105 replies to this topic

[Indy]

Ova (i srodna) tematika se često pojavljuje na raznim drugim temama, tj. trolluje ih, pa, ako ima zainteresovanih, možemo ovde da debatujemo prednosti i nedostatke organski proizvedene hrane, mesto genetskih modifikacija u tome, uticaj hemikalija na zdravlje, kako obezbediti dovoljno hrane za rastuću svetsku populaciju, itd.

[Div]

Možda sam neuk, ali, ima li neorganske hrane za ljude (i druge životinje).

[Amelija]

Vise volim organsku zato sto mi je ukusnija, ali u principu svaka ispravna hrana je dobrodosla.

[NebojsaF]

Za sve one koji ce glasati da koriste samo organsku hranu imam jedno pitanje:
Koliko vas to mesecno kosta (u eurima)?

[Indy]

(Izvinjenje za dugačak post, al ne mora da čita koga tema ne zanima).

Zainteresovanima mogu da preporučim zanimljivu i kontraverznu knjigu "Origins of the Organic Agriculture Debate" Thomasa DeGregorija. Knjiga kaže kako je "organska" proizvodnja bazirana na antinaučnoj "vitalističkoj" filozofiji (bliske tome su filozofije Rudolfa Steinera i tzv "biodinamička proizvodnja").

Knjiga generalno zauzima stanovište (verovatno namerno jednostrano i polemično) kako nam nauka i tehnologija daju "hleb naš nasušni". Autor veruje da su vitalistička uverenja većim delom štetna.

Vitalizam je vera u to da postoji neki specijalni, "neuhvatljivi", pozitivan, atribut u onome što je "čisto" i "prirodno" na suprot "veštačkog" koji taj atribut nema. Normalno, takav stav isključuje i genetski modifikovanu hranu.

Ono što organičarski i biodinamičarski pokret previđa je ogroman doprinos nauke (genetike, hemije, itd) i savremene poljoprivredne tehnologije celokupnom čovečanstvu u toku posebno XX veka (period poznat kao "zelena revolucija", što nema nikakve veze sa pokretom zelenih - obratno, predstavlja uspon industrijske poljoprivrede).

Zeleni pokreti obično cvetaju u visokorazvijenim, urbanim, sredinama u kome je ideja o nedostatku hrane i gladi puka teorija (nešto što se gleda na TV-u u najboljem slučaju).

Oni često znaju da budu veoma radikalni, npr novozelandska organizacija protiv genetskog inžinjeringa se zove RAGE (Revolt Against Genetical Engineering). Slične organizacije su i uništavale oglede zasađene genetski modifikovanim biljkama.

Ključni spor sa "organičarima" konvencionalna agronomija ima oko uloge azota. Organski proizvođači smatraju da je azot u organskom obliku, uz pomoć npr stajnjaka, zelenišnog đubriva, azotofiksatora, itd dovoljan za proizvodnju hrane. Činjenica je, međutim, da ovo funkcioniše samo u određenim uslovima, a generalno bi proizvodilo prinose daleko ispod onih koji su potrebni da se održi postojeća populacija na Zemlji (o prenaseljenosti - drugde: ali, svakako se ne može zastupati opcija koja će postojećim, sada živim ljudima dati nedovoljnu količinu hrane).

Naravno, ni konvencionalna agronomija nije bez svojih problema - njih je, štaviše puno. Ne najjmanji problem je upravo prenaseljenost (koja je posledica njene efikasnosti). Dalje su zagađenje sredine, uništavanje zemljišta itd.

Po svemu sudeći, izlaz je (pored nekog, veoma teško izvodljivog ograničavanja porasta populacije na Zemlji) u nekom srednjem putu, koji će biti istovremeno i ekološki i ekonomski održiv. To i jeste trenutna orijentacija savremene poljoprivrede u npr EU, gde se insistira na biološkoj kontroli, strogom kontrolisanju "inputa", ali se pritom ne predviđaju takve vrste ograničenja koje bi za posledicu imale drastično smanjenje prinosa (i zarade farmera).

