43 replies to this topic

[PP]

Moj "slucaj" je, mozda, drugaciji. Ne mogu reci da je s**nje na ex-Yu prostorima iskljuciv "krivac" za moju odluku, ali je, itekako, uticajan faktor.

Maltene oduvek sam zeleo da se "isprobam" u inostranstvu. Jos, cini mi se, od osnovne skole sam mastao da ce me, nakon zavrsenog skolovanja i bog-zna-kako uspesne karijere u Yu, traziti sa svih strana i da cu onda birati i vec nesto izabrati... Nekako mi je bilo logicno da, za coveka koji rodjen i ziveo u BG, sledeci korak je - inostranstvo. Kao sto mi je bilo prirodno da je BG sledeci korak za ljude iz provincije (ne u pezorativnom smislu).

Toliko o malom Perici i njegovom vidjenju sveta.

Uglavnom, sa godinama, prethodna "vizija" je bivala modifikovana, ali je uvek bila prisutna. Ostale "kockice" su se nekako sklopile: tadasnja devojka (sadasnja zena) je bila za, okolina u opsegu uzdrzana-blago protivna (citaj: familije) do odobravanja. Prilike i desavanja u 90-tim su dala dovoljan "potisak" da odluka bude cvrsca i odlazak manje bolan.

Bio je izbor Australija ili Kanada, izabrali smo Australiju. Zbog vrste vize (bodovanje), relativno smo je brzo dobili i, u avgustu 99, otisli.

Prerano mi je za bilo kakve zakljucke, ali neki ukupni utisak zivota u inostranstvu (plusevi i minusevi) je prilicno pozitivan.

PP

[tortiglioni]

I sama se ponekad pitam sta to radim ovde, da li je ispravno vratiti se ili ostati? Mislim da je najteze kada shvatis da ljudi zaista lose zive cak i u onim zemljama "razvijenog sveta" gde ti se cini da imaju sve osnove za jedan normalan "psiho-fizicko-finansijski" razvoj. Jednostavno, svako ima neko svoje ludilo koje nama, naviknutima na ekstreme, deluje kao puko preterivanje, ali za njih su to ozbiljne drame! Na kraju krajeva, sve je pitanje izbora - mislim da ne treba niti omalovazavati tudje probleme( ma koliko nam se cinili beznacajni) niti smatrati da smo bog zna koliko jaki sto smo uspeli da prevalimo toliko toga pa, eto, blago nama(!), ne moze da nas iznervira guzva na parkingu ili godisnja stopa inflacije od 3%. Izgubili smo, nazalost, mnoge kriterijume i to je ono sto mi je najvise smetalo sve ove godine. Donekle ime istine da je sposobnost prilagodjavanja mera inteligencije, ali cini mi se da nismo znali da postavimo neke granice. Ne mislim samo na politiku, naravno!
Sto se tice nostalgije, ono sto mi ovde najvise nedostaje jeste prolecni miris lipe u Beogradu, poslednji CD Darkwood-a i aleva paprika (prijeo mi se gulas).
Veliki pozdrav svima sa Apeninskog poluostrva

[Dr. Indiana]

[ Izmena poruke: Dr. Indiana na dan 2001-07-07 11:44 ]

[ULTRA]

Sto se tice odlazaka, ja otisao nigde nisam a crtu stalno pomeram da bih mogao da je preskocim. Nekada sam sanjao o Americi pa se iz nje vratio razocaran. Snove sam potpom malo pazljivije krojio. Crtu sam uglavnom preskakao mnogo pre poplave koja je nosila jadne i izbezumljene. Shvativsi to poceo sam vrlo oprezno da slusam svoje instikte i kao pravi prevejani ciganin da nosim svoj dom u srcu. Kada bim neko pitao gde zivim, nebih mogao da budem odredjeniji od refleksnog pogleda u kofer koji mi stoji stalno upakovan.
Dakle home is where the heart is. Primecujem da sam triput mesecno u Bg i pitam se ponekad da li to znaci da sam se vratio. Nisam potpuno siguran jer je jedini razlog mog odlazenja bila potreba za stvaranjem mogucnosti izbora. Ni u najludjim snovima nisam sanjao da cu samo u jednom mesecu menjati po deset drzava. Cemu te dramaticne postavke odlaska. To samo ukazuje na nesigurnost onoga koji o tome govori. Take it easy. Mnogo je vaznije pitati se (Suzuki Metodom) Kuda ides i sta radis?
Ultra dete planete

[The Balkanac]

Otisao jer mi je:
a) dopizdio rat (1992)
B) dopizdio Balkan
c) totalno se razocarao u ljude.

