51 replies to this topic

[509]

U Nemackoj se smece (i kucni otpad) razvrstava na sledece nacine:
- bio (sve bioloskog porekla - hrana) - providne kese
- zelenilo iz basta - pakuje se u crne kese
- zuto tj. sve sto se moze reciklirati (ima onaj specijalni znak): razna pakovanja, metal, plastika i sl. - zute kese
- papir - plavi kontejneri
- staklo - posebni kontejneri za providno, zeleno i ostalo staklo
- odeca i obuca koja je upotrebliva ide u posebne kontejnere
- ostalo djubre (pikavci, decije pelene, stara odece)

Plasticne flase i alu konzerve se posebno naplacuju (kaucija) i pare mogu da se povrate (od 15 do 25 EUR/100).
Motorna ulja (dve kapi mogu da zagade 1 m3 vode!) se odlazu u sodebnim spemistima.
Postoje posebni kontejneri za toksicne materije, zapaljive materije (maziva) i njihovu ambalazu (flase, konzerve i sl.).

Posebne kutije za stare baterije, takodje.

Posebno je zanimljivo da prilikom kupovine novog akumulatora (ako se ne vrati stari)
naplacuju kauciju od 7,5 EUR.

Razvrstavanje djubreta se povremeno kontrolise i u slucaju drasticnih gresaka povecava se cena za odnosenje djubreta.

Pozdrav,
509

[djvaske]

To razvrstavanje djubrišta mi je bila zabava, kao da igraš sportsku prognozu

Ako se dobro sećam ima posebna kanta za pakovanja sa zelenom tačkom. Ma opšta zabava je to sortirati.
Posebno su mi se dopale kante sa pikslama na javnim mestima. Gore piksla a dole kanta podeljena na četiri dela sa jasnim oznakama gde se šta baca.

Edited by djvaske, 18 January 2006 - 08:49.

[msmodesty]

Mene interesuje koliko vam je vremena trebalo da se naviknete, i da li vam recikliranje predstavlja problem u bilo kom smislu?
Zasto? Imamo na forumu neke "zivotne namirnice" koje smatraju da je to gubljenje vremena, para, i sl.
Ja rekoh u svom uvodnom postu da mi to ne da nije problem, nego mi je sad sasvim normalno, ali imam prijateljicu koja ko sto rekoh kaze "ne mogu da se igram sa smecem".
A vi?

[Glorfindel]

Meni nije bilo tesko. Prihvatio sam to zaduženje dok sam bio kod prijatelja u Londonu. Razvrstavao sam smeće prilježno, gadeći se kod bio otpada. Najslađi su mi oni kontejneri za flaše i veliki zatvoreni sanduci za novinski papir i časopise. Nije to problem. Korisno je. Ne zahteva neko posebno dodatno vreme. Ja sam to radio popodne, kad dođem sa časova. Dok oni dođu ja sam lepo to sve sredio. Onda lepo klopamo, a oni me kao kontrolišu govoreći da Srbe nije teško uvesti u red.

[Zverilla]

razdvajanje otpdada apsolutno podrzavam sto i radim i ni najmanje mi ne smeta.

najbolje od svega sto je sistem reciklaze krajnje jednostavan ali ga iz nekog suludog razloga nema u srbiji.

korak prvi - svaka zgrada zaduzi svoje kontejnere. ko ne sredjuje djubre placa vise. ko spali kontejner placa novi, plus dovozenje plus "montazu". posle prvog incidenta cucao bi po jedan lokalni penzos i proveravao sta ko baca u koju kantu

korak drugi - recikliranje flasa. nista prostije nego naplatiti kauciju kad flasu uzimas i vratiti taj novac kada je vratis. tako prikupljene flase su apsolutno cista masa za reciklazu. primera radi, cini mi se da je (barem red velicine) 1 tona PET granulata oko 400e. ako recikliras flase moci ces da prodas taj reciklirani granulat za nekih 250ak e. stoga (krmenadlo) na ovome se jos kako moze zaraditi.
najtuznije je sto je kaucija nekad u srbiji bila normalna pojava al sad je gotovo uopste nema i svaki put kad dodjem u srbiju vidim reklamu za neki novi prozivod sa "novom ultra super NEPOVRATNOM ambalazom"...

[Dunadan]

u da!
to kad vidim, pa sve velika slova NEPOVRATNA AMBALAZA pa josh nekoliko usklichnika, dodje mi da se spalim.
pa one silne staklene flashe za ulje. ne znam shta je grdje, nepovratna staklena flasha ili plastichna ambalaza.
pa one nepovratne boce piva od 3 deci...

