15 replies to this topic

[Kontras]

'Opstanak budućih generacija je pod znakom pitanja'

U velikom naučnom istraživanju o uticaju čovekove aktivnosti na prirodnu sredinu, zaključeno je da ekološka šteta koju izazivaju ljudi preti da liši buduće generacije uslova za opstanak na Zemlji.

Autori ovog alarmantnog upozorenja kažu da se deo već pričinjene štete ne može popraviti, jer su poremećeni prirodni procesi koji omogućavaju život na Zemlji poput kruženja vazduha, vode i hranljivih materija.

Prema zaključcima ove studije ekološke promene kao što su: uništavanje šuma, globalno otopljavanje i zagađenje atmosfere - kompromituju privredni i društveni razvoj u najsiromašnijim zemljama sveta.
Istraživanje nazvano "Procena ekosistema na početku milenijuma" pokreno je generalni sekretar UN Kofi Anan pre četiri godine.
U istraživanju je učestvovalo 1300 istraživača iz 95 zemalja sveta i do sada je najobuhvatnije istraživanje te vrste, izveštava BBC-jev Rodžer Harabin:
"Procena ekološkog stanja na početku milenijuma, dobijena na osnovu ovog istraživanja, je daleko najobuhvatniji rad te vrste u istoriji. Istaživanje su vodili naučnici Svetske banke a sponzori su bile mnoge svetske vlade.
Autori kažu da su na kraju oštro upozorili da vreme čovečanstvu već ističe. Planeta Zemlja nudi, prema procenama, osnovne elemenate za život poput pitke vode čistog vazduha i ribe, u vrednosti od oko 30 hiljada milijardi dolara.
Ljudska aktivnost je međutim, već oštetila oko dve trećine eko sistema na svetu, a oni upravo omogućavaju obnavljanje elemenata potrebnih za život.
Autori izveštaja opisuju ljudsko ponašanje kao "ekonomsko ludilo" (jel se prepoznajete malo ovde?)i upozoravaju da će siromašni u svetu biti prvi koji će trpeti posledice takvog ponašanja.
Direktor istraživanja, i član britanskog Kraljevskog društva u Londonu Dr Volter Rid smatra da alarmantni ton upozorenja nije preteran:

"Svakako da je reč o nečemu oko čega treba da dignemo uzbunu. Osnovni nalaz istraživanja, da je oštećeno skoro 60 odsto elemenata složenog ekološkog sistema - od kojeg zavise životi svih nas - svakako je zapanjujući nalaz, koji nas veoma zabrinjava. Mislim da još više zabrinjava to što su u punom razvoju izazivači takve ekološke štete."

Jedan od naučnika koji su pripremili rezultate istraživanja za objavljivanje, Anđela Kroper, objašnjava da je u više od polovine oštećenih eko sistema na planeti potrebna neodložna akcija - ako želimo životnu sredinu u kojoj je moguće održavati život:
"Prvi važan zaključak je da smo u poslednjih 50 godina menjali prirodne uslove za život u mnogo većoj meri i mnogo radikalnije nego ikad. Drugi zaključak je da se za 15, od 24 ispitana eko sistema, može reći da su ozbiljno propali i da zahtevaju hitnu akciju. Ipak, nije sve tako crno - jer smo pripremili i scenario sa pozitivnim ishodom. On pretpostavlja intervenciju kroz pravilnu politiku i pravilno upravljanje resursima. To upravljanje treba da je strateške prirode i usmereno na održavanje eko sistema, kako bismo doprineli održanju kvalitetnog života na Zemlji."

I direktor istraživanja, dr Volter Rid, slaže se sa ocenom da sve još nije nepovratno izgubljeno i da je izlaz iz nastale krize moguć:
"U tri od četiri scenarija koja smo razmotrili u okviru ove procene - zapravo smo zaključili da je moguće preokrenuti tok događaja. Propadanje mnogih elemenata eko sistema, iako ne svih, možemo da zaustavimo u sledećih 50 godina. Za to su potrebna značajna ulaganja u sve oblasti: od promena u socijalnoj i ekonomskoj politici, do investicija u tehnologiju. Sigurno je da nismo osuđeni da zauvek trpimo posledice ovog problema. Budućnost je stvarno u našim rukama."
Naučnici su posebno razmatrali potrebe bogatih i siromašnih zemalja u vezi sa budućnošću eko sistema na Zemlji, i s tim u vezi ističu međuzavisnost svih stanovnika Planete. Oni smatraju da se do rešenja može doći samo imajući u vidu globalnu prirodu ove međuzavisnosti."

