeže.

6) Gubljenje pojmovnog bogatstva jezika

Bogatstvo prvobitnog jezika je bilo tako široko da je čak i više desetina različitih pojmova korišćeno tamo gde mi danas koristimo samo jedan pojam. Toliko se obraćala pažnja na različite finese istog pojma. Dešavalo se zatim da jedna grana Indoevropljana jedan takav pojam prida čitavom skupu sličnih pojmova, a da druga grana za istu grupu pojmova upotrebi drugi pojam, a ostale pojmove obe grane naroda zaborave. To je jedan od razloga zašto u istoj indoevropskoj grupi jezika danas imamo različite nazive za isti pojam.

7) Gubljenje prvobitne harmonije između zvučne slike i značenja reči

Kada bismo dobili zadatak da sami izmislio naziv sledećim slikama, kako bi se one zvale?

Posted Image

Naučnici su ponudili na raspolaganje dva naziva - "takete" i "maluma", i u rezultatima primetili da je većina ispitanika levu sliku nazvala sa "maluma" a desnu sa "takete". Kao što primećujemo, postoji veza između zvučne i fizičke slike. Naučnici su ekperimentom dokazali da čak postoji veza i između zvučne slike i značenja mnogih reči. Ispitanicima su prezentovane reči za oštar i tup, svetao i taman, rđav i dobar, sladak i kiseo, na jezicima koje oni nisu znali, a zatim je od njih traženo da po zvučnosti prepoznaju njihovo pravo značenje. U 62% je došlo do pogađanja pravog značenja reči. Istorija jezika nam i na ovom planu otkriva proces degradacije jezika. Što su jezici stariji, to otkrivaju veću harmoniju između zvučne slike i značenja reči. Ako uporedimo reči rekonstruisanog protoindoevropskom jeziku sa istim rečima na današnjem srpskom ili engleskom jeziku, primetićemo da je mnogo veća korelacija između zvučne slike i značenja reči na rekonstruisanom protoindoevropskom jeziku.

ZAKLJUČAK

Kako je poznato da su zakoni jezičke ekonomije uprostili jezike, nameće se pitanje - zašto zakoni jezičke ekonomije nisu delovali u samom procesu formiranja jezika, već znatno kasnije?

Šta možemo da zaključimo o starosti ljudskih jezika kada u periodu od samo hiljadu godina vidimo drastične promene u smeru uprošćavanja jezika?

Da li je jezik ranije hiljadama godina stagnirao, pa tek skoro iz nekih mističnih razloga počeo da se uprošćava svugde po svetu i to u svim svojim atributima?

Nameće nam se pitanje - Koju evolutivnu prednost je čovek stekao formiranjem složenih lingvističkih atributa?

Uzmimo, na primer, formiranje padeškog sistema. Kako je padeški sistem veoma složen, morao bi da postoji jak evolutivni motiv borbe za opstanak da bi se on formirao.

Koje su to potrebe života njih učinile neophodnim?

Po samoj teoriji evolucije, sposobnosti se ne bi razvile ukoliko nisu bile neophodne. Po teoriji evolucije, oni koji su grešili u padežima su izumrli, a oni što su ih ispravno koristili su preživeli. Međutim, da posedovanje padeških oblika zaista predstavlja evolutivnu prednost jedinke i zajednice u njihovoj borbi za opstanak, onda se ono ne bi u međuvremenu izgubilo kod većine savremenih naroda. U odgovoru na ova važna pitanja nas zbunjuje elementarna zabluda - dogma - da su složene sposobnosti organizma posledice njegove borbe za opstanak, jer navodno njima jedinka i vrsta stiče evolutivnu prednost u borbi za opstanak.

Da li je tačno da složeniji organizmi imaju veću evolutivnu prednost u borbi za opstanak?

