23 replies to this topic

[elle]

Za pocetak, izdvojicu deo intervjua sa Prof Zoranom Zgagom, dati vam link na (duugacki) i prilicno razumljiv, komunikativan tekst..

ajmo polakice

.........


RSE: Profesore Zgaga, čuli ste izjavu portparola kompanije, koja je na neki način ovlašćena da snabdeva semenom kompanije koje nameravaju da uvoze modifikovani kukuruz u Evropu, ali kao što ste takodje mogli da čujete, tražnje je malo pa su i oni pomalo rezervisani. Kako komentarišete odluku Evropske komisije, šta praktično znači da hrana koja sadrži više od jednog procenta treba da se etiketira, a da do 0,9 nije potrebno? Kakva je to “demarkaciona linija”, u čemu je tu razlika, zašto baš ta odrednica od 0,9, a ne 1,9, ili 2,9?

ZGAGA: To je kontraverzna tema. Ona nije kontraverzna sa znanstvanog stanovišta, ali je odnos prema hrani u Evropi puno drukčiji nego u Americi. Nama hrana mnogo više znači, naša kultura je puno više vezana za hranu, i to je tema koja je prožeta brojnim predrasudama, ali ja bih rekao čak i manipulacijama. Sama ova odredba 0,9 – 1 posto na neki način to ilustrira. Radi se o jednom političkom kompromisu. Naime, evidentno, sva istraživanja nezavisnih znanstvenih udruga, uključujući i evropske, utvrdila su da je takva hrana jednako štetna kao i konvencionalna hrana. Sada se postavlja pitanje: imamo li mi pravo izbora? Naravno da imamo, mogu reći: meni se ta hrana ne svidja, i ja je ne želim jesti. Zbog toga se mora u Evropi obilježavati, Amerikanci se na to bune, smatraju da se na taj način sugerira da takva hrana nije zdrava, i oko toga se vodi još dosta polemika. Stav je u Evropi da se mora obilježavati, i ja se sa tim stavom potpuno slažem.Medjutim, zašto se ne mora obilježavati ako je ispod 0,9 posto? Osobno ne bih hteo jesti pseće meso koje se konzumira u Kini; različite kulture i religije imaju različita ograničenja u prehrani, koje se moraju poštivati. Ne bih hteo niti jedan posto, niti 0,9 posto takvog mesa imati u svojoj pljeskavici ili odresku. Dakle, moje pravo na izbor je ugroženo čak i sa tih 0,9 odsto, odnosno 1 posto. Po mojem mišljenju trebalo bi biti: ima ili nema genetički modificiranih sastojaka u toj hrani. Medjutim, u praksi je to danas gotovo nemoguće postići. Naime, postoje takozvane tehnološke kontaminacije, bilo u proizvodnim pogonima, bilo u poljima prilikom uzgoja, i na taj način bi došlo do jednog bloka u tom lancu proizvodnje i distribucije hrane, Prema tome, kada bi išli stvarno do ekstrema i rekli: bilo koja količina genetički modificirane hrane se mora obilježiti, na taj način bi zapravo doveli cijelu prehrambenu industriju u jednu neugodnu situaciju. Onda se došlo do te neke kompromisne vrednosti 0,9 posto, za koju je odlučeno da će ona biti prihvatljiva, i da se neće trebati obilježavati, a sve što je preko 0,9 posto, trebaće se obilježavati. Medjutim, u praksi je takvu odluku vrlo teško provesti, i ona je neki put besmislena. Naprimer, ako se radi o nekom sastojku tipa lecitin, ili šećer, ili ulje, u njemu vi ne možete ustanoviti prisutnost genetički modificiranog organizma, osim samo nekih kontaminacija koje su zaostale prilikom prerade. Prema tome to je čisto jedna politička kompromisna odluka sa kojom su, na moje čudjenje, svi zadovoljni, čak i oni koji su izraziti protivnici genetički modificirane hrane. Ja na njihovom mjestu sa takvom odlukom ne bih bio zadovoljan.