BBC

Eto to vam je to. Oni koji imaju ispod trideset godina vjerovatno ce imati tu privilegiju da vide kraj necega sto je pocelo pre nekoliko miliona godina. Naravno ako ta generacija, imajuci u vidu sta udise, jede i pije, uopste bude sposobna da dozivi sadasnji prosjecni ljudski vjek. Treba napomenuti da su sadasnji starci rodjeni u prvoj polovini proslg vijeka, znaci u vrijeme dok jos covjek nije preuzeo kormilo planete zemlje i umjesto prirode poceo da kormilari ovom planeticom.
Znaci nesto sto je nastajalo miloionima godina mi smo uspjeli da sjebemo za cirka 50 godina. Kakav uspjeh a !!!???
E pa lijepo dragi moji potrosaci - zombiji kod sljedeci put pozelite da promjenite namjestaj, jer vam je sadasnji dosadio ili boze moj nije u trendu sjetite se da ce nekoliko desetina stabala koji su decenijama rasli i svojom krosnjom proizvodili kisik za nas zavrsiti na cirkularu.

Pa nek nam je na cast svima!

P.S bold je moj kao i dodatci.

[Indy]

Postoje 2 scenarija, oba pesimisticka. Jedan je po prirodi slican AIDS-u; dodje do infekcije, a tek dosta kasnije i do simptoma i laganog propadanja (pojedinacnog i asinhronog). Drugi je katastrofican, predivdja propast u roku od nekoliko nedelja ili meseci, koji ce najverovatnije poceti shokovima na berzi.

Vernici u tehnologiju kao izvor spasa, bice grdno razocarani. Postoji zakonitost koju je jos davno utvrdio filozof Tomas Maltus - populacija raste geometrijskom, a resursi potrebni za zivot najvise aritmetickom, progresijom. To se nije desilo u XX veku zbog tzv. "zelene revolucije", tj. pojave agrohemije (o cemu sam vise puta ovde pisao).

Ali i sama agrohemija tek dolazi po svoje posledice.

Naravno, sasvim je za ocekivati da ce bogati imati malo vise vremena na raspolaganju od siromasnih (americki mediji su daleko vise pricali o slucaju Terri Schiavo, nego o 300000 zrtava cunamija zadnjeg decembra, ili AIDSu u Africi). Tudja propast uvek moze da se gurne pod tepih. Za neko vreme.

Dakle, razvedrite se, najgore tek dolazi.



We're all excited
But we don't know why
Maybe it's cuz
We're all gonna die

And when we do (When we do)
What's it all 4 (What's it all 4)
U better live now
Before the grim reaper come knocking on your door

Tell me, are we gonna let de-elevator bring us down
Oh, no let's go!

Let's go crazy
Let's get nuts
Look 4 the purple banana
'Til they put us in the truck, let's go!

Edited by Indy, 03 April 2005 - 01:33.

[Downunder]

'Opstanak budućih generacija je pod znakom pitanja'

U velikom naučnom istraživanju o uticaju čovekove aktivnosti na prirodnu sredinu, zaključeno je da ekološka šteta koju izazivaju ljudi preti da liši buduće generacije uslova za opstanak na Zemlji.

Autori ovog alarmantnog upozorenja kažu da se deo već pričinjene štete ne može popraviti, jer su poremećeni prirodni procesi koji omogućavaju život na Zemlji poput kruženja vazduha, vode i hranljivih materija.

Prema zaključcima ove studije ekološke promene kao što su: uništavanje šuma, globalno otopljavanje i zagađenje atmosfere - kompromituju privredni i društveni razvoj u najsiromašnijim zemljama sveta.
Istraživanje nazvano "Procena ekosistema na početku milenijuma" pokreno je generalni sekretar UN Kofi Anan pre četiri godine.
U istraživanju je učestvovalo 1300 istraživača iz 95 zemalja sveta i do sada je najobuhvatnije istraživanje te vrste, izveštava BBC-jev Rodžer Harabin:
"Procena ekološkog stanja na početku milenijuma, dobijena na osnovu ovog istraživanja, je daleko najobuhvatniji rad te vrste u istoriji. Istaživanje su vodili naučnici Svetske banke a sponzori su bile mnoge svetske vlade.
Autori kažu da su na kraju oštro upozorili da vreme čovečanstvu već ističe. Planeta Zemlja nudi, prema procenama, osnovne elemenate za život poput pitke vode čistog vazduha i ribe, u vrednosti od oko 30 hiljada milijardi dolara.
Ljudska aktivnost je međutim, već oštetila oko dve trećine eko sistema na svetu, a oni upravo omogućavaju obnavljanje elemenata potrebnih za život.
Autori izveštaja opisuju ljudsko ponašanje kao "ekonomsko ludilo" (jel se prepoznajete malo ovde?)i upozoravaju da će siromašni u svetu biti prvi koji će trpeti posledice takvog ponašanja.
Direktor istraživanja, i član britanskog Kraljevskog društva u Londonu Dr Volter Rid smatra da alarmantni ton upozorenja nije preteran:

"Svakako da je reč o nečemu oko čega treba da dignemo uzbunu. Osnovni nalaz istraživanja, da je oštećeno skoro 60 odsto elemenata složenog ekološkog sistema - od kojeg zavise životi svih nas - svakako je zapanjujući nalaz, koji nas veoma zabrinjava. Mislim da još više zabrinjava to što su u punom razvoju izazivači takve ekološke štete."

