Jump to content


Photo

Nebojsa Vasovic


This topic has been archived. This means that you cannot reply to this topic.
57 replies to this topic

#1 laufer

laufer
  • Banned
  • 861 posts

Posted 06 February 2005 - 13:46

Raspravljajuci o Ninovoj nagradi razmisljam o znacaju koji dobijaju te knjige i ti pisci(sasvim nezasluzeno) i o odsustvu znacaja (i novca) koji snalazi opet neke druge koji bi po kvalitetu trebalo da ga imaju.Pitanje knjizevnog roda nije toliko bitno vec ono sto od pisca i knjiga dobijamo, a Nebojsa Vasovic je jedan od onih koji mnogo daju.Posto mi se cini da je srazmerno malo ljudi uopste culo za njega i da je ovo nacin da se malo ispravi nepravda i prema njemu samom, i prema onima koji sticajem okolnosti nisu bili u kontaktu sa njegovim knjigama,resio sam da s vremena na vreme postavim ovde ponesto od njega .Dakle Nebojsa Vasovic rodjen 1953.u Kraljevu.80-ih poceo je da objavljuje knjige poezije(i dve knjige eseja), sto je nesto redje nastavio da radi do danas.Dosta je putovao po svetu ,vec skoro 15 godina zivi u Kanadi.Reklo bi se slozen duh, veliki citac, fan dzeza i bitnicke poezije, istovremeno i starih pesnika Kine , Persije,Dimitrija Kantakuzina,covek koji je izvrsio revalorizaciju srpske poezije pisuci o Djordju Markovicu Koderu.Knjige su :Poezija kao izvanumiste, So licno,Struna-suton,Brazil,Gong u zitu,Pesme za decu i kaludjere,Talmud i ja,Muzika roba, Sedam cunova,Protiv Kundere,Posecene su sume.
Za pocetak evo nestvarno lepe ode muzici, pesme Glas, i pesme Poslednji dan, obe iz zbirke Gong u zitu , izdanje Matice srpske .

Glas

Jednoga dana, umreces
u neko sobi, u Njujorku
ili Resifeu, svejedno.

U kovcegu, na prstima,
iznece tvoje telo ,
poboznu paucinu.

Na podu tvoje sobe,
ostace razbacane
kasete koje si voleo:

Carles Mingus,
Charlie Parker,
Hermeto Pascoal,

Charles Ives,
Bela Bartok,
Carlo Gesualdo,

pesme Kir Stefana
Srbina (koje peva
Pavle Aksentijevic).

ciji glas jos uvek
cujes-iako su te
vec odavno odneli!


Poslednji dan

Danas je petak, poslednji dan
moga zivota.Odlucio sam da
umrem bas danas-a ne sutra.
I odlucio sam da to bude
ovde-a ne negde drugde.
Na balkonu moje kuce,
s pogledom na vrt, vec sam
popio poslednju kafu.Sada
se prepustam uspomenama.
Oci mojih prijatelja-
domine su u magli.
Podvezice zene koju sam voleo
truli su listovi u jesen.
Reci koje sam razmenjivao sa
drugima-odzvanjaju sitnicavo
kao australijske zebe.Ne znam
sta je bila moja najveca greska.
Mislim da je trebalo da vise
vremena provedem plivajuci,
slusajuci muziku, setajuci,
ne radeci nista , ne iduci
nikuda, ne cekajuci nikoga,
ne verujuci nikome, voleci
sebe.To je najteze!

Edited by laufer, 06 February 2005 - 17:19.


#2 carpediem

carpediem
  • Members
  • 141 posts

Posted 06 February 2005 - 23:54

Odlicne pesme! Ova druga me malo potseca na jednu Ginsbergovu pesmu (ne mogu da se setim imena) samo sto Ginsberg ima bolji ritam i beskrajno je teatralan. Sramota me da kazem, ali nikada pre nisam cuo za njega. Dopada mi se. Pravo otkrovenje u danu koji je inace bio potpuno protracen.