RSE: To je veoma zanimljivo, naime, profesor Glišin, akademik iz Beograda, rekao je da se Evropa protivi radi zaštite evopske hemijske industrije, koja proizvodi pesticide, herbicide i druge materijale kojima se štite biljke. S druge strane, mnogi farmeri u Americi, pre svega u Kanadi, protive se genetski modifikovanom žitu, jer se boje da izgube tradicionalno tržište u Evropi. To je inače razlog što neke afričke zemlje, koje su suočene sa gladju, nerado pristaju na uvoz genetski modifikovane soje i žita iz Amerike, jer se boje da neće moći da svoje proizvode izvoze u Evropu.

ZGAGA: Mislim da se tema seli sve više sa područja znanstvenih argumenata i rasprave na područje ekonomije, politike, kulture, sociologije, i očito se na toj temi prepliću različiti interesi. Što je profesor Glišin rekao za kemijsku industriju, to se može primeniti i na drugo. To su proizvodi visoke tehnologije i samo najjače svjetske kompanije si mogu dozvoliti ući u razvoj takvog jednog proizvoda. Evropa je kasnila, ne znam koliko danas kasni, za Amerikom, imali su interes jedno vrijeme zaustaviti prodor američke tehnologije u Evropu. I to bi mogao biti isto dio odgovora na tako rigidni stav Evrope, ali se pred znanstvenim argumentima pomalo mora povlačiti, sad na različite načine, različitim strategijama taj svoj uzmak nastoje kontrolirati, a koliko ja znam, istovremeno razvijaju i vlastite proizvode i ja vjerujem da će za par godina ova diskusija biti sasvim neinteresantna.


..... dalje je na linku, da ne preteramo sa informacijama odmah



OVDE CEO CLANAK


malo materijala za pocetak

Edited by elle, 16 March 2005 - 03:24.

[elle]

copy/paste sa troll-a i ispijanja kafice --- chat 'onako', s Vjekom

sad ja vidim da si neki kafanski ljudi za susednim stolom ucili napamet c c c

evo posta mojega..