[no_nome]

evo link
http://www.b92.net/c....6/sadrzaj.html
pa onda : dubravka ugresic "pisati u egzilu"

upozorenje za "fast food" forumase : ovaj tekst traje vise od deset strana
upozorenje za sveze "egzilante" : pripremiti papirnate maramice

savrseno precizno odmerena doza iskustvene istine, lezernosti kao metode trpljenja, intimne ispovesti, literalnog profesionalizma i nesumnjive uspesnosti holivudskog srcedrapateljnog scenarija

[Becskerecsanin]

"Otisao '99, posle bombardovanja.

Nisam mogao da slusam folozofiranja o politici, presipanje iz supljeg u prazno.
Mnogi jedno pricaju drugo rade, da bar cute, lakse bi mi bilo.
Cekanje da se dogodi cudo i da svi zive bar kao 80-ih. Zakoni ne vaze za svakog.

Mislim da je i ovo previse." ......RECE ZORAN SA PREDHODNE STRANE... 100% IZ ISTIH RAZLOGA SAM I JA ZAPALIO, U ISTO VREME...S TIM DA BIH DODAO DA MI JE U BOMBARDOVANJU UBIJEN NAJBOLJI DRUG, ONO MALKO PREOSTALIH JE ILI POLUDELO (OTUPELO - ISTO MU SE VATA - TJ. NIJE VISE NI ZA STA...) ILI ZBRISALO... I JA SAM OSTAO SAM... PSIHICKI PRITISAK KOJI NISAM MOGAO DA PODNESEM (PARA SAM IMAO, POSTENO RADIO U SVOJOJ PRIVATNOJ FIRMI...)... MIRA ( M I R A ! ) NISAM IMAO... OVDE NISAM SEBE NASAO - DOLE MENE VISE NEMA....MOJIM SELOM LUTAJU TUDJE FACE, U MOJIM KAFICIMA SEDE "NEKI NOVI KLINCI".....A POLITICARI I DALJE MLATE PRAZNU SLAMU...FUJ!!! STVARNO, NISAM VISE PSIHICKI MOGAO OPSTATI DOLE...

POZDRAV SVIMA NA OVOJH DISKUSIJI ...I BOG VAM POMOGAO!

[outcast]

Ja sam otisla bez ikakvog razloga da odem. u stvari otisla sam zbog toga sto sam se dugo zabavljala sa covekom ciji je jedini cilj bio da ode da zivi "u inostranstvu", a ja to nisam dobro ukapirala. Tako, on je prvi otisao, a ja za njim. Dani pre mog odlaska iz Beograda u martu 1990-te su valjda bili poslednji "normalni" dani u bivsoj Jugoslaviji. Ili se meni samo tako cinilo? Secam se -- bile su na snazi cuvene mere Ante Markovica, mart je bio topao i suncan, imala sam lep posao u dobroj firmi. Ipak sam otisla. I kao sto rekoh, nije postojao ni jedan razlog da odem... Osim te dugogodisnje veze. I tako, jednog jutra, tog marta 1990-te sam poletela sa surcinskog aerodorma za Kanadu. Evo me ovde, vec jedanaesta godina je prosla, skoro sam prestala da brojim. Svasta se nesto izdogadjalo u mom privatnom zivotu i oko mene. Nemam odgovor ni na pitanje: zasto sam otisla, a ne bih znala da odgovorim na pitanje zasto sam ostala (mislim ovde). Ponekada zavidim ljudima kojima je potpuno jasno da su morali da odu i da nemaju gde da se vrate...Ipak, mislim da covek mora, bez obzira na sve nedace i teskoce u zivotu, da ostane covek i da sto Goran Markovic rece u filmu "Srbija --godina nulta"' "da sacuva ono malo duse". Ja mislim da sam sacuvala bar "malo duse". Nekako me to tesi...

