59 replies to this topic

[burekdzija]

Treci/cetvrti razred osnovne skole (ne secam se tacno, sredina 80-tih), priredba nekim povodom u Sava Centru, moja tiha (crnokosa) patnja i ja recitujemo Miku Antica, ja Plavi Cuperak. Koreograf cele priredbe je zamislio da se nas dvoje, kad zavrsimo sa recitovanjem, uhvatimo za ruke i zajedno izadjemo sa pozornice. Pesmu sam odrecitovao, nisam imao tremu, ali kad je dosao deo hvatanja za ruke... odsekao sam se. Secam se samo da je ona mene uzela za ruku i izvela sa pozornice. Prva uspomena na Miku Antica...

Edited by burekdzija, 20 May 2007 - 20:17.

[foot-in-mouth]

Tek sam sada provalila ovaj topic.

Hvala hvala hvala...

Edited by foot-in-mouth, 20 May 2007 - 20:30.

[nestasna ameba]

Kad sam ugledala ovu temu, mojoj sreci nije bilo kraja. Nisam znala da li da placem od srece ili od sete...
Mika!
Moj Mika, tvoj Mika, nas Mika, Mika svih nas... Mika naseg detinjstva, Mika nase adolescencije, Mika za odrasle...
Mika je bezvremen. Mika je zauvek.
Mikina Opomena moja je himna.
Mikina Drhtava pesma - moj pubertet.
Mikina Senka - moja buducnost
Idem da procesljam po 1001 bubnju i po mojim prepisivacinama.
Eh, Mika...

Oprostite na mojoj odusevljenosti...

[Wenger]

Razglednica


Mesec je tupom, krivom kamom
posekao jedno vece zuto.

Oprosti,
bio sam skitnica samo,
pa sam u tvoje ochi zaluto.

I cudno nespretno prosuo se:
kao lopta vrelog snega,
nasmejan,
izguzvane kose,
od ptica ranjav,
od cveca pegav.

Oprosti,
uvek moram da odem.
Vetrove zute jesen vec plache.
Jezera-ochi.
Sto kvase vode
obale obraza za skitachem?

Uvek se biva lep na pocetku.
Pomalo dobar.
Pomalo tuzan.

Uvek se biva na ovom svetu
na kraju tudj,
na kraju ruzan.

I uvek samo sebe imamo
i san pun zhelja,
nedorecen.

Mesec je tupom krivom kamom
poseko jedno zuto vece.


Balada


Od svih si devojaka bila tisa,
zbunjena, sama, neprimetna, bleda.

Ej, zasto nisi bar porasla visa,
bar visa za pola pedlja?

Jedne je noci udarila kisa
tako krvnicki ko cuvari reda.

Ej, zasto nisi bar porasla visa,
bar visa za pola pedlja.

Jer kada su te u svitanja seda
obesenu nasli o drvo kraj vrata

Izmedju bosih nogu i blata
bilo je razmaka samo - pola pedlja.

[dare...]

Prenešeno sa poezije od Kristine

Ako misliš da je srce...


Svi imaju usred grudi
nesto čime žive.
Neko ima crven cvet,
Neko ima slatku pčelu.
Neko sunce, neko potok,
ili šaren propeler.
Svi imaju usred grudi
neko lepo srce.
Ja ukrala jedan sat
i sakrila pod rebra.
Da ne budu grudi prazne.
Da ne duva kroz njih vetar.
Da ja imam nešto živo
unutra.
Lepo možeš da ga čuješ
kako kuca pod košuljom.
Ako misliš da je srce
- varaš se.
Srce mi je u petama
od kad sam se rodila.

M.Antić

[KristinaS]

Molitva

Poslušaj me, bože, veliki gospodine,
ako me još nekada budeš pravio.
molim ti se, udesi mi da ne budem
ni milicajac,
ni car,
ni Ciganin.
Pretvori me u jedno veliko drvo.
Sto godina tako da rastem
i da me onda poseku.
Naćve od mene da naprave.
Sto godina u meni testo da mese.
Od leba sav da se raspadnem.

M.Antić

[KristinaS]

Evo još jedne. Ne mogu da se zaustavim kada je Mika u pitanju.

Balada

Od svih si devojaka bila tiša,
zbunjena, sama, neprimetna, bleda.
Ej, zašto nisi bar porasla viša,
bar viša za pola pedlja?

