eDIt; GramaTka, bolan
Edited by pixy, 09 May 2005 - 22:53.
Neverovatne stvari koje su vam se desile
Started by
the sushi club
, Apr 22 2005 23:01
159 replies to this topic
#151
pixy
-
- Members
- 4,111 posts
Posted 09 May 2005 - 22:53
neverovatna stvar je ta što sam zalutao na ovaj topic gde neki ljudi kuckaju umesto da provode vreme na wc šolji
eDIt; GramaTka, bolan
eDIt; GramaTka, bolan
#153
pixy
-
- Members
- 4,111 posts
Posted 09 May 2005 - 23:11
ne pominji MiT-a
sledeća neverovatna stvar, tj. synchronicity koja će mi se desiti je registracija auta
moram MITA da aktiviram da bih nešto odradio....
sledeća neverovatna stvar, tj. synchronicity koja će mi se desiti je registracija auta
moram MITA da aktiviram da bih nešto odradio....
#154
mandarinaD
-
- Members
- 1,573 posts
Posted 09 May 2005 - 23:16
care
welcome!
sinch. works;)
ostali caos:)
#155
Janick_Gers
-
- Banned
- 63 posts
Posted 15 May 2005 - 01:18
Meni se ceo zivot sastoji od nekih neverovatnih i cudnih stvari,neznam zasto al tako u nekom gadnom sam tripu u zadnjih 10-ak godina. 
#156
Dragan
-
- Members
- 2,171 posts
Posted 18 May 2005 - 16:23
- Jednog leta proveo sam sa nekim drustvom mesec dana u Holandiji u stanu jednog Pola. Nakon povratka nisam imao nikakav kontakt sa njim.
Jednog dana, dve godine kasnije, isao sam od autobuske (tek stigao iz Novog Sada) ka centru i sretnem se sa Polom (pod uglom od 70-80°) koji je kako se ispostavilo tog dana stigao iz Holandije i krenuo za Vrsac u posetu devojci u koju se zaljubio.
S obzirom na vremensku i prostornu dimenziju i ugao sretanja, moglo bi se reci da je verovatnoca da se sretnemo bila prilicno mala.
- Krenem u grad u prodavnicu (5 sparatova, svaki oko 2000 kvadrata) u kojoj ima svega i svacega. Zaustavim se pored vaga za merenje telesne tezine i pocnem da ih razgledam (iako uopste nisam imao nameru da ih kupim jer se jako retko merim – osim toga kod kuce smo vec imali jednu staru, ali dobru, mehanicku). Tema vaga nije spominjana u kuci vec godinama. Nakon 1 minuta zove me prijateljica i kaze da nam se vaga upravo pokvarila i da li bih mogao kada sam vec u gradu da pogledam za novu. Bila je naravno iznenadjena kada sam odmah mogao da joj opisem izbor.
- U setnji sa prijateljicom upitam je sta je sa njenom sestrom. Nismo je videli vec nekoliko meseci, niti pricali o njoj. Nakon povratka iz setnje, pola sata kasnije, dolazi njena sestra. U trenutku kada smo pricali o njoj upravo je kretala od kuce ka nama. Inace ona se pojavljuje u velikim, prilicno neredovnim razmacima (2-7 meseci).
- Setam sa prijateljicom i pricamo o raznim privatnim stvarima. Sedamo na klupu pored jezera. Nakon krace price oboje zacutimo i zagledamo se u jezero. Tek sto sam poceo da razmisljam o Ajnstajnu ona me pogleda iskosa i kaze “Razmisljas o Ajnstajnu”. Inace fizika je uopste ne interesuje niti sam o njoj pricao sa njom tih meseci.
Jos par primera »natprirodnih pojava ».
Jedno od mogucih (nenaucnih) objasnjenja mnogih pojava bi bilo da su misli i osecaji energetske pojave i da putuju kroz prostor izmedju nas po nekim svojim zakonitostima.
Posto su velovi materije sve tanji i tanji za ocekivati je da ce sve vise ljudi dozivljavati te cudne pojave i naravno pricati/pisati o njima.
