131 replies to this topic

[Celt]

Uf, danas sam video kako je auto pokosio coveka. Ustao je odmah, na svu srecu. Tanka je linija...

Edited by Celt, 05 April 2007 - 12:59.

[Anadion]

Smrti se u principu ne plasim. Jedino bih hteo da pre tog momenta ostavim neki trag iza sebe i da ne umirem u agoniji, nego onako na brzinu, preferirano u snu.

[dare...]

"cemu moj strah od smrti? kad mene ima - nje nema, kad nje ima - mene nema."

<{POST_SNAPBACK}>

Pre jedno mesec-dva je ovako, na pitanje jednog novinara je odgovorio Jovan Ćirilov rekavši da je isto stara rimska izreka.

Naravno dobra, praktična i jednostavna. Bez puno filozofije.

Skoro čitah neke Jungovštine gde se konstatuje da je ličnost čovekova do prve polovine usmerena prema životu, a od druge polovine prema smrti. Znači kad dođe vreme ni ti ni Smrt nećete biti iznenađeni susretom.

Za mene lično smrt znači mir. Lično i jesam fasciniran čovekovom potragom za mirom. Svi žele mir. (slično stoje stvari i kad je pojam sloboda u pitanju ) Mir želi i ratnik i sveštenik, i radnik i neradnik i filozof i naučnik i zdrav i bolestan. Vera i vernici su u neprekidnoj potrazi za mirom. Narkoman i alkoholičar takođe. Političari non-stop pričaju o miru. Svi žele mir.

Na kraju i bude mir.

Smrt je najbolji protagonist ideja ravnopravnosti i komunizma...

Svi su jednaki...

PS. Preporučujem knjige SF Srđana Krstića o uređenju Pakla i Raja koje su veoma zanimljivo i duhovito postavljene.

Znači svima sleduje mir...

A dotle red i rad.

[Lavinia Amaldi]

pretencioznom kvazimetafizickom rasprom.

bozicna tema: kao u starom vicu - idu dva praseta i spopala ih neka metafizika, i jedno ce: “sta mislis, ima li zivota posle bozica?”

ajmo, dragi obicni ljudi

evo pitanja na koja su odgovarali skoro svi filozofi (svaki odnos spram beskonacnog podrazumeva da si ti konacan – to su vise razvijali ovi religiozni mislioci, npr. paskal, a kasnije je kjerkegor zapoceo sa tim i presudno uticao na egzistencijalizam/hajdegera, sartra...), psihoanaliticari (cesto, i klasicni i savremeni), manje-vise sve religije:
-egzistencijalno obrazlozenje smrti
-zasto i cemu?
-da li je strah od smrti inherentan coveku?
-ako jeste, da li mora da se prevazidje?
-ako mora, kako?

sta je, jesmo gori od njih? ako su mogli oni, mozemo i mi.
da li se ‘aktivno’ bojite smrti i kako se sa tim nostite? kako biste objasnili detetu sta je smrt?

zapocnimo sa malog jeftinog humora. ovo bi mogle da budu poslednje reci kolega forumasa:
DUNADAN: dzizs.
Toal: Smrt tiha – pristaju joj dva stiha.
Kinik: Pateticno. Ne dolazite mi na sahranu – svakom svoje.
indy: pour me some vine. in your face, intelligent designer!
srdjanf.: When shit happens, why does it always happens to us?
Uros_78: Cuvajte mi demokratiju  
Alexia: Fasisoidno.
ser autsajder: Ali ja sam nepusac.
mango: Poanta je u patrijarhatu.
Rastko: Mi u Americi imamo zivotno osiguranje – nije nikakav problem.
Stoprocentni: Vidju mene.
kingmaker: Pretenciozno.
Billy Mahony: U kom filmu je najduza scena smrti? (odgovor nosim sa sobom)

Spoiler! --Click here to view--

Hella: Welcome.

izvinjavam se pobrojanim forumasima, zbog morbidnosti, a i izostavljenim. osecajte se slobodnim da dopisete moje poslednje reci, ili nacin kako cu da mrem.

<{POST_SNAPBACK}>

buahahahhaah

Ima jedan utesan grafit: Ako zivis u Srbiji, neces ni primetiti da si umro.

<{POST_SNAPBACK}>

ditto

da, ali niko nema  da nam pokaze trailer 

<{POST_SNAPBACK}>

bice da su trejler videli samo oni koji su prosli klinicku smrt
osim ako se to iskustvo ne moze objasniti aktivnoscu nekih preostalih mozdanih talasa ?

btw vise se plasim svakodnevnog umiranja

[SC80]

Bojite se neprozivljenog zivota,ne smrti.