#3 laufer

laufer
  • Banned
  • 861 posts

Posted 07 February 2005 - 18:53

Drago mi je da ti se svidelo.Idemo dalje.Pesma Zavet, o mediteranskom pejzazu ali na kakav nacin, i raspevana emigrantska Cekamo u redu za welfare.

Zavet

Vrativsi se iz Njujorka
u San Francisko 1963,
americki pesnik Bob Kaufman
je uzeo budisticki zavet
cutanja za narednih deset
godina. I stvarno, Bob je
cutao. Sve do februara 1973,
nije progovorio ni jednu
jedinu rec, nije napisao
ni jednu jedinu rec.
Ja mogu samo da zalim
sto nikad necu saznati
sta bih sve mogao da kazem
kada bih imao snage da cutim
deset godina. Mozda bi to
imalo nekakve veze sa suncem,
sa maslinama...

Cekamo u redu za welfare

Cekamo u redu za welfare
u divnoj zgradi
sa 7000 hodnika
i 7000 pothodnika
ima nas sasvim dovoljno
a bice nas jos vise.

Ima li igde takve raznovrsnosti
svi smo nekao razliciti
kao lijane u dzungli
ljudi koji rade
lice jedni na druge
ljudi koji ne rade
lice samo na sebe.

Pored mene je neobrijan tip
gradje grizlija
sa jaknom na kojoj velikim slovima pise DEAD
a malo ispod toga DESTROY

A pored njega je jedan
sredovecni afrikaner
sa okrnjenim pozutelim
zubima (kamicci koje
na obali Afrike
premesta talas
rodnog okeana)

Evo i hispano lujke
koju svi znaju kao
Dolores "fucking muchacha"
kako se sama predstavlja
do nje - u plavom mantilu
sedi pedercici sa zadnjicom
stisnutom kao ziva cvekla.

A ove odsutne mamurne
oci sto su jos juce
planinarile uz litice
kokaina- to su oci
kovrdzave crnkinje
ciji kukovi imaju
snagu ranog detinjstva
u basti stidnih dlacica.

Tu je i neka vrsta
intelektualca -kepeca
u zutom sakou i sa
cipelama boje srebra
njegove oci me podsecaju
na blago odskrinute
prozore u nekoj provinciji
negde na Karibima

Pa lice Kineskinje
kosooka paucina
inace nezna dusa
otisak vrapcije kandzice
na povrsini pepela

Pa jedno mlado momce
sa obale Ganga
usiljenih brkova
potkresanih zulufa
verovatno strucnjak
za dodirivanje kompjutera

I najzad ja - kombinacija
Srbina i Brazilca
pokretna nocna mora
sa blokcetom i plajvazom
belezim ono sto ne znam

Gledam i vidim i cujem
moj glas koji se obraca
svima: O bozji ljudi
jedina ziva spermo velegrada
mi smo jedini koji volimo san
obale sunce vino
krv pijavice

Mi smo jedini koji
razlikujemo bitno od nebitnog
i jos vise
bitno od bitnog

Mi smo ti koji odrzavamo
princip ne-delanja
vecni TAO KOSMOSA
u iscekivanju SVETOG MIHAJLA
po recima JOVANA BOGOSLOVA

#4 carpediem

carpediem
  • Members
  • 141 posts

Posted 09 February 2005 - 00:19

Zadnje cetiri strofe "Cekamo u redu za welfare" bi trebalo da budu posebna pesma, dovoljno su upecatljive i daleko bolje od ostatka. Cela pesma je ok ali me je kraj raspametio. U Americi sam radio mnogo sta ali nikada nisam cekao u redu za welfare, mada me ova pesma potsetila na neke ljude koje sam davno poznavao.

Zavet je isto tako ok. Par puta u zivotu sam se usudio da napisem pesmu (za to mi treba citava vecnost a rezultat nikada nije dovoljno dobar) i ovako je jedna od njih trebala da ispadne, ali nije. Zato se drzim proze smile.gif U svakom slucaju, ideja je fantasticna, ali kao sto sam u proslom postu napisao, fali mu ritma. Npr. ono sto Radmila Lazic pise nije ni upola dobro kao ovo ali njene pesme imaju mnogo bolji ritam i, kao Ginsbergove ili Whitmanove, citaju se same od sebe, samo zahvaljujuci melodicnosti.

