105 replies to this topic

[Koko Bil]

Ma nemaš šta da misliš, tačno je definisano šta je to organska hrana.

O budućnosti naše poljoprivrede i sela uopšte nemam puno toga da kažem - ima ko je za to plaćen pa nek lupa glavu. Diskusije radi, smatram da je organska proizvodnja velika šansa naše poljoprivrede.

Upoznavanje što većeg broja proizvođača sa pomenutim propisima i uključivanje u organsku poljoprivredu, pored niza prednosti kao što su proizvodnja hrane visoke hranljive vrednosti, dugoročno održavanje i povećanje plodnosti zemljišta, smanjenje svih zagađenja koja proističu iz konvencionalne poljoprivredne proizvodnje, donosi i vrlo konkretnu prednost – "potrošači u EU danas za organske poljoprivredne proizvode plaćaju višu cenu u rasponu od 31% za crno vino, pa do 113% za piletinu sa certifikatom ovlašćene institucije" *

* Sudarević, T. (2002): Marketing strategija razvoja organske poljoprivrede.

[Indy]

...dugoročno održavanje i povećanje plodnosti zemljišta...

To jednostavno nije tačno. Nemogući su prinosi koji su potrebni da nahrane sva gladna usta bez upotrebe mineralnih, pre svega azotnih, đubriva. Naravno, ako pričamo samo o određenim "biranim" ustima, onda ima i od ptice mleko.

[Koko Bil]

To jednostavno nije tačno. Nemogući su prinosi koji su potrebni da nahrane sva gladna usta bez upotrebe mineralnih, pre svega azotnih, đubriva. Naravno, ako pričamo samo o određenim "biranim" ustima, onda ima i od ptice mleko.

Pričamo o organskoj hrani.
Ali ako ćemo o plodnosti zemljišta, višegodišnjom upotrebom isključivo mineralnih đubriva, naša zemljišta su degradirana. Posebno tamo gde se pored mineralnih đubriva primenjivalo i navodnjavanje, pa su i zaslanjena. Zemljište nije posmatrano kao organska celina vec kao supstrat, podloga za proizvodnju. Takav pristup je mnogo lakši, ali na duže staze poguban po zemljišnu strukturu, pH, sadržaj humusa, mikrofloru, itd.

Stoga ne mogu da prihvatim tvoju prvu rečenicu, jer plodnost zemljišta danas i nije sinonim za visoke prinose. Nažalost, ostatak jeste tačan - bez upotrebe mineralnih đubriva nije moguće proizvesti dovoljne količine hrane za kako ti kažeš "sva gladna usta". I opet nažalost, proizvodi se samo za "birana usta".

Ali, imaj u vidu dve stvari:

Najpre, organska proizvodnja zbog svoje prirode ne može nikada postati osnovni tip proizvodnje - znači, biće hrane za sve.

Posmatrano uže - organska proizvodnja nama, nesrećnicima, pruža šansu za proboj na tržište EU, kako zbog zasićenosti tog tržišta konvencionalnom hranom (nemogućnosti plasiranja novih količina), tako i zbog rastućih zahteva za hranom iz organske proizvodnje. Šta misliš da možemo ponuditi svetu? Spejs šatlove, avione, kompjutere, mobilne telefone, Juga? Kao tehnološki zaostala, poljoprivredna zemlja, za izvoz imamo otprilike jedino hranu (ok, uz časne izuzetke). Pa kad već izvozimo hranu, nije li bolje da proizvodimo skupu organsku hranu i prodajemo je Zapadnoj Evropi, nego da izvozimo jeftino žito u Rusiju (kad im zafali)?

[Indy]

Ali ako ćemo o plodnosti zemljišta, višegodišnjom upotrebom isključivo mineralnih đubriva, naša zemljišta su degradirana. Posebno tamo gde se pored mineralnih đubriva primenjivalo i navodnjavanje, pa su i zaslanjena. Zemljište nije posmatrano kao organska celina vec kao supstrat, podloga za proizvodnju. Takav pristup je mnogo lakši, ali na duže staze poguban po zemljišnu strukturu, pH, sadržaj humusa, mikrofloru, itd.

To je tačno, ali i proizvodnja koja ne koristi veštačka đubriva takođe degradira zemljište. Zemljišta su širom sveta već bila dobrano degradirana i pre nego što su veštačka đubriva prvi put upotrebljena u XX veku. Od vajkada se stoga zemljište "odmaralo" između ciklusa proizvodnje, ali sa povećanom potrebom za hranom, ovo je sve više i više "luksuz". U svakom slučaju, bilo kakva intenzivna proizvodnja troši resurse (uključujući i zemljište), a ekstenzivna proizvodnja nije opcija (ako će svi da jedu).