docim se u kafancinama moze svasta cuti, ako pristojno zderes, cutis, naculis usi i stenografises tudje razgovore
daklem, prema podacima skupljenim prisluskivanjem
po secanju
".....- Posebno me brine / prica zabrinuti komsija/ kemijsko zagadjenje, čiji je glavni izvor intenzivna poljoprivreda nužna za prehranu ovako brojnog stanovništva kugle zemaljske. Prisutnost teških metala, pesticida i insekticida te antibiotika u hrani je sasvim izvjesna opasnost za ljudsko zdravlje i život. Za gene to uopće nije slučaj. Pričajući uz kavicu sa svojim kolegom (ZZ- ? ), izračunali smo da s dobrim steakom pojedemo oko tisuću milijardi stanica, odnosno oko deset milijuna milijardi gena goveda, svinje, srne, vepra, zubaca, škarpine ili što već je! Kao prilog smo jeli rižu, koja navodno ima skoro dva puta više gena od čovjeka, zatim krumpir, blitvu, mrkvu, rajčicu, salatu ili slično, što se sve fino pomiješa u našim crijevima, jer treba jesti mješovitu hranu, zar ne?
A sve skupa "pliva" u milijardama bakterija i kvasaca i rastvara se - i miješa - u našim crijevima. I sad nas ta enormna mješavina kompleta "stranih" gena, odnosno genoma, u našim crijevima ne brine, a jedan gen iz bakterije ili kvasca ili neke druge vrste ugradjen u kromosom rajčice, na primjer, treba silno plašiti? Oprostite, sve do nekih neočekivanih rezultata, taj mi strah nije ni izdaleka toliki prioritet kao što mi je strah od kemikalija koje definitivno ulaze u naše stanice, kao što su ušle u stanice živih organizama koji nam služe kao hrana. Nije mi prioritet ni zarada biotech agrokompanija, ali kao kafanski ljudi, ZZ i ja vidimo mogućnost da se GM-biljke uzgajaju po visokim ekološkim standardima, jer im neće trebati ni pesticidi, ni insekticidi, ni druge toksične kemikalije, kaže komsija, zvacuci...
Na upit od sa drugog stola :zašto ekološke GM-biljke, a ne one "prirodne", komsija ce:
- Zato što je to povratak u glad. Ne zaboravimo kako su izgledali krumpiri ili rajčice naših baka i djedova! Prvo, bilo ih je jako malo, često nedovoljno da bi se prehranila obitelj, jer je prinos bio malen i još smanjen od "štetočina". Drugo, svi gomolji krumpira bili su načeti i dijelom pojedeni od životinja i bakterija. Krumpir je preživio kao biljna vrsta jer je razvio kemijska oružja protiv bakterija, vrlo slična kemijskom oružju stanica makrofaga u našoj krvi koje, nakon fagocitiranja, ubijaju bakterije stvaranjem superoksida i sličnih korozivnih radikala kisika koji su moćni karcinogeni za druge stanice. Makrofagi, naime, žive kratko te nema ozbiljnog rizika od malignih makrofaga! Dakle, krumpir i većina "ekološkog" povrća i plodova iz doba naših baka i djedova bili su prirodno kancerogeni, usto nije ih bilo u dovoljnim količinama pa je harala glad. Danas ne mora harati glad, ali hara toksično kemijsko zagadjenje hrane, tla i podzemnih voda potrebnih za piće. Onda sagovornik od onog prvog, razmislja naglas, te se pita zašto Hrvatska ne bi bila medju prvim zemljama ekološkog uzgoja GM-bilja, jer samo GM bilje omogućuje ekološki uzgoj? Ili ako želite moje pitanje šireg dijapazona: zašto njegovati glupost i zatucanost ako možemo njegovati pamet i odgovornost?
Etika me obvezuje, opec onaj blize meni, učiniti sve da mladoj generaciji ostavimo svijet u boljem, ne gorem, stanju nego što su nam ga ostavili naši roditelji. Kada moraliziramo, mislim da smo posebno obvezni na odgovornost s obzirom na ono što propagiramo. Nije moralno braniti bilo koje ideološke stavove na uštrb zdravlja ili života drugih ljudi - kazao je gost za susjednim stolom i presao na kremshnite, kao da nish nije bilo....
Onda sam ja otisla.

[Indy]

Eeee.... da se vratim ja na moju omiljenu temu: a sta ce biti ako bude hrane dovoljno za sve? Gde cemo svi (sa svim svojim potomstvima, dobro nahranjenim) stati? I odakle ce ta hrana doci, sa kojih to parcela i sa kojom vodom zalivena i na koju naftu ce da rade traktori koji ce tamo da oru i sta ce to da raste na prosecnoj temperaturi od 40 stepeni, itd....

Mislim da mozemo da batalimo sve ove i slicne teme i da se dofatimo flase i poubijamo kao majke. Leba mi, ne znam nista pametnije.

Ain't nothin' but the blues.

[Mallorn Tree]

GM study shows potential 'harm'
By Jonathan Amos
BBC News science reporter


The fourth and final test of a GM crop grown under UK farm conditions has highlighted the detrimental effects the novel plants can have on wildlife.
The tests of a winter-sown oilseed rape showed the management of the biotech crop could reduce the weeds and seeds available to some insects and birds.
And scientists found these effects could linger in fields year after year.
But they also stressed the picture was complex and there were circumstances in which GM might be beneficial as well.
The results for three other types of engineered crops - a spring-sown oilseed rape, a sugar beet and a maize - were published in October 2003. Only the maize was approved for commercialisation under strict conditions.