Da li je Vasovic uopste bio u izboru za NINovu nagradu?

Edited by carpediem, 09 February 2005 - 00:21.


#5 laufer

laufer
  • Banned
  • 861 posts

Posted 09 February 2005 - 23:17

Propozicije kazu da se Ninova nagrada dodeljuje za roman pa Vasovic nije mogao da udje u izbor.
Mislim da njegove pesme ipak nisu neritmicne. Nema dobre pesme bez ritma,jer ma kako nesto bilo "pametno ",neces postici efekat tek tako trtljajuci to.Ako neko postize efekat znaci da ima ritma, koji je neodvojiv od ukupnog utiska. Doduse ima raznih ritmova sto rimovanih sto slobodnih, a i ne mozes stalno ostati u okviru pulsiranja jednog istog ritma.Pozelis nesto drugo, na pr. prozoidnost , iskazanu obicnim jezikom sa retkim detaljem koji unosi poeticnost i koji tako dobija na znacaju i nosi teret cele pesme.
Evo dva bluza: pesma Muzika roba i pesma Krv. Ova druga mozda te potvrdi u opasci o nemanju ritma ali se to nadoknadjuje potresnoscu .

Muzika roba

Kada ulicom prodje auto,
moj prozor podrhtava
kao tvoja koza,
kao trula uspomena.

Nista neobicno za jeftine
stanove u kojima obicno
zive oni koji i sami
neprekidno podrhtavaju.

Prozorsku supljinu izmedju
drvenog rama i stakla
pokusao sam da popunim
gluvim papirom.

Nije mi uspelo.Navikavam
se polako na to drhtanje
stakla,zarobljenog u kvadrat,
slusam, u stvari, muziku roba.

Ono sto rob ne zeli da cuje.


Krv

Da bih preziveo
danju prodajem
svoju krv
lokalnoj bolnici

a nocu
slusam
kako ta ista krv
kola u drugima

nista manje nesrecna
mozda jos nesrecnija
jer ce zauvek
ostati u njima.

#6 zzzzz

zzzzz
  • Members
  • 2,055 posts

Posted 10 February 2005 - 00:01

Moderna srpska poezija isuvuse ide stopama Pope i Pavlovica, premalo putem Branka Miljkovica, ili ranog Ljubomira Simovica, ili mozda cak i Brane Petrovica. Premalo je forme i muzike u njoj, tako da je i ovo jedan, istina uspesniji, izdanak tog smera. Nisam ranije citao (cak ni cuo za) ovog coveka, ali, ako se ovih nekoliko pesama moze uzeti ako reper za odredjivanje krajnje subjektivne volim/ne volim ocene o njegovoj poeziji, ta ocena bi glasila:

Osecanja prevedena u poeziju bez upliva razuma retko kad uspevaju i tada je to plod slucaja, a ne poetski izverzirane licnosti. Mozda se to moze tumaciti kao nesputanost, ali mene je to uvek vise podsecalo na preterano samozadovoljstvo. Naime, osecanja koja se proizvode, poput prevodjenja iz analogno u digitalno pri snimanju pesama, treba, po meni, prevesti u uopsten jezik razuma, pa tek onda njima baratati, jer tek kada se ta osecanja sebi donekle prisveste, a zatim ponovo vrate kao cista emocija, dobijaju svoje puno znacenje. U suprotnom, pesnik pise pesme koje mogu vredeti njemu, ali, posto konkretizovan jezik emocija nije univerzalan svim ljudima, ostali ljudi mogu biti uskraceni za ono najbitnije u pesmi - upravo za tu cistu emociju. Zato ove pesme nakim mestima prezale u puku filozofiju ili, prosto, aforizam. Mozda sam malo zakukuljio, ali ne umem da sve ovo kazem jasnije.

Sa druge strane, ima upravo pozitivnih primera ciste inspiracije na kojoj ovaj tip pesnistva insistira, a to su, po meni, pre svega, izuzetno melodicne strofe, poput:

Oci mojih prijatelja-
domine su u magli.
Podvezice zene koju sam voleo
truli su listovi u jesen.


ili:

Jednoga dana, umreces
u neko sobi, u Njujorku
ili Resifeu, svejedno.

