11 replies to this topic

[kayser]

OVE INFORMACIJE SU SLUZILE ZA OBAVESTAVANJE STRANACA KOJI SE PRIVREMENO
NALAZE U NERAZVIJENIM ZEMLJAMA DA NE KUPUJU I NE KORISTE PROIZVODE O KOJIMA
JE REC U OVOJ PORUCI. "KUPUJTE DOMAÆE" IPAK IMA SMISLA.

Proizvodi za genocid

Poznato je da jedna kompanija moze da proizvodi tri kategorije jednog
istog proizvoda. Prvu za domace trziste, drugu za izvoz u druge razvijene
zemlje i trece za izvoz u zemlje u razvoju. Ovoj trecoj kategoriji pripada
oko 80% proizvoda za ishranu, cigareta, napitaka i oko 70% robe siroke
potrosnje tekstilne industrije i industrije koze i obuce. Kada su u pitanju
edikamenti (lekovi) koje izvoze Severna Amerika i zemlje zapadne Evrope u
zemlje istocne Evrope, Azije, Afrike i Latinske Amerike, taj procenat
je 90%. Nedavno je u casopisu Vils-Nuvel iz Francuske i nekim engleskim
listovima uz saglasnost komisije OUN za hranu i kontrolu zivotnih namirnica
obelodanjeno da neke zapadne firme prosiruju proizvodnju i izvoz
kancerogenih proizvoda u "neelitne" zemlje. Proizvodnja takvih proizvoda se
ubrzanim tempom razvija u preduzecima
Tih firmi na Bahamima, Kipru, Filipinima, Malti, Portoriku, Senegalu,
Maroku, Australiji, ali i u Holandiji, Nemackoj, Svajcarskoj, Turskoj i
Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Tako su, na primer, Coca Cola i margarini
proizvedeni u Holandiji i Nemackoj, a distribuirani u zemljama u razvoju
konzervirani emulgatorom koji izaziva rak, a oznaceni su na pakovanju
simbolom E330. Ti proizvodi su inace zabranjeni za distribuciju i prodaju u
zemljama clanicama Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj.
S obzirom na vaznost poruke (a mozda ima i onih koji prethodnu poruku nisu
dobili) ponavljam ceo spisak oznaka opasnih materija koje se koriste za
konzervaciju, ulepsavanje izgleda i korekciju ukusa prehrambenih proizvoda.
Najbitnije je to da treba izbegavati strane proizvode na kojima je
utisnuto slovo E iza koga slede neke od navedenih cifara.

SPISAK OZNAKA MATERIJA (EMULGATORA) OPASNIH PO ZDRAVLJE:

E102 - opasan
E103 - zabranjen
E104 - sumnjiv
E105 - zabranjen
E110 - opasan
E111 - zabranjen
E120 - opasan
E121 - zabranjen
E122 - sumnjiv
E123 - veoma opasan
E124 - opasan
E125 - zabranjen
E126 - zabranjen
E127 - opasan
E130 - zabranjen
E131 - izazivac raka
E141 - sumnjiv
E142 - izazivac raka
E171 - sumnjiv
E173 - sumnjiv
E180 - sumnjiv
E210 - izazivac raka
E211 - izazivac raka
E212 - izazivac raka
E213 - izazivac raka
E215 - izazivac raka
E216 - izazivac raka
E217 - izazivac raka
E221 - poremecaj creva
E222 - poremecaj creva
E223 - poremecaj creva
E224 - poremecaj creva
E226 - poremecaj creva
E230 - stetan za kozu
E231 - stetan za kozu
E232 - stetan za kozu
E241 - sumnjiv
E250 - poremecaj pritiska
E251 - poremecaj pritiska
E311 - izaziva osip
E312 - izaziva osip
E320 - holesterol
E321 - holesterol
E322 - poremecaj zeluca
E330 - izazivac raka
E338 - poremecaj zeluca
E339 - poremecaj zeluca
E340 - poremecaj zeluca
E341 - poremecaj zeluca
E407 - poremecaj creva
E450 - poremecaj zeluca
E461 - poremecaj zeluca
E462 - poremecaj zeluca
E463 - poremecaj zeluca
E465 - poremecaj zeluca
E466 - poremecaj zeluca

[incognito]

Najbitnije je to da  treba izbegavati strane proizvode na  kojima je utisnuto slovo E iza koga slede neke od navedenih cifara.

