35 replies to this topic

[Killiana]

hehehee, ja se secam vise prica iz gimnazije...
imali smo profesorku muzickog koja nas je terorisala kontrolnim zadacima, ne cesto, vec obimno... tipa jedan kontrolni oko 60stranica: 5 pitanja muzicki pojmovi, 5 pitanja muzicki oblici, jedno pitanje u zavisnosti od razreda, barok, renesansa, savremena muzika i tako to, i dva kompozitora...
e sad moglo je da se prepise kod nje... ili da ispises celu klupu [sto smo jednom i uradili svi odreda, a onda je usla i premestila nas u drugu praznu ucionicu], ili pak da ispises papire sa kompozitorima, na svakom papiru po jedan, kao i sa oblicima i onda ostatak pitanja ispisujes na ostatku papira. naravno ovde je bilo jezivo suskanje, al se snadjes nekako.
mada, ja sam se uvek drzala onog, torba na pod, papiri vire, ja vadim onaj koji mi odgovara i prepisem... jednom sam uhvacena posto sam predala kontrolni, posto sam imala toliko puskica ispod radnog papira, al sam se samo nasmejala profesorki dok sam joj predavala svoj rad i rad dve drugarice, tako da nije znala ciji je ciji

drugi put mi nije uspelo kad sam ozloglasenoj profesorki matematike na pitanje 'sta imas u ruci" rekla "ja,... nista" i uporno odbijala da pruzim saku...

[Conchita Martinez]

QUOTE Killiana
>>>ili da ispises celu klupu<<<

Podsetila si me na jedan biser iz mojih profesorskih dana.
Stojim ispred table, a ucenica iz prve klupe me pita:
-Profesorka, molim vas da mi kazete vidi li se odatle
  da mi je nesto ispisano na klupi?
-Ne vidi. Zasto?
-Posle vaseg casa imamo pismeni iz francuskog.
-Ali, sta ces ako profa pridje tvojoj klupi?
-Ma, nema sanse! Raskopcam samo dva prva dugmeta na bluzi, on pocrveni kao rak...  Gde bi se usudio jos i da pridje?! 

<{POST_SNAPBACK}>

haaa!
mi imamo nekog pijanog profana iz poljoprivredne tehnika. taj se ne trezni.
i svaki put pred pismeni on uzme list papira i sastavlja pitanja. a dve drugarice iz prve klupe samo prepisiju pitanja. mi to naucimo i dobijemo svi cetvorke.
ali,zato kad pita usmeno niko nema pojma nista

[pcelica]

hah, pushkice iliti djonovi moja omiljena umetnost tokom shkolovanja za one predmete koje ne zelim da znam i za one za koje je bilo nemoguce znati apsolutno sva izvodjenje koja chak ni u knjizi nisu data ali ti morash da ih znash na ispitu, ili za one ispite gde je presing toliko jak da ne smesh sebi da dopustish da padnesh pa ti pushkica sluzi samo da odledi mozak koji se od panike u sekundi ispraznio

nekoliko metoda, shodno situaciji,

a4 papir i mirno na sred stola, opushtena varijanta

kad je situacija napeta mali rol papir velichinie par centimetara koji se moze vrteti u jednoj ruci, duzina po potrebi, pravljeno od traka za kase.

zatim, varijanta origami iliti savijeno tak da staje u shaku ali na svakoj strani imash po jednu oblast koja ti treba

i najsavremenija ukucash sve u malo chudo hp48, izprogramirash ga tako da su ti sve formule tu, ali to pod uslovom da ti je digitron dozvoljen i to taj programabilni.

i naravno sve ovo moje je uglavnom primenljivo na moje studije koje su bile prepune izvodjenja i matematike, te se sve moglo napisati u formulama.

[Slee]

Dobra je fora i sa onim samolepljivim "Post it" papiricima, kad je frka, samo ih zalepis na donju stranu klupe...
Hemicarka me pretresala kao na aerodromu, ali me nikad nije nahvatala.

A sto se tice puskaranja, nekako mi je uvek bilo toplo oko srca kad sam uspeo nadmudriti profesore...

[Glas RazumaN]

ali me nikad nije nahvatala.

<{POST_SNAPBACK}>

Zato te dobro navatala.