Prvo slicica, koliko da pokvarim utisak napravljen na prvoj strani. Ovo je pogled kroz prozor moje hotelske sobe u Tirani.
Hotel je, vec sam napisao na onom drugom topicu bio skroz ok.
2 Indy:
Sad mi je krivo sto nisam hvatao beleske. Ne znam ni kako su se zvala ta vina, a ni vinograde nisam video. Dosao nocom, otisao ranom zorom, dok se tek razdanjivalo. Nisam video ni te bunkere o kojima sam toliko slusao. Od poljoprivrede smo naleteli, u odlasku, na veliko stado ovaca pred samim aerodromom. I nista vise.
Sve u svemu, dva dana u hotelu, zgusnut raspored, sve se tu desavalo, konferencijska sala, jel' moze produzni da ustekujem kompjuter, moze, i tako do mraka.
Dorucak, nije bas ko kad Nata ode na
sluzbeni put u Nemacku, ali ima svega peciva, sirevi, prsuta, neke sunkice, a cini mi se da je bio i kornfleks, za one sto im sir i prsut ne odgovaraju.
Rucak isto u hotelu, sve standardno i po protokolu, predjelo, glavno jelo, voce. Mislim da je drugog dana bila odlicna pileca corbica, ostalo sam zaboravio.
Na vecere smo isli u restorane koje su nam domacini preporucivali. Meniji dvojezicni, sve ima i na engleskom, kelneri poliglote. Prvog dana, smestimo se, ucini mi se cudnim sto se cuje kako cvrci hrana, ko da smo seli bas do kujne, elem, resim da se ne obazirem. Pitam domacina sta ima lokalno, a dobro, pokaze mi u jelovniku nekakav 'sizzling'. Jednom se zivi, pomislim. Ostali iz ekipe skepticni, narucuju ribu.
Posle nekog vremena primetim kako se ono cvrcanje cas priblizi, cas udalji, kao da neko iza mojih ledja otvara i zatvara kuhinjska vrata. Na kraju se to cvrcanje toliko priblizi da shvatim da nisu u pitanju vrata, nego mi je kelner doneo taj 'sizzling', nekakvu zivu sniclu na kamenu, da mi se pece posred stola. Tek tad shvatim da svo ono cvrcanje i nije iz kujne, nego pola kafane 'sizzlinguje'. U svakom slucaju, donesu ti ogroman tezak debeo drveni pladanj, sa izdubljenom rupom u kojoj je uzareni kamen, tek iz furune, a na kamenu cvrci komad mesa. Onda uzmes noz, dim od pecenja nema gde nego u kosu i odelo, nozem odvojis meso od kamena, pa ga obrnes da se ispece i sa druge strane, seckas lagano i uzivas. Prvi zalogaji su zivlji, dok stignes pred kraj, ono sto ostane vec prepeceno. Ukus, ko da si ga ispekao bez ulja na AMC-u, ali opet i malo drugacije, valjda i kamen da neki svoj smek, kakav AMC nema.
Sto se vina tice, vodili su nas i u neki wine bar. I tu, a i po ovim drugim restoranima, vinske karte dele na 'regionalnu' i 'internacionalnu' stranu. Na ovoj 'regionalnioj' imas pored njihovih i crnogorska vina i makedonska. Klasika, vranac, tga za jug. Pio sam neko njihovo kojem sam zaboravio ime, a i inace sam duduk da opisem vino. U svakom slucaju bilo je pitko, fino i nisam imao primedbi. Niti se, daleko bilo, stalo na prvoj turi.
2 undead:
Razjasnili su mi problem sa skenderbegom. Ja sam svojevremeno sluzio vojsku na albanskoj granici, pa smo nekim svesrcerskim kanalima dobijali njihov konjak punjen u obicne pivske flase s katastrofalnom etiketom i inventivnim nazivom 'extra'. Taj 'extra' je bila jedna od najlepsih stvari koje sam pio u zivotu. Milina. Ne da se opisati, ko skenderbeg, ali bolje. S nekom cokaladastom aromom, ali nista slatko, daleko od toga. Dakle, ako sam ih dobro razumeo, kod njih je drzava prakticno bila (ne znam da li je jos uvek) vlasnik brenda 'skenderbeg', pa je licencu za proizvodnju davala razlicitim proizvodjacima, po politickoj ili cesce burazerskoj liniji. Onda, kad neka dobra firma ostane bez licence, nema sta drugo da radi, nego da isti konjak prodaje pod drugom etiketom. A znalcima ostaje da prate ono 'proizvodi i puni', a ne kako se pice zove.
Edit: zaboravio slicicu i link za hotel
Edited by bocko, 23 February 2005 - 16:00.
