Poslednja vidjenja ove dramaticno lepe ptice zabelezena su u godinama iza II svetskog rata. Bio je otpisan kao izumro.
Ovaj detlic zavisi od suma, jer mu je potrebno mrtvo drvece, ispod cije kore iskljucava razne bube. Za par ovakvih ptica, da bi se odrzale, treba najmanje 10-tak kvadratnih kilometara nedirnute mocvarne sume. A sume u kojima je nekada ziveo, od Teksasa do Severne Karoline, su se intenzivno sekle.
Ali, belokosnokljuni detlic se vratio!
Negde, nekako, uspeo je da prezivi pola veka, u dovoljnom broju, da se i danas moze videti u tim prasumama. Mada, tesko, zabelezeno je svega sedam potvrdjenih vidjenja - sto mozda i objasnjava kako je uspeo da prezivi.
Pohvale konzervacionistima, zemljoposednicima, cak i lovackim organizacijama, koji su zajedno radili preko 20 godina na ocuvanju ovih jedinstvenih suma, koje su dom ne samo belokosnokljunom detlicu, vec i crnim medvedima i mnogim drugim retkim vrstama.