[kaliki]

Hvala ti outcast na tvojoj priči. A godinama sam mislio da sam jedini ludak. Evo šta sam napisao na jednom drugom forumu pre jedva sat vremena:

Eh, nisam ja ovde što volim, nego što sam budala. Moja tadašnja devojka je htela da bude doktor u Engleskoj, a ja sam došao za njom. Medjutim, ona nije uspela i vratila se , a ja ostadoh da odradim trogodišnji ugovor, pa da se vratim. Hoćeš malo sutra, ovi u medjuvremenu rasturiše zemlju. Ne sme čovek 5 minuta da ih ostavi same . Odtada ja bezuspešno smišljam razne šeme za povratak. Bezuspešno, jer mi je jedini cilj da time ne povredim one do kojih mi je najviše stalo: ženu i dete.

Inače moja priča počinje u Januaru 1990.

[suvi]

otisa sa jer san previse volija njih da ih gledan kako pate , pomoc sebi nisan moga , nisu ni oni meni , otisa san jer su me pitali sta san a ne kakav san , otisa san jer san zna da je negdi drugo oni mali komad raja prije raja za mene . E i da ne zaboravin otisa san iz najlipsega grada na svitu , sa svoje sike , iz svoje kale i nisan se pokaja , i lipo mi je ovod , nasa san sebe ovdi , ali mi uvik oni sum mora sa ogoljelih zala udje u dusu i gusi je svojon lipoton ...

[PROBISVET]

OTISAO SAM JER NEMA STA DA IZGUBIM.
Sa jedne strane posao a sa druge strane
"napolju" kante za djubre su bogatije od
nasih.
Ako si macka docekaces se na noge
Ako si ker "spoljni" ce ti pomoci

[Suzana]

"Zelis da ispunis svoj avanturisticki duh"
To je objasnjenje moje drugarice na vest da idem u Moskvu.Neudata,rodom iz provincije,neperspektivna veza sa mladicem iz Beograda,ali borba da zaradim za zivot (rad u skoli, privatni casovi)odvlacila je sva moja razmisljanja o smislu, besmislu, o svemu. Tada sam samo znala da zelim da opet budem u Moskvi (kao student 1991god. sam provela 2 meseca).
Ja sam u Moskvu, takoreci otisla iz idela, a ne zbog toga sto mi se sve smucilo (nisam imala vremena da razmisljam o tome).Mislila sam, radicu, ici cu na koncerte,u pozorista, oticicu na sva mesta na koja nisam otisla 1991.
A ono, rad od 8 do 20( prve dve godine vrlo retko krace, cak duze), i sada se pitam kako sam sve izdrzala. Jeste, prvi put kada sam dosla u Beograd , u maju 1997, osetila sam promenu u sebi i drugih prema meni "blago tebi, nisi ovde". Tada mi je postalo jasno da i ranije nisam mogla da pratim vesti, odvratne face sa istovremeno odvratnim komentarima, nelogicnosti u izvestavanju, da nisam mogla da slusam muziku (noviju), zato sto su svi isti, skoro gole (pevacice), ista muzika sa glupim ritmovima.
Tesko mi je da pisem , zato sto to odavno ne radim, a odavno i ne razmisljam, vec zivim kao me zivot nosi.
Evo, vec 5 godina dolazim na odmore u Beograd, i sve je na zalost,isto, isto.Kada neko cuje da zivim u Moskvi, cesto su komentari "zasto tamo". A kod nas, na zalost, ne zna se kako je lepo kada na scenu izadje pevac od 86 godina, i u znak zahvalnosti posle izvedene kompozicije klekne na kolena orkestru, dok se koncertna sala ori od aplauza, ili kada predsednik drzave Boris Jeljcin urucuje orden za zasluge pevacici Ali Pugacovoj koja slavi 50 rodjendan, a ujedno joj danima stizu cestitke iz cele drzave.
Tek sada mi je jasno, da sam u stvari pobegla.

[zvezdara]

Poceli smo (porodica) da razmisljamo o odlasku kada smo u zamlji napustili opciju Ante Markovica i poceli da se nacionalno okupljamo i delimo. Posle par godina, kada je objavljeno da je Milan Panic izgubio izbore a Zlobica trijumfalno pobedio, sutradan sam otisao u kanadsku ambasadu i podneo molbu u 11h. Vec u 1 su mi odgovorili da sam primljen. I evo nas vec preko 8 godina ovde. Kako nam je (odlicno!)- verovatno cu napisati u nekom prikladnijem forumu.