Ovde

[Vjekoslav]

Mene je, naravno - frka. Superbiljki, pa onda i super-bubica, super-korova, super-alergija (dijete mi je alergicno na trave i ambroziju). No, takodjer me strah i super-pohlepe i super-profita. Mozda ipak ponajvise ... super-gluposti. Ali sto da se radi kad se super mnozimo, a Zemlju smo super zagadili? Ima li rjesenja gladi bez genetski modificiranih biljcica?
Druga je pak stvar u pravima nas, malih potrosaca. Pravo na informaciju, prvenstveno. Tako se za GMO nije ni znalo u hrvatskoj javnosti dok nije prosle godine pukla afera sa Hebrangom i uvozom GM soje, a sve radi skupljanja jeftinih politikantskih poena ministra HDZ-a. Jer, GM soja (americka) se ne uvozi od jucer, vec je prisutna u mesnoj i prehrambenoj industriji vec godinama. Takodjer, nije Hebrang otkrio nikakav "napad trulog Zapada na cistu Rvatsku", naprotiv - uvoznici (proizvodjaci manje-vise) su se jednostavno drzali vazecih zakona Republike Hrvatske, odobrenih naravno od ministarstva zdravstva. Uostalom, svaka uvozna posiljka hrane ili aditiva za hranu mora biti pregledana (kao sto je i bila). Dakle, dovoljan gaf za ostavku jednog ministra zdravstva, potpredsjednika Vlade.

Ali klinc...

Krecu reklame sa domacim hibridima na dalekovidnici, Kupujmo hrvatsko! Domace je domace! (hrvatski eko-pesticidi, valjda), pucanstvo uspaniceno cekira sumnjive klobase po konzumima, nece raja da joj rastu magarece usi. Naravno, nista od javnih tribina, diskusija, edukacije, samo trovanje domovinskom eko-paranojom. Koji mjesec docnije krece akcija ciscenja GM usjeva po Slavoniji i isplacivanje stete zbunjenim poljoprivrednicima. Kao, sad smo cisti. Smijeh. Istina, prije koji dan je bila Parlaonica (emisija za mlade na HRT-u). Negacijski i afirmacijski tim. Ovi kontra GMO-a su igubili, dosla djeca spremna, ali ne za diskusiju argumentima.

Meni se cini da nije vise dilema "GMO - da ili ne", posto je vec tu, prisutan i u hrani i na usjevima. Cijenom, prvenstveno (americka soja je duplo jeftinija od europske). U biti zelim reci da nas (male potrosace) nitko nista nije ni pitao.

[Indy]

Ima li rjesenja gladi bez genetski modificiranih biljcica?

To je pravi samopropagirajuci problem - ako resis pitanje gladi sada (bilo kako), imaces jos veci problem sa gladju sutra. Mnogo nas je, a ja prvi nemam nameru da sebe proglasim suvisnim (a siguran sam da to isto vazi i za ostalih 6.5 milijardi). Nema spasa do globalne "politike jednog deteta" (ili makar 2, ali ne vise), ali je malo naroda koji ima konfucijansku disciplinu u genima, kao sto su to Kinezi. Eto, npr, vec u Indiji to tesko da moze da prodje (i uskoro ce prestici svoje severne susede).

Sto se tice GMO hrane, ako se sve propisno oznaci na etiketi, ne vidim nekih velikih problema. Ko ce pobrati profite, to je pitanje. Ali, za ovo cudo od informacione tehnologije, profite je pobrao najvise MS, dobrim delom BG licno. Hocu da kazem, nije to nista neobicno. Neko ce uvek da bude prvi/najvestiji da pokupi kajmak. Ono sto mene vise nervira je to sto GM hrane cesto uopste nije neophodna, postoje dobre stare sorte koje samo treba gajiti kako treba i gde treba. Normalno, ako se nesto iz npr umerenog pojasa posadi u suptropski region, onda nije cudo da pati od zilion bolesti i da mu trebaju "geni otpornosti". Pitanje je, valjda, sta uopste radi tamo.