Besmrtnost su nasa deca.

Tokom zivota se vec desavaju male smrti-nekih prijateljstava,nekih ljubavi,izdaje te telo,etc.

My two cents,ovako off the top of my head,pred ponoc.

[debaser]

smrt je uzasna.
starost jos gora.

[betty]

Grunf: Siguran sam da je (umetnuti forumasa po zelji) u stvari Milan Bozic!

[iPhuck10]

Ne plasim se smrti.
Sve ima svoj pocetak i kraj, pa tako i zivot.
Inace se slazem sa Sumejkerovim postom 100%.
A Kingmaker je pogodila moje poslednje reci.

[DOCc]

ma mislim da je glupo da se izjasnjavamo da li se plasimo..
naravno da da.

samo, postoje razni nacini da se taj strah prevazidje..... i svi su iracionalni

[kingmaker]

ma mislim da je glupo da se izjasnjavamo da li se plasimo..

<{POST_SNAPBACK}>

dobro ok, ne moramo, ali otkud ti to da se svako aktivno boji smrti?

[DOCc]

dobro ok, ne moramo, ali otkud ti to da se svako aktivno boji smrti?

<{POST_SNAPBACK}>

pa mislim da bi to potvrdio svaki profesionalac..

citao sam dosta knjiga iz oblasti psihijatrije, a od suve teorije se secam recimo Frojdovih bazicnih nagona: Erosa i Tanatosa.. Dakle, po njemu ( nemojte 100% da me drzite za rec ), covek zivi razapet izmedju nagona da produzi vrstu i straha od neizbezne smrti.. Gde se cak i taj nagon za produzetkom vrste moze podrediti ovom strahu..
i cini mi se da vecina psihijatara veruje da sve covekove mentalne tegobe odatle poticu..
ponavljam, nemojte me drzati za rec.. mlad sam i studiram nesto sasvim drugo, ali sam takav utisak stekao.

edit: a, da.. to svakako nije 'aktivno', vec nesvesno.. ali sam mislio da bi zanimljivije bilo da pokusamo da dokucimo na koji nacin sami racionalizujemo taj strah

Edited by DOCc, 18 April 2007 - 18:22.

[Rahel]

Strah od sopstvene smrti kao svesno osećanje pred opasnošću od prestanka života – mislim da nemam. Normalan strah koji podrazumeva reakciju na neku spoljašnju opasnost koja realno postoji, u kojoj smrt ima dimenziju nečeg konkretnog i realnog (npr. kamiona koji juri prema meni) – taj strah imam.
Čini mi se da se više plašim smrti bliskih i voljenih osoba. Ili je to možda egoizam, pa se plašim sopstvene patnje koja bi u tom slučaju bila neizbežna?
Volela bih da umrem sa istim osećajem kao kad dobiješ potpunu narkozu. „Molim vas, počnite da brojite unazad od 100“, - ne sećam se da sam ikada stigla dalje od 98. I posle toga – ništavilo, potpuno nestajanje i zaborav (lep osećaj). Bez patnje i bola pri umiranju, brige o posledicama, neizvesnosti. Kada bih mogla da biram – izabrala bih eutanaziju. Kako izgleda, više se plašim bola (fizičkog i duševnog) nego same smrti. Mislim, nisam samoubilački nastrojena, ali ne bih volela da živim kao biljka i zavisim od aparata i tuđe milosti.

[sta dalje]

same smrti se ne plasim, nekako to prizemno shavatam- znam da ce doci.
bolesti vec da, no o tome sam se vec izjasnila davno na topicu "hipohondrija".

Čini mi se da se više plašim smrti bliskih i voljenih osoba. Ili je to možda egoizam, pa se plašim sopstvene patnje koja bi u tom slučaju bila neizbežna?

ja sam kroz to prosla (smrt bliske osobe). prodjes kroz period patnje svakako, ali prodje i period (aktivne) patnje. i interesantno je da smrt (i bolest) bliske osobe ne leci sopstveni strah od smrti (bolesti). ja sam mislila da ce mi hipohondrija biti automatski izlecena, medjutim ne. naprotiv, u jednom periodu, neposredno posle smrti bliske osobe, je bila cak i povecana.

[kastigulja]

vise se bojim siromastva , bede , neke grozomorne hronicne bolesti nego smrti. smrt je tren .