<{POST_SNAPBACK}>

Samo strane proizvode, a za domace se ne vazi? Recimo jedini iole dostojni energetski napitak - Knjaz Milos Guarana - obiluje sa E330 (min 0.7%) i E211 (min 0.01%) ... Da ne pominjem stvari koje ljudi ovde svakodnevno konzumiraju pod parolom 'Kupujmo domace'...

[kayser]

Ma , ovo je bio copy-paste.Naravno da vazhi i za nashe proizvode.
Da stvar bude josh gora , nashi chak ni ne navedu sve sastojke koje su ubacili....

[BarbaPapa]

Renomirani domaci proizvodjaci:

-margarin
- E330 - izazivac raka
- E322 - poremecaj zeluca
-salama
- E450 - poremecaj zeluca
- E250 - poremecaj pritiska
-bomboni
- E102 - opasan
- E124 - opasan
- E131 - izazivac raka

dalje me mrzelo da trazim...

[precog]

ajd ne lupajte gluposti, da sve to izaziva rak svi bi vec pomrli.
btw. E-330 je limunska kiselina

[incognito]

E330 jeste limunska kiselina, s' tim sto u slucaju Guarane (posto bas imam jednu kraj sebe) na Srpskom pise - Kiselina E330, dok su lepo Englezima objasnili: Citric Acid E330... Zato se i ja zacudio sto je ista u listi...

S' druge strane cuo sam i ja da je E211 opasan po zdravlje i bukvalno proteran iz 'normalnih' zemalja... Kod nas je to i dalje jedan od najcescih konzervansa...

Edited by incognito, 30 September 2005 - 13:47.

[Bata.Ilich]

S' druge strane cuo sam i ja da je E211 opasan po zdravlje i bukvalno proteran iz 'normalnih' zemalja... Kod nas je to i dalje jedan od najcescih konzervansa...

"...pa nasem narodu nista ne fali!"

Je l' to logican nastavak ove recenice?

[precog]

Aditivi su supstance koje se normalno ne konzumiraju, niti su tipičan sastojak neke namirnice, ali se iz tehnoloških razloga dodaju prehrambenom proizvodu u toku prerade, pri čemu sami postaju njegov sastojak. Na deklaraciji svakog proizvoda mora biti navedena kategorija aditiva, njegov pun naziv i određena E oznaka. Prirodne aditive su upotrebljavale i naše prababe za zimnicu; veštački su veštački. Ljude plaši taj atribut, mada neki od aditiva imaju i hranljive vrednosti. Dakle, nije otrov sve što ima oznaku "E", mada poslednjih godina internetom i e-mailom kruže liste "sumnjivih", naročito onih koji se navodno plasiraju na ovdašnje tržište kako bi ih se razvijeni svet oslobodio. Na primer, aditiv E 330 pominje se kao uzročnik upale usne šupljine i uzročnik pojave raka, sve prema istraživanjima "klinike za pedijatriju i onkologiju iz Diseldorfa". Međutim, pod šifrom aditiva E 330 "krije" se obična limunska kiselina. Da li se i šta još krije u drugim šiframa i kako to proveravamo