Jedan od naučnika koji su pripremili rezultate istraživanja za objavljivanje, Anđela Kroper, objašnjava da je u više od polovine oštećenih eko sistema na planeti potrebna neodložna akcija - ako želimo životnu sredinu u kojoj je moguće održavati život:
"Prvi važan zaključak je da smo u poslednjih 50 godina menjali prirodne uslove za život u mnogo većoj meri i mnogo radikalnije nego ikad. Drugi zaključak je da se za 15, od 24 ispitana eko sistema, može reći da su ozbiljno propali i da zahtevaju hitnu akciju. Ipak, nije sve tako crno - jer smo pripremili i scenario sa pozitivnim ishodom. On pretpostavlja intervenciju kroz pravilnu politiku i pravilno upravljanje resursima. To upravljanje treba da je strateške prirode i usmereno na održavanje eko sistema, kako bismo doprineli održanju kvalitetnog života na Zemlji."

I direktor istraživanja, dr Volter Rid, slaže se sa ocenom da sve još nije nepovratno izgubljeno i da je izlaz iz nastale krize moguć:
"U tri od četiri scenarija koja smo razmotrili u okviru ove procene - zapravo smo zaključili da je moguće preokrenuti tok događaja. Propadanje mnogih elemenata eko sistema, iako ne svih, možemo da zaustavimo u sledećih 50 godina. Za to su potrebna značajna ulaganja u sve oblasti: od promena u socijalnoj i ekonomskoj politici, do investicija u tehnologiju. Sigurno je da nismo osuđeni da zauvek trpimo posledice ovog problema. Budućnost je stvarno u našim rukama."
Naučnici su posebno razmatrali potrebe bogatih i siromašnih zemalja u vezi sa budućnošću eko sistema na Zemlji, i s tim u vezi ističu međuzavisnost svih stanovnika Planete. Oni smatraju da se do rešenja može doći samo imajući u vidu globalnu prirodu ove međuzavisnosti."

BBC

Eto to vam je to. Oni koji imaju ispod trideset godina vjerovatno ce imati tu privilegiju da vide kraj necega sto je pocelo pre nekoliko miliona godina. Naravno ako ta generacija, imajuci u vidu sta udise, jede i pije, uopste bude sposobna da dozivi sadasnji prosjecni ljudski vjek. Treba napomenuti da su sadasnji starci rodjeni u prvoj polovini proslg vijeka, znaci u vrijeme dok jos covjek nije preuzeo kormilo planete zemlje i umjesto prirode poceo da kormilari ovom planeticom.
Znaci nesto sto je nastajalo miloionima godina mi smo uspjeli da sjebemo za cirka 50 godina. Kakav uspjeh a !!!???
E pa lijepo dragi moji potrosaci - zombiji kod sljedeci put pozelite da promjenite namjestaj, jer vam je sadasnji dosadio ili boze moj nije u trendu sjetite se da ce nekoliko desetina stabala koji su decenijama rasli i svojom krosnjom proizvodili kisik za nas zavrsiti na cirkularu.

Pa nek nam je na cast svima!

P.S bold je moj kao i dodatci.

Glavni problem nase nam planete je prekobrojan broj stanovnika oko 6.5 milijardi sa tendencijom porasta. Kisne sume se unistavaju najvise u oblastima Afrike iJuzne Amerike (gde je siromasnio stanovnistvo) . Milijhardu stanovnistva je sasvim dovoljno, uz razvijanje tehnologije.

Nazalost umesto kontracepsije i sterilizacije zapad samo doliva ulje na vatru tzv "ekonomskom pomoci' .

Nuklerna enrgija je jedini izvor koji ima neznatno zagadjenje (ako se nuklearni otpad bezbedno uskladisti) u svakom slucaju daleko manje od termocentrala, ali to treba objasniti zelenima.

Sve u svemu bogate zemlje su najmanje pogodjenje, pa licno nisam nesto potresen pesimistisckim izvestajem.

[Indy]

Gradovi - žiže nevesele budućnosti
(Pon. 4. april 2005, Sindej Morning Herald)

Debora Smit, urednik naučne rubrike


Ove godine biće rođeno dete čije rođenje će označiti prelomnu tačku u istoriji ljudskog života na Zemlji.

