174 replies to this topic

[m]

Cekaj, cekaj, bio su u Bidzilendu? Jel stvarno obiluje ajfelovim kulama?

[Šumejker-Levi 9]

Ma, Bidžilend je u stvari mnogo brzo iždžikljao, nije doživeo da neki normalni arhitekta vodi brigu o urbanističkom skladu, već je mnogo toga nabacano, malo kiča, puno nesklada... ne znam. Mislim, gradić je o.k, ali ne osećam neki sklad u njemu, kao npr. u Valjevu

Ali je gradić, I repeat, OK.

[kingmaker]

nije sigurno najveci, ali ga se rado secam.
ima sigurno pet-sest godina tome. na nekom rodjendanu/slavi, u svakom slucaju kucno okupljanje, ima vise ljudi oko nas, pita me tadasnji decko:"ocemo na silu?".
a ja odgovoram:"pa sto moramo na silu?"

bila sam mlada, ocigledno opterecena nekim stvarima .a vrlo dobro sam znala za bend.

i tako, kad god sam sretala u gradu jednog lika koji je prisustvovao tome, on bi se prvo smejao par minuta (i to onako, savijao se od smeha prisecajuci se), pa bi tek kad se malo primiri procedio: 'zdravo, kako je...'

[Moshulj]

Svež blam, od subote.

Autobuska stanica u Svilajncu, i ja sa hm... drugaricom... treba da se vratim za Beograd. E sad, na peron se izlazi tako što se prođe kroz zgradu autobuske stanice (ništa veliko) i onda naglo skrene levo.

Meni drugarica kaže kako treba da pokažem kartu da bi nas pustili na peron.

I naravno, čim sam video izlaz iz tog hodnika ka peronu, ja kartu pokažem jednoj starijoj ženi, romkinji,  u stilu "evo, vidite kartu, jel' možemo da prođemo?", žena me čudno gleda, a drugarica vuče ka nekom čikici, mislim u sebi "ma šta me vuče ka njemu, pokazao sam kartu". No, ipak ja na kraju tom čoveku pokažem kartu, a kasnije shvatim da sam tu istu kartu na početku pokazao - baba seri. 

<{POST_SNAPBACK}>

Ne vidim sta je tu blam. Zna se da je u svakoj firmi glavna kafe kuvarica. Analogno tome baba sera je najglavnija na autobuskoj. Ti nisi ni morao da pokazujes naknadno kartu tom coveku, baba sera bi sve sredila.

[m]

Moram da ponovim onaj moj kad sam na slavi, umesto da stavim kasicicu od zita u casu s vodom, uzela casu i iskapila vodu. Mislim da nikad nisam vidlela toliko zabezeknutih vernika na jednom mestu.

[precog]

jao, extra

[Šumejker-Levi 9]

Ne vidim sta je tu blam. Zna se da je u svakoj firmi glavna kafe kuvarica. Analogno tome baba sera je najglavnija na autobuskoj. Ti nisi ni morao da pokazujes naknadno kartu tom coveku, baba sera bi sve sredila.

<{POST_SNAPBACK}>

[m]

Da, oce to tako kad prvo ponudis nekoga ko je generalno operisan od religije, tradicije i slicnog. Inace dijapazon gluposti koje sam izgovorila cestitajuci slavu je takodje neverovatan.

[kingmaker]

a da, cestitanja slave...

to je jos i lako da se izblamiras, ali meni se uvek desava da nekako nespretno cestitam rodjendan. npr:
-srecan rodjendan!
-hvala.
-nema na cemu!

[Linda Lee]

Jedan od blamova koji ce me pratiti zauvek...
Dakle!
Vreme radnje-4.-ti razred osnovne skole,jednog petka.
Mesto-parkic u blizini iste.
Moja simpatija u koju sam bila nenormalno zaljubljena (a i on u mene ) me pita:"Hoces da podjemo?"
Ja,posle kraceg i podrobnog razmisljanja, mudro odgovaram:"Ne znam...Moram da pitam mamu,pa cu ti reci u ponedeljak!"
Provala smeha koja je usledila je neopisiva...