Sa tvojim komentarom da Srbija ima šansu u "organic" niša-tržištu se u potpunosti slažem.

I, još komentar što se tiče vina, organsko vino je vrlo specifični produkt, ne zaista konkurencija "pravom" vinu: naime ima rok u kome se mora konzumirati (obično par meseci). Tako da znate, ako kupujete.

[mile curcic]

Postoji celi niz agrotehničkih mera koje se mogu primeti a da se zemlja ne degradira, već naprotiv.
Kao prvo, mora se izbaciti teška mehanizacija. Ona sabija zemlju i ozbiljno joj kvari fizičke osobine. Podrivanje sabijenih njiva samo smanjuje štetu, ali je ne otklanja u potpunosti.
Pored ovoga, čini se da oranje (prevrtanje zemlje) prouzrokuje više štete nego koristi. Dakle, dalje istraživati mogućnosti ratarenja i povrtarenja bez oranja, a u one parcele koje se nastave orati redovno zaoravati zelenu masu i razbacivati kompost.
Đubrenje isključivo zelenim putem i dobrim, čvrstim stajskim đubrivom (ovo povlači veliku izmenu u načinu tova goveda i svinja!).
I redovna i pravilna izmena kultura.
Ovo pak znači da se cela poljoprivredna proizvodnja počinje planirati od izmene kultura.
Na primer: ako nećemo monokulture, a rekli smo da nećemo, onda se sadašnje površine kukuruza moraju svesti na četvrtinu (moja slobodna procena) a to povlači niz promena u planiranju stočarstva.
Ovakva poljoprivreda daće dosta manje prinose ali je cena ovih proizvoda dovoljno visoka da pokrije razliku.
Osim ako ne udare teške ekonomske krize na bogati svet.
Tad će srednjoj klasi biti dobra i rakija govnara.

[neutralac]

Za praktičare:

link

http://www.poljopriv...o/?oid=3&id=318

Ovo su propisi koje neka poljoprivreda mora zadovoljiti da bi dobila ekološke certifikate.

http://www.poslovnif...reda/eko_z2.asp

Uputstva za gnojenje:

Proizvodna jedinica treba težiti tome da sve potrebe za gnojivima osigura iz vlastite proizvodnje te su dopuštena sljedeća organska gnojiva i sredstva za poboljšanje kakvoće tla s vlastitoga gospodarstva:

1. stajski gnoj dozrio aerobno; propisane količine treba davati raspodijeljeno, češće, u manjim količinama;

2. komposti iz ostataka gospodarstva – organski otpad neopterećen štetnim tvarima, a prerađeni aerobnim dozrijeva­njem;

3. zelena gnojidba leguminoznim i neleguminoznim sideratima;

4. malčiranje slamom i drugim organskim ostacima nakon ubiranja glavnog prinosa;

5. gnojnice i gnojovke, koje jesu i koje nisu pripremljene mikrobiološkim aerobnim putem, treba upotrebljavati u razrijeđe­nom obliku;

6. mljevena rožina (od rogova i papaka);

7. životinjske dlake i čekinje

8. krvno brašno, bez dodataka natrijeva klorida;

9. brašno od kostiju, bez organskih otapala te drugo životinjsko brašno;

10. gorka sol;

11. udrobljeni ricinus bez perkloretilenskih ostataka (uz dopuštenje nadzorne stanice o načinu korištenja);

12. upotreba mulja iz pročišćivača i komposta od komunalnih otpadaka nije dopuštena.

Skladištenje gnojiva

Članak 33.

Skladišne mogućnosti za stajski gnoj, gnojnicu ili gnojovku na gospodarstvu trebaju biti takve da ih nije potrebno prazniti tijekom vegetacijskog razdoblja najmanje tri mjeseca.

Gnojnice, gnojovke i svježi gnoj ne smiju se rabiti za pri­hranjivanje biljaka u proizvodnji korjenastog povrća i jagoda u vrijeme aktivne vegetacije, osim za jagode nakon berbe.

Članak 34.

Dopuštena je upotreba pripravaka na prirodnoj osnovi koji potpomažu ubrzavanje preusmjeravanja proizvodnje, uz odobre­nje nadzorne stanice.

Članak 35.