U kovcegu, na prstima,
iznece tvoje telo ,
poboznu paucinu.


Ili, mozda i ponajbolje:

Pa lice Kineskinje
kosooka paucina
inace nezna dusa
otisak vrapcije kandzice
na povrsini pepela


To je moje volim/ne volim, ali, u svakom slucaju, ne mogu da ne postujem.

#7 laufer

laufer
  • Banned
  • 861 posts

Posted 11 February 2005 - 16:46

Bilo bi dobro da si naveo i ,po tvom misljenju, neuspesne stihove. Sa druge strane pitanje je zasto ti , koji imas osecaj za poeziju, secam se tvog posta ovde o Brani Petrovicu, nisi ni cuo za Nebojsu Vasovicu.On nije moja izmisljotina, vec pesnik o kome pisu najjaci domaci kriticari u listovima kao sto su Vremeili Politika.Njegove knjige objavljuju etablirani izdavaci.Ne moze se stalno ostati na Miljkovicu.
Evo sada pesme-pisma upucenog vec davno pokojnom Malkolmu Lauriju,piscu koji je poznat po romanu Ispod vulkana, prema kom je Dzon Hjuston snimio svoj pretposlednji film sa Albertom Finijem i Zaklin Bize.Vasovic je preveo jednu njegovu knjigu koju je objavio Gradac u biblioteci Alef.Neki delovi ove pesme oduzimaju pamet koliko su potresno jaki.

Dragi Malkolme,
Tvoja me smrt ubija iz dana u dan.Znao sam da si u stvari popio pilule i da ce Margerie reci da je u pitanju bila smrt slucajna.Sta radis sa smrcu toliko dugo?Cekao sam te kod flase koja se nadula kao zaba.Iz njenog grlica,progovorila je tvoja majka:Ne cekaj Malkolma!On je u poljima gde pase nocna jagnjad."Nasa su braca pomrla.Trezna gospodja na Jelisejskim poljima sutira jedan list.Svaki je list Cuernavaca.Moje su sibice mokre.No se puede vivir sin amar!izgubljen kao beli monah medju zutim hramovima, skupljam ti pepeo u case sampanjca, Malkolme, otkud toliki pepeo?Kad je gorela kuca bio sam duh sto leskari u vodama.Zene su ljubomorne na vodu i na sunce, a njihove dojke od mrtve zemlje mogu jos samo osice da namame. Od svih ljudi na svetu jedino ja vidim manje od kratkovidog mrava. Probao sam da se molim, ali je bilo preglasno!Sanjao sam da ces doci da me bolis cesto.Sanjao sam da cu moci da ne budem pseto.Barem camac koji se nikud ne vraca. Barem gavran potopljen u andjela.Dragi Malkolme, javi koliko boja u crnoj da ponesem sa sobom. Ima li tamo konja i vole li da trce bez jahaca?Vreme je da se javis, ti si me izabrao Malkolme,naucio da pijem polako (polako sve dok se boje ne rastvore u meni kao sperma u majci).Plasim se talismana, trajanja,prevodjenja tvojih listova iz Meksika.Ponekad, spavam na tvom rukopisu kao mlada majka na krvavim carsavima.Naivna je smrt Malkolme.Ti si je zgrabio na vreme.Mrzim te!

#8 zzzzz

zzzzz
  • Members
  • 2,055 posts

Posted 11 February 2005 - 19:53

QUOTE(laufer @ 11 Feb 2005, 16:46)
Bilo bi dobro da si naveo i ,po tvom misljenju, neuspesne stihove. Sa druge strane pitanje je zasto ti , koji imas osecaj za poeziju, secam se tvog posta ovde o Brani Petrovicu, nisi ni cuo za Nebojsu Vasovicu.On nije moja izmisljotina, vec pesnik o kome pisu najjaci domaci kriticari u listovima kao sto su Vremeili Politika.Njegove knjige objavljuju etablirani izdavaci.Ne moze se stalno ostati na Miljkovicu.
Evo sada pesme-pisma upucenog vec davno pokojnom Malkolmu Lauriju,piscu koji je poznat po romanu Ispod vulkana, prema kom je Dzon Hjuston snimio svoj pretposlednji film sa Albertom Finijem i Zaklin Bize.Vasovic je preveo jednu njegovu knjigu koju je objavio Gradac u biblioteci Alef.Neki delovi ove pesme oduzimaju pamet koliko su potresno jaki.