Kad spomenuh ovo poslednje - često se na to gleda malte ne sa nekim prezrenjem, posebno među urbanom populacijom, što i nije ništa neobično (lako je sa tuđim penisom gloginje mlatiti) - stvar je, međutim, prosta, bez ekonomskog interesa ljudi se ne bave ni jednim poslom, pa zašto bi proizvodnjom hrane? Dotacije su mogućnost, ali i dvosekli mač (oni koji ne dotiraju svoju poljoprivredu neće biti ni malo zadovoljni i to može voditi trgovinskim ratovima).

Edited by Indy, 19 April 2005 - 14:39.

[modestyblaise]

Dok sam zivela u Kanadi, samo sam kupovala organic food. E sad, ovde u SCG, to je gotovo nepostojece, tako da Ovde babe prskaju pesticidom zelenu salatu pre nego sto podju na pijac da je prodaju. Da, reko mi drugar koji je radio u polj apoteci, strasno.

Baba: Sine daj mi onaj pesticid najjaci... idem sutra na pijac pa da poprskam salatu.
On: ali gospodjo, to se priska x nedeljeapre nego sto cete brati salatu i nema nikakvog efekta da priskate sada a i otrovno je.
Baba: neka, neka, sine, daj ti to meni, i moj komsija isto tako pre pijace prska...
On:

Pitanje je pretpostavljam, da li se moze verovati proizvodjacima organske hrane. Tamo u Kanadi se to cinilo ok meni kao laiku za proizvodnju hrane. Indy, ti se mnogo bolje razumes u to. Takodje GMO ni u snu ne bih kupila. Bila je kampanja u Kanadi da li da se label-uju GMO proizvodi ili ne. Mislim, naravno da treba da se label-uju.

[Indy]

Možda sam neuk, ali, ima li neorganske hrane za ljude (i druge životinje).

Dobro uočeno - na žalost, izraz "organska" hrana se ustalio i teško da ćemo ga se otarasiti. Misli se, u stvari, na organski proizvedenu hranu, tj. proizvodnju koja ne koristi veštačke supstance.

[Indy]

Pitanje je pretpostavljam, da li se moze verovati proizvodjacima organske hrane.

Organska-biodinamička hrana mora da ima certifikat koji izdaje obično asocijacija istoimenih proizvođača. Ovo je vrlo bitno, jer su obično dosta skuplji i bilo bi elemenata kriminala u prodavanju kao organskog onog što nije.

Na žalost, teško se može reći išta o tome da li između konvencionalno i organski proizvedene hrane (sa stanovišta potrošača, to je ono što većinu zanima) ima bilo kakve stvarne razlike.

Organski proizvođači tipično odbijaju uporedne oglede. Njihova filozofija je holistička, a samo eksperimentiranje nije deo te "celine", te remeti "prirodnu ravnotežu". Zato je malo nekih zaista pouzdanih informacija na tu temu. Uostalom, kako izmeriti vitalin.

Kako sad stoje stvari, svako kupuje šta hoće (i može).

Lično, umirem od smeha kad vidim "organski džem" u supermarketu za 7 dolara tegla, a onaj (perfektni) koji obično jedem nije ni 3 dolara. I tome slično. Ne pada mi na pamet da bacam pare.

Slažem se da GM hrana treba da se obeleži, potrošač ima svako pravo da zna šta kupuje. Ne bih ni najmanje bio zabrinut zbog konzumacije GM hrane. Potreban je priličan otrov da ubije ovu stoku. I salmonelu u sladoledu sam preživeo... (jedva, doduše).

Ali, to je samo moj izbor - razumem da neko drugi želi da bude ekstra pažljiv.

[Div]

Indy Posted on 19 Apr 2005, 16:57

Dobro uočeno - na žalost, izraz "organska" hrana se ustalio i teško da ćemo ga se otarasiti. Misli se, u stvari, na organski proizvedenu hranu, tj. proizvodnju koja ne koristi veštačke supstance.

Nemam nimalo nameru da miniram temu, ne mogu mnogo ni da doprinesem, nisam stručan. Pretpostavljam da "organski proizvedena hrana" znači hrana proizvedena u prirodnim uslovima ili bar uz korišćene samo prirodnih đubriva (kad se radi o biljkama).