Dopuštena su sljedeća organska gnojiva nabavljena izvan gospodarstva:

1. životinjski gnoj ako je kompostiran (pregorio na gnojištu) i nije onečišćen,

2. slama i drugi biljni otpad,

3. nusproizvodi prerade, kao dodaci gnojivima s vlastitoga gospodarstva (krvno i koštano brašno, roževina, dlake, otpad perja, ricinusova prekrupa i sl.),

4. proizvodi od morskih algi (algina gnojiva poznatog podrijetla i sastava),

5. piljevina i kora drva, ako nije onečišćena (tretirana fungicidima i insekticidima),

6. treset bez sintetskih dodataka, samo za proizvodnju pre­sad­nica i sadnog materijala, ako nema drugih mogućnosti.

[Indy]

Postoji celi niz agrotehničkih mera koje se mogu primeti a da se zemlja ne degradira, već naprotiv.

Naravno da postoji. Samo jedno je posmatrati izolovane slučajeve, a drugo globalnu situaciju. "Organska" proizvodnja je sasvim moguća, ali kao poseban slučaj - problem je kad neki misle da je to tako jedino ispravno.

Najbliže nekom globalnom rešenju je ono što se zove "integrisana proizvodnja" (IP). IP se zalaže za očuvanje ekologije i održivu, ali i ekonomski isplatljivu proizvodnju. "Integrisano" znači da se jedna farma posmatra kao celina, tj. svi njeni delovi su povezani. Takođe se odstupa od monokulture i na zasad gleda kao "ekosistem". To je, u svemu, daleko realističnija opcija od organske proizvodnje, za veliku većinu slučajeva. I oni takođe poseduju sertifikate za svoje proizvode. U Oregonu, npr, postoji sertifikat "LIVE" koji se izdaje vinogradarskim proizvođačima koji zadovolje određene kriterijume. To je već standardna praksa za EU, takođe postoji i u Novom Zelandu, nešto slično u Južnoj Africi, itd.

Dobar pregled IP sistema, tj. kodeks, je na sajtu EISA, Evropska inicijativa za održivi razvoj u poljoprivredi.

Dakle, postoji mnogo bolja alternativa "organskoj" proizvodnji, koja zadovoljava i potrebu za kvalitetom, ali i kvantitetom (kao i očuvanjem sredine). Samo, generalno se o tome jako malo zna, i u razvijenom svetu, prosto zato što nema svog onog "hype"-a koji prati "organic" proizvode (a koji hype je generisan iz urbanih centara zapadnog sveta).

[mile curcic]

"Najbliže nekom globalnom rešenju je ono što se zove "integrisana proizvodnja" (IP). IP se zalaže za očuvanje ekologije i održivu, ali i ekonomski isplatljivu proizvodnju. "Integrisano" znači da se jedna farma posmatra kao celina, tj. svi njeni delovi su povezani. Takođe se odstupa od monokulture i na zasad gleda kao "ekosistem"."


Нисам стигао да прочитам линкове које си дао али ћу кратко коментарисати ово што си написао.
Како схватам ИП производља није ништа друго него повратак на облик сељачке производње од пре пола века, такозвани затворен систем.
Уз расположиву технологију, механизацију и компјутеризацију, овај систем би омогућио далеко мање рада по јединици производа него некоћ.
Ако не грешим, то је онда идентично ономе за шта се ја залажем од почетка ове дискусије.

[Indy]

Како схватам ИП производља није ништа друго него повратак на облик сељачке производње од пре пола века, такозвани затворен систем.

Mala pričica: tek sam bio stigao na Novi Zeland, kad dođoh na jednu konferenciju o Integrisanoj Proizvodnji. Jedna portugalsko/švajcarsko/američka ekspertica je bila pozvana kao gost i održala je svoje predavanje o IP. Između ostalog, prikazala nam je veći broj slajdova švajcarskih zasada, sa raznim šarenim cvećem među redovima voćaka i loze, ili sa travom (korovom) visokom 1m. Pošto sam tek došao iz sankcionisane Srbije, gde nije bilo nafte za mašine, a ni dovoljno hemikalija, ne mogadoh a da ne primetim "pa to je isto kao u Srbiji" ... što je prisutne Kiwije silno zabavilo...

[Koko Bil]

Како схватам ИП производља није ништа друго него повратак на облик сељачке производње од пре пола века, такозвани затворен систем...
...Ако не грешим, то је онда идентично ономе за шта се ја залажем од почетка ове дискусије.