Jednog dana, dve godine kasnije, isao sam od autobuske (tek stigao iz Novog Sada) ka centru i sretnem se sa Polom (pod uglom od 70-80°) koji je kako se ispostavilo tog dana stigao iz Holandije i krenuo za Vrsac u posetu devojci u koju se zaljubio.
S obzirom na vremensku i prostornu dimenziju i ugao sretanja, moglo bi se reci da je verovatnoca da se sretnemo bila prilicno mala.
- Krenem u grad u prodavnicu (5 sparatova, svaki oko 2000 kvadrata) u kojoj ima svega i svacega. Zaustavim se pored vaga za merenje telesne tezine i pocnem da ih razgledam (iako uopste nisam imao nameru da ih kupim jer se jako retko merim – osim toga kod kuce smo vec imali jednu staru, ali dobru, mehanicku). Tema vaga nije spominjana u kuci vec godinama. Nakon 1 minuta zove me prijateljica i kaze da nam se vaga upravo pokvarila i da li bih mogao kada sam vec u gradu da pogledam za novu. Bila je naravno iznenadjena kada sam odmah mogao da joj opisem izbor.
- U setnji sa prijateljicom upitam je sta je sa njenom sestrom. Nismo je videli vec nekoliko meseci, niti pricali o njoj. Nakon povratka iz setnje, pola sata kasnije, dolazi njena sestra. U trenutku kada smo pricali o njoj upravo je kretala od kuce ka nama. Inace ona se pojavljuje u velikim, prilicno neredovnim razmacima (2-7 meseci).
- Setam sa prijateljicom i pricamo o raznim privatnim stvarima. Sedamo na klupu pored jezera. Nakon krace price oboje zacutimo i zagledamo se u jezero. Tek sto sam poceo da razmisljam o Ajnstajnu ona me pogleda iskosa i kaze “Razmisljas o Ajnstajnu”. Inace fizika je uopste ne interesuje niti sam o njoj pricao sa njom tih meseci.
Jos par primera »natprirodnih pojava ».
Jedno od mogucih (nenaucnih) objasnjenja mnogih pojava bi bilo da su misli i osecaji energetske pojave i da putuju kroz prostor izmedju nas po nekim svojim zakonitostima.
Posto su velovi materije sve tanji i tanji za ocekivati je da ce sve vise ljudi dozivljavati te cudne pojave i naravno pricati/pisati o njima.
#157
filipovic
-
- Members
- 189 posts
Posted 19 May 2005 - 01:54
Zanima me kako će neki prokomentarisati ovu priču.
Leto ’99, sećate se, posle bombardovanja i sl. sranja, dođe ortak i kaže: neka riba sa faksa ima kuću u Herceg Novom, iznajmljuje sobe tamo i ako hoćete kod nje na more. Naravno, ionako smo hteli na more; dođemo mi ujutru posle naporne vožnje busom, upoznamo se sa devojkama – lepe, zgodne – super. Padne noć i ćaskamo na terasi sa predivnim pogledom na more. Ja se zaželim voća i odem kroz našu sobu do kuhinje. Uzmem nektarinu, i počnem slasno da je jedem. Onako samo u šorcu za kupanje, uđem u sobu i krenem na terasu – kad ono – TRAAS!! Sa sve zalogajem u ustima glavom sam nabo’ staklo od onog nepomerajućeg dela vrata od terase. Vrata sva u staklu, jebiga.. Srećom staklo padne na suprotnu stranu, na terasu, a ja prođem sa ne baš malim ali bezopasnim posekotinama po glavi i stomaku. Kad sam se osvestio pomislim prvo na devojke, kao – sranje, prva noć a odmah sranje. One međutim super, nema problema.. Posle smo zamenili staklo a inače je bilo nezaboravno letovanje.