Jedne je noći udarala kiša
tako krvnički ko čuvari reda...
Ej, zašto nisi bar porasla viša,
bar viša za pola pedlja,

jer kad si se o drvo kraj vrata
obesila jednom u svitanja seda,
između bosih nogu i blata
bilo je razmaka-samo pola pedla.



I da, Mika nije samo dečiji pesnik.

[Vesna]

čak i da je već bilo...


... usne jedino zato postoje
da s nekim podeliš nešto svoje...

[KristinaS]

 Autoportret.jpg   53.6KB   120 downloads

[sanja025]

"Samo ja znam:
nikada više,
nikada više,
nećemo se uhvatiti za ruke
ni hodati od ugla do ugla
i pokušavati uzalud da se setimo dok ćutimo
nečega vrlo važnog,
nečega toliko ogromno važnog
čega se razdvojeni nikada nećemo moći setiti"

i

"Opraštamo se i strašno dugim koracima odlazimo u svet"

Ovo su stihovi koje mnogi klinci biraju kada prave pozivnice za maturske večeri (male i velike).

[KristinaS]

Noćni lokal

u zadimljenoj vodi nesanice
sudaraju se staklene ribe
iz trbuha im zaudaraju vinogradi
i sunčana ostrva

ruke
žute kao sazreli klipovi
na belim bedrima vetra
pipaju mleko ritmova
velika iluzija da se obilaze kontinenti
a svi u mestu tapkaju

kelner
molim ubiti bubnjara
jer se od johanezburga do kamčatke
svi idiotski drže takta

[Wenger]

Samoća


Najveća slova ljubavi:
onaj glupi septembar
kad sam se pravio važan
da nikog nisam voleo.

A jesen svima zlatna,
a samo meni bakarna.
Da, pravio sam se važan
da nikog nisam sanjao.

A samog sebe sam boleo
i sav se od sebe razboleo,
i sebe u sebi mučio,
i sebe u sebi proganjao.


Najveća slova sramote:
kada sam bez stida dovlačio
zvezdama gradska neba
u moje žedne oči.

Najveća slova tuge:
to, što sam se šegačio
i pred svima junačio,

da posle
u samoći,

nos zakivam u jastuk
čekićem umorne glave.

A noći vrtoglave.
Plave.
A ja ne mogu da zaspim,
već sanjam vreo od jave.


Najveća brbljiva slova:
sve ono što sam krio.

Pred celim svetom sam bio
baš to što nisam bio.

Najveća slova ljubavi
i slova mog dečaštva:

kad jedan namćor u meni
hrabrošću bogat pred svima,
kad ostanemo sami
preda mnom pocrveni

i drhti od siromaštva.

[apotekarica]

....

Ocima se u svet trci
Glavom rije mlako vece
Od reke se dete uci
ka morima da potece.

Od zvezda se dete uci
da zapara nebo sjajem.
I od druma da se muci
i vijuga za beskrajem.

.....

Zato leti.
Sanjaj.
Trci.
Stvaraj zoru kad je vece.
Nek' od tebe zivot uci
da se peni i da tece.
Budi takvo neko cudo
sto ne ume nista malo,
pa kad krenes - kreni ludo,
ustreptalo,
radoznalo.

Ko zna sta te tamo ceka
u maglama iz daleka.

Al' ako se i pozlatis,
il' sve tesko,
gorko platis,
uvek idi samo napred.

Nemoj nikad da se vratis.

Nepovratna pesma (Kako zamisljam nebo)

[KristinaS]

Večnost

to je kao kad smo bili deca
pa sam dobio ćušku
što sam među tolikim pametnim đacima
baš ja
bacio kredu kroz przor
i ekserom po tabli
zapisao svoje ime

***

Kako mogu da želim da se vratim u detinjstvo, kad nikad nisam ni odrastao u svim tim mojim životima?

[dare...]

Čitajte poeziju!

Sve ostalo je nevažno...

Ako imate nekih nedoumica (Stvorenih čitanjem Pravde i Kurira), vi onda opet čitajte poeziju...

Pa ako vas nedoumice još uvek drže...

Opet udarite po stihovima ispočetka...

Sve dok ponovo ne okusite mirise i ukuse reči i ne uhvatite emociju u letu...

A sve ostalo je potpuno nevažno...