«Možda će to biti u Londonu, možda u Lagosu. U svakom slučaju, po prvi put, više ljudi ce živeti u gradovima nego u seoskim područjima,» kaže Lord Mej sa Oksforda, australijski fizičar i kasnije biolog, britanski vodeći naučnik u periodu 1995-2000, a sada predsednik najstarije akademija nauka na svetu, Kraljevskog Društva.

Kako ljudska populacija raste od današnjih 6,3 milijarde do predviđenih 9 milijardi 2050, skoro svu razliku će činiti žitelji gradova. Ali, gradovi će, umesto žiža za širenje progresa, kao što su bili u prošlosti, postati dobrim delom «deponije» za nekvalifikovane i nezaštićene radnike.

«Živimo u najboljim i najgorim vremenima. I moramo se zapitati kakvu sutrašnjicu želimo da stvorimo,» rekao je Lord Mej, koji će večeras održati svoje javno predavanje, «Teška pitanja o svetu sutrašnjice» na univerzitetu Novi Južni Vels.

Ljudi danas žive mnogo duže. Ali, gradovi su odlična mesta za širenje bolesti, kao što ovaj naučnik, odrastao u Sidneju, zna iz svog istraživanja u oblasti HIV/AIDS sprovedenog kasnih 1980-ih. Njegov matematički model širenja HIV bio je mnogo pesimističkiji – na žalost, i tačniji – od standardnih metoda koje su vlasti koristile u početku.

Lord Mej koristi svoju matematičku ekspertizu da usavrši prognoze gubitka biodiverziteta. Stepen kojim su biljne i životinjske vrste izumirale tokom 20. veka – otprilike jedna vrsta godišnje, kada su u pitanju ptice i sisari – je 100 do 1000 puta brži od prosečnog stepena gubitka vrsta u proteklih 600 miliona godina evolucije, stepen odumiranja blizu onome «karakterističnom za dinosauruse».

Ozbiljni problemi globalnog zagrevanja usled spaljivanja fosilnih goriva neće biti očigledni skoro. «Ali, ne možete čekati decenijama da počnete da činite nešto u vezi toga», kaže Lord Mej, koji je jedan od pionira teorije haosa u matematici.

«Male akcije sada u jednom nelinearnom dinamičnom procesu, kakav je promena klime, su važnije od velikih akcija kasnije.»

Jedna aktivnost koju je Australija mogla da preuzme je da potpiše Kjoto Protokol o gasovima «zelene bašte», rekao je.

«Kjoto ima veliku simboličku važnost.»

Ne potpisavši to, bez obzira na njene namere da smanji proizvodnju ovih gasova, Australija je rizikovala da se nađe u istom košu sa američkom vladom, koja «se, u svojoj politici, oslanja na jedan lobi koji oponaša duvanski lobi, koji je odricao da cigarete prouzrokuju rak pluća.»

[Dunadan]

e kako mi je depresivna ova tema. grozno.
zato me vest o cunamiju nije nimalo pogodila. fak it. broj nastradalih zivotinja je bio neverovatno nizak, shesto chulo, sta li. ko nas shisha ovako zatucane i totalno van dodira sa prirodom.
fak Homo sapiens, ako su elementarne nepogode jedini preostali vid prirodne selekcije, so be it.

[eoten]

Professor Jared Diamond of UCLA , predavanje na Princetonu :

In trying to understand the collapses of ancient societies, I quickly realised that it's not enough to look at the inadvertent impact of humans on their environment. It's usually more complicated. Instead I've arrived at a checklist of five things that I look at to understand the collapses of societies, and in some cases all five of these things are operating. Usually several of them are.

The first of these factors is environmental damage, inadvertent damage to the environment through means such as deforestation, soil erosion, salinisation, over-hunting etc.

The second item on the checklist is climate change, such as cooling or increased aridity. People can hammer away at their environment and get away with it as long as the climate is benign, warm, wet, and the people are likely to get in trouble when the climate turns against them, getting colder or drier. So climate change and human environmental impact interact, not surprisingly.

Still a third consideration is that one has to look at a society' s relations with hostile neighbours. Most societies have chronic hostile relations with some of their neighbours and societies may succeed in fending off those hostile neighbours for a long time. They're most likely to fail to hold off the hostile neighbours when the society itself gets weakened for environmental or any other reasons, and that's given rise for example, to the long-standing debate about the fall of the Western Roman Empire. Was the conquest by Barbarians really a fundamental cause, or was it just that Barbarians were at the frontiers of the Roman Empire for many centuries? Rome succeeded in holding them off as long as Rome was strong, and then when Rome got weakened by other things, Rome failed, and fell to the Barbarians.

And similarly, we know that there were military factors in the fall of Angkor Wat in Cambodia. So relations with hostiles interacts with environmental damage and climate change. Similarly, relations with friendlies interacts. Almost all societies depend in part upon trade with neighbouring friendly societies, and if one of those friendly societies itself runs into environmental problems and collapses for environmental reasons, that collapse may then drag down their trade partners. It's something that interests us today, given that we are dependent for oil upon imports from countries that have some political stability in a fragile environment.

