
Mali Princ
#31
Posted 12 September 2005 - 16:55
#32
Posted 12 September 2005 - 18:43
ne znam shto mali princ podseca na alkemichara. po chemu to?
dodushe ovog drugog sam chitala, na mishice, jedno do trecine. ne znam shta je posle bilo, a ne secam se ni shta je pre bilo.
sonic, nemash pojam bre. markes pricha divne priche. ocu reci da mi se ne dira u njega ili ga, sto godina samoce mi je prva odrasla knjiga, imala sam 13,5 kad sam je prochitala, prvi put. bre...

#33
Posted 12 September 2005 - 21:32
ne znam shto mali princ podseca na alkemichara. po chemu to?
dodushe ovog drugog sam chitala, na mishice, jedno do trecine. ne znam shta je posle bilo, a ne secam se ni shta je pre bilo.
Alkemičar me podsjetio na MP u toliko sto je u pitanju kratka knjizevna forma koja te uci zivotnoj mudrosti. Princ je, doduše, originalan i ni blizu tako iritantan kao Alkemičar. A nisu mi sjeli jer valjda nisam tip koji će u knjizi tražiti "bit" ili "pouku" ili čitati s pripravnom tekicom, kako bi u nju nje zapisala mudre riječi i poruke za život, jerbo mislim da je prosvjetiteljstvo odavno završilo.
A možda jednostavno nisam na dovoljno visokom stupnju svijesti

#34
Posted 12 September 2005 - 22:31
svi delovi knjige su jednostavni crtezi. i kroz prichu i kroz sliku. inache ilustracije malog princa su poznate kao i pricha. ima samo malo knjiga u kojima je pricha i slika u takvom skladu kao kod malog princa.
to je dobro napisana i dobro nacrtana knjiga. bez obzira na jednostavnost crteza, svedenost, karakter likova se sasvim jasno raspoznaje. kako su nacrtani tako su i napisani. sve je u harmoniji.
tim crtezima u slici i rechi mali princ redja sve kako ti zovesh mudrosti, neki drugi bi rekli poznate istine o zivotu. ako i postoji pouka, postoji u nachinu na koji se likovi jedni drugima obracaju. u lepoti jednostavnosti koja vlada kroz celu knjigu.
i na primer, razgovori malog princa sa ruzom i lisicom su linearni crtezi o ljubavi i prijateljstvu, o zashtiti i slobodi, o razdvajanju, sa "zakljuchcima" koji su i bez malog princa poznati. mali princ im samo daje ovu jednostavnu i jedinstvenu formu.
mali princ je art. neke stvari se vide.
e sad, ko dete, nikad pre malog princa nisam prochitala takvu bajku. bajke su bile rketekokete - sa djevama, sirochicima, veshticama, vilama, vilenjacima, princhevima potpuno druge sorte, sa super powers u koje nisam verovala. meni su, kad sam bila dete bile neopisivo gadne i dosadne. a ilustracije su bile odvratne, uglavnom.
jedino u chemu sam uzivala bio je surovi realizam

a malog princa sam dozivela kao bajku druge forme, i meni lichno je otvorio neki ventil u glavi. ili makar prozor u malo drugachije gledanje na stvari. bio je kao iskustvo, olakshavajuci. ko svez dashak vetra. shto je knjigu uchinilo da poverujesh u nju, jer se o letenju radi.
e sad, to je moj lichni dozivljaj knjige i ne mora nikom da znachi ni 0. bilo im dosadno. ok. i meni dosadan majstor i margarita B)
al u ono prvo, da je mali princ art, tu ce teshko da me ubede da nije art. nego da je ko alkemichar.
a alkemichar, to je kao prvo loshe pisano. nepismeno i ljigavo. pitala sam drugaricu koja ga je chitala u originalu da nije prevod nenormalan, toliko mi nije bila jasna knjiga. a ona kaze, i original je ljiga neopevana. o ostalom uopshte od te ljige nisam ni stigla da mislim, nit me zanima. nije art. a i pricha mu je udri me do zore - secam se samo da je bila neka ovca, od cele trecine knjige prochitane.
i zato se pitam odakle sad pa poredjenje.
i josh kazete alkemichar je mali princ za odrasle.
natovrzli se. te ovakav je te onakav je. niko da kaze shta mu to fali, konkretno.
josh lupate etikete svakom kome se mali princ dopada, a poredjenje sa alkemicharom udara sitan ritam u pozadini.
zipa izraza koje koristite za moju malenkost, na primer, i ostale koji vole malog princa: blazirani intelektualčići. i josh potpisujete izjavu.
vech dva glasa. demokraCka tradicija spontane peticije

shta da vi kazem, ako je to cena, ce je platim

ocu reci ne ubediste me ich.

