51 replies to this topic

[Indy]

TBone, ne znam zašto se smatraš kvalifikovanim da odrediš šta je potrebno, a šta ne. Mogu da ti kažem da nisi. Recikliraju ne samo zeleni, nego i svako normalan ko iole ima pojma o ekologiji.

Iz ovoga što pišeš na forumu reklo bi se da pripadaš negde sredini XIX veka. Tj. tvoji rezoni su negde na tom nivou, donji pleocen kapitalizma.

[TBoneSteak]

doktore, malo subjektivne statistike:

kamionche od 10-ak tona za reciklazu, sa dva zaposlena

dnevno obidju, say, 40-50 relativno kracih ulica

napune kamionche sa 10-ak tona plastike etc.

deo (mozda pola) od tih 10 ode u smece jer je neupotrebljivo

say, $100 zelembaca po toni, kao relativno racionalna cifra dnevnog prometa

jednako $500-tko zna, mozda i malo vise na dan

treba platiti:

dva tipa
ili jednog (vozaca) koji je, u tom slucaju veoma, veoma spor

deo vrednosti kamioncheta

benzin

jednog administrativca u gradskoj smecarskoj kompaniji

jednog mehanicara koji popravlja kamionche

barem jednog gradskog politicara reciklatora

ne zaboravi da te recikliranje moze lako kostati $5-10 nedeljno tvog vremena

cifre...
dakle, sta nam je ostalo?

koliko smo profitirali?

or, should I say - how much have we lost?

Edited by TBoneSteak, 13 January 2006 - 12:10.

[kingmaker]

District heating plant Spittelau

The construction of the district heating plant in Vienna Spittelau is an impressive witness for the multiple functionality of steel structures.
Hundertwasser's innovative façade elements contain both typical industrial building materials and innovative environmental technology. This impressive building is a colourful island in a setting surrounded by modern office buildings.
The building was built by Hundertwasser as a synthesis of arts.
Irregular and surprising combinations of shapes and colours characterise the outer appearance.
The willingness of the architects, engineers and technicians to adapt to the ideas and images of the artist have made this building into a landmark of Vienna.



ukrakto, 60 000 stanova se greje na djubre. mene je to odusevilo.
+
izgleda fensi.

[pcelica]

skoro sam bila na seminaru koji je oragnizovala autrijska privredna komora u bg a na temu recikliranja i zashtite zivotne sredine.

zakljuchak to je zlatna koka za investiranje tamo gde josh nije pristiglo /chitaj koda nas/, austrijanci su se polomoli da nas se dokopaju elem josh jedno trzishte, enormne mogucnosti naplate za koju godinu.

pojenta je da se vecina otpada recikliranjem moze pretvoriti ili u energiju /primer javno osvetljenje u moskvi se dobrim delom napaja iz fabrika za recikliranje smeca tj osvetljeni su sopstvenim djubretom/, zatim varijanta prozvodnje goriva /poshto nije bash moja struka ne moga vam dati detalje ali vec se praktikuje i zeshce je korisno/, zatim prerada organskog otpada, chini mi se u veshtacko djubrivo, naravno samo deo se moze koristiti u dalje svrhe, pa prerada otpadnih voda itd
u svakom sluchaju stici ce to i kod nas, a koliko vidim onaj ko uleti u investiciju ne da ce mu se vratiti nego vishestruko ali morace biti strpljiv jer ce ipak trebati vremna da sve to zazivi kod nas.

[Patapije Polupitomi]