Od cetiri faktora ovde pomenuta dva su vec skoro nesporna , unistavanje okoline ljudskim delovanjem ovaj put na globalnom nivou i promena klime. A i druga dva vise u vazduhu iako nisu neophodni da dodje do katastrofe. Zanimljiva je teza da je propasti vikinske kolonije na Grenlandu doprinelo i drzanje elite koja se bavila uvozom luksuznih potrepstina za sebe i crkve i katedrale u uslovima borbe za opstanak cele zajednice.

[beowl]

Veoma brzo će ovo da nam se vrati...

Rondônia, Brazil - deforestation pic1:



Rondônia, Brazil - deforestation pic2:



Rondônia, Brazil - deforestation pic3:



Tierras Bajas, Bolivia - deforestation:

[incognito]

Nuklerna enrgija je jedini izvor koji ima neznatno zagadjenje (ako se nuklearni otpad bezbedno uskladisti) u svakom slucaju daleko manje od termocentrala, ali to treba objasniti zelenima.

Ja to godinama pricam ali svi razmisljaju o nuklearnoj energiji kroz prizmu Cernobila... Mislim 'stetnost nuklearnih elektrana po zivotnu sredinu' je ista ona zabluda kao o 'nesigurnosti avionskog saobracaja', a fakat je da najmanje ljudi pogine u avionskim nesrecama, i da termo elektrane zagadjuju neuporedivo vise od nuklearnih. No 'ajd ti to objasni narodu koji kad kazes 'nuklearna energija' kaze 'Cernobil'...

A ako se osvrnemo na tehnologiju koja vec danas postoji, mogli bi sigurno zagadjenje planete da dovedemo na meru s' pocetka proslog veka kad i nije bilo toliko katastofalno.

Vec smo razvili odlicne baterije/akumulatore elktricne enrgije dovoljne za sve vidove transporta. Nema uopste ikakve potrebe za koriscenjem fosilnih goriva u prevoznim sredstvima (sva sreca, eventualno cemo sprziti sve sto se talozilo milionima godina, pa ce hteli-ne-hteli morati da predju na ovaj sistem).

Vec 30 godina postoje ves masine bazirane na ultrazvuku koje peru bez, ili sa jako malo deterdzenta (koriste se u svim svemirskim letilicama), sto drasticno smanjuje zagadjivanje voda raznoraznim hemikalijama. Sanyo vec prodaje jednu takvu (a verovatno je time zarato sa 'deterdzentskim lobijem')...

Da ne govorim o iskoriscavanju solarne energije, vetra, plime/oseke... Sve to moze da zameni bar 50% zagadjivaca na planeti...

A sa nano-tehnologijom nam stizu fini materijali koji mogu zameniti drvo, plastiku, pa i metale, a cija proizvodnja je daleko ekoloskija...

No, neko treba da natera ljude da promene svest i navike... Samo pitanje je ko ce kad svetom vlada, pre svega, naftaski lobi...

[blueblock]

Kazi ujka Semu da zameni svu tehniku na dizel sa elektricnom, i zagadjenje ce se prepoloviti...

[makaronee]

a kaze rodjak kako je u poslednjih par decenija znacajno smanjeno
aero zagadjenje pa zemljina kuglica dobija vise energije
od sunca, sto rezultira povecanjem srednje temperature,
otapanjem ledova/bregova i buducem / skorom potapanju priobalnih zona,
zbogradicega su razne trutisticke kompanije pocele da prodaju
aranzmane za recimo posetite pariz pre nego sto potone.

a drugi, sa balkona, odgovara kako je time smanjen efekat staklene
baste pa se u buducem / skorom moze ocekivati restrikcija
golfske struje

trutisti: posetite edinburg pre nego obraste sibirskom tajgom

(dogovaraju se jos od rimskog kluba, nema od svega toga nista,
te savetujem seljenje u glavni grad komunizma - las vegas)

edit: problemi sa kolicinom slova

Edited by makaronee, 10 May 2005 - 23:49.

[Esdy_11192]

e kako mi je depresivna ova tema. grozno.
zato me vest o cunamiju nije nimalo pogodila. fak it. broj nastradalih zivotinja je bio neverovatno nizak, shesto chulo, sta li. ko nas shisha ovako zatucane i totalno van dodira sa prirodom.
fak Homo sapiens, ako su elementarne nepogode jedini preostali vid prirodne selekcije, so be it.

Genijalan post.

Takodje moje razmisljanje.
Zna se najjaci, najspretniji, najbolje kamuflirani, najotrovniji ... opstaju kod zivotinja (i biljaka).