E sad, već nekoliko godina unazad družio sam se sa jednim starijim čovekom. Matematičar, optimizator, i on se u određenom trenutku svoga života pri nekoj komisiji na VTI – a uzgred, čije je dvorište moja kuća dodirivala - aktivirao u pokušaju osporavanja svih tzv. paranormalnih fenomena. U stvari, osporavanja ili dokazivanja. On tvrdi nevernik u takve stvari - ipak osporavanja. Međutim.. Kola krenu na suprotnu stranu, on se zainteresuje za tu vrstu pojava i sledećih nekoliko decenija posveti jedino njima. I on s vremena na vreme napiše po neku knjigu o tome: dokumentaristički romani sa opisom njegovih stvarnih događaja. Jedna od tadašnjih poslednjih knjiga - a koju sam čitao otprilike prethodne godine(’98) - obrađivala je između ostalog pojam sinhroniciteta kod Junga. Opisuje on u njoj svoje nezaboravno letovanje u Herceg Novom, na prelepoj terasi, i naravno svoje „mentalne“ razgovore koje je vodio sa Jungom. I baš prve noći dolaska na more - prođe kroz staklena vrata od terase. Ostane nepovređen, na sreću.
Kad se meni desio moj prolaz kroz staklo, sve to mi je bilo veoma zanimljivo. Međutim, poenta: vratim se u Bg. i sav srećan mu opisujem šta mi se desilo. I vrhunac kaže ovako: naši prolazi su se desili u identičnoj kući i na identičnoj terasi. Ispostavilo se da su vlasnici kuće njegovi kumovi. Ja njih nikada nisam znao do tog odlaska na more.
Da li bi vi ovakve događaje nazvali „neverovatnim?“
Leto ’99, sećate se, posle bombardovanja i sl. sranja, dođe ortak i kaže: neka riba sa faksa ima kuću u Herceg Novom, iznajmljuje sobe tamo i ako hoćete kod nje na more. Naravno, ionako smo hteli na more; dođemo mi ujutru posle naporne vožnje busom, upoznamo se sa devojkama – lepe, zgodne – super. Padne noć i ćaskamo na terasi sa predivnim pogledom na more. Ja se zaželim voća i odem kroz našu sobu do kuhinje. Uzmem nektarinu, i počnem slasno da je jedem. Onako samo u šorcu za kupanje, uđem u sobu i krenem na terasu – kad ono – TRAAS!! Sa sve zalogajem u ustima glavom sam nabo’ staklo od onog nepomerajućeg dela vrata od terase. Vrata sva u staklu, jebiga.. Srećom staklo padne na suprotnu stranu, na terasu, a ja prođem sa ne baš malim ali bezopasnim posekotinama po glavi i stomaku. Kad sam se osvestio pomislim prvo na devojke, kao – sranje, prva noć a odmah sranje. One međutim super, nema problema.. Posle smo zamenili staklo a inače je bilo nezaboravno letovanje.
E sad, već nekoliko godina unazad družio sam se sa jednim starijim čovekom. Matematičar, optimizator, i on se u određenom trenutku svoga života pri nekoj komisiji na VTI – a uzgred, čije je dvorište moja kuća dodirivala - aktivirao u pokušaju osporavanja svih tzv. paranormalnih fenomena. U stvari, osporavanja ili dokazivanja. On tvrdi nevernik u takve stvari - ipak osporavanja. Međutim.. Kola krenu na suprotnu stranu, on se zainteresuje za tu vrstu pojava i sledećih nekoliko decenija posveti jedino njima. I on s vremena na vreme napiše po neku knjigu o tome: dokumentaristički romani sa opisom njegovih stvarnih događaja. Jedna od tadašnjih poslednjih knjiga - a koju sam čitao otprilike prethodne godine(’98) - obrađivala je između ostalog pojam sinhroniciteta kod Junga. Opisuje on u njoj svoje nezaboravno letovanje u Herceg Novom, na prelepoj terasi, i naravno svoje „mentalne“ razgovore koje je vodio sa Jungom. I baš prve noći dolaska na more - prođe kroz staklena vrata od terase. Ostane nepovređen, na sreću.