[Celt]

heh...

Kako vam je muz (u tom trenutku svane sta se nedavno desilo), je l' i dalje mrtav



nije moj

[Hella]

uf, žestoko. još jedan, tuđi.

večernji kurs englezkog, prvi čas, u skamijama svi preko 25, profesorka čekira stepen Znanja.

"predstavite se-e-e... evo vi, gospojca."
"ja sam željka."
"da, ali na engleskom."
"maj... nejm... željka..."
"sjajno! ali, gospojice, treba da dodate - iz."
"maj nejm željka..."
"da, da, gospojice ali... iz?"
"iz kljajićeva kod sombora, aman ženo!"

Edited by Hella, 17 October 2005 - 11:01.

[bocko]

Jedan od blamova koji ce me pratiti zauvek...
Dakle!
Vreme radnje-4.-ti razred osnovne skole,jednog petka.
Mesto-parkic u blizini iste.
Moja simpatija u koju sam bila nenormalno zaljubljena (a i on u mene ) me pita:"Hoces da podjemo?"
Ja,posle kraceg i podrobnog razmisljanja, mudro odgovaram:"Ne znam...Moram da pitam mamu,pa cu ti reci u ponedeljak!"
Provala smeha koja  je usledila je neopisiva...

<{POST_SNAPBACK}>

Ne znam da li je blam, ili dobar izgovor koji para vredi, ali moja keva prica da se na slicnu foru izvukla nosanja stafete za dan mladosti. Elem u grad u kome je tada zivela i isla u skolu, dosla stafeta na svom proputovanju do najveceg sina naroda i narodnosti, te su u skoli krenuli da biraju primerne omladince da trce sa stafetom po stotinak metara. Kad je na kraju neko predlozio i nju, ona je, kao fino vaspitana devojka, odgovorila da mora prvo da pita mamu. Kaze da okruzenje nije pokazalo ni najmanje razumevanje za njenu nameru da takvoj pocasti pretpostavi misljenje majke. U svakom slucaju, brisana je sa spiska nosilaca i pre nego sto je baka stigla da se izjasni.

A sad neki pricaju da su komunisti ubijali individualizam. Eto moju majku su terali da se stidi sto nije individualac, nego za sve mora da pita mamu

[Bata.Ilich]

Osnovna shkola. Neka priredba. Domisljato nastavnicko vece doslo na ideju da svaki od razreda u generaciji postrojen na stepenice ispred skole otpeva po neku (lokalnu) pesmu. I nama upadne jedna koju sam od milja zvao "Oda pimpeku" (pored toga, originalnog naziva ne mogu da se setim, sve i da hocu). Kako smo prolazili kroz reci pevajuci, tako sam i ja prolazio kroz razlicite faze...

"berimo ga (cvece) tri kiteee..."
(tu sam vec poceo da se kliberim ko Strippy)
"berimo ga tri kite, jednu tebi za sheshir, drugu meni u njedra..."
(selfcontrol=off; pucam po shavovima i pocinjem grohotom da se smejem drzeci se za stomak - verovatno je bilo i par RG efekata sa slinama, ali ne garantujem)

[Dunadan]

ahahahhahahaaa. te kitice su uvek smehojada. jednom na nekoj shkolskoj priredbi zaseo neki popa, ishchita nekih 12 kitica, svaku najavljujuci sa: 1, 2, 3. itede 'kitica', a ja iza njega u horu, sa koncentracijom bichara u zabokrechini.
a kad sam vec kod hora, tu sam imala ubedljivo najgrdje kolektivne blamove, shto zbog mesta na kojima smo pevali, shto zbog te iste koncentracije. najgrdje mi kad smo imali 'nastup' u starachkom domu, e jebote, starachkom domu, pa na Mokranjchev Njest svjat i jedan ultra falsh baseva ja krenem da se smejem ko da reklamiram pastu za zube. Svi su me videli, ni note pred facom nisu pomogle.
Jednom sam se smejala tijekom nastupa u sinagogi, to mi nekako josh grdje, dirigent da je mogo, ubio bi me pogledom.