sad tek vidim da su ga neki chitali sa 13 14 godina. to je malo kasno za prvo chitanje, mali princ je za sitniji uzrast, shest, sedam ili osam. chim se nauchi chitanje. morash da si prijemchljiv.
Edited by zazie, 12 September 2005 - 22:46.
#35
Posted 13 September 2005 - 02:57
Ovi sto pricaju protiv MP rade to da bi se predstavili kao citatoci ozbiljne i teske literature. I nece da priznaju da im se dopada knjiga, o tamo nekom deristu sa ovcom koje ze zaljubilo u ruzu.
Jednom je i Hese za devojcice. Capnuo bi on i Dostojevskeog, ali ipak ne sme. Bio bi provaljen.
#36
Posted 13 September 2005 - 08:02
#37
Posted 13 September 2005 - 08:19

niko se ovde ne izjashnjava iz nekakvih ubedjivachkih pobuda, to je valda jasno.
i pored tog tvog velebnog posta, ne ubedi ni ti mene... nije da nisam otvorena za saradnju, nego ti dijalektika losha...

in a nut shell: sav taj simbolizam i alegorichnost MP mi nikad, ali nikad(ni kao klinki optimalnog uzrasta od... koliko...? ...sedam, osam godina) nije prijao. bilo mi nekako dosadno, nije mi ich drzalo paznju. nikad nisam volela tako jednostavne metafore. jbg. that's just me. ne kazem da u njemu nisam videla neki dublji kontekst, ali... jednostavno me nije dojmio. 'tela si argumente.
a ovo za blazE intelektualčiće... zar ti nikad nisi primetila kako se uglavnom ljudi koji katastrofalno malo čitaju (čitaj: do 20-ak knjiga) uvek, ali uvek kunu u MP? ako nisi, onda si blagoslovena...

vidim da ti je taj komentar "zazvečio"... 'mo' se ljutiš... vidiš kako ja - iako si kompletno opljuvala po mojoj omiljenoj M&M, ja sam i dalje B).
peace.
#38
Posted 13 September 2005 - 08:49
#39
Posted 13 September 2005 - 09:33
uopshte se nisam zafrkavala za m&m.
ne znam shto mali princ podseca na alkemichara. po chemu to?
dodushe ovog drugog sam chitala, na mishice, jedno do trecine. ne znam shta je posle bilo, a ne secam se ni shta je pre bilo.
sonic, nemash pojam bre. markes pricha divne priche. ocu reci da mi se ne dira u njega ili ga, sto godina samoce mi je prva odrasla knjiga, imala sam 13,5 kad sam je prochitala, prvi put. bre...
Alhemicar je losa literutura, jer je cak i Mali Princ bolji od nje. Jednostavna zivotna filozofija protkana religioznim zanosima. Mislim svaka pevaljka danas, da bi delovala pametno mora da procita Alhemicara i recimo Da Vincijev kod. Mada ga ja postujem zato sto demistifikuje hriscanstvo.
Sto godina samoce. Mislim sta reci. Knjiga deluje kao recept za spanske 'telenovele'.
#40
Posted 13 September 2005 - 10:36
priznajem ja svakom da mu se ne dopada knjiga. de pishe da svakom mora da se dopadne?
ono shto je dojmilo mene tebe je odbilo. (ti vidish simbolizam i alegoriju, ja je nisam videla kad sam imala sedam godina, ja sam mu verovala na rech. i pamtim to kao divno iskustvo.)
to ipak nije argument (nije me dojmilo) da sama knjiga ne valja. samo da ne lezi svakome. da nema svako osetljivost za njegovu poetiku (shto opet ne znachi da je nema uopshte )
ne znam ni jedno umetnichko delo oko koga se svi slazu.
ali ovo tipa svakom kome se svidja mali princ u stvari je moron... i ne chita...
i folira se... to je stvarno nepotrebno. time u razgovoru o knjizi unapred eliminishesh svakog ko ima drugachije mishljenje.
i nisam primetila to shto si ti primetila - da oni shto im se svidja mali princ ne chitaju inache. (shto, i ako je tachno, opet samo po sebi ne govori nishta o knjizi, osim da je mali princ knjiga I za one shto inache ne chitaju. to mu, po meni, samo dodaje na vrednosti. probija tamo gde inache nema prolaza)
a ako cemo do empirije, ja bih mogla samo iz ovog topika da izvuchem zakljuchak da oni shto pljuju po malom princu misle da se to sad nosi, ko shto se ranije nosilo to da je mali princ super. poshto toliko lichnog unose u to - kategorishuci druge, mogla bih da izvuchem i sledeci - da od svog neshvatanja i neosecanja malog princa prave svoj lichni kvalitet, kao, eto, oni su protiv trendova koje prihvataju maloumni...