Kad se meni desio moj prolaz kroz staklo, sve to mi je bilo veoma zanimljivo. Međutim, poenta: vratim se u Bg. i sav srećan mu opisujem šta mi se desilo. I vrhunac kaže ovako: naši prolazi su se desili u identičnoj kući i na identičnoj terasi. Ispostavilo se da su vlasnici kuće njegovi kumovi. Ja njih nikada nisam znao do tog odlaska na more.
Da li bi vi ovakve događaje nazvali „neverovatnim?“
#158
Erestor
-
- Members
- 2,150 posts
Posted 23 May 2005 - 14:37
Nisam siguran koliko je dogadjaj neverovatan u onom smislu koji ovaj topik trazi,ali je mene definitivno zgranuo.A i svez je,od subote (21.05.05.).
Naime,iako se trudim da maksimalno izbegavam odlaske u unutrasnjost Srbije iz citavog niza razloga,ovog vikenda nisam imao izbora.Krenuo sam kolima auto-putem ka Nisu,izasao sa puta posle nekih 150km i ukljucio se na jedan ne tako mali i ne tako neprometan regionalni put.Sa obe strane puta njive,traktori stoje parkirani pored puta sa jednim tockom na asfaltu (tek toliko da ne mozes da se mimoidjes sa teretnim kamionom,ali to nije poenta price)-znaci standardno.U jednom trenutku (najvise 10 minuta po iskljucenju sa auto-puta) nailazim na krivinu udesno,oko boka nekog brda tako da ne mogu da vidim sta je iza krivine. U trenutku kada sam izasao iz krivine na najvise 10 metara ispred sebe vidim babu koja stoji na sredini puta i prevodi stado ovaca (!) sa jedne strane na drugu,i to meni okrenuta ledjima.Skapiram da nema teoretske sanse da prodjem,a da ne pokupim i babu i 10-ak ovaca,pa nagazim na kocnicu iz sve snage tako da sam legao na volan iako sam imao pojas.Kad sam otvorio oci video sam da sam stao na nekih pola metra od babe koja se tek sada okrenula i pocela da vice kako JA nisam normalan.Ja sam se toliko sledio da nisam mogao ni rec da progovorim,a baba je klela sve po spisku i vikala kako "vi Beogradjani niste normalni,sve cete da nas pobijete".Onda je mirno zavrsila prevodjenje ovaca preko puta i otisla dok sam ja tako stajao i samo se nadao da niko nece naici od pozadi i zabosti se u moja kola.I tako ja ispadoh lud sto umalo nisam rebra polomio koceci da ne udarim babu,dok je ona-koja stoji na sred puta odmah iza krivine i prevodi ovce bas tu-normalna.Da stvar bude gora,kada sam to pricao onom prijatelju kod kog sam isao u unutrasnjost,njemu i njegovom tamosnjem drustvu nista nije bilo cudno u tome sto neko blokira regionalni put na 10 minuta voznje od auto-puta stadom ovaca i sopstvenim telom i to sakriven iza krivine pa su mi jos rekli da moram da vozim pazljivije jer nisam u Beogradu!!!Pa,ko je ovde lud?