Dragi Malkolme,
Tvoja me smrt ubija iz dana u dan.Znao sam da si u stvari popio pilule i da ce Margerie reci da je u pitanju bila smrt slucajna.Sta radis sa smrcu toliko dugo?Cekao sam te kod flase koja se nadula kao zaba.Iz njenog grlica,progovorila je tvoja majka:Ne cekaj Malkolma!On je u poljima gde pase nocna jagnjad."Nasa su braca pomrla.Trezna gospodja na Jelisejskim poljima sutira jedan list.Svaki je list Cuernavaca.Moje su sibice mokre.No se puede vivir sin amar!izgubljen kao beli monah medju zutim hramovima, skupljam ti pepeo u case sampanjca, Malkolme, otkud toliki pepeo?Kad je gorela kuca bio sam duh sto leskari u vodama.Zene su ljubomorne na vodu i na sunce, a njihove dojke od mrtve zemlje mogu jos samo osice da namame. Od svih ljudi na svetu jedino ja vidim manje od kratkovidog mrava. Probao sam da se molim, ali je bilo preglasno!Sanjao sam da ces doci da me bolis cesto.Sanjao sam da cu moci da ne budem pseto.Barem camac koji se nikud ne vraca. Barem gavran potopljen u andjela.Dragi Malkolme, javi koliko boja u crnoj da ponesem sa sobom. Ima li tamo konja i vole li da trce bez jahaca?Vreme je da se javis, ti si me izabrao Malkolme,naucio da pijem polako (polako sve dok se boje ne rastvore u meni kao sperma u majci).Plasim se talismana, trajanja,prevodjenja tvojih listova iz Meksika.Ponekad, spavam na tvom rukopisu kao mlada majka na krvavim carsavima.Naivna je smrt Malkolme.Ti si je zgrabio na vreme.Mrzim te!

Ne citam Politiku i Vreme, a i da citam, nikad ne gledam kritiku pre nego sto procitam knjigu. Ne volim da stvorim predrasude u bilo kom smeru. Cinjenica je da savremeno srpsko pesnistvo poznajem manje nego ono ranije, ali kada do mene dodje nesto od njega, i ne pozelim da mu se mnogo priblizavam. Poslednje sto mi se dopalo bese "Kao ruka niz vrat kontrabasa", ali ni u tome ne vidim onu snagu i originalnost koja je nekada postojala. Uostalom, davno rekoh (citirajuci ne znam koga) da je poezija prva mrtva umetnost, u sta me je tesko razuveriti.

Sto se tice primera stihova koji mi se nisu dopali, pesma Krv mi je isuvise konkretna i ne nosi dovoljno poeticnosti u sebi. Zavrsetak, inace vrlo solidne Poslednji dan deluje mi kao da je prepisan od nekog Paola Koelja iz zlog paralelnog univerzuma (pogotovo poslednji stih "To je najteze" deluje apsolutno pateticno i nepotrebno). Druga strofa Muzike roba deluje kao malter medju ciglama, pojasnjenje na nespretan nacin, koje se, ako je bilo potrebno, moglo izvesti drugacije. Mislio sam na Zavet kada sam pominjao aforizam u koji je skliznuo na trenutak. Prosto, svaki pesnik ima neke, da ne kazem falinke, ali stilske osobenosti. Na osnovu bolno kratkog spiska pesama Nebojse Vasovica koje sam procitao, mogu samo da zakljucim da se on ponekad trudi da pronadje poentu i da je obznani, sto limitira citaoca. Ne kazem da je to lose, ali ponekad deluje jednostavno iznudjeno i nepotrebno.