Dr Ivan Stanković, predsednik Savezne komisije za aditive, profesor Farmaceutskog fakulteta, jedan je od najvećih domaćih stručnjaka za aditive u prehrambenoj industriji. U razgovoru za "Vreme" ističe da je "neodgovorno informisanje otrovnije od aditiva" i objašnjava zakonsku regulativu u ovoj oblasti: "Upotreba aditiva se ne prepušta slobodnoj volji proizvođača, već su njihova pozitivna lista (lista dozvoljenih aditiva), proizvodnja, promet, kvalitet (čistoća), ograničenja upotrebe, označavanje i drugi zahtevi zakonski regulisani. Ustanovljena je internacionalna procedura koja prethodi dozvoli za upotrebu aditiva. JECFA, zajednički ekspertski komitet Svetske zdravstvene organizacije i Organizacije za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija, donosi hemijske specifikacije i vrši procene zdravstvene bezbednosti aditiva. Na osnovu tih podataka komisija Codex Allimentarius preko svog komiteta CCFAC donosi standarde i preporuke za njihovo korišćenje. Ove standarde i preporuke zemlje članice UN ugrađuju u svoju zakonsku regulativu. Regulativa o aditivima je prva harmonizovana regulativa vezana za hranu u Evropskoj uniji, koja je uvela koncept E brojeva za označavanje aditiva."

Naš sagovornik tvrdi da je domaća zakonska regulativa u potpunosti usaglašena sa evropskom, kroz Pravilnik o kvalitetu i drugim zahtevima za aditive i njihove mešavine za prehrambene proizvode. Na pozitivnoj listi se nalazi 313 aditiva podeljenih u 22 kategorije (konzervansi, antioksidansi, emulgatori, stabilizatori, boje, zaslađivači i dr.). Propisano je da se aditivi u prehrambenim proizvodima označavaju navođenjem kategorije i naziva ili E broja aditiva, npr. konzervans (natrijum-benzoat) ili konzervans (E 211). Ograničenja upotrebe aditiva data su u posebnim pravilnicima o kvalitetu namirnica. Ivan Stanoković ističe da su ta ograničenja nešto stroža nego u EU: "Rezultat su procene zdravstvenog rizika i realnih potreba za korišćenjem pojedinih aditiva kao i razloga zaštite autentičnosti pojedinih nacionalnih prehrambenih proizvoda."

SVE I NIŠTA: Pozitivna lista predstavlja listu aditiva koje je, prema dosadašnjim saznanjima, bezbedno koristiti pod zakonom propisanim uslovima. Ipak, Stanković dodaje da "nije moguće dokazati apsolutnu neškodljivost aditiva, već se pre može govoriti o stepenu njihove škodljivosti. Ili, kako kaže tvorac moderne eksperimentalne fiziologije Claude Bernard, ništa nije toksično i sve je toksično, u zavisnosti od količine u kojoj se upotrebi."

Branka Bukvić, profesorka Poljoprivrednog fakulteta i stručnjak za bezalkoholne osvežavajuće napitke, objašnjava način na koji se određuje zakonski dozvoljena količina određenog aditiva. "Eksperimentalno se odredi maksimalna doza određenog aditiva koja kod životinja ne deluje štetno. Ta količina se zatim smanji 100 puta zbog prosečnog potrošača, i još 100 puta zbog male dece. Znači, dozvoljena količina aditiva je 10.000 puta manja od one koja nije izazivala promene na životinjama." Posle složene procedure, na osnovu dobijenih rezultata, JECFA za svaki aditiv određuje prihvatljiv dnevni unos i ograničenja upotrebe u pojedinim namirnicama.