Naime,iako se trudim da maksimalno izbegavam odlaske u unutrasnjost Srbije iz citavog niza razloga,ovog vikenda nisam imao izbora.Krenuo sam kolima auto-putem ka Nisu,izasao sa puta posle nekih 150km i ukljucio se na jedan ne tako mali i ne tako neprometan regionalni put.Sa obe strane puta njive,traktori stoje parkirani pored puta sa jednim tockom na asfaltu (tek toliko da ne mozes da se mimoidjes sa teretnim kamionom,ali to nije poenta price)-znaci standardno.U jednom trenutku (najvise 10 minuta po iskljucenju sa auto-puta) nailazim na krivinu udesno,oko boka nekog brda tako da ne mogu da vidim sta je iza krivine. U trenutku kada sam izasao iz krivine na najvise 10 metara ispred sebe vidim babu koja stoji na sredini puta i prevodi stado ovaca (!) sa jedne strane na drugu,i to meni okrenuta ledjima.Skapiram da nema teoretske sanse da prodjem,a da ne pokupim i babu i 10-ak ovaca,pa nagazim na kocnicu iz sve snage tako da sam legao na volan iako sam imao pojas.Kad sam otvorio oci video sam da sam stao na nekih pola metra od babe koja se tek sada okrenula i pocela da vice kako JA nisam normalan.Ja sam se toliko sledio da nisam mogao ni rec da progovorim,a baba je klela sve po spisku i vikala kako "vi Beogradjani niste normalni,sve cete da nas pobijete".Onda je mirno zavrsila prevodjenje ovaca preko puta i otisla dok sam ja tako stajao i samo se nadao da niko nece naici od pozadi i zabosti se u moja kola.I tako ja ispadoh lud sto umalo nisam rebra polomio koceci da ne udarim babu,dok je ona-koja stoji na sred puta odmah iza krivine i prevodi ovce bas tu-normalna.Da stvar bude gora,kada sam to pricao onom prijatelju kod kog sam isao u unutrasnjost,njemu i njegovom tamosnjem drustvu nista nije bilo cudno u tome sto neko blokira regionalni put na 10 minuta voznje od auto-puta stadom ovaca i sopstvenim telom i to sakriven iza krivine pa su mi jos rekli da moram da vozim pazljivije jer nisam u Beogradu!!!Pa,ko je ovde lud?
#159
kobac
-
- Members
- 1,776 posts
Posted 23 May 2005 - 15:01
erestor,
a vidis...
ja sam na primer do sada autom presao nekoliko stotina hiljada kilometara
ovde u americi.. i po gradskim ulicama i po ruralnim i auto-putevima...
ali da me neko natera da sednem u kola i vozim po Beogradu.. nema sanse.
moj burazer (koji takodje dugo zivi 'na zapadu') se zajebo
jedne godine... pa seo za volan u beogradu.. i stao bas tako
iza neke okuke u nekom zastoju u saobracaju...
i otpozadi ga u punoj brzini zvekne neka budala..
mortus pijan u dva popodne po letnjem danu.
tako da... izgleda da svak nadje svog ludaka...
ako je dovoljno lud da krene negde...
gde u principu ne zalazi cesto... je li.
a vidis...
ja sam na primer do sada autom presao nekoliko stotina hiljada kilometara
ovde u americi.. i po gradskim ulicama i po ruralnim i auto-putevima...
ali da me neko natera da sednem u kola i vozim po Beogradu.. nema sanse.
moj burazer (koji takodje dugo zivi 'na zapadu') se zajebo
jedne godine... pa seo za volan u beogradu.. i stao bas tako
iza neke okuke u nekom zastoju u saobracaju...
i otpozadi ga u punoj brzini zvekne neka budala..
mortus pijan u dva popodne po letnjem danu.
tako da... izgleda da svak nadje svog ludaka...
ako je dovoljno lud da krene negde...
gde u principu ne zalazi cesto... je li.
#160
Sleepers
-
- Members
- 8,129 posts
Posted 23 May 2005 - 16:32
Onako samo u šorcu za kupanje, uđem u sobu i krenem na terasu – kad ono – TRAAS!!
Nije (???)sinhronicitet, ali je staklo...
Prije par godina,u jednom hotelu za vrijeme neke konferencije gdje sam radila kao voditeljica.
Zureci da najavim sljedeceg govornika, krenem precicom kroz velika dvokrilna staklena vrata koja su uvijek -otvorena.
Ali, hebiga, TOG puta nisu bila.
Ja sam skuzila da nisu bila nakon sto sam prosla "kroz njih", a ljudi kojima sam isla u susret s druge strane stakla, su ostali krajnje zblenuti. Ja sam ugledavsi njihovu reakciju, pomislila da nesto nije u redu s mojom frizurom, il' da mi je poderana najlonka. Otprilike u istoj sekundi sam cula iza sebe neki TRAS.
I nista, najlonka mi se -nije poderala. B)
Edited by Ziza, 23 May 2005 - 16:34.