Objasnjenje: nisu mi ni Ante ni Milan "otpali od srca" ali su nudili jedan drugi put i drugu stozernu tacku: ekonomiju. Sa druge strane, ne krivim ni Zlobicu. On je ponudio i ispunio sve ono zbog cega ga je masa i izabrala. Mi to nismo hteli da prihvatimo, niti da dozvolimo majmunima (bivsim drugarima iz CK) da nam odredjuju u kojoj cemo zemlji da zivimo. To je ozbiljna odluka i ako vec moramo da zivimo u nekoj novoj zemlji, onda cemo barem sami da izaberemo.
I na kraju, ako nekoga krivim to je tadasnja opozicija a danasnja vlast. Imali su nebrojeno prilika i sansi da ga skinu ali im je vise prijalo da "salonski" kritikuju nego da zasucu rukave i urade nesto. Da bih razbio nedoumice objasnicu ovaj stav kroz paralelu: Dugo sam se bavio sportom i nikad nisam krivio protivnickog igraca kada nam "strpa" 30 koseva, nego nasu odbranu koja mu je to dozvolila.

[outcast]

Pitam se kako neko moze da ne krivi Slobodana Milosevica i Miru Markovic, zajedno sa clanovima SANU, za svo zlo koje nas je snaslo. Oni su kreirali nakaznu mutant ideologiju zamaskiranu anahronim nacionalizmom. Njihova ratna propaganda je bila pravljena po Gebelsovom receptu. Srbi su zavedeni da veruju da su "nebeski narod", drugim recima Uebermensh ( slobodno prevedeno "nadljudi":wink:. Srpski rezim je funkcionisao na principima kulta: vodja voli svoje sledbenike bezuslovno i oni mu se bezuslovno povinuju, a sredina u kojoj se kreira kult je zatvorena za informacije spolja. Sto puta izgovorena laz je postajala istina. Izmisljane su price o masakrima, narod je bio zastrasivan pricama iz drugog svetskog rata i ponavljanju istorije. Srbi izvan Srbije su bili korisceni, iskorisceni, a zatim odbaceni za postizanje prljavog cilja ostajanja na vlasti. Cak i posle bombardovanja, psihopatoloski manipulativni um rezima Slobodana Milosevica koji je kreiran u glavi gotovo maloumne Mirjane Markovic, je iskoristio uzasnu nesrecu srpskog naroda u svoju korist.Sta jos da se kaze na tu temu sto vec ne znamo? Kako da zapocnemo proces ozdravljenja, duhovnog ozdravljenja? Tako sto cemo odvojiti zrtve od zlocinaca. Ubistvo sa predumisljajem, ubistvo bez predumisljaja i ubistvo pocinjeno iz nehata nisu isto. Najstroza kazna se izrice za ubistvo sa predumisljajem. Ja da sam sudija, ja bih najtezu kaznu -- progonstvo iz zemlje odredila ucesnicima u masakru srpskog duha: onima koji su neposredno podrzavali ideje i rezim Slobodana Milosevica i intelektualce koji su svesrdno sirili kroz svoja dela nakaradnu mutant ideologiju i zaostali nacionalizam. Miru Markovic bih poslala da bude dish washer u nekom od Swiss Chalet restorana (gde se u vrucim isparenjima masine za pranje sudova sire odvratni mirisi ostatake hrane) u Kanadi.Akademike (da ne nabrajam) bih poslala da razvoze picu koju moraju da isporuce u roku od pola sata za vreme snezne vejavice (kada je potrebno tri puta vise vremena da se predje odredjeno rastojanje) u Kiceneru. Pri tome, nikada ne bi mogli da zarade vise od onoga sto im je dovoljno za prostu reprodukciju, a da ne pricam o karti da posete Jugoslaviju. Neko ko nikada nije bio u bilo kakvom - dobrovoljnom ili prinudnom prognanstvu mozda nece shvatiti tezinu ove kazne. Ostali, a ima nas dosta, ce dobro razumeti o cemu pricam.

[zvezdara]

Outcast, nisi razumela. Nisam rekao ni da ga volim niti ga pravdam. Naprotiv!
Samo sam rekao da su za mene veci krivci oni koji nisu uspeli da iskoriste sve njegove bezbrojne slabosti i davno ga smaknu sa vlasti. Mogli su da su hteli. Dokaz je prosli 5/10 kada su naterani da to urade.
Naravno narod je progutao njegovu udicu. Oni koji nisu, sada se dopisuju iz inostranstva.
Uostalom, ovaj forum je napravljen da bi ljudi pisali zasto su otisli. Svaki covek, druga prica. Diskusija o Zlobici i Smirici je na nekom drugom forumu i ja uopste ne nameravam da trosim vreme na njih.