To je otprilike to.

#9 laufer

laufer
  • Banned
  • 861 posts

Posted 12 February 2005 - 18:53

Mislim da previse paznje posvecujes detaljima.I u onim najboljim pesmama ima glavnih delova koji nose stvar i onih drugih vezivnih.Bitan je celovitiji utisak koji neko pravi frontalno, ne koncentrisuci se samo na glancanje detalja, vec pustajuci da pesme izlaze iz njega kao stihija vode.Sa druge strane tvoje zamerke mi deluju kao da neko arsinima klasicne muzike meri muziku Doorsa na pr.Takodje mislim da likovi poput Vasovica pokazuju koliko je jedna knjizevnost emancipovana i kosmopolitska, jer ima pisce koji se tako suvereno krecu podrucjima svetske knjizevnosti ( a i sveta uopste).
Sledeca pesma je posvecena starijem bratu po ludilu, Antonenu Artou.

Monolog A. Artoa
(ludnica okruzena maslinjacima)

Dan je suncan kao suncanica.
U prozoru, neki se nozevi
igraju kao mala deca.
Jutros su mi dali elektrosokove
umesto da mi daju orlove!

Cigareta mi visi iz usta kao noc
u Marselju , gde kazu da sam rodjen,
kao svetla na dalekim brodovima.
Svetla koja nestaju jer me ne
vole, nestaju u materici mora,
izmedju slanih guzova.

Nek budem cak i slep-
samo da se ne vracam nazad,
medju normalne mentalne krpe,
malokrvne mimoze cije me
prolece ne interesuje.
Kad hocu da probudim sebe
okolo zaticem male pandure,
okrugle tablete.
Ako zelite da me odmah ubijete,
najbolje je da zatresete granu
oraha iznad mojih snova.Moji
snovi su krajnje smrtni, i moja
sperma ce jednog dana biti
izlozena u muzejima logora smrti.

Necete moci da me lecite ako ne
umete da placete za sopstvenim
suzama, jer svako odlivanje suza
u vama-krvarenje je u drugima,
energija samo misli kako da ne
prestane , kao i zivot-
to vidovito govno beskraja,
taj beskraj u vidovitim govnima.

Ne znam normalnijeg coveka
od sebe , i zato bih hteo da
poludim i malo se odmorim u
pejzazu punom maslina i elektro-
sokova.Toliko vekova je proslo
a beli carsavi ih nisu pokrili,
kao sto ce mene pokriti,
kao sto ce pokriti mene...

#10 laufer

laufer
  • Banned
  • 861 posts

Posted 15 February 2005 - 17:06

Manolis

Zar je to zivot,
ta nepovezanost
mene sa mnom,
mene sa svime okolo?

Juce sam slusao muziku
Hildegard fon Bingen ,
svestenice iz 12.veka,
danas cackam nos,

bacam kuglice na pod,
ionako prekriven prasinom.
Jos juce sam se divio
duhovnossti, molio Hristu,

danas mi nebo lici na
crknutu macku u kojoj
placu macici...
Juce sam voleo mir,

danas slusam kubansku salsu,
juce mi se cinilo da nesto
osecam, danas se ne secam
sta sam to osecao.

Juce sam resio da prestanem
da pijem, a danas gustiram
Bordeaux Verdillac, ne znam
da li volim sebe,

zar to nije strasno?
Samo zavisnost od necega
(zena, alkohol, duvan)
daje mi iluziju da sam ziv-

nikako sloboda! Secam se :
na Kritu, u mestu Picidija,
ispred jedne taverne ,
slusali smo svako vece

starca Manolisa kako svira
na liri.Poznavao sam
njegovog necaka. Jedne
veceri, dok smo pili uzo,


rekao mi je :"Manolis nece
dugo, bubrezi su mu skoro
sasvim otkazali, vec smo
mu kupili kovceg."

I stvarno, Manolis je
svirao sa zarom.
Vedriju muziku
nikada nisam cuo!

#11 zzzzz

zzzzz
  • Members
  • 2,055 posts

Posted 16 February 2005 - 15:18

Manolis je izvanredna. Bez dvoumljenja.

