1999
Eto, bio mom ortaku rođendan i ja krenuo sa društvom da mu kupim poklon. Uzo samouvereno 20DM od matoraca, krenuo opušteno Knezom , pričamo, zajebavamo se...Reko ajd da zamenim kintu i da kupim sebi pljuge. Dođem do kioska, kažem :”Ajd mi daj dinare”, tip poče da broji, kad me neko za rame: ”Ličnu kartu!”. Okrenem se ja, gledam, a ono neki klinac u kožnjaku, tek paperje počelo da mu na bradi izlazi. Gledam ja njega - reko prepoznaću valjda čiji me ovo mlađi brat zajebava, ali ništa do mozga ne dopire dok se sevnu legitimacija. I šta ću – dam ja ličnu, izvedoše oni i tipa iz fikatra - kažu: ”Ajd zovi gazdu na mob.da probamo ovo da sredimo”. Naravno, nedostupan. ”Ništa”, reče kožnjak i obrnu patrolu koja nas pokupi kod ”Albanije”. 3 konja, ubaciše nas u auto, ceo fazon – ”Brže, brže; šta imaš u torbi; što diluješ devize; jel si ti neki mangup...” i pravac stanica. Tamo konj br.4 – sve pare nam zaplenio – onome liku 100DM lično njegovih, a meni oduzeše ranac. Ja ono, kao u filmovima:”A jel može telefonski poziv, čisto ono, kao javim se familiji gde sam...”. Kad konj br.4 poče da se smeje: ”Ma ajde bre, niko neće da se brine gde si ti”. Dobro, pomirih se ja, reko šta je tu je – sad će da nas drkaju i puste. Ali qrac – eto konja br.5 i odvede nas do ćelije. Mislim se ja – e sad si najniže pao, ali opet qrac – kad je otvorio keliju, to je bilo extra. Kelija 3x2, ima sanduk i rupa u uglu ako baš ne možeš da se suzdržiš, jedna rupa u plafonu 10x10 cm za vazduh i svetlo i to je to. Ajd dobro, preživeće se, mislim se u sebi, i taman malo krene opuštena priča sa likom iz trafike , kad neko iz susedne ćelije krene da urla: AAAAAAAAAAAAAAAAAAA..., pa rukama, glavom, nogom ili već čime po vratima: thump, thump, thump....Pri tome ne priča, nego samo aaaaaaaa, thump, thump, thump, aaaaaaaaa, thump, thump,.....Ajd, rekoh sebi, ima ovde raznog sveta, kad u to dođe nama pojačanje u keliju – klinac koji je pao za džoks vutre. Došo iz Kraljeva da poseti burazera koji studira i krenuli u park sa društvom da vare a njega navatali. A putovao, muka, ceo dan...Tad već videh da od ovog moga ima i gore...I tako smo mi tu ko tri uvele kelerabe svako svoju muku mučio, kad se otvoriše vrata i zovnuše nas gore kod inspektora. Čekam ja, a kod njega vrata otvorena. Ispituju nekog ”urađenog” klinca. On sedi na nekoj stolici, prekoputa njega za stolom Krme br1, a pored klinca Krme br2.
Krme br1.: Ajd lepo reci što se drogiraš.
Klinac:......
Krme br2(sa unošenjem u lice): NARKOMANEEEEEEEE
Klinac: (unezvereno pokušava da zapuši uši i udalji se od krmeta br2)
Krme br1: Ma jel ti čuješ bre šta sam te ja pitao?
Klinac:.....
Krme br2: (udara ritmično klinca fasciklom po temenu i u istom ritmu zapevava): NAR-KO-MA-NE, NAR-KO-MA-NE, NAR-KO-MA-NE
Klinac:(drži se za glavu)
Krme br1.: Jel ti umeš da govoriš?
Klinac:.....
Krme br2.: (širokim bekendom uspeva fasciklom da obori klinca sa stolice, pridiže ga, ubacuje u lift, onda ulazi on, i zatvara vrata sa urlikom kao kada Tom satera Jerry-ja u ćošak): BUHAAAAA
Mislim se ja, ajde dobro, pa i batine ću da preživim, šta da se radi. Ulazim ja tamo, gleda me Krme br1. (Krme br.2 se nije vraćo na svu sreću) i scena je sledeća:
Krme br1: A ti si dilovao devize na knezu?
Ja: Nisam, samo sam probao da na trafici razmenim 20DM, drugu mi je rođendan.
Krme br1:Hmmm, a jel si ti u to siguran?
Ja: Jesam.
Krme br1: A jel ti znaš da je zamena i dilovanje deviza na ulici kažnjivo?
Ja: Znam.
Krme br1: Pa što to radiš?
U tom trenutku Krmetu zvoni mobilni:
Krme br1: Alo. Šta , dobila si platu. Odlično. E ajd idi odmah sutra ujutro i zameni negde za marke.
U tom momentu mi je bilo previše.
Ostatak priče je klasičan happy end, koji je to bio samo zahvaljujući mom matorom koji je došao da me izvadi, jer bi me držali još 10 sati (tada je bila promenjena uredba – svako privođenje minimalno 12 sati zadržavanje).
Ajd sad vaše priče.
Edited by dr_Ksabaras, 08 July 2005 - 00:41.