Činjenica da se neki aditiv nalazi na opštoj pozitivnoj listi aditiva ne znači da se on može upotrebljavati u svakom prehrambenom proizvodu. Posebnim pravilnicima za određene grupe proizvoda (mleko, meso, osvežavajući bezalkoholni napici i sl.) definišu se pozitivne liste aditiva za te proizvode. Po rečima dr Stankovića, "nije svejedno da li se aditiv dodaje u hleb ili kavijar". Profesorka Bukvić navodi primer aditiva E 123 (amarant), veštačke crvene boje koja se nalazi na opštoj pozitivnoj listi aditiva, ali njegova upotreba nije predviđena Pravilnikom o bezalkoholnim osvežavajućim napicima. Procenjeno je da bi, s obzirom na prosečni dnevni unos osvežavajućih bezalkoholnih napitaka, upotreba pomenute boje u njima predstavljala rizik. Boja E 123 inače već godinama izaziva dosta kontroverzi, budući da su brojna istraživanja ukazala na njenu štetnost, odnosno kancerogenost. Najbezbedniji aditivi, kao što je često pominjana limunska kiselina, koriste se prema principu dobre proizvođačke prakse, odnosno u najmanjoj količini koja je potrebna da se postigne određeni tehnološki efekat. Za takve aditive nije propisana najveća dozvoljena količina.

OTROVI: U medijima se često pojavljuju izveštaji u kojima se, pozivajući se na istraživanja, upozorava na štetnost nekih aditiva. "Činjenica je da postoje aditivi koji su toksični kada se posmatraju van konteksta", kaže dr Stanković. "Na primer, nitriti su otrovi i nalaze se na listi otrova, ali su nezamenljivi konzervansi za proizvode od mesa, veoma efikasni protiv toksogenih vrsta bakterija Clostridium botulinum, Staphyloccocus aureus i nekih drugih mikroorganizama. Ta njihova akutna toksičnost eliminisana je načinom upotrebe, jer se mogu puštati u promet samo kao homogena mešavina sa kuhinjskom solju, mešavina koja sadrži 0,5-0,6 odsto nitrita, tako da nije moguće, ni namerno ni slučajno, zbog slanoće proizvoda, uneti toksičnu količinu nitrita. Činjenica je da postoji mogućnost formiranja kancerogenih nitrozamina ali se smatra da mnogo veće količine nitrita nastaju redukcijom nitrata koji se u organizam unose povrćem, vodom ili vazduhom. Pojedine osobe mogu biti alergične na neke aditive. Poznata je npr. preosetljivost na konzervanse sulfite, pojačivače arome glutaminate, veštačku boju tartrazin i neke druge aditive."

Panika nastaje kada se podaci o štetnosti određenih aditiva dobijeni iz nerelevantnih istraživanja plasiraju kao proverene istine. Na primer, u nekim laboratorijama se kancerogenost zaslađivača saharina dokazivala tako što bi se velika doza tog zaslađivača ubrizgavala direktno u bešiku životinje, čime se izazivao kancer. "Ja ne mogu da tumačim rezultate nekih istraživanja kojima se dokazuje štetnost određenih aditiva", kaže profesorka Bukvić. Mogu samo da ih primim sa rezervom. Dok god Codex Allimentarius taj aditiv ne skine sa pozitivne liste i dokaže da izaziva određene štetne efekte, on je dozvoljen. Znači, ako je Svetska zdravstvena organizacija neki aditiv izbacila, i mi ćemo, a ako ubaci neki nov i mi ćemo."

POTROŠAČKO PITANjE: Da li činjenica da su naši zakoni usklađeni sa evropskim znači da su domaći potrošači potpuno bezbedni što se tiče aditiva u prehrambenim proizvodima? Odgovor je, nažalost, negativan.

Iako se svi sagovornici slažu da je domaća zakonska regulativa u ovoj oblasti dobra, odnosno da je u pitanju prevedena evropska regulativa, svi ukazuju i na probleme u njenom sprovođenju. Najpre nepostojanje standardizovane kontrole čistoće samih aditiva, u našem slučaju uglavnom uvoznih. Metodologija za kontrolu njihove čistoće je slabo razrađena pa se, prema rečima dr Branke Bukvić, svodi uglavnom na veoma površnu kontrolu sadržaja teških metala. Iako aditiv sam po sebi najčešće nije štetan, on to može postati usled prisustva nečistoća. Naša sagovornica navodi primer jabučne kiseline koja, kada se proizvodi industrijski, može da sadrži prateću štetnu maleinsku kiselinu. Sve uvozne aditive trebalo bi da kontrolišu akreditovane laboratorije. U praksi, to se ne radi.