Ova situacije je kod nas alarmantna. Sve vise ljude, svemanje zivotinjskih i biljnih vrsta. Kao da to ide proporcionalno.

[incognito]

Kazi ujka Semu da zameni svu tehniku na dizel sa elektricnom, i zagadjenje ce se prepoloviti...

Ma nije samo ujka Sem za to kriv, mada snose veliki deo odgovornosti za sirenje ideje o nezamenjivosti fosilnih goriva. Sta mislis, sta bi se desilo sa recmo Kuvajtom ili UAE ako bi ljudi za polovinu smanjili koriscenje fosilnih goriva? Zambija bi bila zemlja luksuza i raskosi u odnosu na njih. U Kuvajtu recimo jedna osoba izdrzava 10 njih bez ikakvih problema. Nepismenost (funkcionalna i literalna) je tamo kao dobar-dan - jednostavno nema potrebe da se ljudi smaraju nekim empirijskim ucenjima - nasli se na naftonosnim poljima i boli ih tuki za sve jer ostatak sveta zavisi od njih... Po najoptimistickijim prognozama, imajuci u vidu rast potraznje za fosilnim gorivima, Kuvajt ima jos oko 50 godina blagostanja, a onda - trt! Postadose Zambija preko noci. Zato su se i nasli u cudu i pokusavaju da ozive obrazovni sistem jer kad nafta presusi ti ljudi nece imati od cega da zive... A to nije neka 'distant future' vec je sasvim realno da generacije koje se sada radjaju za vreme svog zivota iskuse ogromnu ekonomsku bedu...

E sad, pitanje je da l' ih treba zazaljevati i pravdati nametanje fosilata time sto veliki broj ljudi direktno zavisi od toga, jer s' druge strane zagadjenje koje nastaje pri procesu eksploatacije fosilnih goriva ugrozava zivot mnogo veceg broja ljudi, a da o ostalom zivom svetu i ne govorimo.

Gledao sam pre neku nedelju na Discovery-ju (ili NG, ili nekom od slicnih Science kanala, ne secam se tacno) kako je jedan Izraelac pokazao da uz umerena ulaganja covek moze da zivi sa svim blagodetima koje moderno doba donosi a da pri tom minimalno ostecuje zivotnu sredinu. Covek naime zivi na nekih 50-ak km od Tel Aviva u nekom malom mestacu, i od svog doma (i nacina zivota) je napravio nesto cemu bi i svaki eko-fundamentalista mogao da zavidi jer verovatno manje zagadjuje zivotnu sredinu od svih onih koji se pozivaju na ocuvanje iste.

Naime, njegova kuca je prekrivena solarnim celijama. Obzirom da prosecan broj suncanih dana na podrucju na kome zivi iznosi 296 godisnje, solarna energija je itekako isplativa. U podrumu ima ogromne akumulatore koji su u stanju da izdrze i po 2 nedelje bez sunca a da napajaju sve u kuci + mnogo toga vise. Covek je samo formalno zakacen na elektricnu mrezu - placa na godisnjem nivou za struju onoliko koliko prosecan Srbin potrosi za 10 dana. A u kuci, sva moguca 'cuda' tehnike - od nezaobilazne klime (najekonomicniji nacin grejanja i hladjenja) koja radi sa NCFC gasom (za razliku od CFC gasova (ono sto kod nas stavljaju u klime, a sto nece moci kad udjemo u EU) ne steti prirodnoj okolini), preko bojlera i slicnih vecih potrosaca, sve do osvetljenja, kompjutera, TV-a i slicnih manjih potrosaca... A onda se jos dosetio dodatnog backup resenja - kako zivi na obodu pustinje, delic svog dvorista je posvetio vetrenjacama za dodatni izvor el. energije, a po pravilu kad sunca nema, vetra ima zbog razlika u temperaturi. Covek kaze da visak el. energije cak poklanja komsijama, narocito za vreme 'pustinjskih oluja' kad akumulatori ne mogu da skladiste onoliko energije koliko se proizvede U tom gradicu, kad mu je potreban prevoz, iskljucivo koristi el. moped koji mu je sasvim dovoljan a struje ima i za izvoz te mu to nije nikakav trosak.

Sto se vode tice, sve otpadne vode prociscava i koristi ih za prskalice u basti, te ima fin zeleni pasnjak u sred pustinje bez ikakvog dodatnog troska za vodu.

Takodje, sve ostale materijale pravilno sortira i skladisti, a onda ih daje fabrikama koje vrse reciklazu - kaze da na svemu ustedi oko 20% cene jer za ambalazu u 'reciklanama' dobije fin povracaj novca.