U slučaju neke katastrofe globalnih razmera, preživeli bi samo najprostiji organizmi, jer upravo oni imaju najveću evolutivnu prednost u borbi za opstanak. Zapravo, najveću prednost u opstanku ima neživa materija, pa je zato i najzastupljenija na zemlji, i prirodni procesi koje gledamo na zemlji nas ne vode iz nje, već ka njoj.

Sama složenost organizma ne doprinosi njegovoj boljoj egzistenciji, već mu pruža veću sposobnost da služi drugome. Preispitajmo sebe i druge, koliko su naše sposobnosti zaista usmerene ka borbi za opstanak? Koliko svoj dar govora koristimo za egzistenciju da bi on opravdao svoje postojanje kao izraz borbe za opstanak?

Naš govor je izraz naših motiva, a njima nije egzistencija cilj, nego samo sredstvo ostvarenja tih motiva. Čovek će biti sklon da žrtvuje svoju egzistenciju pa i sam svoj život, bilo iz ljubavi prema drugome, bilo iz sebične želje za užitkom.

Ako svojim sposobnostima čovek ne služi drugima, on istim tim sposobnostima radi na sopstvenom samouništenju. Teorijom o prirodnoj selekciji i evoluciji se ne može objasniti i opravdati čovekova sklonost da ugrozi svoje zdravlje, svoju egzistenciju pa i sam život radi užitka, jer takvim ponašanjem on ne postiže evolutivnu prednost u borbi za opstanak već je upravo ugrožava.

Koja je onda svrha govora i svih čovekovih sposobnosti?

Čovek nije stvoren samo da bi opstao, već da bi ostvario uzvišeni smisao svoga postojanja, a to je da živi služeći i voleći druge, pa je to prvobitna svrha čovekovog govora, a gubitak tog misla - odgovor na pitanje zašto jezici sveta od svog nastanka do danas trpe svaki oblik svoje degradacije.

#2 Crveniautobus

Crveniautobus
  • Members
  • 4,131 posts

Posted 28 February 2006 - 04:23

Deponija. Deponijaaaaaaaa. Deponijaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa. :wub:

#3 Indy

Indy
  • Members
  • 21,392 posts

Posted 28 February 2006 - 04:35

Deponija. Deponijaaaaaaaa. Deponijaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa.  :wub:

<{POST_SNAPBACK}>

:)

Trpi!

#4 Crveniautobus

Crveniautobus
  • Members
  • 4,131 posts

Posted 28 February 2006 - 04:42

:)

Trpi!

<{POST_SNAPBACK}>

:wub:

#5 Analiza

Analiza
  • Members
  • 1,851 posts

Posted 28 February 2006 - 10:17

> Deponija. Deponijaaaaaaaa. Deponijaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa.

Za vas je bolje mesto serbiancafe. Tamo se umesto zdravog razuma primenjuju tradicionalne inkvizicijske metode rezonovanja, pa cete naci dosta sebi slicnih.

Oni, kad god ne mogu da razumnim argumentima ospore ono sto neko napise, odmah, kao i vi, zakukaju moderatoru. Isto ih odlikuju tabui u koje ne sme da se dira, dogme, iracionalni nacin razmisljanja i nasilan nacin borbe protiv ideja koje ne mogu razumno da ospore.

#6 Indy

Indy
  • Members
  • 21,392 posts

Posted 28 February 2006 - 11:45

Meni je interesantna ova sorta koju, reklo bi se, ne mrzi da nauči puno složene naučno-tehničke terminologije (doduše, strogo po sistemu cherrypickinga i bez stvarnog razumevanja), e da bi time "dokazali" neku svoju načisto iracionalnu tezu. :wub:

#7 Analiza

Analiza
  • Members
  • 1,851 posts

Posted 28 February 2006 - 12:04

> da bi time "dokazali" neku svoju načisto iracionalnu tezu

Ti se bas ubi od dokazivanja da je teza iracionalna?!

Da li su to sto si napisao svi argumenti koje imas da je teza iracionalna?