Dobro je da se tema razdvojila od POLITIKE i DRUŠTVA, mada, ne verujem da će se održati. (Dabogda pogrešio u prognozi).

Molim učesnike da me (NAS) edukuju. Da ne navijamo za neke koncepte razoja poljoprivrede, nego, ako znamo, kažemo šta znači ONO na proizvođačkoj deklaraciji: nitrata..... nitrita.... sulfata...

[makaronee]

to, oko steinerovshtine, holizma & homeopatke,
nije nezanimljivo - mada na pravi pogled izgleda sasvim luckasto.

citao sam svojevremeno o eksperimentu sa "pamcenjem vode" -
likovi su razvodnjavali stajsko djubrivo u nekim silnim hektolitrima
i koristeci takvo pripremljen rastvor
povecavali prinos povrtarskih kultura

no, ono sto mi bi najzanimljivije - to je priprema i umuljavanje supstance u vodu.

prvo se naprave loptice od balege
(nije dzaba balegar pradavni solarni simbol), pa se
ture u suplji rog od krave (naravno, rog izobilja)
- onda se to zakopa i vadi po zadatom ciklusu
(u skladu sa mesecevim menama, dakako).

mucenje u vodi je izvodjeno pomocu naklonog korita sa sve kamenjem u nj, sto bi trebalo da simulira struju vode u planinskom potoku.

[purple rain]

Da LI JE TRAC ILI ISTINA DA KRKAJU PARADAJZ SVINJSKIM GENIMA RASTA I DA KRLJAJU ESTROGEN U PILICE PA SE ZATO NE PREPORUCUJE DA SE JEDU VISHE OD 1PUT NEDELJNO?

[Indy]

likovi su razvodnjavali stajsko djubrivo u nekim silnim hektolitrima
i koristeci takvo pripremljen rastvor
povecavali prinos povrtarskih kultura

Ili je to bilo samo od dodatne vode? Teško je to tvrditi bez propisnog eksperimenta, a to je u toj filozofiji "no no".

U ovim zemljama je to jako popularno, postoje i Rudolf Steiner škole (sin mog direktora baš ide u jednu takvu, zabranjeno im je gledanje TV-a i kompjuterske igre). To je čitava filozofija, koja je (po meni) a bunch of crap, ali ko voli nek izvoli.

[Div]

[QUOTE]Da LI JE TRAC ILI ISTINA DA KRKAJU PARADAJZ SVINJSKIM GENIMA RASTA I DA KRLJAJU ESTROGEN U PILICE PA SE ZATO NE PREPORUCUJE DA SE JEDU VISHE OD 1PUT NEDELJNO? [QUOTE]

Ne, sad imaju NERASTE sa krilcima, pa oni oprašuju paradajz i mi beremo prasetinu sa salatom.

[purple rain]

Ne, sad imaju NERASTE sa krilcima, pa oni oprašuju paradajz i mi beremo prasetinu sa salatom.

ti se zajebavaj ali ovo prvo je bilo cini mi se i po novinama a ima i smisla.
Za ovo drugo znam od jednog coveka koji ima farmu pilica da im se daje obavezna dnevna doza antibiotika bez koje bi odma riknuli od upale pluca jer ne mogu ni da se mrdnu u boksovima a kamoli da se provetre.
Surova je prehrambena industrija, a neznanje je zlato.

[makaronee]

ima i ona prica da steinerovci prskaju
krompir vodom u kojoj se nalaze tragovi praska
pravljenog od susenih & samlevenih krompirovih zlatica.

a sto se filozofije njiove, ili kako oni kazu - antropozofije - tice,
nisam se nesto udubljivo, mnogo sitna slova, sasvim bez ilustracija.

mada se mora priznati da im je onaj goetheanum darmstadtski
zgodna struktura, koja i danas ima tajnih poklonika.

nego, neko mi rece da u paradajz turaju gene riba iz severnih mora ...

i ko da gledam, ispasce na kraju
najzdravija hrana iz mekdonaldsove menze.