Ovo je bitno pitanje, ali ako je istina ovo sto kazu klimatolozi (najnovije prognoze promene klime), onda ce GMO i mnoge druge stvari uskoro biti sporedne. Covek iz britanskog met-biroa kaze da je sasvim moguce isceznuce amazonskih suma (zbog porasti temperatura i smanjenja padavina, pozara, a naravno i sece). Uopste ne znam nasta ce svet onda disati, na skrge valjda (posto su amazonske prasume uvek zvali "plucima planete").

[mandarinaD]

Meni se cini da nije vise dilema "GMO - da ili ne", posto je vec tu, prisutan i u hrani i na usjevima. Cijenom, prvenstveno (americka soja je duplo jeftinija od europske). U biti zelim reci da nas (male potrosace) nitko nista nije ni pitao.

Niko nas nece ni pitati.Imamo samo slobodu izbora: ili cemo se hraniti proizvodima sa etiketama koje imaju (ili nemaju) dozvoljene (nedozvoljene) sastojke, aditive; kupovati na pijaci, ili trositi vece kolicine novca u Organic food lancima.
Sta mislite zasto su Ameri onako gojazni? < doduse, ne iskljucivo oni>
Ne samo od Mac-a (ne znam da li ste gledali jedan film bas na tu temu , cini mi se da je naslov bio Supersize me ili slicno), nego svaka njihova piletina&ostalo meso (ovo za one koji nisu vegetarijanci) sadrzi hormone koje upravo cine da nas organizam bude GMO.
Sta mi (SCG) uvozimo, to vec ne znam

[Indy]

Sta mislite zasto su Ameri onako gojazni?

Zato sto jedu puno i malo se krecu?

[mandarinaD]

Sta mislite zasto su Ameri onako gojazni?

Zato sto jedu puno i malo se krecu?

delimicno, kao i gore spomenuta hormonski 'ushrojena'hrana (citaj meso, soja, mlecni proizvodi).
zna se da je njihovo drustvo car-oriented, tako da ima istine u tvojoj konstataciji (u kola-na posao, sa posla-u kola, iz kola- u shopping mall, iz njega-u kola pa kuci i sve i krug:))

[Indy]

delimicno, kao i gore spomenuta hormonski 'ushrojena'hrana (citaj meso, soja, mlecni proizvodi).
zna se da je njihovo drustvo car-oriented, tako da ima istine u tvojoj konstataciji (u kola-na posao, sa posla-u kola, iz kola- u shopping mall, iz njega-u kola pa kuci i sve i krug:))

I dalje mi se mnogo vise svidja moje objasnjenje

Za objasnjenje gojaznosti je dovoljno: jesti previse i nedovoljno se kretati. Nije neophodno uvoditi i dodatne, krajnje spekulativne faktore, kao sto je to sto ti navodis. Ti kazes da nesto nije u redu sa hormonskim sastavom njihove hrane i da to, nekako, cini njihov organizam da bude genetski modifikovan?

Da bi se to (ako sam ispravno shvatio) moglo tvrditi, potrebno je da:

1) mi znamo kako je to tacno hormonski izmenjen sastav hrane koju konzumiraju prakticno svi Amerikanci (bice da oni ipak svi, 300 mil. njih, ne jedu hranu identicnog porekla?);

2) da znamo sa sigurnoscu da je njihov genotip modifikovan (zaista ne znam odakle ti ta ideja, a jos manje kako bi se to moglo utvrditi);

3) da znamo da postoje hormoni koji genetski modifikuju organizme u kojima se nalaze (genetska modifikacija moze biti produkt hibridizacije, mutacije, ili vestackog transfera gena - nisam cuo da postoje hormoni koji bilo sta od navedenog mogu da urade).