Eve , djeco, da vi kazem kako se to radi u jednoj maloj zemlji u sred Tihog okeana, gde su problem reciklaze shvatili kao ozbiljan drustveni problem (sto on i jeste) i tako ga i tretiraju. Kako je drustveni sistem u toj ostrvskoj zemlji (za razliku od balkanske krcme) orijentisan na resavanje , a ne stvaranje problema, tako je i problem reciklaze resen dinamicki i prakticno se svakodnevno usavrsava. Radi se o potpuno osmisljenoj tehnologiji koja pocinje sa propisima da na svakom proizvodu mora postojati oznaka da li je za reciklazu pa do finalnog proizvoda koji nastaje istom. Sama tehnologija proizvodnje necega iz djubreta mozda i nije toliko bitna koliko je bitno kako je sve to organizovano da bi se doslo do te tacke. A u kompletnoj organizaciji je najmanje mesta ostavljeno ljudskom faktoru, to jest dobroj volji pojedinca da li ce da razvrstava djubre ili nece. Bitnu ujlogu u celoj prici ima i cinjenica da je prikupljanje djubreta odredjenog dana u nedelji besplatno, ali se placa odlaganje nekog drugog dana ili na privatnoj deponiji. Ne treba pominjati da su kazne izuzetno ostre za neovlasceno odlaganje djubreta. Sa druge strane, drzava se pobrinula da svako "domacinstvo" ima sopstvenu kantu za djubre koja je tipska i sa "registarskom tablicom"* sto smanjije mogucnost kradje a omogucava djubretarskom kamionu-robotu da lakse rukuje sa njima jer su sve iste. Pored te kante za organski otpad, svako domacinstvo je snabdeveno i i jednom povecom plasticnom vanglom za neorganski otpad. Kljucni momenat je u tome da ako neko nema zivaca, ili nije placen za "neproduktivnu selatnost" sto rece ovaj Biftek, moze da pokusa da odlaze neorganski otpad u kantu predvidjenu za organski i time je brze napuni sto prouzrokuje da mora naknadno da plati kako bi je izrucio. A kanta se veoma brzo puni praznim flasama, recimo. Zato je svima u interesu da te prazne flase odlazu u vangle za neorganski otpad. Organski otpad se skuplja pomenutim kamionom-robotom, dok neorganski skupljaju privatne kontrakt firme.
U celoj toj prici nije zanemarljivo sto su drzavne "strucne sluzbe" izracunale kolicinu otpada koje emituje prosecna porodica i prema tim analizama nastimali velicinu kanti. Cak se ta velicina menjala par puta.
Za odlaganje tekstila, stare odece i sl, opet su se pobrinuli kontraktori koji su postavili svoje kontejnere na vecim parkiralistima.
Rezultat svega je da se otpad odlaze maksimalno efikasno i da su sekundarne sirovine razdvojene vec na pocetku.
Cela ova stvar je postala i dobar biznis , pa jedan moj poznanik rece : "buducnost je u djubretu"

[msmodesty]

dakle, neprofitabilno... gubljenje vremena i novca.
ljude ne treba trenirati kako da gube sopstveno vreme obavljajuci neprofitabilne delatnosti.
dakle, ljudi se siluju da se bave neprofitabilnim delatnostima. pa, posto je neprofitabilno, onda im se i naplati

hebo lud zbunjenog, a zelenima treba potkresati mlada krilca pre nego sto pocnu da nas teraju da jedemo sopstvena reciklirana govna...

<{POST_SNAPBACK}>

Ovo sam i ocekivala.
Nije mi samo jasno kako si mogao da zaboravis jednu savrseno prostu stvar - to smece je tvoje, ti ga pravis, i na kraju TI moras i da ga izbacis. Da li ces to raditi u pet razlicitih ili 5 istih kesa ali ni malo ne oduzima vreme.
Najbolje onda da te ni ne pitam da li u supermarketu kupujes voce "na meru", ili u plasticnim kutijama.
A propos neprofitabilnog trosenja vremena - ja bar dam posao onim skupljacima, kamiondzijama, iostalima koje si naveo, pa oni bar mogu da trose pare i da ekonomoija napreduje.
A kako ti profitabilnije potrosis tih 15 minuta za djubre ako sedis ispred kompjutera ili gledas televiziju?

[TBoneSteak]

Nije mi samo jasno kako si mogao da zaboravis jednu savrseno prostu stvar - to smece je tvoje, ti ga pravis, i na kraju TI moras i da ga izbacis.

OK, kao vlasnika smeca, pitam te koliko si prosle nedelje zaradila recikliranjem istog?

ne samo sto placas odnosenje smeca vec te i kaznjavaju ako ne recikliras?

znaci, kazna (a ne profit) je tvoja motivacija?

naravno, dozvoljavam da se zalazes za recikliranje iz licnih uverenja, a kazna ti pomaze da imas takva uverenja, zar ne?

a, zasto verujes drzavi kad kaze da je recikliranje korisno?

pa, ako je korisno time bi se bavile privatne kompanije i na tome profitirale. pojedinci, kao ti ili ja, takodje. cemu prinuda? ako je toliko korisno, pa gde su onda novci? ko tacno zaradjuje novac recikliranjem, koliko i kako? ti, sasvim sigurno, ne.

[ikica1]

Ma kakvo crno recikliranje?! Zasto bi se mi brinuli za okolinu?! Nas covek se tek odvikao od sr@nja iza kuce, do odvikavanja od zaser@vanja planete ce proci jos koji milenijum.

[TBoneSteak]

Eve , djeco, da vi kazem kako se to radi u jednoj maloj zemlji u sred Tihog okeana, gde su problem reciklaze shvatili kao ozbiljan drustveni problem (sto on i jeste) i tako ga i tretiraju.

pazi, Patapije, kako tretiraju recikliranje na Samoi, Tongama i ostalim Polinezijama nema nikakve prakticne vrednosti. ostrva recikliraju sopstvena gomna i to je to.

pretpostavimo da US proizvodi 250 miliona tona smeca godisnje.