Jedina stvar kojom malo vise zagadjuje sredinu je njegov automobil posto covek radi u Tel Avivu a jos uvek se ne proizvode adekvatni elektricni automobili (sto nije problem tehnologije, nego automobilske firme ne zele da se zamere 'naftasima') koji bi mogli da izdrze po celi dan na akumulatorima uz opterecenje kakvo je potrebno njemu (jedno 150 km dnevno). Medjutim, i njegov automobil ne trosi i ne zagadjuje previse - kupio je automobil koji koristi gasnu turbinu koja stvara el. energiju, i time pokrece elektromotore koji pokrecu automobil. Kako na semaforima i sl. mestima gasna turbina 'vrti' za dzaba, sav visak el. energije se storuje u akumulatorima visokog kapaciteta, te rad turbine nije potreban non-stop. Po njegovim recima, turbinu pali samo dok putuje izmedju njegovog mesta i Tel Aviva, dok u naseljenim podrucjima (gradu) vozi iskljucivo na struju koja je akumulirana... Uvece prikljuci i kola na njegov kucni sistem da se akumulatori dopune pa tako dodatno dobije 'corbe' za voznju, te po njegovim recima turbina mora da se pali tek nakon 60 predjenih kilometara pod standardnim opterecenjem.

Na kraju su likovi koji su radili emisiju o tom svojevrsnom ekoloskom egzebicionizmu racunali koliko je tako sta isplativo, koliko je zaista ekoloski, itd. i dosli do zapanjujucih cifara - covek sa njegovim potrebama i stilom zivota za 20 godina totalno otplati investiciju u 'ekoloski zivot' i posle toga 'vozi na ler' - jednostavno, koliko bi benzina, fosilnih goriva (i struje proizvedene istim) i sl. zagadjivaca potrosio za 20 godina, toliko kosta da se takav sistem napravi. Dakle, posle 20 godina svi njegovi sistemi zive 'na vazduhu' (cak i literalno kad je rec o vetrenjacama), a on nema nikakve potrebe da koristi fosilna (i bilo kakva druga goriva). Posto se procenjuje da ce za 20 godina vec postojati akumulatori koji svojom velicinom zadovoljavaju ugradnju u kolima, njegova kola bi mogla biti skroz elektricna bez ikakvog gubitka u performansama. A onda su proracunali koliko njegov najveci zagadjivac - automobil zagadi sredinu u odnosu na postojeca resenja i dosli do frapantnog podatka da njegov automobil za godinu dana globalno zagadi okolinu onoliko koliko prosecan benzinac zagadi za 20 dana, uz dodatnu napomenu da dok je u gradu njegov automobil ne zagadjuje uopste (cak nema ni zvucnog zagadjenja jer su motori gotovo besumni)... Cak su i humora radi racunali koliko on zagadi sredinu time sto pusi (eto, ipak mora covek necim da zagadjuje ) - i ispalo da 15 dana njegovog pusenja zagadi koliko i jedan dan vozanja njegovim automobilom, i to imajuci u vidu da on pusi samo u svom dnevnom boravku gde klima filtrira vazduh od cestica cadji i veci deo toga ne ispusta u okolinu...

Elem, ona emisija je nesto sto stvarno treba videti da bi se covek uverio da sva danasnja moderna tehnologija i olaksice ne moraju nuzno da znace i bahato unistavanje prirode. Njegova svojevrsna kohabitacija sa prirodom mu je te godine (ne znam kad je snimano) donela titulu 'naj-ekolog godine' na nekom samitu ekologa. I sto je najbolje, vec par njegovih komsija razmislja (a neki su vec i krenuli u izvedbu) da svoje kuce pretvore u takve svojevrsne ekoloske mini-elektrane... E sad, kad bi svako na ovoj planeti (bar ko moze) primenio ovakav sistem, zagadjenje bi bilo svedeno na minimalnu meru. Za velike komplekse gde se na malo prostora pakuje visok nivo stambenog prostora (visespratnice, etc.) postoji mogucnost da se takvi sistemi izmeste na nekom drugom, vecem prostoru - recimo povrsina povrsinskih kopova uglja je sasvim dovoljna da se na istom tom mestu naprave ogromni solarni kompleksi, vetrenjace, i sl. koji ce potrebu za strujom potpuno ravnopravno, a na mnogo vecem ekoloskom nivou, zadovoljiti... Mogu se koristiti i postrojenja koja koristite plimu/oseku/talase za proizvodnju struje, gravitaciju (to vec imamo - hidrocentrale), i ostale prirodne resurse koji gotovo uopste ne zagadjuju sredinu. Ako bas i nema ekonomicnih uslova za proizvodnju struje na nekom podrucju, moze se iskoristiti i nuklearna energija (pod uslovom da se sve dobro napravi, narocito skladiste nuklearnog otpada) koja je opet daleko ekoloskija od termo elektrana...