[mandarinaD]

I dalje mi se mnogo vise svidja moje objasnjenje

Za objasnjenje gojaznosti je dovoljno: jesti previse i nedovoljno se kretati. Nije neophodno uvoditi i dodatne, krajnje spekulativne faktore, kao sto je to sto ti navodis. Ti kazes da nesto nije u redu sa hormonskim sastavom njihove hrane i da to, nekako, cini njihov organizam da bude genetski modifikovan?

Da bi se to (ako sam ispravno shvatio) moglo tvrditi, potrebno je da:

1) mi znamo kako je to tacno hormonski izmenjen sastav hrane koju konzumiraju prakticno svi Amerikanci (bice da oni ipak svi, 300 mil. njih, ne jedu hranu identicnog porekla?);

2) da znamo sa sigurnoscu da je njihov genotip modifikovan (zaista ne znam odakle ti ta ideja, a jos manje kako bi se to moglo utvrditi);

3) da znamo da postoje hormoni koji genetski modifikuju organizme u kojima se nalaze (genetska modifikacija moze biti produkt hibridizacije, mutacije, ili vestackog transfera gena - nisam cuo da postoje hormoni koji bilo sta od navedenog mogu da urade).

slazem se sa tobom i za njihovo 'nekretanje', ali veruj mi da vecina amerikanaca kupuje u jeftini(ji)m radnjama hranu koja je dostupnija vecini <dovoljno je da izadjes na ulicu ili gde god - i vidis gojazne osobe>.
ostali se hrane u tzv organic food radnjama <pandan nasem biozrnu, biospajzu i sl.> i a hrana je mnogo skuplja jer je kako oni zovu 'nezagadjena i nije modifikovana'.
nisam mikrobiolog da ulazim u deo mikromutacija i hormonskih promena, ali znam da je bila medijska kampanja protiv gojaznosti, protiv afere zarazenog mesa (u razlicitim drzavama vladaju razlicite politke gajenja i hranjenja zivotinja). ne znam da li se secas onog web sajta, PETA je cini mi se pokrenula,upravo protiv GMO, nesto u stilu Meatrix (a la Matrix). to bese davno.

-naravno da ne znam(o) u kojoj je meri izmenjen sastav hrane, barem ja ne raspolazem takvim podacima, ali je ocigledno ako konzumiras odredjeno vreme junk ili koji god vec food, moze i dolazi do hormonalnih promena.
ne znam da li si ziveo i gde zivis, ali nasi ljudi koji odu u usa, npr. , prvih godinu dana, obavezno nabace par kila <da li zbog nekretanja ili hrane, ne znam>.
-druga stvar, koju mogu sigurno da ti potvrdim iz iskustva drugarice koja sedam godina zivi u usa, i to u veoma razvijenoj sredini (nyc), koja se hrani 'zdravom' hranom (ma sta to znacilo), dakle, dobila je hormonalne poremecaje koje ranije, ovde (u scg) nije imala <izrazena maljavost na odredjenim delovima itd, da ne prelazim granicu banalnosti;-) > ona kaze da je to od hrane. zaista, nisam strucna da bilo sta tvrdim, samo prenosim tudja iskustva.
-konkretno, sto se mog iskustva tice, secam se da u odredjenim radnjama je, na pakovanjima uredno slozenih snicli, ili fileta, uvek stajao sastav, procenat aditiva (ako ih je bilo) i /ili varijanta iz organic food radnje gde su proizvodi verifikovani kao striktno organski i gajeni na 'toj i toj' farmi, bez koriscenja ikakvih hormona, aditiva ili antibiotika < da, bila sam zacudjena da ubacuju u svoje zivotinje i antibiotike >
naravno, presla sam na konzumiranje ribe (sto je sigurno-sigurno)- neat&clean, oceanske

ps mada sam cula tj procitala u times-u da je tuna iz atlantika puna zive
pacifik mi deluje mnogo benigniji, losos, losos,losos