[Bata.Ilich]

Sortiram djubre godinama i toliko mi je preslo u naviku da ni ne razmisljam vise o tome. Medjutim, ponekad mozda i nije problem tu na pocetku puta, nego na kraju. Bilo je vec nekoliko insajderskih emisija sa "skrivenom kamerom" koje su ispitivale koliko vlasti stvarno postuju ciklus za reciklazu. I bilo je sasvim ocigledno da neke stvari koje donose kintu (staklo, dobro odvojen papir i sl) prolaze kako bi i trebalo, bas kao i hemijski opasne stvari (npr. baterije). Medjutim ostalo djubre koje je fino razdvojeno neretko samo shibnu ponovo tako izmesano na deponiju i to stoji tu kao da nikada nije bilo odvajano.


A sto se prisiljavanja na sortiranje tice, secam se kako su moje komsije naucile; kese su providne, pa se vidi sta je unutra. I u kesu sa 'green' stvarima je neko od njih trpao pikavce i djubretari to prosto nisu hteli da odnesu. I tako ostaje djubre pred vratima ili dok ne "resortiras" ili dok ga ne strpas sam u svoja kola i odneses na deponiju (a tada se odlaganje tamo placalo ako se pojavljujes licno).

[msmodesty]

Ovde na kesu u kojoj nije ono sto bi trebalo da bude stave OGROMNU narandzastu nalepnicu, pa si obelezen

[Amelija]

Uf meni je u Nemackoj trebalo dobrih par meseci da skontam sta je gde.
E sad da sve to ima smisla ima, nemam nista protiv toga, ali da ume da bude naporno - ume.

Bwt staklo, papir, opasne materije i organske materije jos mi i nisu bile problem (potpitanje: organsko djubre u kese?!?!? ja mogla samo u novine, nista plasticno), ali deljenje stakla po bojama mi je bilo blago sokantno. A onda sam jednog dana cula i da preostale stvari ne spadaju sve u tzv zuto djubre nego da ima i zuto i sivo i crveno malo sam bila (tipa "doci ce svakog momenta da me u'apse jerbo pojma nemam nauku o djubretu").

[Perfect_Stranger]

Jel zna neko gde se nalazi aparat za reciklažu plastičnih flaša koji je prikazivan skoro na TVu? Mislim da je u pitanju neki od beogradskih parkova, nisam gledao prilog od početka...

[NenadMM]

My two cent:

1. Mislim da je najbolji nacin za preradu otpada njegovo spaljivanje na ultra-visokim temperaturama (mislim da se zovu incineration systems), pri cemu se otpad odnosno pepeo moze koristiti u mnogih drugim industrijama npr. gradjevini i tako dalje. Naravno, kolicina pepela koja bi se napravila je nesrazmerno veca od trenutne potraznje za takvim materijalima, ali vrlo je moguce da ce sa razvojem tehnologije taj pepeo dobijati i nove primene. Pre svega zbog mogucnosti da se pepeo i sve preostale stetne materije izogluju i bezbedno deponuju, naravno lakse je deponovati pepeo nego djubre koje nije kompaktno sabijeno.

2. Takodje sam misljenja da nema potrebe djubre odvajati u procesu odlaganja. Mozda ce ovo zvucati bezveze ali koja je verovatnoca da nesto bude bas 100% odlozeno kako treba. Naprimer, bas na ovoj temi je neko pomenuo da pre nego sto se reciklira plasticna flasa, mora da se odlozi cep (zbog materijala, valjda) a pitanje je da li je onaj mali prsten ispod cepa od istog materijala kao i cep, kog se verovatno niko i ne seti. Isto tako i sa papirom, sa spajalicama, i generalno postoji verovatno 1000 drugih primera materijala koji su "isprepleteni". Tj, neko kvalifikovan bi to mogao da uradi mnogo brze i bolje.

Kroz podelu otpada "on site" moze se odmah podeliti otpad i dalje se preradjivati. Verovatno, sto je efikasnija podela djubreta, to se mogu ostvariti veci profiti. Npr. reciklaza aluminijuma postaje vrlo isplativa posto su i cene na berzi visoke, a pre par godine sam bio na prezentaciji gde su objasnjavali da u svakom djubretu oko 0.3% tezine cine plemeniti metali. Ili mozda 0.03%, ali u svakom slucaju to ne bi bio neki mali procenat.

3. Cak i bez centara za reciklazu, mislim da mozemo da damo svoj mali doprinos planeti. Naprimer, praznu bocu uvek treba stisnuti kako ne bi bacali "vazduh" i povecavali obim djubreta. Plasticne kese se mogu koristiti nekoliko puta a uvek se pitam gde su nestale one "mrezice" sto su matroci imali kad sam bio mali. To je bas bilo udobno, zar ne?