"Mnogo je veći problem korišćenje aditiva čija upotreba nije dozvoljena, aditiva koji su u svetu izbačeni, a čija proizvodnja nije prestala", kaže dr Bukvić: "To se, nažalost, ne kontroliše." Drugim rečima, potrošači ne bi trebalo da strepe od E-brojeva na deklaracijama prehrambenih proizvoda, već od onih koji nisu navedeni. Zbog nepotpune kontrole, naše tržište bi zaista moglo da se smatra idealnim za plasman proizvoda koji ne zadovoljavaju kriterijume EU. U tom smislu, priča o aditivima deo je šire i dobro poznate priče o lošem sprovođenju dobrih zakona. Kao odgovorne za sprovođenje kontrole kvaliteta i zdravstvene ispravnosti prehrambenih proizvoda na domaćem tržištu zakon navodi republičku sanitarnu, poljoprivrednu, veterinarsku i tržišnu inspekciju. Savezna sanitarna inspekcija zadužena je za kontrolu uvoznih proizvoda. Analizu zdravstvene ispravnosti i kvaliteta prehrambenih proizvoda obavljaju akreditovane laboratorije u okviru gradskih zavoda za zaštitu zdravlja, fakulteta, instituta... U Srbiji ih ima četrdesetak.

PROBLEMI KONTROLE: Kontrola zdravstvene ispravnosti podrazumeva ispitivanje da li proizvod može imati štetnih efekata po zdravlje; zadužene su republička i savezna sanitarna inspekcija. Kontrolom kvaliteta proizvoda ispituje se da li sastav proizvoda odgovara deklarisanom, odnosno propisanom (procenat mlečne masti u mleku ili procenat masnog tkiva u mesnim prerađevinama, na primer); zadužene su veterinarska i poljoprivredna inspekcija. Kontrola se obavlja metodom slučajnog izbora.

Pokušali smo da stupimo u kontakt sa odgovornim licima iz Republičke veterinarske i poljoprivredne inspekcije ali zbog vanrednog stanja niko nije bio spreman da daje izjave za štampu. U Republičkoj sanitarnoj inspekciji nisu se pozivali na vanredno stanje, ali je razgovor sa dežurnom inspektorkom Natašom Mladenović održan uz dosta problema, tek na intervenciju načelnika Ivana Ajbla i u njegovom prisustvu. Gospođa Mladenović je objasnila da sanitarna inspekcija obavlja ispitivanje proizvoda "kada postoji sumnja na upotrebu nedozvoljenih aditiva, onda se radi ciljana analiza. Sumnja može da postoji ako se nedozvoljen aditiv, odnosno boja koja je skinuta sa pozitivne liste zatekne u proizvodnji, kod proizvođača. I ni u jednom drugom slučaju, jer pozitivnom regulativom se kontroliše sadržaj onoga što je propisano, što je deklarisano". Na pitanje kako je moguće da kontrola zdravstvene ispravnosti ne uključuje i sistematsku kontrolu na prisustvo nedozvoljenih aditiva u prehrambenim proizvodima, Nataša Mladenović odgovara da se svi aditivi kontrolišu, i to u pogledu sadržaja teških metala i mikrobiološke ispravnosti. Što se tiče sadržaja nekih štetnih nusprodukata u proizvodnji, "takve stvari u toku proizvodnje aditiva ne bi trebalo da se dese".