[avramova]

slazem se sa tobom i za njihovo 'nekretanje', ali veruj mi da vecina amerikanaca kupuje u jeftini(ji)m radnjama hranu koja je dostupnija vecini <dovoljno je da izadjes na ulicu ili gde god - i vidis gojazne osobe>.
ostali se hrane u tzv organic food radnjama <pandan nasem biozrnu, biospajzu i sl.> i a hrana je mnogo skuplja jer je kako oni zovu 'nezagadjena i nije modifikovana'.
nisam mikrobiolog da ulazim u deo mikromutacija i hormonskih promena, ali znam da je bila medijska kampanja protiv gojaznosti, protiv afere zarazenog mesa (u razlicitim drzavama vladaju razlicite politke gajenja i hranjenja zivotinja). ne znam da li se secas onog web sajta, PETA je cini mi se pokrenula,upravo protiv GMO, nesto u stilu Meatrix (a la Matrix). to bese davno.

-naravno da ne znam(o) u kojoj je meri izmenjen sastav hrane, barem ja ne raspolazem takvim podacima, ali je ocigledno ako konzumiras odredjeno vreme junk ili koji god vec food, moze i dolazi do hormonalnih promena.
ne znam da li si ziveo i gde zivis, ali nasi ljudi koji odu u usa, npr. , prvih godinu dana, obavezno nabace par kila <da li zbog nekretanja ili hrane, ne znam>.
-druga stvar, koju mogu sigurno da ti potvrdim iz iskustva drugarice koja sedam godina zivi u usa, i to u veoma razvijenoj sredini (nyc), koja se hrani 'zdravom' hranom (ma sta to znacilo), dakle, dobila je hormonalne poremecaje koje ranije, ovde (u scg) nije imala <izrazena maljavost na odredjenim delovima itd, da ne prelazim granicu banalnosti;-) > ona kaze da je to od hrane. zaista, nisam strucna da bilo sta tvrdim, samo prenosim tudja iskustva.
-konkretno, sto se mog iskustva tice, secam se da u odredjenim radnjama je, na pakovanjima uredno slozenih snicli, ili fileta, uvek stajao sastav, procenat aditiva (ako ih je bilo) i /ili varijanta iz organic food radnje gde su proizvodi verifikovani kao striktno organski i gajeni na 'toj i toj' farmi, bez koriscenja ikakvih hormona, aditiva ili antibiotika < da, bila sam zacudjena da ubacuju u svoje zivotinje i antibiotike >
naravno, presla sam na konzumiranje ribe (sto je sigurno-sigurno)- neat&clean, oceanske

ps mada sam cula tj procitala u times-u da je tuna iz atlantika puna zive
pacifik mi deluje mnogo benigniji, losos, losos,losos

Najveca vecina (cist pleonazam) ljudi kupuje hranu tamo gde je najjeftinija.
Kvalitena hrana je iz dana u dan skuplja tako da su ljudi prinudjeni da kupuju
u jeftinijim samoposlugama.

Gojaznost ima samo i iskljucivo veze sa brojem kalorija koje covek dnevno
unosi u organizam a ne trosi ih.

Interesantno je da su u Americi najdeblji ljudi upravo najsiromasniji sloj drustva.
(ukljucujuci i Indijance u rezervatima).

Nenoramalno debelih ljudi u Americi ima barem 30 godina unazad kada jos niko nije
ni sanjao o manipulaciji genima.Preterana gojaznost postaje problem i u Evropi,
narocito kod dece i omladine. To ima iskljucivo i samo veze sa junk food a nikako
sa manipulisanim mesom ili povrcem.

[moler]

Nije mi prioritet ni zarada biotech agrokompanija, ali kao kafanski ljudi, ZZ i ja vidimo mogućnost da se GM-biljke uzgajaju po visokim ekološkim standardima, jer im neće trebati ni pesticidi, ni insekticidi, ni druge toksične kemikalije, kaže komsija, zvacuci...