4. Povratna PET ili HDPE ambalaza - to mora da se radi kroz dogovor sa proizvodjacima pica i punionicama. Ako se ne varam, statistika kaze da se samo granulata za ambalazu uvozi preko E30m godisnje. Bar je tako bilo oko 2003-2004 kad sam gledao. Znaci, kroz efikasniji zivot, smanjujemo i spoljno-trgovinski deficit.

5. Elektronski otpad, toneri i tako dalje - osim sto moze da se uradi sa mobilnim, postoji i pravilna procedura kako se toneri moraju odlagati. I u Srbiji postoje firme koje se time bave prema EU normama samo sto nazalost ima vise onih koji pune prazne nego onih koji pravilno odlazu svoje tonere. Ako nismo u stanju kao individualci da priustimo taj luksuz sa tonerima, mozemo da probamo bar da u firmama gde radimo takve inicijative sprovedemo plus upakujemo u finu PR pricu. A da ne govorim o tome kako stampanje na 2 strane stedi papir i kako danas maltene svi moderni stampaci tu opciju cine dostupnom.

Kao zadnje, mislim da regulisanje preradjivanja otpada moze pozitivno da se odrazi i na stanovnistvo na marginama naseg drustva. Organizovani centri za prikupljanje/sortiranje/preradu djubreta bi lako mogli da imaju u svom sklopu i centre za brigu o deci, medicinsku brigu i tako dalje. Plus kada je neki posao legalizovan i regulisan, tu postoji i sistem penzija, invalidske zastite i tako dalje. Mislim, zeleno da zelenije biti ne moze. I zao mi je sto u nasem jeziku zeleno ima primarnu asocijaciju kao nesto nezrelo, jer dok sazre ideje oko zastite zivotne sredine, mozda bude i kasno.

[BeatrisDal]

U Nemackoj se smece (i kucni otpad) razvrstava na sledece nacine:
- bio (sve bioloskog porekla - hrana) - providne kese
- zelenilo iz basta - pakuje se u crne kese
- zuto tj. sve sto se moze reciklirati (ima onaj specijalni znak): razna pakovanja, metal, plastika i sl. - zute kese
- papir - plavi kontejneri
- staklo - posebni kontejneri za providno, zeleno i ostalo staklo
- odeca i obuca koja je upotrebliva ide u posebne kontejnere
- ostalo djubre (pikavci, decije pelene, stara odece)

Plasticne flase i alu konzerve se posebno naplacuju (kaucija) i pare mogu da se povrate (od 15 do 25 EUR/100).
Motorna ulja (dve kapi mogu da zagade 1 m3 vode!) se odlazu u sodebnim spemistima.
Postoje posebni kontejneri za toksicne materije, zapaljive materije (maziva) i njihovu ambalazu (flase, konzerve i sl.).

Posebne kutije za stare baterije, takodje.

Posebno je zanimljivo da prilikom kupovine novog akumulatora (ako se ne vrati stari)
naplacuju kauciju od 7,5 EUR.

Razvrstavanje djubreta se povremeno kontrolise i u slucaju drasticnih gresaka povecava se cena za odnosenje djubreta.

u, da, bilo bi super da se to kod nas radi. a i genijalna mi je ova ideja sa otkupom plastičnih boca, em bude čistije em možeš da zaradiš na ekološkoj svesti

[dakii]

danas sam videla jednu ženu kako skuplja limenke, trpa ih u neke kese i tako..
i reče mi da ona to prodaje po 10ak dinara po komadu.. i stvarno sam se oduševila kad sam to čula (inače živim u pančevu i to..)
a pošto je nisam pitala gde ona to prodaje, ipak sam radila cele noći i bila sam skroz umorna.. zanima me da li neko zna gde bih mogla da dam to..
meni ne bi bio nikakav problem da makar jednom nedeljno se prošetam po gradu, pokupim te konzerve i odnesem ih u tu fabriku ili šta god da je više.. a još plus i dobiješ neku nadoknadu za sve to.. :)
inače, postavili su kontejnere za reciklažu u svakoj školi, i svugde gde se nalaze kontejneri za ovo "obično" đubre..

[Massive_Attack]

Jeste li primetili da na limenkama Laskog piva (koje sada cirkam) sitnim slovima pise da dobijate 0,50 kuna za povratak ambalaze ? Do duse samo za podrucje Hrvatske

Koliko treba da popijem za 100 evra nazad

[djordje geprat]

Mislim da je problem plastične ambalaže najlakše rešiv ZABRANOM pakovanja tekućina u PET i slične boce. Državnom zabranom. Ako smo gotovo 100 godina mogli da pijemo kiselu vodu, mleko, jogurt, pivo i koka kolu iz flaša, možemo i dalje. Alternativa mogu da budu samo brik pakovanja.