10 replies to this topic

[Billy Mahony]

Znam da bi trebalo da još uvek leti nad Šarom, ali ima li ga negde u Srbiji još uvek.

To je prelepa ptica iako je lešinar. Uglavnom se hrani mekim sadržajem iz krupnih kostiju koje podiže uvis i razbija o kamenje. To što je u samom vrhu lanca ishrane ne pomaže mu ni najmanje da preživi.

Podvrsta Bradana ima na Tibetu i tamo je svetinja. Ptica koja duše odnosi na nebo, verovanje zbog načina sahranjivanja ljudi.

Ako neko zna nešto više voleo bih da napiše koju reč.

[amazonka]

Pre desetak godina bila je na TV-u reportaza o toj vrsti orlova i o nekolicini ljubitelja zivotinja koji su pokusavali da ih spasu. Da li ih ima jos uvek, ne znam, ali ako si u Srbiji, pokusaj da preko informacija nadjes telefon Zavoda za zastitu prirode u Novom Sadu i jednog od nasih poznatijih ornitologa, Puzovica ( ne mogu se trenutno setiti njegovog imena ), koji verovatno zna za takav podatak. Trebalo bi da jos uvek radi u tom Zavodu, a pre toga je bio kustos oba prirodnjacka muzeja u Beogradu.

[Mallorn Tree]

Oštar, povijen kljun, snažne i povijene kandže, jaka i obično velika krila karakteristike su koje na prvi pogled odaju ptice grabljivice. Međutim, to nisu i jedina prilagođavanja načinu ishrane. Tokom evolucije grabljivice su stekle i mnogo drugih osobina koje im pomažu da dođu do plena. Pre svih, to su izvanredno razvijena čula.
Sove su tako razvile neverovatno čulo sluha i vida. Smatra se da sove čuju bar deset puta bolje od čoveka. Sova može da čuje i najslabije šuštanje pod snegom, a zahvaljujući tome uvek savršeno određuje odakle dolazi zvuk i nepogrešivo se obrušava na plen. Takođe, sposobna je da vidi i u najtamnijoj noći, tako da joj neće promaći ni najmanje pomeranje lišća i trave. Vid je fantastično razvijen i kod grabljivica koje love po danu; tako, na primer, orao mišar može da vidi plen i na daljini do 300 metara. Svi predatori lako uočavaju plen u pokretu. Kako onda nepokretan plen, kakav je, recimo, lešina, uočavaju beloglavi supovi? Dok lebde u vazduhu, ne gledaju samo na zemlju već i u druge supove. Kada jedan od njih uoči plen, spušta se u karakterističnom letu, što uočavaju i druge ptice, pa se na lešinu ubrzo spušta i celo jato.
Orao bradan razvio je drugu veštinu. On se hrani kostima lešina, a da bi stigao do koštane srži, podiže kandžama kost i baca je sa visine na stenje. Leš uginule životinje lako je videti na planinskim pašnjacima ili u afričkoj savani. Međutim, kako je opaziti u gustoj šumi? Tu orlovima pomaže odlično razvijeno čulo mirisa.

[Mallorn Tree]

Nacionalni park Šara*


Na krajnjem jugu Srbije duž granice sa Makedonijom, prostire se Nacionalni park Šar-planina na površini od 39000 ha.
Šar planina objedinjuje oko 2000 biljnih vrsta i 20 lokalnih, Šarskih endemita, među kojima su najpoznatiji Natalijina ramonda, molika, munika, makedonski hrast.
Sa 147 vrsta leptira, Šar-planina je najbogatije područje Evro-pe, a sa preko 200 vrsta ptica (orao bradan, beloglavi sup, suri orao, tetreb), ona je stecište 60% ornitofaune Jugoslavije. Na nepreglednim prostranstvima Šar-planine, mogu se videti endemične i reliktne vrste sitnih glodara, kao što su dinarska voluharica, kuna zlatica, kuna belica, vidra, ali i divlja mačka, ris, medved i divokoza.
Sa brojnim glacijalnim jezerima i raznovrsnim oblicima glacijalnog reljefa, Šar-planina predstavlja pravi muzej glacijalnog reljefa pod otvorenim nebom.
Bogato kulturno-istorijsko nasleđe predstavljaju 34 srednjevekovne crkve i manastiri, poput manastira Sv. Petra Koriskog iz 13. veka i manastira Sv. Arhangela iz 15. veka nadomak Prizrena, a turistima je na raspolaganju i ski-centar na Brezovici.
http://www.serbia-to...oda.txt&gde=sar

[Mallorn Tree]

Park bijelih bubrega

Svima onima kojima je duša otići na Neretvu uzvodno od Konjica, na ovome mjestu treba preporučiti da više ni za živu glavu ne piju Neretvu. Oni koji su koliko još prošlo ljeto, obilazivši ove krajeve, poklekli pred njenom bistrom i čistom vodom te se napili iste, mogu početi retroaktivno povraćati. Razlog tome leži u Kalajdžinom potoku i još nekoliko zabačenih mjesta u slivu Neretve na kojima konjički mesari odlažu iznutrice zaklanih životinja.