Nacina ima, samo treba imati i volje i makar malo svesti da svaki put kad covek upali automobil, furunu, i sta-ti-ja-znam cela planeta trpi nesagledive posledice... Sto autor topica rece: kako cemo deci pogledati u oci, ako nastavimo da se ovako bahato odnosimo prema prirodi? Bolje spreciti nego leciti!

[thermal bug]

Ja to godinama pricam ali svi razmisljaju o nuklearnoj energiji kroz prizmu Cernobila... Mislim 'stetnost nuklearnih elektrana po zivotnu sredinu' je ista ona zabluda kao o 'nesigurnosti avionskog saobracaja', a fakat je da najmanje ljudi pogine u avionskim nesrecama, i da termo elektrane zagadjuju neuporedivo vise od nuklearnih. No 'ajd ti to objasni narodu koji kad kazes 'nuklearna energija' kaze 'Cernobil'...

vidi, sve si u pravu, ali zamisli sta bi kod nas lokalni majmuni napravili sa nuklearnom elektranom ovde nisu sposobni ni da u cisterni prevezu 'neshto' a da im se ne prevrne u centru grada. neka nuklearna 'akcija' koja bi zahtevala koordinaciju i bozemesakloni odgovornost, ovde bi se izrodila u kompletnu katastrofu... nosili bi kuci po malo, ko homer simpson

[incognito]

vidi, sve si u pravu, ali zamisli sta bi kod nas lokalni majmuni napravili sa nuklearnom elektranom ovde nisu sposobni ni da u cisterni prevezu 'neshto' a da im se ne prevrne u centru grada. neka nuklearna 'akcija' koja bi zahtevala koordinaciju i bozemesakloni odgovornost, ovde bi se izrodila u kompletnu katastrofu... nosili bi kuci po malo, ko homer simpson

E sad, ja ovde prosipam teorijske mudrolije, ne kazem ja da je bas to tako u praksi... Pitanje koliko je danasnje drustvo kompetentno da mu se u ruke da tako sta je skroz druga prica... A da ne pricam o drustvu u zemlji u kojoj zivimo...

Znajuci nase radne navike, vec par godina (kad se malko otpada nakupi) bi dosli oni ispred vlade Srbije da strajkuju sto moraju 8 sati da rade a da imaju samo 10 pauza za kafu, i zahtevali bi sta-ti-ja-znam, a kad bi Vlada rekla 'njet', oni bi onako protesta radi prosuli nekoliko kanistera radioaktivnog otpada... Mislim to su njihova sredstva za rad, k'o sto doktori mogu da strajkuju u mantilima sa stetoskopima, masinci sa kljucevima i srafcigerima, mogu vala i oni da donesu malo tog otpada, ili da prevezu sam reaktor da narod vidi kakva je to tehnika

Medjutim, nivo svesti se mora podici ako zelimo da ova planeta postoji i za 100 godina. A sa povecanim nivoom svesti i odgovornosti prema zivotnoj sredini, pocelo bi i odgovorno da se postupa sa nuklearnim otpadom.

Sa trenutnim nivoom svesti, nuklearne elektrane ne bi donele nikakvu ekolosku dobit...

Sad but true...

[Esdy_11192]

E sad, ja ovde prosipam teorijske mudrolije, ne kazem ja da je bas to tako u praksi... Pitanje koliko je danasnje drustvo kompetentno da mu se u ruke da tako sta je skroz druga prica... A da ne pricam o drustvu u zemlji u kojoj zivimo...

Znajuci nase radne navike, vec par godina (kad se malko otpada nakupi) bi dosli oni ispred vlade Srbije da strajkuju sto moraju 8 sati da rade a da imaju samo 10 pauza za kafu, i zahtevali bi sta-ti-ja-znam, a kad bi Vlada rekla 'njet', oni bi onako protesta radi prosuli nekoliko kanistera radioaktivnog otpada... Mislim to su njihova sredstva za rad, k'o sto doktori mogu da strajkuju u mantilima sa stetoskopima, masinci sa kljucevima i srafcigerima, mogu vala i oni da donesu malo tog otpada, ili da prevezu sam reaktor da narod vidi kakva je to tehnika

Medjutim, nivo svesti se mora podici ako zelimo da ova planeta postoji i za 100 godina. A sa povecanim nivoom svesti i odgovornosti prema zivotnoj sredini, pocelo bi i odgovorno da se postupa sa nuklearnim otpadom.

Sa trenutnim nivoom svesti, nuklearne elektrane ne bi donele nikakvu ekolosku dobit...

Sad but true...

Zar stvarno mislite da smo naj nesposobnija nacija ??? Tuzno je ako je slucaj takav, pogledajte vesti drugih zemalja i tamo se "greske" desavaju. Jedna mala npr. sudar u tunelu Mt. Blanc izmedju francuske i italije, cini mi se da je bilo tridesetak mrtvih, a sve to zbog lose kncepcije tunela.