Ako prenesemo to za šta se zalažeš od početka diskusije sa mikro na makroplan, može se i tako reći. Vidi šta kažu na sajtu - Integrated production systems involve the horizontal and vertical integration of crops, livestock, trees and aquaculture.
Znači, horizontalno povezivanje velikih, specijalizovanih sistema i vertikalno upravljanje - "Integration needs to be... vertical, seeking improved management of commodities through the production, processing, distribution and marketing stages. Drugim rečima, zbogom seljačka proizvodnjo.

Znam o čemu pričaš - nemaš bolje rakije od one koju sam pečeš, ili čijem pečenju prisustvuješ. Pa se uz zezanje određuje namena i u skladu s tim jačina. Ili, negde si pričao o "svom seljaku" od kojeg se kupuje recimo kulen za koji znaš recept, znaš od kakvih se stvari pravi i koji nema veze sa recimo neoplantinim kulenom. I mogu ovako do sutra.

Opet ti kažem - ovome je odzvonilo, nažalost, i tu se ništa ne može.

Sa druge strane, ne mora ni ovo nužno biti loše. Na primer - na novosadskoj ribljoj pijaci ima desetak (i više) privatnih mesara, od kojih nekoliko zbilja velikih (mislim, imaju mrežu radnji po Vojvodini). U njima možeš naći recimo pomenuti kulen sa njihovom robnom markom (tzv. brand) koji ume biti izvanredan - pravi domaći. Osim cene naravno, ona je svetska .
Očekujem da u bližoj budućnosti neminovno mora doći do povezivanja onih malo većih proizvođača stočne hrane, odgajivača stoke, i mesara (klanica, prerada, prodaja) čvrstim ugovorima. Zaštiti robne marke (recept za pomenuti kulen) i stalnoj kontroli kvaliteta, što bi u principu trebalo da donese boljitak.

Ja, kao što vidiš, na celu star gledam optimistički, kontajući da je kod nas iz raznih razloga nemoguća onako nezdrava visokoindustrijalizovana proizvodnja hrane (uglavnom mislim na stoku) zasnovana na hormonima. Nemoguća bar u dogledno vreme. Ako te zanima zašto mogu i tome mada mislim da sam i ovako preterao s pričom...

[Koko Bil]

...Pošto sam tek došao iz sankcionisane Srbije, gde nije bilo nafte za mašine, a ni dovoljno hemikalija, ne mogadoh a da ne primetim "pa to je isto kao u Srbiji" ... što je prisutne Kiwije silno zabavilo...

Samo da dodam:

to je jedan od razloga zašto se relativno lako i brzo možemo prebaciti na organic production.

[Allegra]

sorry all , mali trol

Nadam se da medju vama ima tehnologa ili nutricioniste ili bilo koga drugog potkovanog ko moze da odgovori na moje pitanje.

Da li moze da se pretera sa pijenjem Zelenog chaja ?
Da li se njegovi dobri sastojci mogu unishtiti limunskom kiselinom ?
Da li, i koliko ima kofeina u Zelenom chaju ?

tnx in advance

troll out

[Indy]

Glavni sastojak u caju su polifenoli (tanini, tacnije katehin). Cak do 1/3 od mase lisca.

Ima oko 3% kafeina u caju (zelenom, ili crnom, svejedno - od biljke Thea sinensis; samo to je caj u uzem smislu reci), tako da bi moglo da se pretera. Oko 300 mg kafeina dnevno se smatra bezbednim (procitah sad). Normalno, za one koji su zdravi.

Sok od limuna nece "ostetiti" caj, glavni pozitivni efekat je od polifenola, koji su relativno stabilni. Najveca promena ce biti u pH (obicno se vidi kako boja postaje svetlija).

[modestyblaise]

sorry all , mali trol

Nadam se da medju vama ima tehnologa ili nutricioniste ili bilo koga drugog potkovanog ko moze da odgovori na moje pitanje.

Da li moze da se pretera sa pijenjem Zelenog chaja ?
Da li se njegovi dobri sastojci mogu unishtiti limunskom kiselinom ?
Da li, i koliko ima kofeina u Zelenom chaju ?

tnx in advance

troll out

Ma samo teraj sa zelenim cajem. ja ga nekad pijem kao vodu. Jedini nezeljeni efekat je da mi se cesto piski (blagi diuretik). Ne verujem da mozes da prekoracis 300mg kofeina dnevno (mislim trebalo bi da zgutas 6 hektolitara verovatno).

Green tea rules (and bancha, too).

[mile curcic]

Skoro jedanest akova.
A u kom vremenu treba to da popije?