Bradan i gonjalo
Onaj koji nije izdržao jeste orao bradan. Radi se o jednoj izuzetno rijetkoj vrsti ptice - lešinaru, koji je živio na ovim prostorima i koji se danas može naći otprilike još samo na Tibetu. Bradan je bio posljednji u lancu ishrane, odmah poslije lisice. Duša mu je bila jesti onu srčiku iz kostiju. On bi kosti što bi iza lisice ostale nosio visoko i odozgo ih ispuštao na kamenje. Poslije bi sletio i iz polomljenih životinjskih kostiju izvlačio njihovu srž. Kada je tamo šezdesetih donesena odluka da se zbog bjesnila potamane sve lisice, zajedno sa njima nestao je i bradan. Na Tibetu ga smatraju svetom pticom zbog tamošnjeg običaja da se mrtvi ne sahranjuju, nego im tijela razvlače ptice. Bradan bi, tako, bio zadužen za samu dušu koju je nosio na nebo.
Pored bradana, gotovo pa da je kasno za još dvije vrste koje žive u samoj Neretvi. Nakon podizanja brana, u vještačka jezera je ubačeno niz vrsta jezerskih riba do tada potpuno nepoznatih ovome toku. Ubacivanje smuđa pored postojećih domaćih grabljivica bilo je kobno za autohtone vrste. Pastu meku i gonjala, kako je lokalno stanovništvo zvalo mekoustu pastrmku i glavaticu, već odavno niko nije vidio. Sve ako je koji primjerak i uspio preživjeti hidroelektrane, negdje uzvodno u kanjonu Neretve krivolovci su bombaškim napadima doveli ove vrste gotovo do potpunog istrebljenja. Da je uopće postojala u ovim krajevima, glavatici bi moglo biti svjedok, jedino selo Glavatičevo, samo što to njoj više ništa ne bi značilo.

Ceo clanak

[Billy Mahony]

Pogledao sam ja sve te sajtove, nego sam mislio da , pošto nas ima sa svih strana globusa, da neko iz prve ruke zna da mi kaže da ih je video ili nije , a zna da su ranije tim prostorom leteli.

Eto kod mene, ja sam u Banatu na istočnoj ivici peščare redovno u poslednje dve godine lete vetruške, dugo ih nije bilo.
Dugo ih nije bilo, još od vremena kad su posekli jablanove duž puteva, one iste koje su podigli Leopold i Marija Terezija.

[Esdy_11192]

Pre petnaesta godina je zadnji put zabelezeno njegovo prisustvo na Sari (informacija od iskusnog ornitologa). Inaci Ima ga jos i na Alpima (reintrodukovan) i na nekim planinama u Africi.

[Kinik]

...


Orao Bradan, Gypaetus barbatus

Pretumbao moje enc.


Opca Enciklopedija, JLZ:

BRADAŠ ŽUTOGLAVI, kostoberina žutoglava ili orao bradan,
Gypaetus barbatus, ptica sokolovka iz grupe supova.

Boje smeđe; rep i krila crna.
Golema šiljata krila u rasponu od oko 3 m; ispod kljuna čekinjasto perje poput brade.
Hrani se manjim sisavcima, kornjačama i drugim životinjama te strvinom.
Danas kao rijetka ptica živi u planinama juž. Evrope. Gnijezdi u Makedoniji.


Mala Prosvetina Enc.

BRADAN, kostoberina (Gypaetus barbatus)

Ptica grabljivica, srodna orlu; ima prste kratke kao u kraguja, kandže tupe.
Hrani se lešinama koje razbija bacajući ih na kamene ploče, a na isti način lomi i krupne kosti sisara.