al necu da izvuchem taj. mrzi me. B)
a mogla bih, stvarno: skoro svako ko ne voli malog princa dodaje lichni komentar na one shto ga vole, u vidu dodatnog argumenta (chesto i jedinog) protiv knjige. "mi nismo taKi... dok su oni taKi..." nemam ja nishta protiv onih shto chitaju mnogo knjiga, i ja chitam stalno, ali mi glupo kad se ljudi personalno vezuju za tu svoju naviku - "ogledalce ogledalce, ko je najnachitaniji na svetu?" kao sad to shto chitam to me chini ne znam kakvom. boljom od drugih, shta li. dzabe mi toliko chitanje toliko ako mi je to zakljuchak.
(ovih dana mi svi natrljavaju na nos da se ljutim, al ja se ne ljutim ich,naprotiv. ovih dana ni 700 evra poreza nije moglo da me naljuti, kamoli priche o knjigama...

sonic, ne bih rekla. stvarnost i fantazija kako se meshaju u sto godina samoce, to nije shpanska serija ni u tragovima. barokno bogatstvo slika i neverovatni ali autentichni likovi i sudbine - daj bre.
probaj ponovo da je prochitash, al bez zakljuchane kapije u vugla. to je dobro pisana knjiga. samo kako pochinje. "kisha je padala...." odmah te, jednom rechenicom izvuche iz tvog u sasvim drugi svet, gde su chuda normalna stvar. ako to nije dobro chitanje, ne znam shta je.
i nemoj da ti pevaljke odredjuju ukus...

#41
Posted 13 September 2005 - 10:58
Mozda bi moglo da se kaze da su oni koji citaju princa zapravo nepopravljivi romanticari. Sa mazohistickim porivima u ljubavi. Da, sad se secam sta me je najvise nerviralo kad sam je prvi put procitao. Bese to ta ruza i njen sadizam i egoizam.
#42
Posted 13 September 2005 - 11:13

vidish, kad se bushi i probushi se

ruza je odlichan lik. iz zivota nachisto.

svako od nas ima tu ruzu u sebi. onu shto te cima da ostanesh i da patish.

posle soma prochitanih knjiga budi drug pa ga prochitaj ponovo. mala knjiga tri sa tri. evo i ja cu. nisam godinama, zadnji put sam ga chitala sitnom mi detetu, sad ste me bash inspirisali da ga opet prochitam.
a posle cu ti predlozim jednu drugu, moju omiljenu. da vidim dal se tu slazemo.
#43
Posted 13 September 2005 - 11:37

Aj reci tu knjigu, mozda sam je procitao. Mada se veca polovina onog loseg broja odnosi
na SF(& F).
#44
Posted 13 September 2005 - 14:11
samo kako pochinje. "kisha je padala...."
Zar ne pocinje sa, parafraziram iz glave, "toga jutra, pred strojem za streljanje, pukovnik Aurelijano Buendija setio se jednog davnog popodneva kada ga je otac poveo da prvi put vidi sneg"?

Da je napisao samo "Jesen patrijarha" bilo bi dovoljno.
#45
Posted 13 September 2005 - 16:22
da. disidenti. revolucionarne pichke. na preki sud sa svima njima.Ovi sto pricaju protiv MP