#12 carpediem

carpediem
  • Members
  • 141 posts

Posted 17 February 2005 - 10:04

QUOTE(laufer @ 15 Feb 2005, 18:06)
Juce sam slusao muziku
Hildegard fon Bingen ,
svestenice iz 12.veka,
danas cackam nos,

biggrin.gif Fantasticno.

#13 Grazia

Grazia
  • Members
  • 2,714 posts

Posted 17 February 2005 - 15:55

Samo da kazem hvala Lauferu, preduhitrili ste me, ali nije vazno, N. Vasovic je jedan od onih koje sam i ja htela da preporucim.
Ali, opet, i ovde, nema sireg ucesca publike, uglavnom se svelo na polemiku Laufer – ZZZZ
Zato ce naslov jednog od mojih sledecih topica biti pitanje da li su ovde ljudi, da tako kazem, "nahvatali strah" od poezije.

#14 laufer

laufer
  • Banned
  • 861 posts

Posted 17 February 2005 - 17:05

Bas je lepo sto se nasao jos neko ko voli Nebojsu Vasovica.Kako ti se svidja izbor pesama? Imas li neke svoje favorite medju njegovim pesmama.Mogla bi da ih postavis.


Seme

Kad seme pasulja
potone u zemlju,
samo je kao niko.
Oko njega je mrak,
zemljino gluvo testo.

Zemlja mrzi sve ono
sto bi htelo da rodi-
jer je toliko puta rodila.

I ne samo zemlja, sve sto
gmize pod zemljom-mrzi
to usamljeno seme pasulja
jer ono ne mrzi nikoga.

Crvi, ti mali cinici
gledaju ga s visine
kao intelektualci,
a senke umrlih-oko njega
se vrzmaju kao podzemni
carinici smrti.

Seme u zemlji cuti,
ne buni se, i samo Bog
zna da li se plasi ili ne.
Seme cuti, i trpi.
Trpi, i najzad rodi.

Jedes li danas pasulj,
u svojoj kuci,
ti koji pod zemljom
bio nisi -
prekrsti se !


Jezici

Prevrcem stranice starih monografija
Segersovih pesnika
i gledam u te stihove
mantre velikih jezika
gledam fotografije izmedju
dva rata-pokojna lica
tornjeve gluvonemih crkava
snicle mrtvih pejzaza
svracije noge izbledelih
rukopisa

Njuskam u stvari mnogo vise nego poeziju
ono vreme (nestalu cezu)
deregliju koja plovi niz Senu
konjak na nekom parastosu
i one hlebove dugacke i tanke
hlebove sto jos uvek mirisu
a ja bih da ih jedem
a nema ih

Lepo je drzati u ruci reci velikog
jezika
to je kao drzati sekiru
koja i kada ubija
ubija tako da ubistvo
postaje kultura
a krv zrtve tek mrlja
u akvarijumu
nevini prizor s ribicama
kao kod Matisa

Lepo je pisati na velikom jeziku
u ime nostalgije
i "ostranenija"
ubijati krstom
one druge
sto veruju u pesak
vetrove
i nista

ubijati u ime Boga
jos-uvek-po-drugi-put
nedoslog
tako propisno raspetog
tako profesionalno
ubijenog
u svakom vremenu
na svakom jeziku

#15 Grazia

Grazia
  • Members
  • 2,714 posts

Posted 17 February 2005 - 18:24

Moje omiljene pesme Vasoviceve poezije uglavnom ste vec postavili. Licno najvise volim upravo "Muziku roba", "Krv", "Seme", "Jezici". zadovoljna sam izborom A imam ih van racunara, u knjigama, pa bi mi trebalo malo vremena da prekucam, iskreno, malo me mrzi. Nego cu najpre postaviti nove topike, sa isto tako autorima vrednim paznje, koje imam u racunaru.


QUOTE
Bas je lepo sto se nasao jos neko ko voli Nebojsu Vasovica


Nije nas valjda bas tako malo kojima se ta poezija svidja?


Ovo, u svakom slucaju vraca pomalo poljuljano poverenje u poeziju.