Genetski modifikovana soja USA kompanije Monsanto sadrzi bakterijski gen koji je cini potpuno rezistentnom na veoma jak herbicid "Roundup". U praksi to znaci da ce SVE biljke na polju biti ubijene dejstvom herbicida dok "Roundup Ready" soja nece biti ni dotaknuta. Time je definitivno srusena barijera u kolicini herbicida koje se mogu upotrebljavati a da se ne unisti kultura koja se uzgaja. Prema podacima iz 2001 god. kolicina herbicida koju su upotrebljavali farmeri koji koriste "Roundup Ready" je za 9miliona kg veca od kolicine koju su koristili uzgajivaci ne-modifikovane soje.

Ono sto je jos gore je da je svako modifikovane sjeme patentirano i njegova upotreba se placa. Neko rece da je "americka soja" duplo jeftinija od "europske". To je mozda tacno ali se vrlo lako moze doci do situacije da ne-modifikovane kulture budu potpuno potisnute, kada ce cijena "americke soje" biti diktirana drugacijim ekonomskim razlozima.

Mijesanje modifikovane i konvencionalne kanole (industrijska biljka) je vec zabiljezeno u Canadi i Monsantno je dobio tuzbu protiv farmera na cijim je poljima nadjen samo relativno mali procenat modifikovane kanole, koji se, prema tvrdnjama izvjesnog farmera, prosirio sa susjednog polja (kross-polinacija).
Sud je dosudio da je potpuno nebitno kako je doslo do transfera modifikovane kanole i da su prava farmera da uzgaja sopstvene kulture podredjena zastiti Monsantovog patenta.

[Dunadan]

ijesanje modifikovane i konvencionalne kanole (industrijska biljka) je vec zabiljezeno u Canadi i Monsantno je dobio tuzbu protiv farmera na cijim je poljima nadjen samo relativno mali procenat modifikovane kanole, koji se, prema tvrdnjama izvjesnog farmera, prosirio sa susjednog polja (kross-polinacija).
Sud je dosudio da je potpuno nebitno kako je doslo do transfera modifikovane kanole i da su prava farmera da uzgaja sopstvene kulture podredjena zastiti Monsantovog patenta.

strashno!
umesto da farmer tuzi njih shto su mu zagadili useve.
i chu sad, nije bitno kako je doshlo do transfera

[Indy]

Genetski modifikovana soja USA kompanije Monsanto sadrzi bakterijski gen koji je cini potpuno rezistentnom na veoma jak herbicid "Roundup". U praksi to znaci da ce SVE biljke na polju biti ubijene dejstvom herbicida dok "Roundup Ready" soja nece biti ni dotaknuta. Time je definitivno srusena barijera u kolicini herbicida koje se mogu upotrebljavati a da se ne unisti kultura koja se uzgaja. Prema podacima iz 2001 god. kolicina herbicida koju su upotrebljavali farmeri koji koriste "Roundup Ready" je za 9miliona kg veca od kolicine koju su koristili uzgajivaci ne-modifikovane soje.

Treba napomenuti da je otpornost na herbicide u biljkama moguće dobiti i kroz tradicionalno ukrštanje, bez genetskog inžinjeringa.

U vezi korišćenja herbicida na transgenskim usevima, postoje i drugačiji podaci koji pokazuju da nije bilo ukupnog porasta korišćenja herbicida. Drugo, herbicidi su jedna od skupljih stavki u proizvodnji i nije verovatno da će svaki farmer iskoristiti mogućnost da upotrebi više herbicida, ako to nije neophodno. Takođe, postoji problem sa posmatranjem proste količine upotrebljenih herbicida, na suprot procene njihovog dejstva na sredinu (te dve stvari nisu jedno te isto).