mile curcic said:
Kada je projektovana, ova hala je zavredela paznju, ne toliko svojim vizuelnim dozivljajem, koliko svojim specificnim konstruktivnim sistemom, sto nekom van struke tesko moze da padne u oci. Naime, raspon izmedju glavnih nosecih stubova, arh. Vlada Slavica i njegova ekipa saradnika, resili su ogromnim dvopojasnim kompozitnim nosacima gde su gornji pojasevi od armiranog betona a donje zatege od spregnutih celicnih sajli impozantnog promera. Ovo ni tad a pogotovo sad nije nesto posebno novo, koliko je atraktivno prilikom izgradnje, jer su elementi vecim delom bili sklopljeni na zemlji pa onda presama i kranovima podizani u visinu. Ne znam da li kod nas postoji neka slicna konstrukcija tog raspona, sem mozda onog poluzavrsenog avionskog hangara na aerodromu Surcin, koji izdaleka sa autoputa izgleda da ima takvu konstrukciju, mada nisam siguran.
Ako bi neko od kolega gradjevinske struke mogao mozda jos nesto da kaze o nekom od ovih objekata sa njegove tacke gledista, pomno cemo ga saslusati, tj. procitati.
pa ovako vec si sam opisao konstruktivni sistem, ono sto mi upada u oci je da svi smatraju da konstruktivne sisteme resava arhitekta, pa nije bas tako, uglavnom to rade gradjevinci. arhitekta da svoje zahteve a gradjevinac ih sprovede u realnost. konkretno krov jeste radjen na grdjevinskom fakultetu, na katedri za beton, nema potrebe da imenujem profesore koji su osmislili resenje koje si opisao. koliko se ja secam problem je bio u velikom rasponu kao sto si rekao i tezini nosaca, napravljena je sledeca kombinacija gornji pojas je uradjen od betona a donji pojas tzv. zatega od celika, ono sto je interesantno u celoj prici je da je noseca k-ja prakticno prostorni rostilj, tj nosaci su oba pravca medjusobno povezani i rade zajedno. donecu neke skice od kuce pa cu nakaciti, sad ovde nemam nista / ne mogu da se setim ni raspona/ vise detalja dobijate kad pronadjem papire, bilo je tu i prednaprezanja sto je vrlo zeznuto kod izvodjenja k-ja ovih razmera.
inace hangar na aerodromu koji si spomenuo radio je jedan od nasih najboljih profana iz ove oblasti i tu je prvi put primenjena ova prica gornji pojas beton dole celik +prednaprezanje i secam se da je raspon bio 130 metara i da je kad je gradjen bio izuzetno savremen poduhvat.
Edited by pcelica, 29 March 2005 - 11:13.
