o julijana, zaboga, pa i to je zivo bice, imaj milosti, prekrati mu bar muke...
e vaistinu - Džuli Dželatkinjo.
...
hm. ne znam šae gore, ajd long story long, nešto sam brbljiv:
neke školske godine, leto bilo, ortak uleti @ svoj rođenu, najmiliju + jedinu (2x2 m) izbu, da se, posle naporne arbajtske subote, malko opušti = da se u transu sjedini and stopi sa svojom najdražom vernom ljubom, znanom as jogi dušek by simpo.
kućni Red:
- sazuvaj najke patajke
- frljaj ruksak u špajs
- majcu i leviske na sedalo, a sokne na naslon random trepezariskog stoca
i tako, otvori čoek, razgaćen ko Čoek, vrata svojego spavačkogo Raja - zastori i roletne spušćeni, ič se ne vidi. pomrčina i u pretsoblju, no jebo to, vreme je za počinak, zna se šta sledi:
ko svaka bahata mrcina, zaleti se kroz hodnik, odrazi se ukoso svrata sobe i napravi lastu, u letu sluteć ono dušečko "žbrojing, bojing, ojing, jing, ing, ing..." nebil ko prava marva, slađe zaspo nakon što se naužije uz opružne milozvuke. :happy:
o-ćeš.
mesto toga - skrši se o nekako
rastinje 
, otstra nastranu otskoči, tras! arlaukne jerbo usput sažuljo čelendru o neki komad nameštaja, te uspaničen, ranjav i prepanut, u šokiranome Stanju, pipajuć okolo - natrapa na traku od roletne.
voila.
snimi novog cimera, malko osakaćenog posle sobnog tarzanisanja: gragantuanska filadendrončina se razmilila over tri frtalja sobe, saksija ko bure za cefru, moraš puzat ispod njega da dojdeš do regala i uključiš high figh, teve, vidoje, komodor šesetčetir i ostale potrebujušće đakonije za audiovizuelnu gozbu kojoj je narečeni ortak sklon bio i osto, o komociji da ne besedimo.
posle neki kvoter sahata, suluda mu se kevanija vrne od komšike, evo baš se išćeretala s Anikó néni kako je skupo pazarila sineku jednu biljčicu, ne bi li mu živno Enterijer. e sad, keva jes polukrejze, al dob-raaaa ko vodenički somun, nije u redu da krećeš iz čista mira u prljavi rat, jerbo žena sve to čini iz Majčinske Dobroće.
no sinček, smeškajuć se, uzjeban ko rakovački moskito, iste noći spremi busiju za nesretni komad zeleniša i izvrši prfikt krajm u gluho doba noći.
naredni dana sretna mater redovno dozirala fotosintezu, sunčala kućnog Mezimca, zalivala ga, trpala štapiće supstrala u humus, brisala prašinu - zalud. rastinje vene li vene. posle cca 7 dana, antibonsai završio u kontejneru, sarani ga žena plačuć, a ova skotina, znajuć da keva plaća predplatu na "treće oko" i ljušti one lagarije dok ne oćoravi, smasti kako je bilje verovatno krepalo zbogradi lošeg zračenja, te da će zvati radiestezistu da se to, jel, ozvaniči.
uglavnom, zeleni siromašak je ugino u najstrašnijim mukama: marvan je lepo otfikario žinor od nekog raspanutog sobnog abažura, krajeve ogolio, zabo u koren, ušteko u šteker i pretisno svič. tako sedeo pola sata, vrteo palčeve i gledo, offovo svič, išteko, smoto kabel i složio u ladicu. za sledećeg Uzurpatora.
...
tema: neam sobni biljki, al prašuma mi u avliji. desetak lješnjaka, jedna kajsija, tri lipe, zilion breza, par srebrni jelki, kojekakvog džbunja i cvjetiva, tri bora i svugde travuljina, redovno košena. ne ide mi taj sobni fengšuj, više volem da sednem na terasu, srčem 2rsq & ćeifim blejeć u onaj zeleniš kroz ćoroskope. danas tražio predfakturu za dvaes tuja.
indeed - jebo sve to.
najžalim za sledećim, ceo vrt bi osahario damse vrne ovo: ispred plota, s ulične strane, imasmo šes triesmetarskih jablanova, posadio Pilot Babo, kad mu se sinak rodio.
odnosno, bilo ih dvanest, alsam svojeručno skršio šes komada čim sam propuzo, kako kažu direktni preci. no, ostali su iždžikljali ko iz vode, mogo si ih lepo videti sa šestog sprata gratske bolnice i reći: "e, viš ono. e tamo mi lepa kuća, pet kilometeri odavde."
a onda ih premudri Babo iseko kad mu Radio Mileva javio da će kroz naš šor ići obilaznica od kelebije prema internešnl hajveju, pa je celomudreni strateg prizvo neke krezube drvoseče da ih iseču. stara komunjara tela da državi ušpara trošak pri izgradnji Kapitalnog Projekta.
ko što se pretpostavlja, tranzit, fala kurcu, otišo preko drugog kraja Metropole, a jablanovi završiše kao ogrevni materijal jedne proste vojvođanske zime...
satra me depra. odo čupam koroff, spremim teren za tuje.