16% ili tako nesto se spali.

27% se reciklira, raznorazne plastike, papiri, metali i koshena trava.

50% i nesto se zakopa u zemlju.

pretpostavimo da je 27% profitabilno. dakle, 56 miliona tona. 56 miliona tona puta, say, 1 ben franklin po toni, jednako $5.6 billion. smehotresno

pretpostavimo da se onih 50% i nesto zakopanih reciklira i doda na onih 27% already recikliranih. dobijamo 180 miliona tona puta, say, 1 ben franklin po toni, jednako $18 billion. podjednako smehotresna cifra

prvo, ne samo da je nemoguce profitabilno reciklirati preko 80% smeca.

drugo, cak i da je to moguce - opet je pisljivih $18 billion godisnje.

jel' ti mislis da 300 miliona ljudi nema pametnija posla nego da generise pisljivih $5.6-$18 billion godisnje putem recikliranja?

zeleni ti popili pamet

[Patapije Polupitomi]

pazi, Patapije, kako tretiraju recikliranje na Samoi, Tongama i ostalim Polinezijama nema nikakve prakticne vrednosti. ostrva recikliraju sopstvena gomna i to je to.

zeleni ti popili pamet

<{POST_SNAPBACK}>

Mada sam ja u veoma grubim crtama opisao kako to rade ostrvljani, ocigledno je da nisi primetio jednu veoma bitnu stvar u toj prici, a to je da je sistem zamisljen tako da napravi uslove da svaki gradjanin aktivno ucestvuje u procesu. Gledano sa pozicije gradjanina on ulaze potpuno istu kolicinu rada bez obzira da li otpad baca razdvojen ili nerazdvojen, tako da ako ga baca razdvojeno to je onda potpuno besplatno i tih $18B koliko si izracunao i ako je tacno dolazi kao na zlatan krst.
Drugi aspekt price je nacin resavanja problema po semi :
uocavanje problema > analiza problema > predlozi resavanja problema > usvajanje najboljeg predloga i realizacija resenja.
Na Balkanu se to radi malo drugacije :
Uocavanje problema > konstatovanje nemogucnosti resavanja > donosenje odluke da problem u stvari ne postoji > iznalazenje novog problema...
Kao rezultat u prvoj varijanti imamo savrseno uredjenu zemlju ( Novi Zeland ), a u drugoj najvece djubriste na planeti (Srbija).
...
Sto se tice zelenih, nisu moji favoriti jer su "one issue party" koja ih stavlja u ravan sa nacistima.

[Indy]

Ma TBoneSteak je bežao sa časova, pošto nije u stanju da razlikuje partiju zelenih od nauke koja se zove Environmental Science. Ali, to je sve deo antinaučne histerije na američkoj radikalnoj desnici koju on ovde predstavlja.

Edited by Indy, 14 January 2006 - 12:05.

[TBoneSteak]

nauke koja se zove Environmental Science. Ali, to je sve deo antinaučne histerije na američkoj radikalnoj desnici koju on ovde predstavlja.

doktore, nauka je dokazala da 10 hektara secerne repe/trske znaci besplatnu voznju automobila za godinu dana.
nauka, daplace, nije dokazala odakle pojedincu 10 hektara zemlje sa secernom repom i zasto 10 hektara ne treba da bude korisceno za golf ili za gledanje.

ja bih reciklirao svo smece ove planete, ali zaista nisam finansijski zainteresovan.
make me do it!

[kingmaker]

a jesi u fazonu da se kremiras ili obicna sahrana?

[Hefestus]

da preciziram: inicijativa "donesi svoju kesu" se desava u Luxembourgu, a koliko znam trebalo bi da zazivi jer su neke EU regulative na putu koje bi trebalo to da podrze.

<{POST_SNAPBACK}>

Da se nadovezem:

To je na delu, tj u praksi poodavno u NL. Koliko vidim veliki broj ljudi se toga drzi. U samiskama nema kesa za dz. najjeftinija 0.20 e/c. Plasticne boce za Coca Cola-u. i vecinu pica se vracaju. Voda takodje u boci koja se vraca. Ali ti je prvo (bocu) naplate mislim 0.50 c.

Ovde je dzep najbolja vaspitna mera. Trening vrlo kratko traje!

Grcka u EU takjodje, milioni plasticnih boca od vode (ne pije se iz vodovoda) i niko ne reciklira!

[PeraZdera]

Plasticne boce za Coca Cola-u. i vecinu pica se vracaju. Voda takodje u boci koja se vraca. Ali ti je prvo (bocu) naplate mislim 0.50 c.

<{POST_SNAPBACK}>

To sa povratnom plastikom mi se mnogo sviđa