U Beogradskoj sanitarnoj inspekciji radi 65 inspektora. Sistematske kontrole obavljaju nad zakonom određenim brojem uzoraka, slučajnim odabirom. Zakon propisuje obavezu sanitarnoj inspekciji da uzorkuje 12 različitih prehrambenih proizvoda na 1000 stanovnika godišnje. To znači da se u Beogradu uzorkuje više od 20.000 prehrambenih proizvoda godišnje u okviru sistematske kontrole. Drugo, inspekcijsko uzorkovanje se radi pri pojavi sumnje na neispravnost određenog proizvoda; u tom slučaju nema slučajnog odabira, već se do prispeća rezultata analiza blokira čitava šarža sumnjivog proizvoda i, ako rezultati to potvrde, cela neispravna serija se uništava. Na pitanje da li se Republička sanitarna inspekcija suočava sa problemom korupcije, odgovoreno je da u prošlosti nije bilo slučajeva primanja mita od strane sanitarnih inspektora. Na pitanje o prosečnim platama inspektora rečeno je da "to nije bitno".

BEZ PRIZNANjA: Pokret potrošača Beograda (PPB) je, prema rečima njegovog predsednika Petra Bogosavljevića, jedan od retkih u svetu koji obavlja uporedno ispitivanje i ocenjivanje kvaliteta prehrambenih proizvoda na tržištu. Ova organizacija je od 1995. do danas obavila oko 40 uporednih ispitivanja pojedinih grupa prehrambenih proizvoda. Analize se istovremeno rade u najmanje dve akreditovane laboratorije, na šifriranim uzorcima kad god je to moguće. Time se eliminiše mogućnost greške. "Akreditovane laboratorije su na vrlo različitom nivou opremljenosti, tehničkom, kadrovskom i organizacionom", kaže za "Vreme" Petar Bogosavljević. "To je jedan aspekt problema; mnogo je složeniji problem nedovoljne funkcionalne organizovanosti u oblasti kontrole kvaliteta sa stanovišta nespojivosti funkcija. Postoji određen broj laboratorija koje istovremeno prate kvalitet i rade ispitivanja po ugovoru sa proizvođačima. Zatim ih angažuje inspekcija u obavljanju redovnih poslova kontrole, a potom se ista laboratorija angažuje i od suda, ako je potrebno sudsko veštačenje ili superanaliza."

Rezultati uporednih analiza koje je PPB obavio u poslednjih osam godina dovode u pitanje odgovornost u radu nadležnih inspekcija. "Mi smo u 1995. godini imali nepunih 40 odsto uzoraka koji nisu ispunjavali propisane norme o mikrobiologiji i kvalitetu, i to u onom delu uzoraka koji se nalaze u regularnim kanalima prodaje, mimo onoga što je sfera sive i crne ekonomije", kaže Bogosavljević. "U 2002. procenat neispravnih uzoraka na godišnjem nivou sveo se na oko 25 odsto."

Rezultati ispitivanja kioska brze hrane koje je pre nekoliko godina sproveo PPB još više zabrinjavaju. Prema tim rezultatima, više od 90 odsto uzoraka (hamburgera) bilo je mikrobiološki neispravno.

PPB dodeljuje priznanja za ekstra kvalitet, ukoliko u periodu od tri godine proizvođač nije imao nijedan proizvod iz proizvodnog programa koji je bio eliminisan kao neispravan po bilo kom osnovu. Nijedan domaći proizvođač prehrambenih proizvoda do danas nije dobio to priznanje.

ZAŠTITA POTROŠAČA: S druge strane, mandatna kazna koju sanitarni inspektor može da izrekne na licu mesta – u slučajevima nepoštovanja higijenskih zahteva, na primer ako prodavac istim rukama prima novac i daje hranu, iznosti – 500 dinara. Ukoliko se laboratorijski ustanovi mikrobiološka neispravnost proizvoda, podnosi se krivična prijava. Inspektor Nataša Mladenović kaže da su krivične prijave prilično česte, ali da zakon ne poznaje kaznu trajne zabrane bavljenja proizvodnjom ili prodajom prehrambenih proizvoda: maksimalna kazna zabrane obavljanja delatnosti je šest meseci.