Pa pogledao Net:

WordWeb Online
Noun: Gypaetus barbatus: The largest Eurasian bird of prey; having black feathers hanging around the bill - bearded vulture
Synonyms: lammergeier, lammergeyer, ossifrage
See also: Old World vulture


Veoma opsirna informacija:
http://europa.eu.int...tusbarbatus.htm

http://www.birdguide...us_barbatus.htm

Bradani u Grckoj:
http://www.ornitholo...ib/engypbar.htm
http://www.explorecr...e/gypaetus.html

Bradani u Spaniji:
http://guiadecampo.b...aetus_barbatus/

Bradani u Rusiji:
http://www.floranima...mal/b/1188.html
http://nature.ok.ru/doc/birds/2_46.htm

Bradani u Kirgiziji:
http://birdskyr.to.kg/borodach.htm

Bradani u Uzbekistanu (Ugam-Chatkal nacionalni park)
http://rabatmalik.fr...us/fauna_9.html

Ako nekoga ne mrzi - moze nakaci fotke. Ima i sjajnih.

Puno interesantnih i protivrecnih informacija. Od urbanih legendi - do rekla-kazala.
Oko bacanja kostiju (ne jede samo kosti), oko napada na ljude (nije utvrdjeno).

Ono sto mi je bilo interesantno: ptica sokolovka, spretna grabljivica sa ledjima tamnog pera i trbuhom svetlog pera, sirokog raspona a uzanih krila, veoma brza i pokretljiva u letu. (Kao boje u lovackoj avijaciji!)
Dobro trci po zemlji.

Negde kazu - ako ima veliki prostor za letenje - moze se razmnozavati i u ZOO-parkovima. Uspesni primeri u Bugarskoj 20-ih godina proslog veka.

Oko himalajskih supova - oni ne jedu lesine umrlih, vec postoje posebni medicine-man koji nozekanjama tranziraju tela umrlih i hrane supove. Kazu ocevici - mucan prizor.
Ali - zasigurno se posmrtno penjes u visine.

Bradan se nikada ne spusta ispod nadmorske visine 500-700m, tako da ga je nemoguce videti u ravnici.

Znaci: Pirineji (spanski, francuski), Korzika; Juzni i jugoistocni Balkan (negde kazu - kod nas i Makedoniji nestao; Grcka, Krit, Turska; Kavkaz, Altaj, Tjanj-Shanj (Rusija, Kirgizstan, Uzbekistan) i Himalaji.

Maksimalno - do 200 zivih parova. U Evropi nestao 1860-1880. Svuda je zasticena ptica. Najveci problem - lovci i otrovni mamci.
Leze 1-2 jajeta, obicno roditelji "exterminiraju" slabijeg potomka.
Zivi u parovima.

PS.
Billy - pokusao da ti posaljem PM - nesto stalno Error 404?
A da nisi kojim slucajem Mod?

...

[Mallorn Tree]

PS.
Billy - pokusao da ti posaljem PM - nesto stalno Error 404?
A da nisi kojim slucajem Mod?

...

Uzalud se trudis Kinik - i ja se bejah malo trudila, pa dobih preko nosa : "da li ih je neko video ("Po sumama i gorama nase zemlje ponosne ")".

A da li je Mod - ovde se vise ne zna ni ko pije ni ko placa, ko koga podrzava tajno, a napada javno i vice versa - igranka bez prestanka.

A mozda tako i treba, sto rece Henry

[Billy Mahony]

Mallorn Tree & Kinik

Najiskrenije vas oboje molim da prihvatite moje izvinjenje ako sam vas nečim uvredio, uopšte nemam takve namere, a pogotovu prema ljudima čije stavove cenim.

Kad sam postavio temu, mislio sam da će krenuti u pravcu da savremeni život i uticaj ljudskih aktivnosti, eliminiše upravo one koji su usko specijalizovani i na koje najmanja promena, okruženja , klime, nemogućnosti da se adekvatno hrane i uzgajaju mlade,.... i da su ti specijalisti najbolji senzor da nešto nije u redu.

Pacova ima previše, a orlova premalo. Prvi prljaju sve čega se dotaknu, a drugi čiste.

PS: Pregledao sam sajtove i pre nego što ste ih naveli, ne sve naravno i zahvaljujem se oboma na trudu i informacijama.

PPS: Kad sam jedno kratko vreme radio u Saudiji, jedan nadobudni i bezobrazno bogati momak me je četiri puna meseca ubedjivao da mu prošvercujem dva jajeta našeg sivog sokola, jer je čuo da ih kod nas ima kao golubova!?

I nisam Mod , nemam ja baš toliko vremena, promeniću E-mail adresu, jer sam pri registraciji iskoristio jednu od firminih, a tu je firewall žestok, možda je to problem.

Izvinite još jednom.

[Mallorn Tree]

Izvinite još jednom.

Ma daj, cemu izvinjavanje - cist nesporazum je bio u pitanju.

Nisam shvatila sta je postavljac topica zeleo & blame is entirely on my side