Na serbiancafeu isto tako navode kao argumenat da je nesto iracionalno, svoje sopstveno uverenje da je to tako. I to im je dovoljno. Nema diskusije, samo lican stav i sve je jasno. Mora da se podrazumeva. Ko misli, on sumnja u njihov kult, a ko sumnja u kult, on huli i vredja.

To je zanimljiva sorta. Da li se prepoznajes?

#8 Indy

Indy
  • Members
  • 21,392 posts

Posted 28 February 2006 - 12:06

Da li se prepoznajes?

<{POST_SNAPBACK}>

Ne :wub:

#9 Ragnar

Ragnar
  • Members
  • 1,431 posts

Posted 28 February 2006 - 12:36

Postoji Lingvistika a postoji i "Lingvistika"

Vidim da se sindrom Nauke prelio i ovde...

#10 Crveniautobus

Crveniautobus
  • Members
  • 4,131 posts

Posted 28 February 2006 - 23:25

> Deponija. Deponijaaaaaaaa. Deponijaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaaa.

Za vas je bolje mesto serbiancafe. Tamo se umesto zdravog razuma primenjuju tradicionalne inkvizicijske metode rezonovanja, pa cete naci dosta sebi slicnih.

Oni, kad god ne mogu da razumnim argumentima ospore ono sto neko napise, odmah, kao i vi, zakukaju moderatoru. Isto ih odlikuju tabui u koje ne sme da se dira, dogme,  iracionalni nacin razmisljanja i nasilan nacin borbe protiv ideja koje ne mogu razumno da ospore.

<{POST_SNAPBACK}>


Ovo sto ti zastupas zahteva cist duhovni podvig.

#11 Amelija

Amelija
  • Members
  • 6,996 posts

Posted 01 March 2006 - 10:38

a bas mora kreacionizam i na lingvistici da se pojavi :wub:

#12 Indy

Indy
  • Members
  • 21,392 posts

Posted 01 March 2006 - 10:45

a bas mora kreacionizam i na lingvistici da se pojavi  :wub:

<{POST_SNAPBACK}>

Sledeći su na redu "Automobili". "I osmog dana, Gospod stvori peglicu..."

#13 gusar

gusar
  • Members
  • 344 posts

Posted 08 March 2006 - 03:32

...meni zvuci zanimljivo....
steta sto niko od pobornika drugacije skole nije nasao za shodno da argumentovano pobija pricu...
secam se da je skoro klajn okarakterisao kao glupost tvrdnju nekog drugog lingviste ( marojevic ? ) kako je srpski jezik najbogatiji akcentima ( dugo / kratko / uzlazno / silaznim...i kojesta jos )....nije osporavao cinjenicu, nego je naprosto smatrao beznacajnom....

#14 Indy

Indy
  • Members
  • 21,392 posts

Posted 08 March 2006 - 03:51

QUOTE(gusar @ 8 Mar 2006, 13:32)
steta sto niko od pobornika drugacije skole  nije nasao za shodno da argumentovano pobija pricu...

Sta, ovo je neka 'skola'? rolleyes.gif

#15 mango

mango
  • Members
  • 11,607 posts

Posted 08 March 2006 - 05:13

QUOTE(Analiza @ 28 Feb 2006, 01:57)
Po teoriji evolucije, današnje pitanje: "Izvini, molim te, šta si rekao, hoćeš li biti ljubazan da ponoviš, nisam te dobro razumeo?" je zapravo prilično evoluirano pitanje koje se nekada se u praistoriji postavljalo jednostavnim uzvikom "A?".



ovako se i danas govori. sta si rek'o? a?

upotreba takvog recnika je odlika obrazovnog i klasnog statusa, ili situacionog konteksta.

ne mislim da smo evoluirali nego da u suzivotu postoje razni nivoi komunikacije.

zalazem se za ocuvanje svih - ali najvise zastite treba onom najvise razvijenom obliku komunikacije. taj podrazumeva i malo truda i rada - a trud i rad su ovih dana jako nepopularne rechi.

sta vi mislite? a?

Edited by mango, 08 March 2006 - 05:13.