Zakon o zaštiti potrošača SRJ iz jula prošle godine propisuje, između ostalog, uslove koje treba da zadovolje proizvodi, uključujući i njihovo pakovanje ili prepakivanje. Kazne su relativno visoke (300.000 do tri miliona dinara). Nevolja u primeni pomenutog zakona je, po rečima Stojana Arizanovića, pomoćnika glavnog saveznog tržišnog inspektora, prenošenje brojnih nadležnosti saveznih organa na republičke. U ovom trenutku još nije jasno ko bi zapravo trebalo da kontroliše sprovođenje odredbi Zakona o zaštiti potrošača, čak i da je – s obzirom na širok spektar prava – doskorašnja Savezna tržišna inspekcija bila u mogućnosti da ih sprovede u praksi. S druge strane, ističe dr Dušica Nikosavić iz Zavoda za zaštitu zdravlja Srbije "Milan Jovanović-Batut", kazne su propisane Zakonom o ispravnosti namirnica iz 1991: "Inflacija je od tada činila svoje, vršene su male korekcije, ali su kazne i dalje veoma niske, tako da se vrlo često proizvođačima više isplati da plate kaznu nego da plate analizu i dobiju sertifikat da im je hrana ispravna. Po zakonu, svako ko proizvodi hranu mora da ima uverenje da je njegov proizvod ispravan, ali, pošto su analize skupe, proizvođač ide na rizik i isplati mu se da eventualno plati kaznu."

Sadašnja situacija na polju kontrole i sprovođenja zakona u ovoj oblasti rezultat je okolnosti u kojima je zemlja bila dobrih deset godina. U vreme kada nije bilo bitno šta se jede već da li se jede, sve karike u lancu kontrole su popustile i bilo bi previše očekivati promenu preko noći. Zakonska osnova koja se odnosi na kvalitet i zdravstvenu ispravnost proizvoda je uglavnom dobra; po rečima Ivana Stankovića, u pripremi je obiman Pravilnik o metodama za ispitivanje kvaliteta aditiva, kojim će se rešiti deo problema kontrole koji je trenutno nepokriven. Petar Bogosavljević kaže da je optimista i navodi da PPB sarađuje sa nadležnim državnim institucijama na izradi sveobuhvatnog i kvalitetnog programa kontrole kvaliteta i zdravstvene ispravnosti prehrambenih proizvoda.

[Dunadan]

>Međutim, pod šifrom aditiva E 330 "krije" se obična limunska kiselina.
apsolutno mi nije jasno zasto se ubacuje citrat kad ga u bazalnom metabolizmu ima na tone.

[ucn24]

"apsolutno mi nije jasno zasto se ubacuje citrat kad ga u bazalnom metabolizmu ima na tone."

zbog ukusa mozda?


"ajd ne lupajte gluposti, da sve to izaziva rak svi bi vec pomrli."

pa vise od pola ljudi i umre od raka.


"Proizvodi za genocid"

interesting word choice. now, why would any nation have particular hostility towards the population of developing countries, and thus be on a mission to perform genocide on them? wouldn't it be much more efficient to just turn them into consenting slaves - the more, the merrier?

and now about the life span of a slave, retirement options and similar... hmmm ... a little off the wall, but still... who wants a 70 year old slavery veteran on their budget?

[morgana]

Limunska kiselina se vrlo cesto dodaje radi ocuvanja boje vocnih i povrcnih proizvoda.
Proces kojim se ona u organizmu oslobadja zove se Krabsov ciklus. Krabs je ime naucnika koji ga je otkrio, ali u njemackom jeziku i homonim za rak.
Polupismeni prevodilac doveo je do opste histerije glede E330.

[Dunadan]

aman, Krebs Krebs; Krebsov cikus il ciklus limunske kiseline il ciklus trikarbonskih kiselina.
still, koliko se secam pominjanja na vec nekom predavanju, taj citrat i ovaj koji se dodaje u namirnice nisu isti (nisam pitala perke)

Edited by DUNADAN, 13 October 2005 - 13:11.